Премијер Никшић, замјеник премијера Краљевић и министри Лакић и Делић на Међународном економском форуму о корпоративном управљању

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Нермин Никшић и замјеник премијера и министар финансија Тони Краљевић, те федерални министри енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић и рада и социјалне политике Аднан Делић присуствовали су Међународном економском форуму о корпоративном управљању. Овај форум, који окупља представнике власти, привреде и финансијског сектора с циљем анализе кључних изазова и перспектива развоја економије Босне и Херцеговине у условима убрзаних тржишних промјена, почео је јучер у Дубровнику.

Премијер Никшић казао је како тренутна догађања у свијету није било лако предвид‌јети, јер то мијења свјетски поредак, те се из дана у дан мора реагирати на кризне ситуације.

- Чини се да је Влада Федерације БиХ паметно реагирала кад је уложила 800.000 марака у software и сонде које нам омогућују да у реалном времену пратимо стање на бензинским пумпама у Федерацији БиХ и можемо тренутно знати количине и цијене. То нам је створило претпоставке да у првом валу поскупљења наши грађани не морају неоправдано плаћати веће цијене - казао је премијер Никшић.

Исказао је задовољство односном и одговорношћу који су дистрибутери нафтних деривата показали према конзументима, те навео како је Влада подузела неколико корака.

- На једној од сједница наложили смо нафтним терминалима Федерације БиХ да позову све дистрибутере да користе капацитете по повољним цијенама, односно да је Влада спремна субвенционирати ПДВ, како би они напунили резервоаре и осигурали опскрбљеност Федерације БиХ по комерцијалним цијенама, а да им изнајмљивање терминала не буде додатни трошак, како би и на тај начин помогли наше грађане - казао је премијер Никшић.

Подсјетио је да је Влада Федерације БиХ подржала иницијативу која није нажалост прошла, а то је да заједно с грађанима, дистрибутерима и власти поднесу дио терета осигурања стандарда да се смање акцизе на гориво.

- Ту смо да и даље пратимо ситуацију, знате да је у Федерацији БиХ маржа за литру горива у велепродаји шест фенинга, а 25 за малопродају и то је нешто што нам држи ниво цијена, да не дивљају. Пратимо, имамо и ту апликацију Федералног министарства трговине и можемо примијетити да је гориво још увијек јефтиније него у регији - казао је федерални премијер.

Додао је како је у овом тренутку 65 артикала са закључаним цијенама, али да Влада планира додати још један контингент.

- Казао сам да је на састанку била идеја једног од директора великих трговачких ланаца у БиХ да на одређени период од два мјесеца закључамо све цијене. То је нешто о чему размишљамо, можда то и није најпаметнија идеја, јер широк је спектар артикала. Такођер, мора се увијек у овим ситуацијама споменути прича енергетског изазова 2027., када престаје кориштење руског плина. Морамо затражити алтернативне путеве, чули сте и сами да смо усугласили текст измјена и допуна Закона о Јужној интерконекцији и он чека мишљења релевантних у Влади - казао је премијер Никшић.

Коментирајући актуалну тему просвједа пријевозника, нагласио је да је Влада Федерације БиХ одрадила све што се од ње тражило, те да је то врло јасно презентирано.

- Не мислим да протести могу дати резултат, јер ЕУ неће промијенити правила због нас и мислим да је важно да схватимо тежину проблема и да ми учинимо што је до нас као локалне власти. Да донесемо та два кључна закона која ће нам отворити тај простор и анулирати уредбу 90.180. С друге стране, отворио се ту још неки простор за који смо касно сазнали, а то је да се тај дио може билатерално договорити с одређеним земљама с којима имамо 95 посто пријевоза. С премијерима Хрватске, Словеније, Аустрије, Италије, Њемачке и Словачке треба се покушати искомуницирати проблем - казао је премијер Никшић.

Министар Краљевић рекао је да је у једном дану збирни промет двију бурзи у Босни и Херцеговини био 318 КМ, што је поразно.

- Кад буде вријеме о томе ћемо детаљније, а мене радује да је Заступнички дом скоро па консензуално усвојио сет закона који представљају интегралну реформу платног и финанцијског сустава Федерације Босне и Херцеговине, што значи да у том дијелу испуњавамо наше домаће задаће, интегрирамо се у платном и финанцијском смислу у еуропске токове. Још једном ћу поновити, ради се о Закону о платном промету, Закону о рачунима за плаћање, Закону о електронском новцу, Измјенама и допунама Закона о микрокредитним организацијама, Измјенама и допунама Закона о леасингу, Измјенама и допунама Закона о девизном пословању, Закону о заштити крајњих корисника финанцијских услуга. Тај сет закона сада је на Дому народа. Радује ме чињеница да су ови закони добили безрезервну подршку позиције и опозиције, те се може казати да су ово „надстраначки закони“ - казао је министар Краљевић.

Нагласио је да су ово оне ствари које су потребне, како у овој сфери, тако и свим осталим сегментима, јер доноси бенефите за обичног човјека, али и за привреду Федерације БХ.

Додао је да је, кад се узму параметри и постотак задужења у односу на бруто друштвени производ, то испод мастришких критерија и да добар и већи дио тога иде у оно што има капитална улагања.

- Ми смо доста тога рекли када смо представљали Прорачун у оба дома парламента. На приходовној страни увијек имате примитке од финанцирања, а исто тако на расходовној страни имате утврђену отплату дуга која заједно с припадајућим каматама износи 1,3 милијарде конвертибилних марака - казао је министар Краљевић.

Када је у питању укидање акциза на гориво, казао је да Босна и Херцеговина има сложен устрој државе.

- Када причамо о цестаринама и акцизама, вратит ћу се у 2023. када сам као члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање уложио вето на распод‌јелу прихода од цестарина, с обзиром да никад није усвојена методологија о распођели цестарина. Значи, не само да смо остали на том, нисмо блокирали чисто ради блокирања, већ и иницирали, послали једну методологију. Ви од 2006. године, откад је формирана Управа за индиректно опорезивање немате методологију распод‌јеле средстава од цестарине - казао је министар Краљевић.

Министар Лакић истакао је да се у наредном периоду треба бавити изградњом енергетске инфраструктуре сваке врсте за производњу енергије, али и за нафтне резерве, те плинску инфраструктуру.

- То је оно што ће нам у будућности осигурати да кроз неки енергетски микс дођемо до оптимума у производњи електричне енергије када је Федерација БиХ у питању, него да поновно постанемо извозник електричне енергије - казао је министар Лакић.

Додао је како се свјесно заговара регионални енергетски приступ, не само унутар БиХ, него и с Републиком Хрватском и Републиком Србијом.

- У плану је изградња јужне, западне и сјеверне плинске интерконекције, све три су повезане на Хрватску, а с друге стране хидро потенцијал нам је врло потентан у средњем току ријеке Дрине гд‌је бисмо као БиХ са Србијом успјели изградити три хидроцентрале и на неки начин и једну и другу државу довести у ситуацију да производи много више електричне енергије, и то из обновљивих извора енергије, на што нас ЕУ свакако и наводи - казао је министар Лакић.

Министар Делић се на панелу фокусирао на реформу тржишта рада у Федерацији БиХ.

- Закон о раду у фази је преднацрта и упућен на мишљења. Чекамо још мишљење Федералног министарства правде како би био разматран на сједници Владе, а послије тога у оба дома Парламента Федерације БиХ. Закон подразумијева потпуну реформу радно-правног законодавства с обзиром да се ради о потпуно новом Закону о раду јер измјене које смо жељели прелазе онај ниво од 50 посто које су довољне да се само раде измјене и допуне - казао је министар Делић.

Истакао је да су у нови закон уграђене све ЕУ директиве којих има врло много.

- Међу осталим ту је директива која подразумијева баланс између приватног и професионалног живота, платформске раднике који досад нису били препознати, подразумијева неке друге бенефите за раднике, посебно за мајке труднице, мајке породиље, а највише пажње можда је произвела пауза која би требала ући у оквире осмосатног дневног радног времена, те уговори на неодређено који требају постати правна пракса - казао је министар Делић.

Истакао је да нови Закон о раду треба вратити достојанство радницима у приватном сектору с обзиром да радници у јавном сектору имају посебне прописе по којима склапају, односно добивају рјешења о раду.

- Желимо поправити права радника у овом закону како сами радници и људи не би одлазили из БиХ, што видимо да је евидентно јер губимо најквалитетнији дио нашег становништва, а то су они који се налазе у годинама кад су највише способни дати својој држави. Желимо их задржати овд‌је, а то можемо само ако им дамо одређена права, побољшамо њихова материјална примања и да заједно градимо државу Босну и Херцеговину - казао је министар Делић.

Директор Конзултантске кућа за истраживачко-развојне услуге и пословно савјетовање РЕВИЦОН Марин Иванишевић истакнуо је како је у пословној заједници, посебно у реалном сектору, изузетно важно да власт и представници Владе, као доноситељи одлука, говоре оно што заиста имају намјеру радити, шта раде и шта су већ урадили, јер то директно утјече на обавезе компанија, њихов начин пословања и све друге аспекте важне за њихово функционирање.

- Управо из тог разлога активности Ревицона увијек су биле усмјерене на организацију окупљања на којима се отворено представљају теме од интереса за пословну заједницу, како би након таквих сусрета компаније имале, ако ништа друго, јаснији и једноставнији правац размишљања и д‌јеловања - казао је Иванишевић.