4. сједница Владе ФБиХ

Усвојене смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ за период од 2024. до 2026. године

Влада Федерације Босне и Херцеговине је на данашњој сједници у Мостару, на приједлог Федералног министарства финансија, усвојила Смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ за период од 2024. до 2026. године. Овај документ одређује правац и основне циљеве економске и фискалне политике, висину финансијских планова корисника буџетских средстава, те представљају темељ за израду оперативних планова нижих нивоа власти у ФБиХ. Оквир за његову израду представљала је Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027., која је интегрални мултисекторски документ и одражава приоритете утврђене у процесу европских интеграција (Економски инвестициони план за Западни Балкан, Зелена агенда за Западни Балкан, ЕУ дигитална стратегија).

Како је имплементација структурних реформи главни предуслов за приступање ЕУ, тако су и стратешки циљеви економске и фискалне политике Федерације дефинирани у сврху њихове проведбе, јачања привреде и остваривања потенцијалног раста. Уз њих су предочени и основни макроекономски показатељи, те макроекономске пројекције с циљем предвиђања будућег стања привреде.

Према званичним подацима, у ФБиХ је у прошлој години забиљежен реалан раст БДП-а од 3,9 посто, док ће реална стопа проицираног раста Федерације у 2023. години износити 2,3 посто, а просјечна стопа реалног раста за период 2024-2026. процјењује се на 3,3 посто.

У усвојеним Смјерницама, између осталога, као циљ током наступајућег периода наводе се ограничавање раста јавне потрошње путем фискалне консолидације, смањење јавних расхода и повећање јавних прихода преусмјеравањем средстава на инвестициону потрошњу, а предвиђа се и могућност промјене структуре раста будућег БДП-а. У средњорочном раздобљу очекује се да ће јавне инвестиције играти значајнију улогу у подстицању економског раста. Наводи се да би изградња путне инфраструктуре, те енергетски пројекти у средњорочном периоду знатно требали повећати удио јавних инвестиција у структури БДП-а.

Ефикасно управљање јавним расходима представља један од темеља за одржив економски развој, с циљем осигурања ефикасне употребе јавних средстава и финансијске дисциплине. Као кључни приоритети Владе ФБиХ у наредном средњорочном периоду, између осталог, истичу се креирање пословног амбијента, потицање и раст инвестиција. Ове активности бит ће подржане кроз издвајање већих износа средстава за финансирање инфраструктурних пројеката, попут изградње аутоцеста и брзих цеста, те унапређења авио и жељезничког саобраћаја Федерације. Влада ФБиХ сматра неопходним наставити и с подузимањем мјера на максималној рационализацији трошкова јавне управе, односно јачању фискалне дисциплине и контроле буџетске потрошње чиме би се тзв. фискални вишкови који се појаве усмјерили управо у финансирање инфрастуктурних пројеката.

Слиједећи најаве о ублажавању инфлаторних притисака, фискална политика Владе ФБиХ у овом сегменту бит ће усмјерена на пажљиво праћење негативних посљедица инфлације, а у случају потребе и на доношење и проведбу мјера за очување и побољшање куповне моћи грађана, са акцентом на угрожене категорије становништва. Додатно ће бити унапријеђен надзор над трошењем јавних средстава увођењем ванбуџетских фондова, прије свега завода и служби за запошљавање, у федерални, односно кантоналне буџете.

У сврху заштите радних мјеста потенцират ће се реформа оптерећења рада кроз измјене правног оквира пореза на доходак и обавезних доприноса. У наредном периоду планирано је изналажење нових приједлога који ће узети у обзир прелиминарне анализе утицаја поменутих прописа на запосленике, послодавце и буџете у ФБиХ. Порезне политике у средњорочном периоду, наводи се у Смјерницама, требале би промовирати одржив и инклузиван раст у цијелој Федерацији с фокусом на заштиту радних мјеста, повећање продуктивности пословних субјеката и смањење или укидање трошкова, накнада и такси које оптерећавају привредну активност.

Такођер, динамика задуживања налаже потребу сталног праћења дуга, уз задуживање код међународних финансијских институција под концесионим условима (ниска каматна стопа, дужи рок отплате и што дужи граце период). Ново задуживање, напомиње се у овом документу, морало би бити повезано са пројектима који доприносе убрзању реформи, као основе за даљњи привредни раст, те доношење сваке појединачне одлуке о новом задужењу претпоставља нужну анализу макроекономских токова и импликације на основне макроекономске показатеље Федерације БиХ.

Утврђени приједлози енергетских закона

На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Влада Федерације БиХ данас је у форми приједлога утврдила и у парламентарну процедуру упутила законе о електричној енергији ФБиХ, те о енергији и регулацији енергетских дјелатности у ФБиХ.

Ова два приједлога, заједно с Приједлогом закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације који је утврђен на прошлој сједници  и упућен у парламентарну процедуру, чине сет енергетских закона неопходних за унапређење законског оквира у Федерацији БиХ. Такођер, овим приједлозима врши се и усклађивање с прописима Европске уније у области енергетике.

Информација о буџетској подршци ЕУ за енергетске
потребе у Федерацији БиХ

Влада Федерације БиХ примила је на знање Информацију о активностима у оквиру планирања и имплементирања буџетске подршке Европске уније за енергетске потребе у Федерацији БиХ коју је припремио Уред Владе ФБиХ за европске интеграције.

У информацији Уреда Владе ФБиХ за европске интеграције наведено је да је енергетски пакет за Босну и Херцеговину у вриједности од 70 милиона еура, најављен приликом посјете предсједнице Европске комисије Урсуле Вон Дер Леyен Босни и Херцеговини у октобру 2022. године. Средства ЕУ су издвојена у оквиру претприступних фондова и бит ће реализована у оквиру Финансијског споразума за ИПА 2023. годину, којег је БиХ потписала и ратификовала у априлу 2023. године. Од укупног износа намијењених Босни и Херцеговини, предвиђено је да се средства дијеле у омјеру Федерација БиХ 66 посто, Република Српска 33 посто и Брчко Дистрикт БиХ један посто.

Прва компонента програма намијењена је за помоћ угроженим домаћинствима погођеним растом цијена енергената. Друга предвиђа помоћ мјерама енергијске ефикасности микро, малим и средњим предузећима који су регистровани по Закону о привредним друштвима. Трећа компонента је усмјерена за помоћ мјерама енергијске ефикасности резиденцијалном сектору, односно суфинансирања мјера енергијске ефикасности у кућама и јединицама колективног становања.

Акциони план, односно Мапа пута за имплементацију енергетског пакета, припремила је Европска комисија за цијели Западни Балкан, с мањим корекцијама прилагођеним за сваку државу корисницу. Усвајањем овог документа на сједници Вијећа министара БиХ 22. децембра 2022. године и усвајањем Буџета ФБиХ у јануару 2023. године, планирана су неопходна средства за буџетску подршку. На овај начин испуњени су основни услови за реализацију енергетског пакета.

У информацији је наведено и да је Европска унија већ уплатила прву траншу средстава на Јединствени рачун трезора Федерације БиХ, те да се уплата друге транше очекује током 2024. године, након што Европска комисија оцијени да је БиХ успјешно имплементирала Акциони план из Мапе пута.

Подршка обнови Управне зграде
у Меморијалном центру Сребреница - Поточари

Влада Федерације БиХ дала је сагласност Федералном министарству расељених особа и избјеглица за закључење Уговора о извођењу радова за реализацију Пројекта „Обнова дијела фасаде Управне зграде у Меморијалном центру Сребреница – Поточари, Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године“, Општина Сребреница, у складу са актом овог министарства од 16.5.2023. године.

Како је образложено, Федерално министарство расељених особа и избјеглица објавило је Јавни позив за подношење пријава за програме помоћи одрживог повратка „Изградња и санација инфраструктурних и других објеката од значаја за ширу друштвену заједницу у мјестима повратка на простору Босне и Херцеговине у периоду 2022. и 2023. године“. У складу са објављеним позивом, федерални министар расељених особа и избјеглица је 25.4.2022. године донио Одлуку о утврђивању коначне ранг листе потенцијалних корисника за ове програме.

На основу ове одлуке одобрена је реализација Пројекта „Обнова дијела фасаде Управне зграде у Меморијалном центру Сребреница – Поточари, Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године“, Општина Сребреница, а комисија Министарства је провела процедуру одабира извођача радова.

Меморијални центар Сребреница - Поточари је 12.5.2023. године, ради немогућности суфинансирања, упутио молбу Федералном министарству расељених особа и избјеглица да ово министарство финансира цјелокупни пројект. Обзиром на важност пројекта, како за сам Меморијални центар Сребреница - Поточари, тако и за ширу друштвену заједницу, Министарство је оцијенило да пројект треба подржати у цјелости.

Подржане активности законског заступника
привредног друштва Зрак

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници прихватила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије поводом захтјева Синдиката металаца Федерације БиХ за хитно укључивање Владе по изјављеној жалби на рјешење Опћинског суда у Сарајеву од 14.4.2023. године о отварању стечајног поступка над имовином привредног друштва Зрак д.д. Сарајево.

Влада је подржала активности законског заступника привредног друштва Зрак д.д. Сарајево поводом поднесене жалбе на рјешење Опћинског суда у Сарајеву од 14.4.2023. године о отварању стечајног поступка пред Кантоналним судом у Сарајеву за поништење рјешења о отварању стечајног поступка над имовином привредног друштва Зрак д.д. Сарајево.

Како је, између осталог, образложено у информацији Министарства, у поступку финансијске консолидације над овим привредним друштвом Влада је осигурала седам милиона КМ за његову докапитализацију, а с намјером да се закључи Споразум са радницима о измиривању обавеза и дио средстава усмјери за трошкове производње. Имајући у виду наведено, Влада Федерације БиХ има интерес за поништење поменутог рјешења и отварање предстечајног поступка како би се уредио правни положај друштва и његов однос према повјериоцима с циљем наставка процеса производње.

За пројекте из области образовања више од пола милиона КМ из прихода од накнада за приређивање игара на срећу

Влада Федерације Босне и Херцеговине донијела је, на приједлог Федералног министарства образовања и науке, Одлуку о утврђивању листе корисника и расподјели дијела прихода остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу у износу од 516.443 КМ уплаћених у Буџет ФБиХ у 2022. години. Овим средствима финансира се укупно 105 програма и пројеката, а које је Федерално министарство након проведеног јавног позива предложило Влади.

Са 94.146 КМ се финансира 19 програма и пројеката из области „Заштита права дјеце која су жртве злостављања, педофилије просјачења“, док се са износом од 422.297 КМ финансира 86 програма и пројеката из области „Учествовање у лијечењу, превенцији и борби против овисности о дроги, алкохолу, играма на срећу и коцки“.

Федерално министарство ће најкасније у року од 15 дана од дана ступања на снагу ове одлуке закључити појединачне уговоре о додјели средстава с корисницима, који су, према уговору, обавезни да најкасније до краја 2023. године Министарству доставе извјештај о намјенском утрошку додјељених средстава. Изузетак су пројекти који трају до краја године, за које корисници извјештај достављају најкасније до 15.1.2024. године.

Уколико корисници средстава не доставе извјештај у року или се докаже да су средства трошена супротно намјени, или средства нису у потпуности искориштена, као и да је корисник са истим пројектом аплицирао код других надлежних министарстава на основу Уредбе, дужни су на писмени позив комисије у року од осам дана извршити поврат средстава у Буџет ФБиХ.

Подршка провођењу циљева одрживог развоја у БиХ

Влада Федерације данас је, на приједлог Федералног завода за програмирање развоја, подржала Добровољни извјештај о имплементацији Агенде 2030 и Циљева одрживог развоја у Босни и Херцеговини. Такођер, на приједлог Завода усвојила је информацију о Циљевима одрживог развоја у Босни и Херцеговини, те дала пуну подршку проведби ових циљева. Истовремено, Влада је задужила овај федерални завод да уиме Федерације БиХ настави све активности на координацији провођења Циљева одрживог развоја у БиХ, те по потреби о томе информира Владу ФБиХ.

Како је истакнуто у информацији, БиХ се заједно са 192 државе чланице Уједињених нација обавезала да ће провести Агенду 2030 за одрживи развој. Агенда се састоји од 17 циљева одрживог развоја и 169 подциљева. Они се баве глобалним изазовима с којима се цијели свијет суочава, укључујући сиромаштво, неједнакост, климатске промјене, деградацију околиша, просперитет, мир и правду.

Одрживи развој је у самом центру политика Европске уније и њених држава чланица. Наша земља чији приоритет је приступање у ЕУ препознала је значај и потенцијал провођења Циљева одрживог развоја и Агенде 2030 као могућност значајног унапређења социјалних, економских и околишних аспеката живота у земљи, те јачања регионалне сарадње. Такођер, у информацији се истиче да је на нивоу ЕУ донесен оквир за програмски период 2021-2027. година за подршку политикама и програмима у земљама које имају статус кандидата или потенцијалног кандидата, а који је потпуно усклађен са обавезама преузетим у оквиру Агенде 2030.

Иначе, документ Европске уније „Кључне европске активности као подршка Агенди 2030 и Циљевима одрживог развоја“ наводи инструмент за претприступну финансијску помоћ (ИПА) као мјеру којом се подржава проведба Агенде 2030 и Циљева одрживог развоја. С обзиром на опредјељење БиХ да постане чланица ЕУ, оквири Уније за праћење остваривања Циљева одрживог развоја и извјештавање држава чланица требају се примијенити и у нашој земљи.

Из Федералног завода наводе да је почетком 2017. године Предсједништво БиХ задужило Вијеће министара да предузме активности на имплементацији Агенде 2030, након чега су именоване институције које ће предводити овај процес координације на нивоима БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта. Тако је уиме Владе Федерације задужен Федерални завод за програмирање развоја. Формирана је међувладина Радна група, те израђена Мапа пута за имплементацију Циљева одрживог развоја у БиХ. Свеобухватну подршку у овом процесу пружа УНДП, у сарадњи с Владом Шведске и њену финансијску помоћ.

Оквир за реализацију Циљева одрживог развоја усвојиле су ентитетске владе (Влада ФБиХ на сједници 5.2.2021. године), те Влада Брчко Дистрикта и Вијеће министара БиХ 2021. године, чиме је постао и званични документ на основу којег отпочиње процес усклађивања развојних и секторских стратегија на свим нивоима власти, као и планирање буџета за њихово спровођење. Оквиром су утврђена три правца одрживог развоја у БиХ, а то су добра управа и управљање јавним сектором, паметан раст и друштво једнаких могућности, те двије теме - људски капитал за будућност и принцип „Нико не смије бити искључен“.

Операционализација Оквира се врши кроз стратешке документе сваког нивоа власти и започет је процес његове интеграције у развојне и стратешке документе. Кључни развојни документ на нивоу Федерације је Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027., која одражава правце и акцелераторе развоја дефиниране у Оквиру за реализацију Циљева одрживог развоја, те је она основа за израду стратегија развоја у кантонима.

Одлуке, закључци и рјешења

Федерална влада је данас прихватила информацију о стању предмета ИНА-МОЛ против Федерације БиХ, као и Нацрт споразума о поравнању од 25.3.2023. године, те усвојеним закључком овластила премијера ФБиХ да, уиме Федерације БиХ, потпише споразум о поравнању између МОЛ Хунгариан Оил анд Гас Публиц Лимитед Цомпанy и ИНА Индустрија Нафте д.д. Загреб и Енергопетрол д.д. Сарајево и Федерације БиХ.

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, донијела Одлуку о давању на кориштење простора у објекту “Е” и у наставном објекту Полицијске академије Федералног министарства унутрашњих послова, Јавној установи Завод за здравствену заштиту запосленика Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево ради осигуравања услова за успостављање одјела радиологију и физијатрије.

Такођер, Савезу удружења обољелих од мултипле склерозе ФБиХ на привремено кориштење даје се пословни простор, у улици Џемала Биједића у Сарајеву, те “Рефералном центру бранитељ/борац-задругар”, Бранитељској задрузи “Херцеговачка изба” п.о. Мостар и Бранитељској пчеларској задрузи “Радилица” п.о. Мостар некретнине у Раштанима.

Влада је одобрила искњижавање из евиденције сталних средстава објеката на комплексу “Вила Браун” у улици Алипашина у Сарајеву, а чија набавна вриједност наведених средстава на дан 31.3.2023. године износи 3.663.113 КМ.

Влада је донијела Одлуку о давању сагласности да се 58.968 литара дизел горива Д2, које је одузела Финансијска полиција, а чувала Порезна управа ФБиХ, уступи кантонима који су исказали заинтересованост за прихват, а то су Западнохерцеговачки, Босанско-подрињски кантон Горажде, те Зеничко-добојски.

На приједлог Федералног министарства образовања и науке Влада ФБиХ донијела је закључак којим се усваја информација о реализацији Пројекта набавке бесплатних уџбеника за ученике од 1. до 5. разреда основних школа у Федерацији БиХ.

Влада Федерације БиХ донијела је потребне акте за расписивање јавног огласа за избор и именовање Управног одбора Агенције за приватизацију у Федерацији БиХ.

Извјештаји и информације

Влада Федерације БиХ усвојила је извјештај о задужењу Федерације Босне и Херцеговине по основу емисије обвезница на дан 9.5.2023. године, о којем ће обавијестити Парламент ФБиХ.

Данас је утврђен извјештај о стању пољопривреде (Зелени извјештај) у Федерацији БиХ за 2022. годину с приједлогом препорука који ће бит достављен на прихваћање Парламенту Федерације БиХ.

Прихваћен је и извјештај о раду Надзорног одбора Унион банке д.д. Сарајево за први квартал 2023. године, те потврђено да су достављени извјештаји о раду за први квартал ове године надзорних одбора ЈП БХ Пошта д.о.о. Сарајево, Хрватских пошта д.о.о. Мостар, те ЈП Хрватске Телекомуникације д.д. Мостар.

Усвојен је извјештај Комисије за праћење и надзор над имплементацијом програма финансијске консолидације и/или реструктурирања јавних здравствених установа, као и намјенског утрошка средстава за 2022. годину.

На приједлог Федералног министарства промета и комуникација дата је сагласност на План пословања Јавног предузећа Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево за 2023. годину.

Федерална влада се упознала са информацијама о реализацији закључка Владе донесеног на сједници 11.5.2023. године у вези са стањем управа, управних и надзорних одбора у привредним друштвима са учешћем државног капитала, федералним установама и другим федералним институцијама. Ради се о информацијама које су свако из своје надлежности дала федерална министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, затим рада и социјалне политике, околиша и туризма, трговине, потом енергије, рударства и индустрије, те културе и спорта.

Влада ФБиХ примила је на знање информацију о одржавању 6. састанка Посебне скупине за реформу јавне управе, те прихватила предложени приједлог за одржавање политичког дијалога у оквиру овог састанка као тијела успостављеног Споразумом о стабилизацији и придруживању између БиХ и Европске уније и њених земаља чланица. Уиме Владе оквиру политичког дијалога на високом нивоу присуствовати ће Ведран Шкобић (Федерално министарство правде), Сања Задро (Федерално министарство финансија), Едита Калајџић (Генерални секретаријат Владе ФБиХ), Вјекослав Чамбер (Уред Владе ФБиХ за европске интеграције), Рефик Бегић (Агенција за државну службу ФБиХ) и Нијаз Авдукић (Федерални завод за програмирање развоја).

Влада ФБиХ примила је на знање информацију о одржаном шестом састанку Пододбора за трговину, индустрију, царину и опорезивање између ЕУ и БиХ, одржаном онлине 30. марта 2022. године, као и Препоруке Европске комисије након овог састанка, те задужила надлежне федералне органе управе да започну активности на њиховом испуњавању. Такођер, примљена је на знање информација о шестом састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију укључујући заштиту здравља и потрошача између ЕУ и БиХ, одржаном путем видео конференције, 28. фебруара 2023. године, као и Препоруке Европске комисије након овог састанка.

Примљена је на знање информација Федералног министарства рада и социјалне политике о функционисању информационог система СОТАЦ, те задужено ово министарство да хитно подузме све краткорочне и дугорочне мјере, отклони препреке у функционисању овог система с циљем трајног и системског рјешавања за ову обимну и изузетно важну базу података најосјетљивијих категорија друштва.

Кадровска рјешења

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, дала претходну сагласност Надзорном одбору привредног друштва РМУ Бановићи д.д. Бановићи за доношење Одлуке о именовању вршилаца дужности чланова Управе - директора и извршних директора овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже на дванаест мјесеци. Ријеч је о Расиму Достовићу (в.д. директора друштва), Мирсаду Бечићу (в.д. извршног директора за техничке послове) и Енесу Шабановићу (в.д. извршног директора за правне и кадровске послове), док ће сагласност за именовање два преостала члана Управе бити разматрана на наредној сједници. Прије тога је дата претходна сагласност Надзорном одбору овог привредног друштва за доношење Одлуке о разрјешењу чланова Управе - директора и извршних директора друштва, ради губитка повјерења дионичара.

Влада ФБиХ је за учешће у раду и одлучивању на предстојећој Скупштини ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар опуномоћила Рената Шкробу.