70. сједница Владе ФБиХ (ХИТНА)

  • 28.03.2024.
  • 70. сједница Владе ФБиХ (ХИТНА)

    О сигурносној ситуацији у Федерацији БиХ: Влада ће путем надлежних органа учинити све да сигурносна ситуација остане стабилна

    Влада Федерације БиХ разматрала је на данашњој хитној сједници у Сарајеву усмено поднесену информацију Федералног министарства унутрашњих послова (ФМУП) и Федералне управе полиције (ФУП) о сигурносној ситуацији у Федерацији БиХ.

    Влада је примила на знање ову информацију, те донесеним закључком задужила ФМУП и ФУП да за наредну сједницу припреме писану информацију о сигурносној ситуацији у Федерацији БиХ коју ће Влада прослиједити Парламенту Федерације БиХ. Такођер, Влада тражи од ФМУП-а и ФУП-а да се максимално ангажирају, у складу са својим надлежностима, на додатној сигурносној стабилизацији на подручју Федерације БиХ, али и Босне и Херцеговине. Влада тражи од ФМУП-а и ФУП-а и да додатно интензивирају сарадњу и координацију са кантоналним министарствима унутрашњих послова и кантоналним управама полиције да, свако из своје надлежности, подигне ниво сигурности грађана, те ради на спречавању, откривању и адекватном процесуирању кривичних дјела.

    Закључком је прецизирано да Влада остаје опредијељена да предано настави радити на испуњавању обавеза наше земље након добијања зеленог свјетла за отварање преговора за чланство у ЕУ. Влада закључује и да је сигурносна ситуација на подручју Федерације БиХ стабилна, те да ће путем надлежних органа учинити све да тако остане. Овај закључак ступа на снагу даном доношења.

    Усвојен Програм економских реформи ФБиХ за период 2024-2026. година

    Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног завода за програмирање развоја усвојила Програм економских реформи Федерације Босне и Херцеговине за 2024-2026 годину. Усвојени програм бит ће достављен Дирекцији за економско планирање БиХ, као координирајућој институцији на нивоу БиХ, а која је задужена за израду Програма економских реформи Босне и Херцеговине за 2024-2026. годину. Федерални завод за програмирање развоја је задужен да, према потребама и захтјевима ЕУ комисије за наредни период, унутар одговорних институција успостави мрежу координатора и замјеника координатора.

    Програм економских реформи ФБиХ 2024 - 2026. године, наведено је у уводу, слиједи структуру документа на државном нивоу и садржи поглавља: свеукупни оквир и циљеве политика, макроекономски оквир, фискални оквир, те приоритете структурних реформи, као и прилоге са табеларним прегледима. Истакнуто је да су сва поглавља Програма, у координацији и консултацијама са ресорним министарствима, припремљена на начин како је то утврђено захтјевима Европске комисије и Смјерницама за израду Програма.

    Кључни изазов за БиХ, а тако и за Федерацију БиХ, наводи се у Програму, је повећање продуктивности и привредног раста, односно уклањање препрека које спречавају земљу да искористи потенцијале. За превазилажење ових изазова, поред макро фискалних политика, неопходне су и секторске мјере и структурне реформе.

    Кључни приоритет Владе ФБиХ у овом мандату је осигурати снажну и праведну економију, која захтијева стабилне јавне финансије, а посебна пажња посветити ће се рјешавању проблема везаних за демографску будућност Федерације БиХ. Како би се прво идентификовале и процијениле потенцијалне посљедице у вези развоја становништва, а затим приступило отклањању или ублажавању негативних импликација, Влада ФБиХ приступила је изради стратегија и политика везаних за ову област.

    Структурне реформе које су наведене Програмом економских реформи се односе на области конкурентности, отпорности и одрживости, те људских капитала и социјалне политике.

    Структурне реформе у области конкурентности су унапређење конкурентности привреде кроз подршку технолошком развоју и унапређење услова пословања кроз реформске мјере подршке технолошком развоју привреде и унапређења услова пословања, те реформа повећања пословања јавних предузећа. Прва структурна реформа у области отпорности и одрживости су зелена транзиција кроз реформске мјере енергетске транзиције уз обезбјеђење сигурности снабдијевања, реформе тржишта, те повећања ефикасности и већим удјелом обновљивих извора енергије, као и успостављањем услова за прелазак на циркуларну економију. Друга структурна реформа ове области је стварање предуслова за пуну дигитализацију.

    У области људских капитала и социјалне политике структурне реформе су повећање запослености кроз побољшање усклађености образовања развоја практичних знања и вјештина на тржишту рада, те унапређење квалитета и ефикасности институционалних механизама за пружање услуга социјалне заштите и здравствених услуга. Посљедња структурна реформа, у складу с Програмом економских реформи, постизат ће се реформским мјерама које подразумијевају унапријеђен систем социјалне и дјечје заштите кроз јачање институционалних механизама и правног оквира, те кроз унапређење квалитета здравствене заштите у БиХ.

    Када је у питању финансирање структурних реформи у Програму је наведено да ће у 2024. години 89 посто укупних трошкова бити финансирано из буџета ФБиХ, два посто из ИПА фондова, седам посто из грантова и два посто из пројектних зајмова. У 2025. години 76 посто укупних трошкова ће бити финансирано из буџета ФБиХ, шест посто из грантова и 18 посто из пројектних зајмова, док ће у 2026. години 82 посто укупних трошкова бити финансирано из буџета ФБиХ, четири посто из грантова и 14 посто из пројектних зајмова.

    Усвојена информација о подузетим активностима за учешће Федерације БиХ у иницијативи ЕУ комисије план раста за Западни Балкан 

    Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног завода за програмирање развоја донијела је закључак којим усваја информацију о подузетим активностима овог завода за учешће Федерације Босне и Херцеговине у иницијативи ЕУ комисије План раста за Западни Балкан.

    Федерална министарства и друге федералне институције, надлежне и одговорне за имплементацију активности са Листе реформи (квантитативних и квалитативних корака) у оквиру ове иницијативе, задужене су да узму пуно учешће у наредним активностима, те да Федералном заводу за програмирање развоја доставе приједлог представника за даљњи рад у сталном радном тијелу. Рок за достављање ових података је најкасније до 3. априла ове године. Закључком је Федерални завод као координатор процеса задужен да за Владу припреми Приједлог рјешења о формирању сталног радног тијела за реализацију и праћење о активностима реформи (квантитативних и квалитативних корака) Европске комисије у оквиру иницијативе План раста за Западни Балкан.

    У данас усвојеној информацији појашњено је да ће се План раста имплементирати кроз нови финансијски инструмент у вриједности од шест милијарди еура за Западни Балкан у раздобљу од 2024. до 2027. године. Како је наведено, плаћања ће се извршавати након проведбе усаглашених и договорених реформи. Наглашено је и да ће, под условом да се испуни Реформска агенда из Листе реформи, најмање три милијарде еура, дијелом грант средстава и дијелом повољног кредита, бити употријебљене за инвестиције кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WБиФ). Преостале три милијарде еура повољних кредита бит ће намијењено владама земаља Западног Балкана кроз буџетску подршку.

    У информацији је наведено и да ће, према садашњим сазнањима, средства која се односе на Босну и Херцеговину износити приближно милијарду еура. Појашњено је да ће, с циљем добивања подршке у оквиру Инструмента, сваки корисник доставити Комисији Листу реформи које ће имплементирати за вријеме трајања овог инструмента. Образложено је, такођер, да се ове реформе надовезују на дио структурних из Програма економских реформи и повезаних смјерница заједничке политике договорене на Економском и Финансијском дијалогу у мају 2023. године, затим националну стратегију раста гдје је то примјењиво, те најновији пакет проширења, као и економски и инвестицијски план за Западни Балкан.

    Иначе, области на које се односе ове реформе, када је ријеч о нашој земљи, су „Зелена и дигитална транзиција“, „Развој приватног сектора и пословно окружење“, „Развој и задржавање људског капитала“, те „Основе/Владавина права“.

    Усвојен Програм новчаних подршки у пољопривреди и руралном развоју за 2024. годину у износу од 175 милиона КМ

    Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства усвојила Програм утрошка средстава с критеријима расподјеле „Субвенције приватним предузећима и предузетницима - Потицај за пољопривреду“, утврђених Буџетом ФБиХ за 2024. годину, у износу од 175.000.000 КМ, што је више за 8,5 милиона КМ од прошлогодишњег буџета.

    Програмом новчаних подршки у пољопривреди и руралном развоју за 2024. годину повећана су средства за потицаје у биљној и анималној производњи, као и за мјере у оквиру модела руралног развоја и модела осталих врста подршки. За новчане подршке у биљној производњи осигурано је 27.540.000 КМ. Задржане су све мјере из прошлогодишњег програма, с тим што су на основни износ од 500 КМ по хектару уведени додаци за основно плаћање као стратешки важне производње, додатак за дизел гориво (100 КМ), те додатак за органску производњу (200 КМ), у зависности од тога да ли се ради о биљној или анималној производњи. У оквиру мјере уведена је и подршка у износу од милион КМ за производњу меркантилног кромпира, те је издвојен кукуруз у зрну из мјере сточна жита, као стратешка култура за анималну производњу.

    За анималну производњу је предвиђен износ од 97.600.000 КМ. Одређено је повећање износа новчаних подршки за неке производње као што су расплодне јунице, товне свиње, слатководну и морску рибу, те изворне заштићене пасмине животиња, као и корекција максимума за одређене производње. Подршка произвођачима млијека као физичким лицима повећана је са 0,38 КМ по литру на 0,40 КМ по литру произведеног млијека. Пчеларима је ове године омогућено да, поред подршке по кошници остваре додатну новчану подршку од 10 КМ по кошници уз услов да продају минимално 3 килограма меда по кошници.

    Преостала средства су усмјерена у структурне мјере у оквиру модела руралног развоја и модела осталих врста подршки. Расположиви износ од 49.360.000 КМ намијењен је за структурне мјере, односно мјере руралног развоја.

    Новчане подршке за рурални развој усмјерене су и у мјере за повећање конкурентности и заштиту руралног околиша. У оквиру мјера за повећање конкурентности које су кључне за опстанак и развој пољопривредних газдинстава и прехрамбене индустрије, предвиђено је 45.500.000 КМ. Ријеч је о средствима намијењеним за подршку инвестицијама у пољопривредне машине и прикључне уређаје, опрему за биљну и сточарску производњу, те набавку расплодне стоке, као и изградњу, проширење и опремање објеката у функцији пољопривредне производње и прераде. Такођер, ту спадају и легализација грађевинских објеката и испуњавање околишних стандарда, подизање вишегодишњих засада, те подршке инвестицијама у пољопривредна господарства на изразито сиромашним подручјима са неразвијеном пољопривредном производњом. Ови пројекти финансирају се и путем кредитне линије Развојне банке ФБиХ за коју је Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства осигурало износ од 5.000.000 КМ.

    Како је обраложено из Федералног министарства, за наведене мјере додатну подршку до 10 посто износа прихватљивих трошкова инвестиције могу остварити пољопривредна газдинства и обрти у власништву пољопривредника са троје и више дјеце (подршка наталитетној политици), млади пољопривредници и жене носитељи пољопривредног газдинства, односно пољопривредна газдинства лоцирана изнад 600 метара надморске висине. Истакнуто је да је подршка улагањима у прехрамбену индустрију по први пут увјетована удјелом домаћих сировина у производњи што ће повећати потражњу и олакшати пласман домаћих пољопривредних производа на нашем тржишту.

    Такођер, у оквиру модела осталих врста подршки, издвојен је износ од 3.860.000 КМ, који је планиран за подршку суфинансирању осигурања од штета у пољопривреди, као и организовања стручних скупова и сајмова, те излагања на сајмовима. Поред тога, подршке су намијењене за суфинансирање организовања пољопривредника, трошкове стандардизације производа, те подршку различитим пројектима од значаја за Федерацију БиХ. Наведени износ подразумијева и суфинансирање дистрибуције пољопривредних производа јавним кухињама, суфинансирање набавке репелента за заштиту пољопривредних усјева од дивљачи, суфинансирање употребе стајског гнојива на ораничним површинама, те покретање пословања младих пољопривредника у ФБиХ.

    Прецизирано је да су корисници Програма новчаних подршки клијенти уписани у Регистар пољопривредних газдинстава/Регистар клијената. Сврха овог програма је да се задрже приоритетне мјере новчаних подршки из Закона о новчаним подршкама у оквирима расположивог буџета, како би осигурали њихову континуирану исплату у току 2024. године.

    Федерално министарство образложило је да мјере из Програма новчаних подршки у пољопривреди и руралном развоју за 2024. годину требају допринијети унапређењу пољопривредне производње и повећању обима кориштења пољопривредног земљишта. Циљ је јачање конкурентности на домаћем и иностраном тржишту, те повећање понуде домаћим пољопривредним производима, уз побољшање квалитете здравствене и хигијенске исправности производа у складу са захтјевима потрошача.

    Наглашено је да би предвиђени ниво средстава у условима раста инфлације, поремећаја на тржишту цијена и доступности пољопривредно-прехрамбених производа, требао омогућити повећање или очување достигнутог нивоа пољопривредне производње у ФБиХ, затим допринијети повећању засијаних земљишних површина и производње пољопривредно-прехрамбених производа са већом доданом вриједности у ФБиХ, као и повећању технолошког нивоа фарми и осавремењавању пољопривредних газдинстава, те услова живота у руралним подручјима Федерације БиХ.

    Усвајање Стратегије развоја мале привреде ФБиХ 2022-2027.: Визија развоја за раст животног стандарда

    На приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, Влада Федерације БиХ донијела је закључак о усвајању Стратегије развоја мале привреде ФБиХ 2022-2027., која ће бити достављена Федералном парламенту на разматрање и доношење.

    Како је наведено у овом документу, Стратегија представља интегрирани, вишесекторски стратешки документ Федерације БиХ, који дефинира политике развоја сектора мале привреде, стратешке циљеве и приоритете који су путоказ за свеукупни друштвени развој. Значајна је за планско усмјеравање развоја мале привреде ФБиХ, како би се у складу са доступним ресурсима остварили максимални ефекти у потицању развоја. За стратешке правце одређени су дигитална трансформација, иновације, зелена транзиција, као и потицајно пословно окружење, убрзани развој подузетничке инфраструктуре, интернационализација и позиционирање у регионалним и глобалним ланцима вриједности, те инклузивност мале привреде.

    У Статегији је истакнуто да ће се остварење развојне визије мале привреде реализирати кроз три стратешка циља која су разрађена у седам приоритета и 16 мјера. Први циљ је конкурентна мала привреда темељена на иновацијама, дигитализацији и зеленој економији, други је развој пословног окружења и унапређење подузетничке инфраструктуре, а трећи су иновације и интернационализација мале привреде.

    У оквиру мјера за провођење стратешких циљева и приоритета су убрзање дигиталне трансформације малих и средњих предузећа (МСП), затим потицање развоја иновативних дигиталних рјешења и компанија у софтверској индустрији, подршка развоју подузетништва креативног сектора, као и убрзање преласка субјеката мале привреде ка зеленој економији. У мјерама су и олакшавање и убрзање процеса уласка у пословну активност и изласка из ње, подршка и промоција друге шансе и брзог поновног почетка, те осигурање бољег приступа капиталу. Ту су и мјере подршке развоју и интеграцији програма подузетничког учења у формално и неформално образовање и планирање каријере, затим развоју подузетништва младих, као и подузетништва жена, те успостави и развоји подузетничких зона. Ове мјере подразумијевају и потицање иновативности, умрежавања и учешћа МСП-а у програмима иновација Европске уније, те мапирање и подржавање регионалних ланаца вриједности, као и подршку интеграцији МСП-а у глобалне ланце вриједности.

    Приликом израде Стратегије развоја мале привреде ФБиХ у обзир су, између осталог, узети и Циљеви одрживог развоја Уједињених народа (приступачна енергија из чистих извора, достојанствен рад и економски развој, индустрија, иновације и инфраструктура, смањење неједнакости, заштита климе и партнерством до циљева), као и документи релевантни за процес интеграција БиХ у ЕУ. Тако ова стратегија доприноси унапређењу пословног окружења, те потребним реформама у области подузетништва и индустријске политике, а што је у складу са мишљењем Европске комисије из маја 2019. године и  неопходним реформама које наша земља мора провести на путу за чланство у ЕУ.

    У Стратегији је наглашена и визија развоја која осигурава раст запослености и животног стандарда грађана, те подразумијева брзорастућу, регионално конкурентну малу привреду утемељену на инвестирању, иновацијама, енергетској транзицији, одговорном кориштењу природних и јавних ресурса. Стратегија садржи и прегледе развојних изазова, те развојних перспектива са аспекта квантитативних и квалитативних показатеља стања мале привреде ФБиХ, као и преглед активности и одговорности за провођење, праћење, извјештавање и евалуацију Стратегије развоја мале привреде ФБиХ.

    Трансфери борачкој категорији већи од четири милиона КМ

    Влада Федерације БиХ је данас на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата донијела одлуке којима су усвојена два програма утрошка средстава намијењених борачкој категорији у укупном износу од 4.080.000 КМ планираних у Буџету ФБиХ за 2024. годину. Средства су намијењена за помоћ у лијечењу бораца и подршку непрофитним организацијама.

    Првим Програмом утрошка средстава Министарства са критеријима расподјеле средстава, у оквиру текућег трансфера, за помоћ у лијечењу бораца одобрено је 3.800.000 КМ. Одлуком је прописан и начин расподјеле ових средстава. Право на једнократну новчану помоћ за плаћање трошкова лијечења може се остварити само једанпут у двије календарске године. Изузетно у тешким случајевима, имајући у виду тежину болести и трошкове лијечења, федерални министар може рјешењем одобрити једнократну новчану помоћ за плаћање трошкова лијечења неовисно од тога што је подносилац захтјева то право остварио у претходној календарској години. Једнократна новчана помоћ се може одобрити за плаћање трошкова лијечења у БиХ (у висини од 300 КМ), те у иностранству, ако је у питању обољење које се не може лијечити у БиХ (у износу до 2.000 КМ). У тешким случајевима, федерални министар може, на приједлог надлежне опћинске/градске службе или савеза борачких популација, својим рјешењем одобрити и већи износ помоћи за трошкова лијечења од предвиђених, и то највише до 3.000 КМ. Поступак остваривања права према овој одлуци врши се подношењем пријаве Федералном министарству на прописаном обрасцу на јавни позив, а јавни позив за подношење пријава бит ће отворен до 31.10.2024. године.

    Другим Програмом утрошка средстава овог министарства у оквиру Текућих трансфера непрофитним организацијама планиран је износ од 280 хиљада КМ, а расподјела средстава ће се вршити  у складу са опћим и посебним критеријима. Програмом су планирани трансфери Савезу логораша БиХ у износу од 120.000 КМ и Хрватској удрузи логораша Домовинског рата у БиХ у износу од 70.000 КМ. Такођер, Програмом је планиран Трансфер ИДА - истраживачко документарне активности и заштита жртава свједока геноцида у износу од 90.000 КМ. Средства утврђена у овом програму распоређиват ће се према критеријима за расподјелу по Текућим трансферима утврђеним за сваки програм посебно.

    Утврђен коефицијент накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за први квартал ове године 

    Влада Федерације БиХ данас је на приједлог  Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата донијела Одлуку којом се утврђује коефицијент 1 (један) за обрачун и исплату мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период јануар - март 2024. године (И квартал ове године). Ријеч је  о Трансферу за имплементацију Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица - новчана егзистенцијална накнада, који је утврђен Буџетом Федерације БиХ за 2024. годину.

    На основу овог коефицијента и утврђеног износа чланом 22. Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица, бит ће утврђена висина мјесечне накнаде.

    Како је наведено у образложењу, Федералном министарству су у овогодишњем Буџету Федерације БиХ за ову намјену одобрена средства у износу од 61.670.100 КМ.

    Обезбјеђењем ових средстава уређују се права, услови и поступак за остваривање права демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица.

    Закључак о информацији Федералног министарства здравства у вези давања сагласности за именовање генералног директора КЦУС-а

    Влада Федерације БиХ данас је разматрала информацију о акту који је Федерално министарство здравства доставило Привременом Управном одбору Клиничког центра Универзитета у Сарајеву (КЦУС), а везано за давање сагласности на Одлуку овог УО о именовању генералног директора КЦУС-а.

    Влада Федерације БиХ након разматрања информације о акту који је Федерално министарство здравства доставило Привременом Управном одбору КЦУС-а по Захтјеву овог управног одбора упућеног према Влади Федерације БиХ, а везано за давање сагласности на Одлуку Привременог Управног одбора КЦУС-а о именовању генералног директора овог клиничког центра, закључком констатује да је Привремени Управни одбор Клиничког центра Универзитета у Сарајеву направио процедуралну грешку, те је умјесто тражења претходне сагласности затражио накнадну сагласност.

    Такођер, Влада овим закључком враћа Молбу за сагласност на Одлуку Привременог Управног одбора Клиничког центра Универзитета у Сарајеву, овом управном одбору да је исправи, те понови Молбу за претходну сагласност у року од 48 сати, о чему ће се Влада ФБиХ - Федерално министарство здравства очитовати.

    Овај закључак ступа на снагу даном доношења.

    Влада информирана о стању у РМУ Зеница

    На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Влада Федерације БиХ је данас усмено информирана о стању у РМУ Зеница.

    У овој информацији истакнуто је да је евидентирана вишегодишња запуштеност у управљању овим рудником, као и превелик број упосленика. Како је наведено, у септембру прошле године постигнут је договор између синдиката Зенице и Федерације БиХ, Управе Рудника, „Електропривреде БиХ“ и Федералног министарства да се збрине 150 радника. Федерална влада и министарство су испоштовали овај договор, те је из Буџета ФБиХ утрошено око 41 милион КМ за збрињавање 199 упосленика зеничког рудника.

    У информацији се подсјећа да је Влада ФБиХ након тога потписивањем Колективног уговора повећала плате упосленим радницима рудника, те повећала откупну цијену угља за око 38 посто, како би рудници остварили што већи приход. Такођер, договор је био да се знатно повећа ниво производње како би овај рудник у Зеници са смањеним бројем упосленика могао бити одржив. Међутим, како је истакнуто у данашњој информацији, то није реализирано у јануару и фебруару ове године, али Влада жели испоштовати потписани Колективни уговор и исплатити двије плате радницима.

    Према договору, достављен је елаборат о будућности овог рудника, а у наредних 15-так дана требала би се донијети и коначна одлука о статусу овог рудника.

    Такођер, у информацији Федералног министарства енергије, рударства и индустрије је наведено и да је неопходно у наредном периоду, поред овог федералног министарства укључити и друге ресоре, као што су федерална министарства рада и социјалне политике, затим просторног уређења, те околиша и туризма, као и финансија.

    Влада је, такођер, информирана да ће Федерално министарство енергије, рударства и индустрије, с циљем реализације договорених активности у што краћем периоду, а које укључују исплату плата радницима овог рудника за јануар и фебруар, те доношење других неопходних одлука у вези овог рудника, у наредним данима интензивирати припрему и кандидирање потребних материјала за сједнице о којима ће Влада одлучивати.

    Утврђен Приједлог одлуке о финансирању дионице Мостар сјевер – Мостар југ

    Влада ФБиХ је данас на приједлог Федералног министарства финансија утврдила Приједлог одлуке о прихватању задужења Федерације БиХ у износу до 220 милиона еура по Уговору о зајму између БиХ и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) за реализацију Пројекта Коридор Вц Мостар сјевер - Мостар југ. Приједлог ове одлуке бит ће упућен у Парламент Федерације БиХ.

    Средства ће се користити за изградњу двије петље аутоцесте Мостар сјевер и Мостар југ, те изградњу дионице аутоцесте у дужини од 15 км између ове двије петље и за изградњу цесте с двије траке која повезује ове петље с постојећом магистралном цестом М17. Дионца би требала имати пет тунела и десет вијадукта на сваком од два коловоза. Рок отплате овог зајма је 15 година, док је грејс период четири године и укључен је у рок отплате зајма.

    Приједлогом одлуке се потврђује да је разматрана документација прихватљива за ФБиХ, а посебно Уговор о зајму између БиХ и ЕБРД-а, затим Нацрт уговора о подршци зајма између ЕБРД-а и ФБиХ, као и усаглашени Записник са преговора.

    У складу са Приједлогом одлуке Федерација БиХ треба пренијети средства на основу зајма на ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар, које је крајњи корисник и дужник по овом задужењу. У периоду имплементације Пројекта, у Буџету ФБиХ није потребно осигурати финансијска средства за додатно суфинансирање овог пројекта. Федерално министарство финансија је задужено да са ЈП Аутоцесте усагласи и склопи одговарајући Подуговор о зајму којим ће, у сврху редовне отплате, дефинирати услове враћања средстава која се преносе на кредитном основу.

    Истовремено се даје сагласност за закључивање Супсидијарног уговора између БиХ и ФБиХ, као и Подуговора о зајму између ФБиХ и ЈП Аутоцесте. За потписивање Супсидијарног уговора и Подуговора о зајму овлаштен је федерални министар финансија, док су за реализацију ове одлуке и извјештавање задужени Федерално министарство финансија и Федерално министарство промета и комуникација, те ЈП Аутоцесте, а свако у оквиру своје надлежности.

    Овим се остварују предуслови за наставак градње дионица аутоцеста у Федерацији БиХ.

    Кадровска рјешења

    Влада Федерације БиХ предлаже Парламенту ФБиХ именовање кандидата за чланове Регулаторне комисије за енергију у Федерацији БиХ, на мандатни период од пет година и то Самира Хаџихусеиновића, из реда бошњачког народа, Санелу Покрајчић, из реда хрватског народа, те и Весну Марић, из реда српског народа.

    Данас је дата претходна сагласност Надзорном одбору Привредног друштва БХ-Гас д.о.о. Сарајево за доношење одлуке о именовању Едиса Баковића за вршиоца дужности директора овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до дванаест мјесеци. Прије тога дата је претходна сагласност Надзорном одбору Привредног друштва БХ-Гас д.о.о. Сарајево за доношење одлуке о разрјешењу досадашњег директора овог привредног друштва, прије истека периода на који је именован.

    Такођер, дата је и претходна сагласност Надзорном одбору Привредног друштва БХ-Гас д.о.о. Сарајево за доношење одлуке о именовању Џевада Бећиревића за вршиоца дужности извршног директора овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до дванаест мјесеци. Прије тога дата је претходна сагласност Надзорном одбору овог привредног друштва за доношење одлуке о разрјешењу досадашњег вршиоца дужности извршног директора, ради истека периода на који је именован.

    За учешће у раду и одлучивању на (ванредној) сједници Скупштине Привредног друштва Оператор-Терминали Федерације д.о.о. Сарајево данас је опуномоћен Халко Балавац.