354. сједница Владе ФБиХ

Влада ФБиХ: 147,6 милиона марака за изградњу аутоцеста, брзих и магистралних цеста

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, усвојила Програм утрошка средстава „Капитални трансфери јавним предузећима - Трансфер за изградњу аутоцеста, брзих цеста, магистралних и других цеста“ у износу од 147.600.000 КМ, утврђених овогодишњим Буџетом ФБиХ овом министарству. У оквиру овог Програма бит ће финансирано укупно 11 пројеката на подручју Федерације БиХ.

За изградњу аутоцесте Орашје - Тузла, дионица Маоча – Тузла (Лот В Чанићи – Тузла), у дужини од осам километара, планирано је 10.000.000 КМ. Такођер је 10.000.000 КМ предвиђено за изградњу поддионице Шићки Брод - Ђурдевик на траси цесте Тузла - Сарајево. Средства су намијењена за пројектовање и експропријацију, те грађевинске радове и надзор.

Средства од 9.000.000 КМ предвиђено је изградњу брзе цесте Бихаћ – Цазин - Кладуша - Република Хрватска, дионица Бихаћ - Цазин, поддионица Каменица - Бисовац у дужини од седам километара, те 10.000.000 КМ за изградњу брзе цесте Мостар - Широки Бријег - граница Републике Хрватске. Средства су намијењена за пројектовање и експропријацију.

За изградњу брзе цесте Лашва - Невић Поље планирано је 42.000.000 КМ, те 2.000.000 КМ за дионицу пролаз кроз пословну зону Витез (ЛОТ 4) на брзој цести Лашва - Невић Поље. Средства су намјењена за пројектовање, експропријацију, грађевинске радове и надзор. Такођер је за изградњу брзе цесте Лашва – Травник - Јајце, дионица Невић Поље – Турбе,  у дужини од 10,8 километара планирано 3.000.000 КМ, и то за пројектовање.

Средства у износу од 46.600.000 КМ планирана су за изградњу брзе цесте Прача - Горажде, Лот 1 и Лот 2 (Тунел Храњен 5,5 км и траса БЦ 12,9 км), и то за експропријацију, грађевинске радове и надзор.

Осам милиона КМ бит ће издвојено за експропријацију, грађевинске радове и надзор током изградње јужне обилазнице Мостара (четири милиона КМ) и приступне цесте Варда – Родоч (четири милиона КМ).

За пројекат изградње градског аутопута у Сарајеву, дионица Ступ - Бућа Поток - Пофалићи - Велешићи - Бентбаша планирана су три милиона КМ, а средства су намјењена за студије, пројектовање и ревизије.

Данас усвојеним Програмом, планирана су четири милиона КМ за реконструкцију и санацију цесте Крешево – Кисељак, од чега су два милиона КМ намјењена за експропријацију и пројектирање, те два милиона КМ за грађевинске радове и надзор.

Дио одобрених средстава за ове пројекте налази се на посебном рачуну за финансирање капиталних инфраструктурних пројеката у оквиру Јединственог рачуна Трезора, док ће се остатак потребних средстава осигуравати сукцесивно у складу са потребама.

За провођење ове одлуке задужени су Федерално министарство промета и комуникација, Федерално министарство финансија, ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар и ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, свако у оквиру своје надлежности.

Средства са намјенског рачуна ће се преносити у траншама на рачун имплементатора одобрених пројеката након што према Федералном министарству промета и комуникација доставе доказе о изведеним радовима или услугама. Имплементатори пројеката су обавезни квартално извјештавати о реализацији пројеката Федерално министарство које ће квартално извјештавати Федерално министарство финансија. О начину утрошка одобрених средстава за ове пројекте потписати ће се уговори између Федералног министарства промета и комуникација и имплементатора одобрених пројеката којим ће се детаљније утврдити међусобна права и обавезе.

Како је образложило Федералано министарство промета и комуникација, ови пројекти кандидирани су у Програму јавних инвестиција ФБиХ, у складу са Уредбом Владе ФБиХ о изради Програма јавних инвестиција у Федерацији БиХ. Такодер, предложени пројекти су усклађени са Транспортном стратегијом ФБиХ 2016 - 2030. година, те захтјевима ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Цесте ФБиХ за 2023. годину, а ради се о наставку реализације пројеката из 2022. године. У пројекту модернизација магистралних цеста налазе се пројекти изградње обилазница и реконструкције у Федерацији БиХ.

Више од 23 милиона КМ за унапређење авиопромета у Федерацији БиХ

На приједлог Федералног министарства промета и комуникација, Влада ФБиХ је с циљем унапређења авиопромета у Федерацији БиХ донијела пет одлука о усвајању програма утрошка средстава текућих трансфера из овогодишњег федералног буџета, намијењених за капиталне трансфере и субвенције јавним предузећима. Овим одлукама укупно је одобрено 23.170.000 КМ и то за ЈП Аеродром Бихаћ д.о.о. Бихаћ, те ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево, ЈП Међународни аеродром Тузла и ЈП Међународни аеродром Мостар д.о.о. Мостар.

Програмом утрошка капиталног трансфера Аеродрому Бихаћ додијељено је 19.700.000 КМ. Средства  ће бити утрошена за наставак експропријације земљишта за потребе прве фазе изградње аеродромског комплекса, као и наставак изградње полетно-слетне стазе, те превентивна археолошка истраживања на локалитету изградње овог аеродрома са пратећом инфраструктуром. Средства су намијењена и за трошкове геодетског снимања препрека у зонама прилаза аеродрому Бихаћ за потребе израде дизајна процедура летења, те надзора над извођењем радова изградње полетно-слетне стазе. Бит ће утрошена и за израду идејних и главних пројеката измјештања постојеће водоводне мреже, извода из пројектне документације, нове стајанке, паркинга за путнике, упосленике, модуларног путничког терминала, контролног торња, зграде граничне полиције и царинске контроле.

Другим програмом, такођер, за ЈП Аеродром Бихаћ данас је одобрена субвенција у износу од 170.000 КМ за плаће и накнаде упосленика, те трошкове телефонских, поштанских услуга, уредског материјала и енергије, као и за друге пратеће трошкове и таксе.

Два програма за унапређење авиопромета у ФБиХ, у укупном износу од два милиона КМ, односе се на аеродроме Сарајево и Тузла. Средства у износу од милион КМ за Сарајевски аеродром бит ће усмјерена за сигурносни скенер, опрему за откривање трагова експлозива, спремник за суспектну пртљагу, опрему за скенирање обуће, те за радио комуникационе системе, као и метал детекторска врата.

Одобреном одлуком Тузлански аеродром ће средства у износу од милион КМ утрошити за путничке степенице, ГПУ земаљски агрегат за послугу авиона, елеватор са продуженом руком, колица за пртљагу, затим трактор на електрични погон, тегљач колица и друге вучне опреме, као и нископодни аутобус, инвалидска колица за укрцавање и искрцавање, гумене подметаче и чуњеве, рендген уређај за кабински пртљаг, те метал детекторска врата. Из ових средстава за Аеродром Тузла бит ће осигурана и рампа, интервенцијска ватрогасна одијела, као и остала ватрогасна опрема. Између осталог, предвиђени су и радови на опремању путничког терминала, трећег одлазног гате-а, као и реконструкција и радови на визуелном идентитету портирнице, те проведба других пројеката модернизације овог аеродрома.

Усвојеним програмом утрошка средстава текућег трансфера за субвенције јавним предузећима 1.300.000 КМ додијељено је Аеродрому Мостар. Између осталог, ова средства намијењена су за трошкове потрошног материјала за ХТЗ заштиту, уредског и материјала за чишћење и одржавање, те електричне енергије и воде, горива, поштанских и телекомуникацијских услуга, плаћа и осталих примања запослених, стручног оспособљавања упосленика.

Федерално министарство промета и комуникација вршит ће континуиран надзор о утрошку ових средстава одобрених у оквиру данас усвојених програма, те ће са аеродромима потписати уговоре о пријеносу средстава, проведби поступака јавне набавке и извјештавању о утрошку. Аеродроми су задужени да квартално извјештавају ресорно федерално министарство о утрошку средстава, те да најкасније до 28. фебруара наредне године сачине укупне извјештаје о утрошеним средствима и заједно са одлукама надзорних одбора о усвајању тих извјештаја, доставе их Министарству.

Одобрено 10,5 милиона КМ за успостављање резерви нафтних деривата у Федерацији БиХ

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела  одлуку којом одобрава пренос средстава прикупљених по основу таксе за успостављање резерви нафтних деривата, планираних овогодишњим Буџетом Федерације БиХ Федералном министарству.

Средства у износу од 10.500.000 КМ планирана на позицији „Текући трансфери и други текући расходи - Субвенције јавним предузећима - Посебан намјенски трансакцијски рачун за уплату таксе за успостављање резерви нафтних деривата“ у Буџету ФБиХ за 2023. годину, као намјенски приход, утрошит ће се у складу са Одлуком о начину намјенског утрошка средстава остварених по основу таксе за успоставу резерви нафтних деривата за период 2023 - 2026. година, а која се односи на 2023. годину.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије ће посебним рјешењем успоставити процедуру поступања унутар Министарства код преноса средстава, те именовати Комисију за праћење намјенског утрошка средстава. Такођер, Министарство ће давати налоге Федералном министарству финансија да са посебног намјенског трансакцијског рачуна, изврши пренос расположивих средстава на рачун Оператора - Терминали Федерације д.о.о. Сарајево.

За реализацију ове одлуке задужују се Федерално министарство енергије, рударства и индустрије, Федерално министарство финансија и Оператор - Терминали Федерације д.о.о. Сарајево, свако у оквиру своје надлежности.

У образложењу одлуке се наводи да је Законом о нафтним дериватима у Федерацији БиХ основан  Оператор резерви нафтних деривата који послује под називом "Оператор - Терминали Федерације" д.о.о. Сарајево и који је једини овлаштен за успостављање и занављање резерви нафтних деривата у Федерацији БиХ. Такођер овим законом је утврђена и такса за успостављање резерви нафтних деривата, као намјенски јавни приход за финансирање успостављања резерви нафтних деривата у Федерацији БиХ и приход је Оператора Терминали Федерације д.о.о. Сарајево. Наведена такса се плаћа на промет нафтних деривата који служе за крајњу потрошњу у висини од 0,01 КМ по литру нафтних деривата, укључујући и ЛПГ који се користи у моторима са унутрашњим сагоријевањем. Обавезници плаћања таксе су енергетски субјекти који се баве прометом нафтних деривата на мало и купци који исту уплаћују до 20. у мјесецу за протекли мјесец на уплатни - депозитни рачун са којег се преноси на посебан намјенски подрачун Јединственог рачуна Трезора Федерације БиХ.

С обзиром да су у Буџету ФБиХ за 2023. годину на „Извору 30 - Намјенски приход“ планирана намјенска средства у износу од 10.500.000 КМ, Министарство је предложило доношење данашње одлуке.

Усвојен Програм економских реформи ФБиХ за 2023-2025. годину

Влада Федерације БиХ усвојила је Програм економских реформи Федерације Босне и Херцеговине за 2023-2025. годину (ПЕР ФБиХ). Програм ће бити достављен Дирекцији за економско планирање БиХ, као координирајућој институцији на нивоу БиХ задуженој за израду Програма економских реформи БиХ за 2023-2025. годину.

Босна и Херцеговина, као земља кандидат за приступање Европској унији, годишње има обавезу да изради ПЕР за трогодишњи период и достави га Европској комисији. Усвајањем овог документа, Влада ФБиХ је испунила своју обавезу, а која се односи на достављање прилога за израду Програма економских реформи БиХ.

Програм економских реформи садржи средњорочни макроекономски и оквир фискалне политике, те свеобухватан програм структуралних реформи с циљем побољшања раста и конкурентности земље. Европска комисија је доставила „Смјернице за Програме економских реформи“ које садрже основне принципе за израду ПЕР-а, а с циљем да достављене информације буду упоредиве са програмима других земаља.

ПЕР Федерације БиХ 2023 - 2025. година слиједи структуру документа на државном нивоу и састоји се од пет поглавља, а то су свеукупни оквир и циљеви политика, затим макроекономски и фискални оквир, те приоритети структуралних реформи, као и прилог са табеларним прегледима. Координатор израде ПЕР-а, Федерални завод за програмирање развоја је у координацији и консултацијама са ресорним министарствима припремио сва поглавља овог документа, и то у складу са захтјевима Европске комисије и Смјерницама за израду ПЕР-а.

Стратешка одредница Владе ФБиХ је процес еуро-атлантских интеграција Босне и Херцеговине, а с циљем остваривања пуноправног чланства.

ПЕР ФБиХ је припремљен узимајући у обзир стратешке документе и дефиниране стратешке правце за период 2023 - 2025. година. Кључне смјернице и циљеве за ПЕР ФБиХ дају Економска политика Владе ФБиХ за период 2022-2024. година, Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027., важеће секторске стратегије, као и приоритетно дефинирани пројекти за даље усклађивање домаћег законодавства са законодавством ЕУ. Потом очување макроекономске стабилности и јачање фискалне дисциплине, структурне реформе, те рад на евроатланским интеграцијама, као и претходни ПЕР ФБиХ за период 2022-2024. година.

С циљем стабилизације привреде и опоравка од посљедица узрокованих глобалним кризама, Влада Федерације БиХ у наредном периоду намјерава подузети мјере које се односе на циљано усмјеравање јавних расхода на најрањивије категорије друштва, односно унапријеђење система социјалне заштите, те осигурање помоћи и редовну исплату пензија, накнада за борце, цивилне инвалиде, незапослене особе, расељена лица и повратнике. Такођер, путем економског модела слободних зона, циљ је повећати директна страна улагања, те осигурати раст домаћих улагања кроз фискалну дисциплину и контролу јавних расхода, а чиме се ствара позитиван утјецај на цјелокупан привредни раст и развој. Мјере се, између осталог, односе и на повећање ефикасности тржишта рада, путем реализације програма и мјера активних и пасивних политика, те стварања услова за раст стопе запослености. Путем поједностављивања процедура за подузетнике и привредне субјекте планирано је стварање позитивног пословног окружења и подизању конкурентности, као и потицање развоја подузетништва које ставља у фокус одрживи економски раст, а подразумијева паметно управљање природним ресурсима уз кориштење чисте енергије. Такођер, мјере укључују и инвестирање капиталних трансфера у саобраћајну инфраструктуру ради стварања нових развојних могућности у овој области, а што ће имати позитиван ефекат на комплетну привреду.

Структурне реформе у наредном трогодишњем периоду укључују 13 области с јасно дефинираним реформским мјерама које се намјеравају провести. То су управљање јавним финансијама, зелена транзиција, дигитална трансформација, те пословно окружење и смањење сиве економије, као и истраживање, развој и иновације. Такођер, укључују реформе економске интеграције, тржишта енергије и транспорта, затим пољопривреду, индустрију и услуге, те образовање и вјештине, запошљавање и тржиште рада, социјалну и здравствену заштиту, као и инклузија.

Усвојен извјештај Антикорупционог тима Владе ФБиХ: Настављене активности борбе против корупције

Федерална влада усвојила је извјештај о раду Антикорупционог тима Владе Федерације БиХ за 2022. годину. Како је наведено у извјештају, Антикорупциони тим је у прошлој години учествовао у активностима на проведби Закона о сузбијању корупције и организираног криминала у ФБиХ. Тако су у оквиру три интерресорне радне групе извршене анализе и предложени модели за успоставу и смјештај Посебних одјела за борбу против корупције при Врховном суду ФБиХ и Федералном тужилаштву.

С тим циљем је Влада Федерације усвојила потребне закључке и планирала финансијска средства, а што је усвајањем Буџета ФБиХ за 2023. годину подржао и Федерални парламент. Из Тима су навели да слиједи провођење посебног Акционог плана који је Влада ФБиХ усвојила с циљем имплементације поменутог закона. Нагласили су и потребу усвајања важних системских закона за успостављање дјелотворног система борбе против корупције у ФБиХ и њене превенције. То су закони о заштити пријавитеља корупције, те о спречавању сукоба интереса, које је Влада ФБиХ упутила у парламентарну процедуру прошле године. Фокус рада овог тима у 2022. години, како је наведено, био је усмјерен на обављање свих задатака у борби против корупције садржаних у Акционом плану за борбу против корупције.

Антикорупциони тим Владе ФБиХ у извјештајном периоду учествовао је у свим активностима које се односе на сарадњу са државном Агенцијом за превенцију корупције и координацију борбе против корупције (АПИК). Поред тога, овај тим сарађивао је у овој области са међународним и другим бх. институцијама, те невладиним организацијама.

Тим ради и на стварању претпоставки за израду нове федералне стратегије за борбу против корупције, за што је потребно да се што прије усвоји стратегија на нивоу БиХ. Наиме, изради ове стратегије на нивоу ФБиХ није се могло приступити, јер је Законом о АПИК-у прописано да поступање ентитета, кантона и Брчко Дистрикта у овом сегменту мора бити у складу с опћим принципима утврђеним у државној стратегији. Стога премосницу за наставак системске борбе против корупције у ФБиХ представља Акциони план за период од 2021. до доношења нове стратегије.

У складу са данашњим закључком Владе, Антикорупциони тим упутит ће иницијативу Вијећу министара БиХ да државна стратегија за борбу против корупције буде усвојена што прије, а како би Влада ФБиХ могла донијети и федералну стратегију.

Такођер, као једна од основних активности коју је проводио Антикорупциони тим је и успостава антикоруптивне мреже и фокусних тачака у федералним институцијама. Овај Владин тим посебно значајним напомиње Планове интегритета са којима се успостављају механизми за ефикасно и ефективно функционирање федералних министарстава, управа, агенција и тијела. Њихово капацитирање у овом сегменту, како је образложено, проводи се кроз јачање одговорности, поједностављење процедура и повећање транспарентности. То су и активности на повећању отпора радног мјеста у односу на коруптивне појаве, затим контролирању дискреционих овлаштења, поштивању етичких вриједности, елиминирању неефикасне праксе и непримјењиве регулативе, те увођењу ефикасног надзора и контроле рада и понашања службеника.

У протеклој години у сједишту Федералне владе у Сарајеву осигуране су адекватне просторије за рад Антикорупционог тима, које ће уз подршку ОСЦЕ-а и ИНЛ-а ускоро бити опремљене и потребном информатичком опремом, телекомуникацијским уређајима, те мрежним и другим софтwаре алатима за унапређење рада у области превенције корупције. Извјештај Антикорупционог тима бит ће објављен на wеб страници Владе.

Донаторска средства за пројект “Извођење превентивних археолошких истраживања и заштита археолошких локалитета”

Влада Федерације БиХ донијела је одлуку о распоређивању средстава осигураних од донатора са посебног намјенског трансакцијског рачуна отвореног у оквиру Јединственог рачуна Трезора Федералног министарства културе и спорта за пројект “Извођење превентивних археолошких истраживања и заштита археолошких локалитета”.

Средства у износу од 144.767 КМ одобрена су за пројекат “Извођење превентивних археолошких истраживања и заштита археолошких локалитета”. Од тога је за набавку опреме намијењено 27.800 КМ, а за уговорене и друге посебне услуге 116.967 КМ.

У образложењу Федералног министарства културе и спорта је наведено да је у марту 2017. године закључен Оквирни споразум о превентивном археолошком истраживању и заштити археолошких локалитета и споменика културе на траси аутопута Коридор Вц, између ЈП Аутоцесте Федерације БиХ и Федералног министарства културе и спорта, у чијем саставу је и Завод за заштиту споменика.

Споразумом Федерално министарство, односно Завод за заштиту споменика, ангажиран је за извођење превентивних и заштитних археолошких истраживања на траси аутопута Коридор Вц.

Ова средства потребна су за набавку опреме и проведбу поступка за заштитна археолошка истраживања на Коридору Вц, за поддионицу Путниково Брдо - Медаково.

За реализирање ове одлуке задужује се Федерално министарство културе и спорта и Федерално министарство финансија, свако у оквиру своје надлежности.

Усвојен овогодишњи план проведбе енергетске ефикасности за Федерацију БиХ

Влада Федерације БиХ усвојила је План активности Имплементационе јединице пројекта „Енергетска ефикасност у БиХ“ за Федерацију у 2023. години, који проводи Федерално министарство просторног уређења. Ријеч је о активностима које се у нашој земљи подузимају на јачању енергетске ефикасности, што је посебно значајно у оквиру подршке одрживом економском расту и кретању ка Европској унији.

Како је појашњено у усвојеном плану, „Додатно финансирање Пројекта Енергетска ефикасност у БиХ“ у Федерацији се проводи од маја 2020. године и трајат ће до краја фебруара наредне године. Овај пројект је у Федерацији подржан са 16.366.193 еура, што је 60 посто средстава од укупно одобрених 27.276.989 еура за БиХ.

Развојни циљ је показати предности побољшања енергијске ефикасности у објектима јавног сектора и примјени прилагодљивих модела финансирања енергетске ефикасности. Пројекат се састоји од три компоненте. Прва се односи на улагања у енергијску ефикасност у јавним објектим (школама, болницама и клиничким центрима), друга на развој одрживих механизама финансирања и изградњу капацитета, а трећа на управљање пројектом. Цјелокупна набавка у оквиру Пројекта обавља се у складу са прописима Свјетске банке и одредбама споразума о финансирању.

Вриједност ове три компоненте је 27,5 милиона КМ, од чега је до 31.12.2022. године реализирано 21,3 милиона КМ, а ове године план је да се реализира 6,2 милиона КМ. Укупна средства БЕЕП АФ-2023 енергетског пројекта за ову годину, уз ових 6,2 милиона КМ из средстава ИДА/ИБРД-а, те 4,75 милиона КМ од РФ и око 1,6 милиона КМ од ПДВ-а, износе око 12,6 милиона КМ.

У овогодишњем плану је провођење мјера енергетске ефикасности на осам одабраних јавних објеката, те пројектовање, надзор и  ревизија пројектне документације за 24 објекта. Како је образложено, за осам одабраних јавних објеката у три кантона (Херцеговачко-неретванском, Сарајевском и Зеничко-добојском) уговори су потписани у задњем кварталу прошле године, те се ускоро очекује реализација уговорених радова, укупно процијењених инвестиција у вриједности од скоро 2,66 милиона КМ.

У Кантону Сарајево тако је у плану провођење мјера енергетске ефикасности на згради Правосудних институција ФБиХ (Федерално министарство правде, Врховни суд ФБиХ, Уставни суд ФБиХ, Федерално тужилаштво и Судска полиција ФБиХ), а процијењена вриједност инвестиције је скоро 600 хиљада КМ. Други објект у КС је Завод за збрињавање инвалидне дјеце и омладине Пазарић, са процијењеном инвестицијом од око 94 хиљаде КМ. У ХНК је ријеч о објекту Кантоналног суда у Мостару за који је процијењена вриједност инвестиције скоро 547 хиљада КМ, затим Народног универзитета Коњиц (око 75 хиљада КМ) и Дому здравља Читлук (80.000 КМ). У ЗДК планирано је провођење мјера енергетске ефикасности у три школе. То су Мјешовита средња индустријска школа Зеница (процијењена вриједност инвестиције око 585 хиљада КМ), МСШ „Мехмедалија Мак Диздар“ и Гимназија „Мухсин Ризвић“ Бреза (око 483 хиљаде КМ), те ОШ „Мирослав Крлежа“ Зеница (196 хиљада КМ).

За 24 јавна објекта, од којих је 17 федералних институција у Сарајеву, шест у Мостару и један у Лукавцу, очекује се да у првој половини ове године буде комплетирана пројектна документација, као и њена ревизија. Након тога ће се моћи планирати и припремити тендерска документацијаа за извођење радова, а укупна процијењена вриједност инвестиције за ова 24 објекта износи више од 10 милиона КМ.

Такођер у овој години планирана је и набавка опреме за мјерење потрошње топлотне енергије и температуре, те опреме за очитавање података за објекте, као и набавка енергетских цертификата за објекте јавне намјене који ће бити обухваћени мјерама за побољшање енергијске ефикасности. Поред тога, очекује се и провођење консултантских услуга уговорених у прошлој години, а односе се на обезбјеђење процјене употребе енергије и потрошње, те потенцијалних уштеда енергије путем мјера енергетске ефикасности у јавним објектима, као и попис свих јавних објеката у власништву федералних и кантоналних Влада у ФБиХ. У плану је и развој платформе на бази дигиталне мапе ради прикупљања и визуалне презентације података на локацији свих идентификованих објеката допуњених са подацима о потребама јавних објеката за енергетску ефикасност.

Осигурање капацитета за потребе проширења Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву

Влада Федерације БиХ прихватила је информацију Федералног министарства правде о реконструкцији Казнено-поправног завода Сарајево за потребе проширења Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву.

Данашњим закључком Влада ФБиХ исказује опредјељење за закључење Меморандума о сарадњи с  Високим судским и тужилачким вијећем БиХ и Владом Кантона Сарајево с циљем завршетка реконструкције КПЗ Сарајево за потребе проширења Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву.

Такођер, исказује се спремност за окончање пројекта изградње новог комплекса Казнено-поправног завода Сарајево на локалитету Игман, микролокалитет Блажуј, и у том смислу наставит ће финансирати завршетак изградње и опремања новог комплекса Казнено-поправног завода Сарајево.

Федерално министарство правде задужено је да с циљем имплементације пројекта реконструкције КПЗ Сарајево за потребе проширења Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву, од марта ове године координира обуставу пријема и смјештаја осуђених и притворених особа у овај завод. Директор КПЗ Сарајево обавезује се да обустави пријем свих притворених и осуђених особа у овај завод од марта 2023. године па до стављања у функцију новог комплекса Казнено-поправног завода Сарајево.

Такођер, Федерално министарство правде обавезује се да са Опћинским и Кантоналним судом у Сарајеву координира премјештај свих притворених особа из КПЗ Сарајево у Казнено-поправни завод Зеница до 1.7.2023. године.

Од марта ове године Федерално министарство правде ће координирати са надлежним судовима упућивање осуђених особа из члана 5. Правилника о критеријима за упућивању на издржавање казне затвора у ФБиХ у друге заводе у Федерацији БиХ.

Директору КПЗ Сарајево је наложено да најкасније до 1.7.2023. године, испразни објект овог завода који се налази у улици Бранилаца Сарајева (објект Миљацка), и исти трајно преда у посјед Влади Кантона Сарајево, Министарству правде и управе Кантона Сарајево, те да управу КПЗ Сарајево која је смјештена у овај објект, премјести у друге просторе до окончања изградње нове зграде управе.

У информацији Федералног министарства правде је, између осталог, наведено да су 2021. године започети су радови на изградњи новог комплекса КПЗ у Сарајеву на локалитету Игман, микролокалитет Блажуј, а чије радове суфинансира Делегација Европске уније у Босни и Херцеговини. Вриједност суфинансираних радова износи 4,6 милиона еура. Паралено са изградњом овог комплекса, Влада Федерације БиХ је на овом локалитету започела активности на изградњи додатног „Објекта Б“ чијим ће се завршетком осигурати потпуно функционирање новог комплекса.

Такођер истичу да је Влада Федерације, континуирано од 2019. године до сада, у Буџету ФБиХ издвојила укупно 9,6 милиона КМ. Само 1,8 милиона КМ планирано је за изградњу инфраструктуре која увезује цијели комплекс новог Казнено-поправног завода Сарајево, док је 350.000 КМ издвојено за дозволе. Завршетак свих радова на изградњи и опремању новог комплекса КПЗ Сарајево очекује се током 2024. године.

Истакнуто је, како се наводи у информацији, да је крајњи рок за потписивање уговора за реконструкцију КПЗ Сарајево август 2023. године, а тендер за одабир извођача радова покренут је у јануару ове године. Вриједност инвестиције из програма ИПА 2019 износи 3,2 милиона еура, док је Влада Краљевине Норвешке осигурала израду пројектне документације у износу од око 80.000 КМ.

Због свега наведеног, наводи се у информацији, неопходно је да Казнено-поправни завод Сарајево најкасније до половине ове године напусти просторије које користи у улици Бранилаца Сарајева и право посједа и кориштења препусти Опћинском и Кантоналном суду у Сарајеву, односно Минстарству правде и управе Кантона Сарајево, како би се имплементирао пројект реконструкције и проширења капацитета Опћинског и Кантоналног суда у Сарајеву.

Информације и извјештаји

Влада Федерације БиХ усвојила је информацију Службе за заједничке послове органа и тијела ФБиХ у вези могућности смјештаја Уреда предсједника и два потпредсједника Федерације БиХ.

Усвојен је и Програм рада Владе Федерације БиХ за 2023. годину, који ће бити достављен Парламенту ФБиХ ради информирања.

Влада је усвојила и извјештај о раду Федералне дирекције робних резерви за 2022. годину, као и Квартални извјештај о проведби Пројекта „Енергетска ефикасност у БиХ“ за ФБиХ за период 1.10. - 31.12.2022.године.

Усвојен је извјештај о прошлогодишњем раду Интерресорне радне групе Владе ФБиХ за израду и провођење Акционог плана за превенцију и борбу против тероризма у Федерацији. Влада је чланове ове групе задужила да, уз остале активности из своје надлежности, наставе усаглашавање Акционог плана Владе ФБиХ за превенцију и борбу против тероризма у Федерацији БиХ 2020-2025. са усвојеном Стратегијом БиХ за превенцију и борбу против тероризма за период 2021-2026. године, у року од 90 дана. Извјештај ће бити објављен на wеб страници Владе.

Усвојена је и информација Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о гаранцијама Гаранцијског фонда за Кредитно гарантни програм за извознике, Кредитно гарантни програм за велика предузећа и „Текући трансфери и други текући расходи - Субвенције приватним предузећима и подузетницима - Регресирања камата - Гарантни фонд“ на дан 31.12.2022. године.

Влада ФБиХ прихватила је план и програм ЈП Цесте Федерације БиХ за обављање послова службе „Помоћ-информације“ (СПИ) на јавним цестама у Федерацији Босне и Херцеговине за 2023. годину.

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Јасмин Рустеми (Унион банка д.д. Сарајево) и Јасмина Пашић (РМУ Бановићи д.д. Бановићи).