Бенефит за све: Радници, послодавци и Влада о повећању минималне плате и смањењу доприноса

Одлука Владе Федерације БиХ о минималној плати, којом је најнижа мјесечна зарада утврђена у износу од 1.000 КМ, почела је са примјеном 1. јануара 2025. године. Ова мјера била је највидљивији потез новог економског курса Владе Федерације БиХ, који укључује и растерећење привреде, односно смањење доприноса на плате. Други важан реформски закон, односно смањење доприноса, почео се примјењивати 1. јула, и њиме се утврђује смањење збирне стопе доприноса на терет послодаваца за 13,25 посто.

Премијер Федерације БиХ Нермин Никшић истакао је како су ове мјере тек почетак ширег плана за стабилан и инклузиван економски раст.

- Одлука о минималној плати од 1.000 КМ била је сигнал и радницима и послодавцима да смо одлучни у намјери да покренемо промјене. Смањење доприноса је наставак тог курса. И оно што је важно истаћи јесте да крај године доноси нови вал растерећења за привреду. То је дио нашег плана који евидентно доноси користи и радницима и послодавцима и у коначници привреди - поручио је премијер Никшић у изјави за Федералну новинску агенцију.

Примјена ових мјера и њихов учинак на терену биле су и централне теме посљедње сједнице Економско-социјалног вијећа за територију ФБиХ.

- На сједници Економско-социјалног вијећа за територију ФБиХ разговарали смо о важним темама везаним за имплементацију реформи и ефекат донесених мјера на тржиште рада. Јасно је да смо на добром путу, али и да је пред нама још посла како бисмо осигурали сигуран раст и побољшање животног стандарда свих грађана - рекао је премијер Никшић.

На сједници је разговарано и о имплементацији реформских закона и уредби које прате мјере Владе Федерације БиХ.

Предсједник ЕСВ-а, уједно и члан Управног одбора Удружења послодаваца Кантона Сарајево, Сафудин Ченгић, истакао је како се биљеже позитивни ефекти досадашњих мјера.

- Према ријечима премијера и представника Владе, примјетан је раст броја запослених у Федерацији. То је важан индикатор. Такођер, забиљежен је значајан одазив послодаваца на уредбу о исплати неопорезиве помоћи радницима – казао је Ченгић након сједнице, наглашавајући да је велики број послодаваца ту уредбу искористио и омогућио већа примања упосленика него што су до сада била.

Истакао је да су донесене уредбе дале позитивне резултате, те да послодавци траже продужење важења уредбе о неопорезивој помоћи.

Иако је актуелна уредба на снази до 31. јула, Влада ће током јула донијети нову одлуку о продужењу. Још није одлучено да ли ће износ остати 450 КМ по раднику мјесечно, с обзиром на то да су од 1. јула послодавци растерећени новом нижом стопом доприноса.

На овој сједници ЕСВ-а усвојен је и приједлог измјене уредбе о исплати помоћи, према којем би ова мјера у садашњем облику требала важити до краја 2025. године.

Предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ Селведин Шаторовић раније је у јавности коментарисао нове мјере Владе и растерећење послодаваца, изражавајући очекивање да ће и радници имати користи од тога.

Шаторовић сматра да иако послодавци законски нису обавезни да повећају плате за износ за који су ослобођени доприноса, Савез самосталних синдиката БиХ очекује да послодавци покажу одговорност и емпатију. Како је говорио, послодавци су имали јасан став да су плаће ниске због високих доприноса, а сада, када су ти доприноси смањени, вријеме је да пређу с ријечи на д‌јела.

Шаторовић је такођер у јавности говорио да Синдикат очекује да ово буде тест људскости и поштовања радника, те најавио да ће се залагати за повећање минималне плате у 2026. години ако ефекти не буду видљиви.

Премијер Никшић наглашава да Федерација БиХ улази у фазу економске политике која жели баланс између интереса послодаваца и достојанства радника.

- Овај пут није лак, али је исправан. А ако сви ураде свој дио посла, Влада као законодавац и гарант стабилности, послодавци као носиоци раста и радници као темељ сваког система, резултат таквог д‌јеловања ће бити бољи стандард за све - поручио је премијер Никшић.

Влада очекује да ће спроведене реформе постепено допринијети стабилнијем економском амбијенту и бољим условима за раднике и послодавце, уз наглашену важност улоге јавности да прати и оцјењује резултате ових мјера како би се осигурала њихова транспарентност и ефикасност, пренијела је Федерална новинска агенција.