Премијер Никшић: Енергетска сигурност је све више резултат регионалне повезаности

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Нермин Никшић казао је на Конференцији „Регионална енергетска сигурност и одржив инвестициони циклус“ - Енергетски заокрет 2, која се у организацији Федералног министарства енергије, рударства и индустрије одржава данас и сутра у Тузли, да се енергетска сигурност мора посматрати у државном, а не етничком контексту, истичући да појам националне сигурности у БиХ значи сигурност државе.

Ова конференција окупила је представнике влада, амбасада, међународних институција, јавних компанија, оператора, инвеститора и приватног сектора из Босне и Херцеговине и региона. Уз премијера Никшића на првом панелу о енергетској повезаности Западног Балкана, сигурности снабдијевања и стратешким партнерствима учествовао је и отправник послова Амбасаде Сједињених Америчких Држава у БиХ Јохн Гинкел.

Уз поруку да се енергетска сигурност не може одвојити од економске и националне сигурности, премијер Никшић је нагласио да је енергетска сигурност све више резултат регионалне повезаности и међусобне интеграције енергетских система.

- Онај ко је повезан с регионом и Европом сигурно је јачи и отпорнији на изазове који се могу појавити у енергетском сектору. То је пут којим жели ићи Федерација БиХ, а сигуран сам и Босна и Херцеговина и земље региона - рекао је премијер Никшић.

Као предност Федерације БиХ и Босне и Херцеговине навео је геостратешки положај између тржишта југоисточне и централне Европе, додајући да регионална повезаност доноси већу сигурност снабдијевања, ефикасније кориштење инфраструктуре, бољу интеграцију обновљивих извора енергије и квалитетније одговоре на поремећаје на тржишту.

Посебан значај, према ријечима премијера Никшића, имају пројекти прекограничне електроенергетске и гасне инфраструктуре, међу којима је и Јужна плинска интерконекција.

Федерални премијер је казао да измјене Закона о Јужној интерконекцији, усвојене готово једногласно у оба дома Парламента Федерације БиХ, омогућавају директне разговоре с инвеститорима и отварају простор за долазак важног инвеститора у Федерацију БиХ.

Отправник послова Амбасаде САД у БиХ Гинкел је истакнуо да је диверсификација извора енергије једно од кључних питања за све модерне државе, посебно у времену пораста потрошње енергије због развоја вјештачке интелигенције, податковних центара и савремене индустрије.

- Енергетску сигурност немогуће је раздвојити од економске и националне сигурности. Модерни свијет треба више енергије него икада прије и то се неће промијенити - казао је Гинкел.

Нагласио је да је ангажман САД-а у БиХ усмјерен управо на енергетску сигурност, будућност земље и партнерство међу државама.

Говорећи о рањивости енергетских система, Гинкел је навео да су догађаји из 2022. године показали колико је опасно ослањање на један извор енергије.

- Босна и Херцеговина данас јесте рањива, јер њен плин долази из једног извора, кроз један плиновод и једну интерконекцију. То није добро за енергетску сигурност, нити за националну сигурност и економски раст - рекао је Гинкел.

Додао је да БиХ мора имати разноликост енергетских извора, укључујући плин, обновљиве изворе и угљиководике, те да је потребан заједнички рад јавног и приватног сектора на развоју система који ће трајати деценијама.

Отправник послова Америчке амбасаде је поновио да САД снажно подржавају Јужну интерконекцију, оцијенивши да је тај пројекат дио америчког доприноса енергетској сигурности централне и источне Европе.

- Јужна интерконекција важна је не само за БиХ него за цијелу регију. Модерна енергетска инфраструктура исувише је важна и скупа да би било ко сам кренуо у такав пројекат. Потребна је сарадња држава, приватног и јавног сектора, као и регулаторни оквир који ће инвеститорима дати сигурност - казао је Гинкел.

Премијер Никшић је нагласио да је Влада Федерације БиХ од почетка била на истој страни с Амбасадом САД-а и америчком администрацијом када је ријеч о потреби реализације Јужне интерконекције.

- Нико нема користи од тога колико смо састанака одржали и колико смо о томе говорили док се пројекат не оконча, док не почну радови и док не видимо конкретне резултате - рекао је премијер Никшић.

Додао је да Јужна интерконекција Федерацији БиХ и Босни и Херцеговини доноси алтернативни извор снабдијевања плином, већу сигурност снабдијевања и могућност повољнијих тржишних услова.

- Важно је да у овом тренутку постајемо и транзитна земља и да ће преко Федерације, односно Босне и Херцеговине, тај плин ићи према централној Европи и земљама Европске уније - казао је премијер Никшић.

Упозорио је и да је Федерација БиХ од извозника електричне енергије постала увозник, што, како је рекао, указује на потребу реорганизације комплетног енергетског сектора.

- То је нешто што Федерацији и Босни и Херцеговини треба. Располажемо значајним ресурсима, од хидропотенцијала до термоелектрана, али се одмах суочавамо и с питањем декарбонизације, ЦБАМ таксе и потребе ширења капацитета обновљивих извора енергије - навео је премијер Никшић.

Према његовим ријечима, Влада Федерације БиХ опредијељена је да кроз праведну транзицију рудника, развој обновљивих извора енергије и Јужну плинску интерконекцију одговори на садашње и будуће изазове, с циљем да будућим генерацијама остави сигуран и стабилан енергетски сектор.

Гинкел је истакнуо да БиХ има значајне енергетске потенцијале, посебно у хидропотенцијалу, те да америчке компаније разговарају с представницима БиХ о могућностима њиховог даљњег развоја.

 Додао је да се воде и разговори о малим модуларним нуклеарним постројењима, али и да улога угљиководика не смије бити занемарена јер је ријеч о приступачној енергији која је потребна БиХ.

- Онога тренутка када БиХ буде имала одговарајуће политике, енергетску инфраструктуру и регулаторни оквир прилагођен модерној економији, увјерен сам да ћемо у наредних пет, шест, седам или десет година видјети економски процват у овој земљи - поручио је отправник послова Амбасаде САД-а у БиХ Гинкел.

Федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић истакао је да је главни фокус конференције регионално повезивање енергетском инфраструктуром, због чега су присутни и гости из Црне Горе, Хрватске и Србије. Додао је да из Тузле данас иду охрабрујуће поруке о енергетској будућности регије.

- Ова конференција није замишљена као протоколарни скуп. Ово је мјесто на којем разговарамо о нашој енергетској будућности кроз сигурност снабдијевања, изградњу енергетске инфраструктуре, гасну, нафтну и електроенергетску повезаност, регионалну сарадњу, реформе, правила Европске уније и инвестиције које морају пратити све ове процесе. Спознаја да се енергетски сектор данас налази у веома озбиљном тренутку није везана само за Босну и Херцеговину. То је стање и у региону, али и у цијелом свијету. Сви се суочавамо са истим питањима: како осигурати стабилно снабдијевање, како заштитити привреду и грађане, како провести декарбонизацију и како отворити простор за нове инвестиције. То није једноставан процес, али је процес који мора успјети. И мора се водити одговорно, реално и без одгађања – казао је, између осталог, министар Лакић у уводном обраћању.

Иначе, ово је друга оваква конференција, те јој присуствују и ресорни министри из сектора енергетике.

Министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић рекао је да скупови овог типа могу значајно допринијети енергетској будућности Босне и Херцеговине и бољој координацији у енергетким питањима. Навео је да је енергетска сигурност и будућност у снажном повезивању земаља бивше Југославије, а посебно оних које су инфраструктурно наслоњене једна на другу, као што су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска и Србија.

Градоначелник Тузле Зијад Лугавић навео је да је веома значајно да на конференцији буде говора о енергетској транзицији, обновљивим изворима енергије, те о повезивању Тузле на плиновод у Кладњу који ће помоћи да промијене досадашњи начин производње енергије. Додао је да би то требало резултирати побољшањем квалитета зрака у тој регији и усклађивањем с европском агендом о декарбонизацији, зеленом и праведном транзицијом.

У склопу конференције данас је одржан и министарски панел о енергетским политикама, регионалној сарадњи, сигурности снабдијевања, декарбонизацији и инвестицијама, а сутра ће у фокусу бити гас, нафта, електрична енергија, Јужна интерконекција, праведна транзиција и улога јавног и приватног сектора у новом инвестиционом циклусу.