Федерално министарство рада и социјалне политике саопћило је да је у Сарајеву представљена студија о проведби Закона о заштити цивилних жртава рата у Федерацији БиХ с посебним фокусом на остваривање права особа које су преживјеле сексуално насиље у рату. Студија је представљена у сарадњи са Министарством, у оквиру пројекта „Жене воде на путу мира и сигурности у Босни и Херцеговини", и уз подршку Платформе за родну правду.
У саопћењу Министарства је наведено како се процјењује да је током рата у БиХ око 20.000 особа преживјело ратно сексуално насиље, док је свега око 1.000 преживјелих до данас остварило права кроз доступне административне механизме. Додају да је Закон, који се примјењује од јануара 2024. године, први пут на једном мјесту уредио статус и права цивилних жртава рата, укључујући преживјеле ратног сексуалног насиља и дјецу рођену усљед ратног силовања, те увео нова права попут предности приликом кориштења здравствених услуга, бањско-климатског лијечења и медицинске рехабилитације и покрића трошкова сахране.
Такођер је у саопћењу Министарства наведено да налази студије указују на изражен јаз између закона и његове примјене.
- Више од двије године након почетка примјене, само четири од десет кантона подузела су кораке ка усклађивању својих прописа, а три кантона у својим прописима уопште не препознају цивилне жртве рата – наведено је у саопћењу Министарства.
Истичу да приступ правима преживјелих у пракси и даље пресудно зависи од кантона у којем живе.
- Мјера једног друштва није у томе колико закона донесе, него колико их досљедно проводи. Када говоримо о мање од хиљаду људи, међу којима су и жене и дјевојчице које су преживјеле најтежи облик ратног злочина, не смијемо прихватити да административна спорост буде јача од њихових законом загарантованих права. Управо зато ову студију видимо као путоказ за усклађивање прописа, убрзавање њихове примјене и заједнички рад свих институција. Уосталом, то је законска обавеза, али више од тога је дуг који имамо према људима којима правда ионако предуго касни - изјавио је федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић.
Представница УНФПА у БиХ Јустине Цоулсон је казала да је Закон снажан онолико колико и његова примјена, те да приступ правима преживјеле данас још увијек зависи од тога у којем кантону живи.
- Ова студија је алат, прецизно показује гдје су празнине и нуди конкретне препоруке. Тридесет година након рата, приступ здравственој заштити, рехабилитацији и подршци остаје питање достојанства и репаративне правде. Преживјеле су чекале довољно дуго - изјавила је Цоулсон.
Предсједница Удружења жртава рата „Фоча 92-95" Мидхета Калопер говорила је о значају примјене Закона.
- Ми смо закон дочекале с великом надом. Али права на папиру нису довољна. Жене које представљам су данас у годинама када им је здравствена заштита, рехабилитација и подршка потребнија више него икада. Тражимо само да се оно што нам је законом обећано заиста и примијени – рекла је Калопер.
Из Министарства наводе да студија, чија је ауторица Адријана Ханушић Бећировић, доноси конкретне препоруке усмјерене на потпуно усклађивање кантоналних прописа, јачање надзора над примјеном федералног закона, проактивно информисање корисница о правима, те досљедну примјену траума-сензитивног приступа у институцијама.
Међу говорницима/ама на представљању студије су били и министрица за социјалну политику, здравство, расељена лица и избјеглице Босанско-подрињског кантона Горажде Лариса Дучић, директорица Медице Зеница Сабиха Хусић и помоћник министра у Федералном министарству здравства Горан Черкез, а завршно обраћање одржала је представница УН Wомен у БиХ Јо-Анне Бисхоп.
Представљање студије се организира са Федералним министарством рада и социјалне политике, у оквиру пројекта „Жене воде на путу мира и сигурности у Босни и Херцеговини", који се имплементира уз подршку Фонда за изградњу мира генералног секретара Уједињених нација (ПБФ) у партнерству са Министарством за људска права и избјеглице БиХ, под водством резидентне координаторице УН-а у БиХ, а заједнички га проводе УН Wомен, Међународна организација за миграције (ИОМ) и Популацијски фонд Уједињених нација (УНФПА). Представљање је подржано и кроз Платформу за родну правду, коју финансира Влада Уједињеног Краљевства, а имплементира УН Wомен, саопћено је из Федералног министарства рада и социјалне политике.