Федерално министарство рада и социјалне политике саопћило је да је федерални дјечији додатак од 2023. године прошао пут од социјалне накнаде ограниченог обухвата до једног од највећих права из области заштите породица с дјецом у Федерацији Босне и Херцеговине. Наводе да је мјесечни износ дјечијег додатка повећан са 113,50 на око 195 КМ, буџет са приближно 50 на 228 милиона, док је број корисника повећан са приближно 70.000 на готово 100.000 дјеце.
У саопћењу Министарства је наведено са су истовремено укинуте годишње обнове права, затим уведена повољнија правила за посебно осјетљиве категорије дјеце, те израђена студија оправданости универзалног дјечијег додатка. Из Министарства наводе да је тиме отворено питање које представља наредну могућу фазу реформе: треба ли дјечији додатак остати социјална накнада која зависи од прихода родитеља или постати право сваког дјетета.
- Породица која данас остварује право на додатак за једно дијете годишње добије приближно 2.340 КМ, а за двоје дјеце око 4.680 КМ. За домаћинства с нижим приходима то више није симболична помоћ, него редован дио кућног буџета из којег се плаћају храна, одјећа, школске потребе и други трошкови одрастања. Износ додатка утврђен је као 19 посто најниже плаће у Федерацији БиХ, док приходовни цензус износи 40 посто најниже плаће по члану домаћинства. На тај начин износ права и граница за његово остваривање више нису замрзнути на номиналним вриједностима које годинама остају исте упркос расту трошкова живота – наводи се у саопћењу Министарства.
Такођер појашњавају да је за финансирање дјечијег додатка у 2026. години планирано 228 милиона КМ у односу на приближно 50 милиона КМ са почетка актуелног мандата. Додају да је истовремено обухват повећан за готово 30.000 дјеце, те да је број корисника растао из године у годину.
Из Министарства истичу да је једна од најважнијих промјена покренутих од 2023. године укидање годишње обнове, међу родитељима познате као ревизија дјечијег додатка.
- Током мандата актуелног федералног министра рада и социјалне политике Аднана Делића промијењен је и положај дјеце обољеле од малигних болести и дјеце са стопостотним инвалидитетом прве групе. Ова дјеца данас право на федерални ђечији додатак остварују без обзира на приходе њихових породица – наведено је у саопћењу.
Истакнуто је да је уклањањем цензуса за ове категорије признато да приход родитеља не може бити једино мјерило потреба дјетета којем су због болести или инвалидитета потребни стална њега и додатна подршка.
- Према процјенама кориштеним у изради студије о универзалном дјечијем додатку, у Федерацији БиХ живи приближно 395.000 дјеце млађе од 18 година. То значи да постојећи систем, упркос повећању броја корисника, обухвата приближно свако четврто дијете – наведено је у саопћењу Министарства.
Такођер наводе да изван система нису само дјеца из породица с високим приходима, те да право не остварују ни бројне породице које тек незнатно прелазе цензус, укључујући домаћинства с двије ниже или просјечне плаће која такођер осјећају посљедице раста животних трошкова.
- У томе се налази највећа слабост садашњег модела: породица која испуни приходовни критериј добија пуни износ, док породица која границу пређе за неколико марака не добија ништа. Разлика у њиховом стварном животном стандарду може бити готово непримјетна, али је разлика у правима потпуна. Сада морамо провјерити спремност Федерације да право призна сваком дјетету – казао је министар Делић.
Министарство је, на иницијативу министра Делића, у сарадњи с УНИЦЕФ-ом покренуло израду студије оправданости универзалног дјечијег додатка, коју је припремио Институт Економског факултета Универзитета у Сарајеву. Из Министарства наводе да је студија завршена и представљена у Парламенту Федерације БиХ, чиме је ова идеја први пут добила стручну анализу могућих модела, обухвата и финансијске одрживости.
Универзални додатак подразумијевао би да основно право припада сваком дјетету, без провјере прихода његових родитеља. Систем би истовремено могао задржати додатну подршку за дјецу која одрастају у сиромаштву, дјецу с инвалидитетом, дјецу без родитељског старања и друге посебно осјетљиве категорије.
- Такав приступ дјечији додатак више не би третирао искључиво као помоћ сиромашним породицама, него као улагање друштва у одрастање, здравље и образовање све ђеце – рекао је министар Делић.
Из Министарства појашњавају да би увођење универзалног додатка подразумијевало вишеструко већи број корисника, те да су због тога договор Федерације и кантона, те стабилан модел финансирања кључни предуслови реформе. Наглашавају да је потребно одредити висину основног додатка, начин додатне заштите најрањивије дјеце и распођелу финансијских обавеза између различитих нивоа власти.
- Завршена студија зато не значи да је универзални додатак већ уведен. Она представља стручну основу на којој Влада, Парламент и кантони требају донијети одлуку – саопћено је из Федералног министарства рада и социјалне политике.