35. сједница Владе ФБиХ

Усвојен Програм Трајног револвинг фонда: Око 14,3 милиона КМ за финансирање пројеката у прерађивачкој индустрији

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Мостару на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела Одлуку којом се усваја Програм утрошка средстава Трајног револвинг фонда код Унион банке д.д. Сарајево, овог министарства за дугорочно финансирање пројеката путем дод‌јеле кредита за 2024. годину.

Укупан износ за распод‌јелу средстава по овом програму је око 14.300.000 КМ. Средства предвиђена за позајмљивање по Програму су планирана Буџетом ФБиХ за 2024. годину, те салдо средстава затечених на рачуну у Банци на дан 12.3.2024. године, као и средства која ће мјесечно бити алоцирана на рачун Трајног револвинг фонда у Банци од поврата додијељених кредитних средстава.

Дод‌јела укупно расположивих средстава ће се вршити за реализацију пројекта кориштења обновљивих извора енергије - за производњу електричне енергије из сунчеве енергије за сопствене потребе, те за улагање у имовину, набавку основних средстава и опреме директно укључене у процес производње и модернизацију технолошких процеса.

Како је наведено у Програму, прерађивачка индустрија представља један од најважнијих сектора у привреди Босне и Херцеговине. Она запошљава највећи број радника, доприноси развоју БДП-а и помаже у промоцији БиХ иностранству. Такођер, прерађивачка индустрија још увијек чини највећи дио цјелокупне индустрије БиХ.

Основни циљ овог програма је унапређење и развој привреде Федерације БиХ, стварање повољнијег пословног окружења кроз реализацију стратешких и примарних циљева који су усвојени у стратешким документима у ФБиХ. Такођер, циљ је подупријети и провођење мјера за кориштење обновљивих извора енергије који ће у производним погонима довести до повећања енергијске самосталности која се огледа кроз смањење потрошње испоручене електричне енергије у односу на потрошњу испоручене енергије прије провођења мјера, те смањења емисије гасова са ефектом стаклене басте, као и сигурнијег снабдијевања енергијом.

Овим програмом се желе потакнути привредници на улагање у материјалну имовину у сврху модернизације и проширења постојећих производних капацитета, као и оснивање нових производних погона и пословних јединица, уз услов задржавања или повећања броја запослених.

Очекивани ефекти Програма су раст броја новозапослених, продуктивности радне снаге и индекса индустријске производње, те повећање производних капацитета. Очекивани ефекти су и увођење нових напреднијих технологија и технолошких поступака, као и унапређење постојећих технологија и технолошких поступака и реинжењеринга, те развој нових производа, производних процеса или услуга са већом доданом вриједности. Такођер, успостављање система квалитете, унапређење енергијске ефикасности и еколошких аспеката производње, као и повећање конкурентности, те пораст промета и побољшање опћег привредног стања.

Корисници кредитних средстава по овом програму су приватна привредна друштва, са сједиштем у Федерацији БиХ, која послују у складу са Законом о привредним друштвима, а обухватају области металне, електро и аутомобилске индустрије, индустрије грађевинског материјала, дрвне, папирне и графичке индустрије, производње текстила, коже и обуће, хемијске индустрије и индустрије гуме пластике и сакупљања отпада и рециклаже материјала.

Средства се могу дод‌јељивати и за рефинансирање прихватљивих трошкова који су настали најкасније годину дана уназад од дана подношења захтјева.

Ова средства, неведено је између осталог у Програму, се дод‌јељују на основу расписанога Јавног позива.

Донесена Одлука о изради Стратегије развоја металног и електро сектора Федерације БиХ 2026-2035.

Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела је Одлуку о изради Стратегије развоја металног и електро сектора ФБиХ за период 2026-2035. година. Одлуком је прецизирано да ће се овом стратегијом дефинирати правци, циљеви и ресурси даљњег развоја металне и електро индустрије у ФБиХ, те осигурати усклађеност развојних праваца са стратешким циљевима из Стратегије развоја ФБиХ 2021-2027. година, као и релевантним документима за процес интегрирања наше земље у Европску унију и другим међународно признатим обавезама Босне и Херцеговине.

Носилац израде Стратегије је Федерално министарство енергије, рударства и индустрије у сарадњи са УНДП-ем, а на основу Споразума о финансирању између Развојног програма Уједињених нација и овог федералног министарства, потписаног 28. децембра 2023. године. У Одлуци се наводи и да ће Министарство у процесу израде Стратегије обезбиједити учешће заинтересираних страна. То су надлежни федерални и кантонални органи управе, управне организације, јединице локалне самоуправе, УНДП, Привредна комора ФБиХ, Федерални завод за програмирање развоја, те представници удружења металне и електро индустрије.

Такођер, Министарство ће примјеном отвореног метода координације и поштујући принцип хоризонталне и вертикалне координације, формирати радну групу за израду Стратегије. Рок за достављање приједлога Стратегије на разматрање и усвајање Влади Федерације БиХ, уз претходну проведбу процеса консултација, је 12 мјесеци од дана ступања на снагу данашње одлуке.

Утврђен коефицијент један за обрачун и исплату мјесечних егзистенцијалних накнада демобилизираним браниоцима за други квартал

Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку о утврђивању коефицијента 1 (један) за обрачун и исплату мјесечне егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за период април - јуни ове године (ИИ квартал). Ради се о овогодишњем трансферу из Буџета ФБиХ за провођење Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица  - новчана егзистенцијална накнада.

На основу овог коефицијента и утврђеног износа у члану 22. Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица утврдит ће се висина мјесечне  новчане егзистенцијалне накнаде за период април - јуни 2024. године.

Буџетом Федерације БиХ за ову годину Федералном министарству за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата осигурано је 61.670.100 КМ намјенских средстава за исплате новчаних егзистенцијалних накнада у складу са Законом о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица.

За подршку удружењима потрошача 60.000 КМ

Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног министарства трговине донијела је Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава текућих трансфера намијењених за подршку удружењима потрошача. Ради се о износу од 60.000 КМ утврђеном Буџетом ФБиХ за 2024. годину овом федералном министарству. Средства су намијењена удружењима потрошача регистрираним са сједиштем у Федерацији БиХ.

Од укупног износа, 25.000 КМ распод‌јељује се за подршку раду и јачању капацитета ових удружења, с циљем стварања и унапређења услова за њихов континуиран рад кроз суфинансирање режијских и других трошкова у вези са редовним активностима. Износ од 35.000 КМ распод‌јељује се за информирање и савјетовање потрошача. Циљ је унапређење информираности потрошача о правном и институционалном оквиру за заштиту потрошача, путем одржавања стручних савјетовања, семинара, скупова, радионица и округлих столова, као и учешћа у ТВ и радио емисијама, те за издавање летака, брошура и осталих информативних материјала. Такођер, циљ је повећање нивоа заштите потрошача путем организираног савјетовања у конкретним потрошачким проблемима.

Надзор намјенског утрошка средстава вршит ће Федерално министарство трговине. Одлуком је утврђено да ће се избор корисника и распод‌јела средстава вршити у складу са Одлуком о критеријима и поступку финансирања и суфинансирања непрофитних организација-удружења потрошача. Извјештај о утрошеним средствима Федерално министарство трговине ће подносити Федералном министарству финансија и Влади ФБиХ.

Цеста Горажде - Подхрањен - Храњен категорисана у регионалну цесту

Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног министарства промета и комуникација донијела Одлуку о категоризацији локалне цесте Л-503 Горажде - Подхрањен - Храњен у регионалну цесту са ознаком Р-448б.

Одлука је донесена након што је надлежно Министарство за привреду БПК поднијело иницијативу за категоризацију Федералном министарству промета и комуникација. 

За реализацију ове одлуке задужује се Министарство за привреду - Дирекција за цесте Босанско-подрињског кантона и Град Горажде.

Након преузимања нове регионалне цесте на управљање од Министарства за привреду - Дирекција за цесте БПК, с циљем континуираног редовног одржавања, иста ће се придодати ЛОТ-овима у који су категорисане регионалне цесте на том подручју.

Усвојене Смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ 2025 - 2027. година

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства финансија усвојила Смјернице економске и фискалне политике Федерације БиХ за период од 2025. до 2027. године.

Основни приоритети Владе Федерације БиХ у наредном средњорочном периоду, наведено је између осталог у Смјерницима, бит ће усмјерени на креирање повољнијег пословног амбијента, потицање и раст приватних и јавних инвестиција што би требало бити подржано кроз издвајање већих износа средстава из Буџета ФБиХ за финансирање инфраструктурних пројеката, наставак изградње аутоцеста и брзих цеста, као и унапређење авио и жељезничког саобраћаја ФБиХ.

У приоритетима је и наставак осигурања ликвидности Буџета ФБиХ, као и редовне исплате пензија, борачких и социјалних и других накнада, али и активне политике и мјере које имају за циљ очување постојећег нивоа запослености, те отварање нових радних мјеста и смањење миграције радне снаге.

Међу приоритетима је и постепени прелазак на зелену и кружну економију, дигиталну трансформацију индустрије и малих и средњих предузећа кроз успоставу економских инструмената у области околиша и ублажавању климатских промјена. Порезне политике у средњорочном периоду би требале промовирати и одржив и инклузиван раст на нивоу ФБиХ и у свим кантонима и јединицама локалне управе с фокусом на заштиту радних мјеста, повећање продуктивности пословних субјеката и смањење или укидање трошкова, накнада и такси које оптерећавају привредну активности.

У основним приоритетима је назначено и да ће се, у сврху заштите радних мјеста, потенцирати реформа оптерећења рада кроз измјене правног оквира пореза на доходак и обавезних доприноса, а у наредном периоду планирано је изналажење нових приједлога о овом питању које ће узети у обзир прелиминарне анализе утицаја тих прописа на запосленике, послодавце и буџете у ФБиХ.

Смјерницама је наведено да ће се, кад су у питању мјере која ће утицати на побољшање пословног окружења која ће посљедично имати повећање продуктивности пословних субјеката, у наредном периоду наставити изналажење ријешења унапређења рада и дигитализације Порезне управе с нагласком на потребу проведбе мјера административног унапређења пружања јавних услуга кроз флуидан проток информација кроз ИТ систем и све облике размјене информација и технолошки напреднијим процесом фискализације.

Наведено је и да ће фискална политика приходовне стране бити усмјерена на јачања фискалне стабилности и одговорности и да ће се у наредном периоду наставити са активностима унапријеђења координације и одговорности између свих нивоа власти, као и успоставе што квалитетнијег система извјештавања.

Такођер, наставиће се и подршка здравственом систему с циљем јачања управљања и финансијске одрживости здравствених институција.

У овом документу је, између осталог, наведено и да, према посљедњим расположивим подацима, процијењена вриједност БДП-а ФБиХ износи 23,4 млијарде КМ, а што представља реални раст од 1,8 посто у односу на претходну годину, а да у инфлаторна кретања у 2024. години настављају тренд успоравања, као и да је у фебруару ове године број запослених особа износио 542.688, што је повећање од један посто у односу на исти период претходне године. Удио дуга у БДП-у Федерације са 31.12.2023. године износи 21,98 посто што је и даље испод просјека земаља у окружењу и у складу са смјерницама из Mastrich-a.

У фебруару 2024. године просјечна нето плата износила је 1.315 КМ, а што представља номинално повећање за 10,2 посто и реално повећање девет посто у односу на исти период претходне године. У Федерацији БиХ се у 2024. години очекује скроман раст реалне економске активности од 2,2 посто, а за период 2025 - 2027. године просјечна стопа реалног раста процјењује се на три посто.

Иначе, овај документ представља основ за израду Документа оквирног буџета ФБиХ којим се врши трогодишње планирање оквирног буџета и на основу којег се израђује буџет за наредну годину. Такођер, служи као темељ за израду годишњих и средњорочних планова нижих нивоа власти и има за циљ усмјерити институције нижих нивоа власти на политике и активности које су планиране у наредном средњорочном периоду.

У Смјерницама је, између осталог, наведено да је пут ка интегрисању у Европску унију један је од најзначајнијих економско - политичких циљева БиХ, те да је отварањем приступних преговора са ЕУ потврђена европска будућност БиХ, као и да слиједи фаза усвајања преговарачког оквира који изискује испуњавање 14 кључних приоритета. Програмом економских реформи ФБиХ 2024 - 2026., планиран је сет структурних реформи које требају одговорити на глобалне изазове и убрзати интеграцију БиХ у ЕУ.

Прихваћен Годишњи консолидирани преглед остварења јавних прихода у ФБиХ за прошлу годину

Влада Федерације Босне и Херцеговине на приједлог Федералног министарства финансија прихватила је Годишњи консолидирани преглед остварења јавних прихода у Федерацији БиХ за 2023. годину, са Табеларним прегледом остварених и распоређених јавних прихода јануар-децембар 2023/2022.

У овом прегледу истакнуто је да укупан ниво наплаћених јавних прихода у Федерацији БиХ у прошлој години износи 12.448 милиона КМ и већи је за 11,5 посто у односу на 2022. годину. У овој структури укупна наплата порезних прихода износи 6.063,5 милиона КМ и већа је за 9,3 посто. Укупни приходи по основу обавезних социјалних доприноса наплаћени су у износу од 5.043,4 милиона КМ што је за 14,6 посто више у односу на 2022. годину, док су укупни непорезни приходи остварени на нивоу од 1.341,1 милион КМ са растом од 10,1 посто у поређењу са претходном годином. Износ укупно остварених непорезних прихода укључује и текући трансфер од иностраних влада и међународних организација, који се односи на финансијски пакет подршке Европске уније с циљем ублажавања негативног социо-економског утјецаја енергетске кризе, у износу од 81,3 милион КМ.

Такођер, овај документ садржи и детаљан преглед прихода буџета Федерације БиХ, у којем се наводи да су су у 2023. години укупно остварени у износу од 5.448,4 милиона КМ и у односу на 2022. годину већи су за 14,3 посто. У структури прихода буџета Федерације БиХ у 2023. години, највеће учешће од 51,8 посто чине приходи од доприноса, а слиједе порезни приходи са учешћем од 40,9 посто, док укупни непорезни приходи имају учешће од 7,3 посто.

Категорија консолидираних прихода на нивоу кантона обухвата консолидацију прихода кантоналног буџета, опћинских/градских буџета и прихода осталих корисника јавних прихода на кантоналном нивоу, појединачно по сваком кантону, изузев кантоналних фондова за здравствено осигурање и кантоналних служби за запошљавање. У оквиру прегледа за Кантон Сарајево укључени су и приходи Града Сарајева. Укупно остварење прихода на нивоу консолидације по овим корисницима јавних прихода у 2023. години износи 4.340,7 милиона КМ и веће је за 7 посто у односу на претходну годину.

Наведено је да је укупно остварење прихода кантоналних буџета 3.247,2 милиона КМ, док су опћински/градски буџети укупно остварили 1.047,2 милиона КМ, а укупно остварење јавних прихода осталих корисника на кантоналном нивоу износи 46,3 милиона КМ. Додаје се и да је у корист кантоналних буџета током 2023. године укупно уплаћено 241,7 милиона КМ трансфера и грантова виших нивоа власти, док су ове уплате у корист опћинских/градских буџета укупно износиле 124,5 милиона КМ.

Напомиње се и да је, посматрајући консолидирану наплату јавних прихода кантоналних, опћинских/градских буџета и осталих корсиника на кантоналном нивоу (без укључених трансфера подршке другим нивоима власти уплаћеним од виших нивоа), појединачно, видан позитиван тренд на нивоу свих десет кантона. Највећи процентуални раст од 16,7 посто остварен је на нивоу консолидације Херцеговачко-неретванског кантона, а најмањи од 3,2 посто на нивоу консолидације Унско-санског кантона.

На приједлог Федералног министарства финансија данас је усвојен и Извјештај о извршењу Буџета Федерације БиХ за период од 1. јануара до 31. децембра 2023. године, који ће бити упућен Парламенту ФБиХ, ради разматрања и усвајања.  Усвојен је и Извјештај о извршењу Буџета Федерације БиХ за период од 1. јануара до 31. марта 2024. године.

Задужења у правцу формирања Вијећа пензионера ФБиХ

Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике донијела је закључак о прихватању информације овог министарства о потреби формирања Вијећа пензионера Федерације БиХ. Федерално министарство рада и социјалне политике задужено је овим закључком да у року од три мјесеца, са представницима Савеза удружења пензионера/умировљеника у ФБиХ Сарајево, те Савеза кантоналних удруга умировљеника/пензионера у ФБиХ Мостар, усагласи текст Споразума о оснивању Вијећа пензионера у ФБиХ, који ће доставити Федералној влади на разматрање.

Министарство напомиње да би се формирањем Вијећа пензионера ФБиХ, на основу споразума између Владе и представника пензионера, могли утврдили принципи д‌јеловања, састав, начин одлучивања, д‌јелокруг рада и надлежности. Појашњено је да би Вијеће било успостављено с циљем вођења заједничке д‌јелатности социјалних партнера у области пензијског и инвалидског осигурања, афирмације и заштите права из пензијског и инвалидског осигурања, као и развијања социјалног дијалога у овом сегменту.

Такођер, у информацији се наводи да би Вијеће пензионера имало савјетодавни карактер. Између осталог, било би надлежно да прати, разматра и оцјењује утицај социјалне политике и мјера на развој и социјалну стабилност пензијског система. Разматрало би и предлагало измјену прописа из области пензијског и инвалидског осигурања, те разматрало нацрте закона, подзаконских аката, програма и других докумената из д‌јелокруга свог рада, а мишљења о тим документима путем ресорног министарства достављала би се Влади Федерације БиХ. Вијеће би, образложено је у информацији, пратило и примјену закона и остваривање права из области ПИО, те предлагало надлежним органима и институцијама мјере за остваривање и унапређивање тих права.

Ово министарство је у информацији навело и да већина земаља окружења и Европске уније, познаје одређене облике институционалног учешћа у доношењу одлука, које се односе на особе треће животне доби. У том смислу напоменуто је да се као полазна основа често наводи и одредба из Повеље ЕУ о темељним правима, чија примјена у пракси је довела до различитих облика заштите који подразумијевају активно и институционално учешће пензионера у поступцима доношења одлука о статусу и правима ове популације.

За Национални парк Уна 750.000 КМ из Буџета ФБиХ

Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног министарства околиша и туризма донијела Одлуку о усвајању Програма утрошка средстава текућег трансфера за Национални парк „Уна“ у укупном износу од 750.000 КМ. Ова средства утврђена су Буџетом ФБиХ за 2024. годину Федералном министарству околиша и туризма и дод‌јељују се за финансирање трошкова за рад и функционирање ЈП НП „Уна“.

Ово федерално министарство склопит ће уговор о намјенском пријеносу средстава на трансакцијски рачун Националног парка „Уна“, а који је у обавези додијељена средства утрошити у складу са Планом и програмом који је усвојило Федерално министарство околиша и туризма. О утрошеним средствима ово федерално министарство ће тромјесечно извјештавати Федерално министарство финансија, а оба министарства, свако у оквиру своје надлежности, задужена су за реализацију ове одлуке.

У разлозима за доношење Одлуке истакнуто је да је у складу са Законом о НП „Уна“  Влада Федерације БиХ основала ово предузеће чија је д‌јелатност јавна. Примарни задатак предузећа је заштита ради очувања природних вриједности и изворности природе у Националном парку од значаја за Федерацију БиХ. Овим законом одређен је и начин финансирања, а неопходни стратешки документи, односно Студија изводљивости, Мастер план развоја туризма и План управљања за ово заштићено подручје, упориште су оснивачу да одреди висину и динамику дозначавања дијела средстава на годишњем нивоу како би Национални парк „Уна“ несметано могао обављати д‌јелатност због којих је основан.

Утврђени нацрти новог Закона о нотарској служби, као и измјена више закона који садрже одредбе о пружању нотарских услуга

Влада Федерације Босне и Херцеговине утврдила је данас на приједлог Федералног министарства правде Нацрт закона о нотарској служби у Федерацији БиХ који ће бити упућен у парламентарну процедуру.

Нацрт овог закона чини 13 поглавља којима се дефинише и уредује нотарска служба у Федерацији Босни и Херцеговине, затим поступак избора, разрјешења и престанка службе нотара, као и именовање вршиоца дужности нотара и замјеника нотара, надлежности нотара, правила поступка о начину пословања нотара, вођење пословних књига, начин чувања исправа и списа. Овим актом прописује се и дисциплинска одговорност, затим награда за рад и надокнада трошкова нотара, полагање нотарског испита и надзор над примјеном закона, те инспекцијски надзор, као и друга питања битна за обављање нотарске службе.

У разлозима за доношење је наведено да се нови текст закона о нотарској служби утврђује како би се постигла већа експедитивност нотарске службе. Образложено је и да је у поступку израде овог новог закона одржано више радних састанка са руководством Нотарске коморе ФБиХ, током којих је разматран и у највећој мјери усуглашен текст овог закона.

Предлагач је у образложењу Нацрта закона о нотарској служби навео да се новим законским оквиром врши проведба пресуда Уставног суда Федерације БиХ које се односе на одређивање потребног броја нотара, надлежности нотара за обавезну обраду аката у појединим правним пословима, као и услове за полагање нотарског испита.

Такођер, на данашњој сједници су на приједлог Федералног министарства правде, због усклађивања са пресудама Уставног и Одлуком Врховног суда ФБиХ, утврђени и нацрти закона о измјенама Закона о регистрацији пословних субјеката у ФБиХ, затим Закона о стварним правима, као и Закона о земљишним књигама ФБиХ, те Закона о насљеђивању у ФБиХ и Породичног закона ФБиХ. Ради се о законима којима се, између осталог, прописивала обавеза нотарске обраде исправа, те су измјене потребне због прецизирања поступака овјере потписа. Ови нацрти садрже рјешења која су усклађена са одредбама из Нацрта закона о нотарској служби у ФБиХ.

Утврђен Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о прекршајима

Влада ФБиХ, на приједлог Федералног министарства правде, утврдила је Приједлог закона о измјенама и допуни Закона о прекршајима, те га упутила у парламентарну процедуру. Основни разлог за доношење овог закона по скраћеном поступку је проведба одлука које је прошле године, 26. маја и 22. септембра, донио Уставни суд БиХ,  те ресорно федерално министарство истиче да се не ради о сложеном и обимном закону. Наиме, потребно је допунити члан 18. и измијенити чланове 56. и 75. овог закона.

Допуном се одређује да ће се одредбе Закона о кривичном поступку ФБиХ под називом „Достављање писмена“ мутатис мутандис примјењивати у прекршајном поступку. Како је образложено у Приједлогу закона, измјеном члана 56. прописује се да се прекршајни налог састоји од оригинала и најмање двије копије, при чему оригинални примјерак задржава овлаштени орган у својој евиденцији, а двије копије се уручују окривљеном. Прекршајни налог се може уручити окривљеном личним уручењем или уручењем путем поште. Измјеном члана 75. одређује се да ће суд копију рјешења о прекршају окривљеном и овлаштеном органу уручити личним уручењем или путем поште у року од пет дана од дана доношења рјешења о прекршају.

Предложено је и да овај закон ступи на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ.

Утврђен Нацрт закона о измјенама и допуни Закона о слатководном  рибарству

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства утврдила Нацрт закона о измјенама и допуни Закона о слатководном  рибарству, који ће бити упућен у парламентарну процедуру по скраћеном поступку.

Нацрт закона о измјенама и допуни Закона о слатководном  рибарству креиран је с циљем да се у што краћем року имплементира Пресуда Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине.

Измјене и допуна Закона извршене су ради укључивања органа локалне самоуправе у поступке уступања на кориштење риболовних подручја/зона физичким и правним лицима, удружењима или организацијама спортских риболоваца, издавање дозвола за привредни риболов и распод‌јелу средстава од накнада за уступање риболовних подручја/зона и концесионих накнада у привредном риболову у складу са Пресудом Уставног суда Федерације БиХ. Такођер, у поступак давања сагласности на рибарске основе, ревизије рибарских основа и годишњих програма унапређења рибарства укључују се и органи локалне самоуправе.

Кадровска рјешења

Влада Федерације БиХ донијела је Рјешење којим се Винко Божић поставља се на дужност замјеника директора Казнено-поправног завода полуотвореног типа у Сарајеву на период од четири године. Претходно је донесено Рјешење о разрјешењу досадашњег замјеника директора КПЗ полуотвореног типа у Сарајеву.

Влада Федерације БиХ донијела је Рјешење којим се за замјеника директора Финансијско-информатичке агенције, на период од четири године, именује Томислав Леко. Претходно је донесено Рјешење којим се досадашњи замјеник директора ове агенција разрјешава дужности због истека мандата.

Дата је и претходна сагласност Скупштини Привредног друштва Енергоинвест д.д. Сарајево за именовање Жељка Батиновића, Џенана Скелића, Недима Шечића и Фехима Велића за члановове Надзорног одбора овог привредног друштва уиме државног капитала, на мандатни период од четири године. Прије тога дата је претходна сагласност Скупштини Привредног друштва Енергоинвест д.д. Сарајево за разрјешење вршилаца дужности чланова Надзорног одбора овог привредног друштва уиме државног капитала, ради окончања конкурсне процедуре.

За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава дана су опуномоћени Драгана Батинић Плакаловић (Унион банка д.д Сарајево), Есма Јахић (Сарајево-осигурање д.д. Сарајево), Зинета Мујаковић (Уна д.о.о. Бихаћ) и  Кенан Османагић (Хрватске поште д.о.о. Мостар).