У сједишту Владе Федерације БиХ данас је одржана 11. редовна сједница Савјета за стране инвеститоре Федерације БиХ, којом је предсједавао предсједник овог тијела и федерални министар трговине Златан Вујановић, а којој је копредсједавао потпредсједник и федерални министар развоја, подузетништва и обрта Амир Зукић.
Главна тема биле су слободне зоне као потенцијално значајан инструмент економске политике за привлачење страних инвестиција.
- Слободна зона је дио територије у Федерацији БиХ који је посебно ограђен и означен, а у којем се обављају дјелатности уз посебне услове у складу са Законом о слободним зонама, царинским и другим прописима којима се уређује њихов рад. Сам закон је прописао да се слободна зона на подручју које има аутопут, магистрални пут, ријечну луку, аеродром, или је уз магистралну жељезничку пругу, као и на сличним мјестима гдје постоје услови за њен рад. – казао је Златан Вујановић у уводном излагању.
Додао је да су, у складу с намјером да се промовира и унаприједи овај инструмент економске политике, а имајући у виду да је већина олакшица предвиђених за слободне зоне предмет регулисања прописа на нивоу БиХ, Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства трговине, припремљеног у сарадњи с Министарством привреде и подузетништва Републике Српске, прихватила иницијативу за измјену Правилника о примјени Закона о порезу на додану вриједност. На овај начин је Министартву вањске трговине и економских односа предложено да код Управе за индиректно опорезивање осигура реализацију ове активности. Циљ је стварање услова за ослобађање плаћања пореза на додану вриједност добара (вода, плин, електрична енергија) неопходних за финалну производњу роба у слободним зонама.
С обзиром на то да је један од основних циљева слободних зона привлачење страних инвестиција, те упошљавање нових радника, у складу са Законом, у слободној зони могу се обављати све индустријске, трговачке и услужне дјелатности.
Нагласио је да су главне карактеристике слободних зона, као инструмента економске политике, посебни порезни и царински третмани прописани Законом о царинској политици, Законом о слободним зонама у БиХ и Законом о порезу на додату вриједност БиХ. Овај закон упућује на примјену одговарајућих прописа на нивоу БиХ и Федерације БиХ, те као новину предвиђа да јединице локалне самоуправе и кантони могу утврдити олакшице за кориснике слободне зоне, у оквиру својих надлежности.
У оквиру данашње теме, одржана је и презентација посвећена искуствима слободних зона у нашем окружењу, а посебно је, путем видео-линка, представљена Слободна зона Пирот у Републици Србији.
Како је казано, између осталог, у Србији има 15 слободних зона које се простиру на укупно 2,6 хиљада хектара простора. Њихов годишња производња вриједна је 2,2 милијарде еура, од чега извезу робе вриједне двије милијарде еура. Иначе, Слободна зона Пирот, истакао је њен директор маркетинга Владан Стојановић, проглашена је 2008. године најбољом у Европи и трећом у свијету.
Чланови Савјета данас су, на трагу овако презентираних података, закључили да ће на идућу сједницу позвати директоре четири слободне зоне у Федерацији БиХ који би изнијели искуства и препреке с којима се сусрећу у свакодневном пословању. То ће, оцијењено је, допринијети настојањима Владе ФБиХ да створи услове за њихов успјешнији рад и, тиме, омогући даљње привлачење страних инвестиција.
Учесници данашњег састанка су информисани и о активностима руководства Савјета (предсједника и замјеника) у периоду између двије сједнице.
Данас је закључено да се сви нивои власти у ФБиХ требају максимално ангажовати на креирању што атрактивнијих економских услова за оснивање нових слободних зона у ФБиХ. На тај начин ће се слободна зона афирмирати као веома значајан инструмент економнске политике у сврху привлачења директних страних инвестиција.