346. сједница Владе ФБиХ

Цијена природног гаса смањена од 1.1.2023. године

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници у Сарајеву, а на приједлог Федералног министарства трговине, дала сагласност на велепродајну цијену природног гаса за дистрибутивна привредна друштва на подручју Федерације БиХ, почевши од 1.1.2023. године, која износи 990 КМ/1.000 См3 односно 0,990 КМ/См3.

У ову цијену није урачунат порез на додану вриједност.

За реализацију ове одлуке задужена су федерална министарства енергије, рударства и индустрије, те трговине, свако у оквиру своје надлежности.

Даном почетка примјене ове одлуке, која ступа на снагу даном доношења и бит ће објављена у Службеним новинама ФБиХ, престаје да важи досадашња Одлука о давању сагласности на велепродајну цијену природног гаса из 2022. године. 

У образложењу Одлуке је наведено да је Енергоинвест д.д. Сарајево Федералном министарству трговине упутио захтјев за промјену велепродајне цијене природног гаса према дистрибутивним компанијама у ФБиХ, те мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије.

Уз захтјев је приложена Одлука директора Енергоинвеста о утврђивању продајне цијене гаса за дистрибутивне компаније (повлаштене тарифне купце) од 9.1.2023. године.

Енергоинвест је у захтјеву навео да би нова велепродајна цијена требала бити смањена за 9,6 посто, тј. са досадашњих 1.095 на 990 КМ/1.000 См3 (0,990 КМ/См3), без урачунатог ПДВ-а, а била би у примјени од 1.1.2023. године и јединствена је за све дистрибутивне компаније на подручју ФБиХ.

Енергоинвест је навео како је на снижење цијене гаса утицало неколико фактора, као што је пад цијена нафте на свјетском тржишту, смањење потрошње гаса у Европи и релативно блага зима.

Наиме, образложено је да је у посљењих мјесец дана дошло до осјетног пада цијене барела нафте на тржишту са 99 на око 82-85-90 долара. Обзиром да је управо цијана барела нафте један од основних калкулативних елемената за обрачун цијене гаса, дошло је до њеног снижења. Надаље, температура је у већини европских земаља за ово доба године изнад просјека. То је увелико умањило потрошњу природног гаса те довело до опадања потражње што је, у коначници, резултирало снижавањем цијена. То је довело и до смањења повлачења гаса из подземних складишта.

Најнижа плата у Федерацији повећана за 9,85 посто

Влада ФБиХ данас је донијела Одлуку којом се утврђује најнижа плата за период од 1. јануара до 31. децембра 2023. године у нето износу од 596 КМ, што представља повећање за 9,85 посто у односу на најнижу плату утврђену за 2022. годину. 

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама Федерације БиХ.

У образложењу одлуке наводи се да су начин утврђивања најниже плате, усклађивање и рок за усклађивање прописани Уредбом о методологији израчуна и усклађивања најниже плаће. Према овој уредби усклађивање се врши у висини збира 50 посто пораста потрошачких цијена и 50 посто пораста бруто домаћег производа у Федерацији за период јануар - септембар, а према подацима Федералног завода за статистику. На основу достављених података Федералног завода за статистику потрошачке цијене у ФБиХ порасле су за 14 посто, а реални раст бруто домаћег производа износи 5,7 посто. Сходно наведеном, најнижа плаћа за период од 1. јануара до 31. децембра 2023. године утврђена је у нето износу од 596 КМ, што представља повећање најниже плаће за 9,85 посто у односу на најнижу плаћу утврђену за 2022. годину.

Усвојена информација о епидемиолошкој ситуацији у ФБиХ

Федерална влада је усвојила информацију о епидемиолошкој ситуацији ЦОВИД-19 у ФБиХ на дан 9.1.2023. године с приједлогом наредби и препорука Кризног штаба Федералног министарства здравства, које су донесене с роком важења од 30 дана, рачунајући од 12.1.2023. године.

Владама кантона, односно кризним штабовима кантоналних министарстава здравства наређено је да континуирано прате епидемиолошку ситуацију на подручју кантона, те у случају погоршања правовремено дјелују и доносе мјере, те о томе редовно извјештавају Кризни штаб Федералног министарства здравства.

Овај штаб задужен је да континуирано прати епидемиолошку ситуацију ЦОВИД-19 на подручју ФБиХ и да, у случају погоршања, одмах препоручи Влади Федерације БиХ нове мјере.

Кризни штаб ФМЗ-а ће данашње закључке с прилозима доставити кантоналним министарствима здравства и њиховим кризним штабовима, кантоналним здравственим установама, клиничким центрима у ФБиХ, опћим, кантоналним и специјалним болницама, Федералној и кантоналним управама за инспекцијске послове, те кантоналним управама полиција.

У складу са закључком од 8.1.2021. године, Влада ФБиХ ће обавијестити Парламент о епидемиолошкој ситуацији у Федерацији БиХ и мјерама које је данас донијела с циљем заштите здравља грађана и смањења ризика од ширење вируса. 

Када је ријеч о наредбама, и даље је обавезно ношење респираторне заштитне маске у свим здравственим установама (упосленици, пацијенти и сви посјетитељи). Наложена је редукција посјета у здравственим установама у складу с кризним планом приправности и одговора на појаву ЦОВИД-19.

Кризни штабови кантоналних министарстава здравства, као и здравствене установе с подручја кантона, дужне су да редовно ревидирају кризне планове приправности и одговора на појаву новог коронавируса, према промјени епидемиолошке ситуације на подручју кантона или локалне заједнице.

Наложено је кризним штабовима кантоналних министарстава здравства да у свим здравственим установама на подручју кантона, без обзира на облик власништва, као и клиничким центрима у ФБиХ, осигурају у континуитету рад болничких комисија и тимова с циљем спрјечавања ширења ЦОВИД-19 инфекције у здравственим установама.

У информацији Кризног штаба ФМЗ-а је наведено да на нивоу ФБиХ седмодневна инциденца износи 1,6 случаја на 100.000 становника.

У Федерацији БиХ су на болничком лијечењу (без података из Западнохерцеговачког кантона) тренутно 33 особе због ЦОВИД-19, од којих су двије (6,1 посто) на инвазивној механичкој вентилацији. Према достављеним подацима, од 22 хоспитализиране особе, њих 18 (81,8 посто) је невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних.

Такођер, у информацији је наведено и да се у Федерацији БиХ у протеклом извјештајном периоду биљежи низак ниво пријеноса овог вируса у заједници.

Предложено смањење стопе доприноса и измјена закона ради растерећења обавеза послодаваца

Влада Федерације БиХ на данашњој сједници је, на приједлог Федералног министарства финансија, утврдила Приједлог закона о измјени Закона о доприносима и упутила га по скраћеном поступку на усвајање у парламентарну процедуру.

Предложеном измјеном мијења се прописани услов за примјену преференцијалне основице за обрачун доприноса за раднике у рудницима угља, текстилној, кожној и индустрији обуће и нискоакумулацијским дјелатностима традиционалних, старих, заната. Како је образложено, овим се оставља могућност исплате већег износа плаћа овим радницима (са садашњег износа у висини најниже плаће на износ од 85 посто просјечне нето плаће). Такођер, врши се усклађивање износа преференцијалне мјесечне основице за обрачун доприноса за ове раднике, како би се задржао приближно исти постотак повластице (предложеном измјеном овај постотак незнатно је већи).

Разлози за доношење ове измјене су јачање конкурентности на иностраном тржишту, првенствено у текстилној, кожној и индустрији обуће као претежно извозно оријентираној дјелатности кроз утврђивање плаћања доприноса на нижу повлаштену основицу уколико се запосленику исплаћује мјесечна плаћа у висини до 85 посто просјечне мјесечне нето плаће у Федерацији БиХ. На овај начин постиже се цјеновна конкурентност производа из БиХ који су намијењени извозу те се самим тим осигуравају претпоставке за значајнија инвестицијска улагања у овај сектор. Овај закон по усвајању би ступио на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ.

Такођер, Влада је данас утврдила амандмане на текст Приједлога закона о доприносима који је раније упутила у парламентарну процедуру, чиме они постају саставни дио овог приједлога закона.

Амандманима се, између осталог, с циљем додатног растерећења обавеза послодавца и стварања повољнијег пословног амбијента, стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање смањује за један додатни индексни поен, односно са 17,50 посто на 16,50 посто. То представља укупну стопу доприноса од 31,5 посто, односно смањење за цијелих 10 посто у односу на тренутно важећу стопу.

Проширује се и дефиниција просјечне мјесечне нето плаће у Федерацији, а у циљу лакшег разумијевања и њене примјене. Дефинира се и појам родитеља његоватеља, као нове категорије осигураника у складу са посебним прописима који су регулирали ову област. Прописује се обавеза доприноса за ову нову категорију обвезника у складу са Законом о родитељима његоватељима.

Утврђеним амандманима се прописује и да су лица запослена у иностранству, ако нису обавезно осигурана по прописима те државе, обвезници доприноса на основицу. Утврђује се и додатно стимулирање улагања у добровољне пензијске фондове на начин да се примања од пензијског доприноса, на која се не плаћају доприноси, повећавају са 80 КМ на 100 КМ мјесечно и врши усклађивање са неопорезивим износом из Приједлога закона о порезу на доходак.

Такођер, предвиђено је и прописивање обавезе плаћања посебног доприноса за здравствено осигурање за лица на стручном оспособљавању за рад без заснивања радног односа и волонтере, само уколико нису осигурана на здравствено осигурање како је то утврђено прописима за незапослена лица.

Према једном од утврђених амандмана, овај закон примјењиват ће се од 1. јануара 2024. године.

Утврђени амандмани на Приједлог закона о порезу на доходак: Без опорезивања до 1.000 КM 

На приједлог Федералног министарства финансија, Влада ФБиХ утврдила је амандмане на Приједлог закона о порезу на доходак. Данас утврђени амандмани постају саставни дио Приједлога закона који је Влада раније упутила у парламентарну процедуру по редовном поступку.

Једним од амандмана је утврђено да доходак до 1.000 КМ неће бити опорезован. Овим амандманом  на приједлог Владиног закона у Парламенту врши се измјена личног одбитка на мјесечном нивоу с предложених 800 КМ на 1.000 КМ као ставка у израчуну укупног дохотка. Наиме, интенција личног одбитка код дохотка од несамосталног и самосталног рада јесте заштита ниских плаћа, а који се код израчуна рефлектује као нулта стопа пореза на доходак до предложених 1.000 КМ. Увећање личног одбитка са 800 КМ на 1.000 КМ предложено је као мјера помоћи радно-способном становништву.

Према образложењу другог утврђеног амандмана такођер је предложено да се за изузете приходе на име стипендије, трошкова праксе, те образовања и волонтирања, изврши измјена начина исказивања изузетог прихода с фиксног износа какав је био, на процентуални износ у односу на просјечну плату. Приједлог за овом измјеном потакли су будући непредвиђени инфлаторни притисци, гдје ће ови изузети износи расти с растом просјечне плаће.

Поред тога приједлог је да се повећа износ изузетог прихода на име отпремнине приликом одласка у пензију са три на шест просјечних плаћа. Приједлог за овом измјеном такођер су потакли будући непредвиђени инфлаторни притисци и заштита примања будућих пензионера.

Законом о лијечењу неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом уведено је да се трошкови овог лијечења признају на терет буџета Федерације БиХ, те се ова врста дохотка инкорпорира у категорије изузетог прихода од опорезивања.

Поред тога, предложено је да се у изузете приходе инкорпорира и приход из исплаћених осигураних сума из животног осигурања и добровољног здравственог осигурања, као потицај становнишву да се искористи потенцијал сектора осигурања, а растерети обавезно здравствено осигурање.

Такођер, амандманом је утврђено да почетак примјене закона буде 1.1.2024. године.

Активности у поступку издавања енергетске дозволе за изградњу вјетроелектране Широка Драгa 

Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, усвојила информацију о активностима и дала претходну сагласност овом министарству у поступку издавања Енергетске дозволе привредном друштву Имрес д.о.о. Ливно, за изградњу вјетроелектране Широка Драга на планинском подручју брда Камешница, на подручју опћина Ливно и Томиславград.

У информацији је, између осталог, наведено да је пројектом предвиђено позиционирање 19 вјетроагрегата јединичне снаге 6,6 МW, укупно инсталисане снаге 125,4 МW (19x6,6 МW), те планираном годишњом производњом електричне енергије од 403 ГWх.

Пројект вјетропарка Широка Драга започет је 2009. године континуираним праћењем брзине и смјера вјетра. На основу добивених података, закључено је да наведена локација нуди огроман ресурсни потенцијал.

Информација садржи и хронологију активности и статус пројекта изградње ВЕ Широка Драга.

У складу са важећим прописима из области енергије, за изградњу нових и реконструкцију постојећих производних електроенергетских објеката у Федерацији БиХ, чија је инсталисана снага већа од 30 МW, енергетску дозволу издаје Федерално министарство енергије, рударства и индустрије уз претходну сагласност Владе и Парламента ФБиХ.

Премијер Федерације БиХ задужен је да данашњу информацију о активностима у поступку издавања Енергетске дозволе привредном друштву Имрес д.о.о. Ливно, са закључком упути Парламенту ФБиХ на разматрање и усвајање.

Наиме, када је у питању градња вјетроелектрана у складу са стратешким планом и програмом развоја енергетског сектора ФБиХ, истакнуто је у информацији, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије до сада је издало седам претходних сагласности за прикључак на преносну мрежу и то за ВЕ Подвележје, ВЕ Месиховина, ВЕ Јеловача, ВЕ Баљци, ВЕ Оштрц, Ивовик и Сузлон Wинд Енергy у укупном износу од 321,4 МW инсталисаних капацитета вјетроелектрана у ФБиХ.

Субвенције приватним предузећима и подузетницима дале добре резултатe 

Влада ФБиХ се упознала са извјештајем о ефектима финансијске помоћи у износу од 30.000.000 КМ, а која је била намијењена за субвенције приватним предузећима и подузетницима. Ријеч је о Програму утрошка средстава утврђених у Буџету ФБиХ за 2021. годину Федералном министарству енергије, рударства и индустрије.

Извјештај је сачинила Привредна/Господарска комора ФБиХ на основу проведене анализе, те прикупљених еваулацијских упитника које су доставила привредна друштва. На основу прикупљених података, мишљења представника привредних друштава, корисника финансијске помоћи, као и увида у тренутно стање броја запослених унутар компанија, може се закључити да су додијељена средства дала добре резултате. Она су допринијела одржавању броја запослених, стабилизацији и повећању финансијског резултата, као и извоза код привредних друштава која су користила средства из овог програма.

Привредна друштва ову мјеру су оцијенила позитивно, наглашавајући да је процес проведен транспарентно и коректно.

Наиме, 82 посто привредних друштава корисника помоћи је забиљежило раст пословања у првих шест мјесеци 2021. у односу на пандемијску 2020. годину. Највећи раст забиљежен је у секторима металне, електро и аутомобилске индустрије. Такођер, 42 посто ових друштава је забиљежило раст извоза.

Иначе, број привредних друштава која су испуњавала критерије за додјелу средстава био је 241.

С циљем очувања постојећих и стварања нових радних мјеста, те јачања конкурентности, развоја и одрживости инвестиција Влада је констатовала да препоруке из овог извјештаја треба узети у обзир при изради будућих програма подршке привреди Федерације БиХ. То се односи на препоруке о субвенцијама, потицајима за инвестиције и нова запошљавања, те повољним кредитним линијама и подршци сајамским манифестацијама.

Наставак финансијске подршке обиљежавању годишњице геноцида у Сребреници

Федерална влада је усвојила извјештај о подузетим активностима и финансијској подршци пруженој од институција из Федерације БиХ у 2022. години, који је доставио Организациони одбор за обиљежавање 11. јула 1995. године годишњице геноцида над Бошњацима Сигурне зоне УН-а Сребреница.

Влада је данас задужила Федералну управу цивилне заштите да се стави на располагање са својим људством, опремом и материјално-техничким средствима за организовање и обиљежавање 28. годишњице геноцида над Бошњацима и реализације Марша мира у 2023. години.

Од Организационог одбора затражила је да јој, по завршетку обиљежавања 28. годишњице геноцида у Сребреници, достави обједињени извјештај о подузетим активностима и финансијској подршци пруженој од  институција из ФБиХ.

Како је данас закључено, Влада ФБиХ ће из Буџета за 2023. годину обезбиједити додатна средства од 50.000 КМ за директну подршку Организационом одбору за програмске активности које се финансирају преко буџета опћине Сребреница.

Напоменимо, исти износ буџетских средстава Влада ФБиХ је и у протеклој години обезбиједила за директну подршку Организационом одбору за програмске активности које се финансирају преко буџета опћине Сребреница.

У извјештају Организационог одбора наведене су активности на реализацији маршева мира у 2022. години Незук (Опћина Сапна) - Поточари (Опћина Сребреница) и  Марша мира у 2022. години на релацији Жепа - Поточари.

Извјештајем су обухваћена и материјално-техничка средства стављена на располагање за потребе реализације извршених активности.

Овогодишњи планови и програми радa 

Влада ФБиХ данас је усвојила или дала сагласности на овогодишње планове и програме рада више федералних институција.

Влада се упознала с Годишњим планом рада Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање за 2023. годину, који је Управни одбор овог завода донио 16.12.2022. године.

Усвојен је и План рада Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ за 2023. годину.

Прихваћена је информација Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о Плану рада и Финансијском плану Оператора за обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију за 2023. годину.

Данас су прихваћени и Програм рада и Финансијски план Одбора за јавни надзор за 2023. годину, а Федерално министарство финансија Влада је задужила да ове документе објави на својој интернет страници.

Такођер је прихваћен План и програм рада и План прихода и расхода, с планом јавних набавки Агенције за надзор осигурања ФБиХ, те усвојени програми рада Федералног агромедитеранског завода Мостар и Федералног завода за агропедологију за 2023. годину.

Усвојени су годишњи планови рада Федералног хидрометеоролошког завода, Службе за заједничке послове органа и тијела ФБиХ и Агенције за ревизију приватизације у Федерацији БиХ. Такођер, усвојен је и план рада Федералног завода за статистику за 2023. годину, те утврђен План провођења статистичких истраживања од интереса за ФБиХ за 2023. годину који ће бити провођен на територији Федерације БиХ.

Влада је прихватила План рада и развоја Јавне установе Федерална новинска агенција, те дала сагласност на овогодишњи План рада Федералне агенције за управљање одузетом имовином.

Одлуке, рјешења и извјештаји

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства унутрашњих послова, донијела Одлуку о висини трошкова основне полицијске обуке кандидата на Полицијској академији ФМУП-а.

ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар је, данас донесеним Рјешењем, дозвољен улазак у посјед некретнина потпуно експроприсаних Рјешењем Службе за геодетске послове, катастар некретнина, имовинско-правне послове и урбанизам Опћине Усора од 28.10.2022. године, прије правоснажности рјешења о експропријацији. Поступак експропријације вођен је ради изградње аутоцесте на траси Коридора Вц, дионица Путниково брдо - Медаково, на подручје опћине Усора, након што је одлуком Владе ФБиХ од 23.12.2019. године утврђен јавни интерес за изградњу ове дионице аутоцесте у дужини од 8,5 км.

Федерална влада је усвојила информација Федералне управе за инспекцијске послове у вези с реализацијом пројектног задатка у оквиру “Брзог савјетодавног одговора у Пакету солидарности“ Европске банке за обнову и развој.

Опћини Босански Петровац Влада је дала сагласности за издавање у закуп дијела земљишта на локацији Вршчић, ЈП Радио-телевизији Унско-санског кантона, на период од пет година, те Кантоналној управи цивилне заштите УСК, без накнаде, на период од једне године. 

Усвојени су Квартални извјештај о напретку Пројекта „Хитни пројекат за ЦОВИД-19 за ФБиХ“ за период од 1.7. до 30.9.2022. године, као и извјештај о раду Федералног завода за агропедологију за 2022. годину.

Данас је прихваћена информација Уреда Владе ФБиХ за законодавство и усклађеност с прописима Европске уније у вези са Уредбом о поступку усклађивања законодавства ФБиХ с правном стечевином ЕУ. Овај уред Влада је задужила да изради Приручник о поступку усклађивања законодавства ФБиХ с правном стечевином ЕУ, који ће бити у складу са Уредбом о овом поступку.

Кадровска рјешења

На приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије дата је претходна сагласност Надзорном одбору привредног друштва Зрак д.д. Сарајево за доношење Одлуке о именовању Едина Чане за вршиоца дужности директора овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже на период до дванаест мјесеци. Такођер, дата је претходна сагласност овом надзорном одбору за доношење Одлуке о именовању Мухамеда Суљагића за вршиоца дужности извршног дирекора Сектора за техничке послове и производњу, те Лејле Хоџић за вршиоца дужности извршног директора Сектора за економско-правне и финансијске послове привредног друштва Зрак д.д. Прије тога су дате претходне сагласности овом надзорном одбору за разрјешење вршилаца ових дужности ради истека периода на који су били именовани.

Претходна сагласност дата је и Надзорном одбору привредног друштва БХ-Гас д.о.о. Сарајево за доношење одлуке о именовању Миреле Шутровић-Хаџиомеровић за вршиоца дужности извршног директора овог привредног друштва, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже на период до дванаест мјесеци. Прије тога је дата претходна сагласности овом надзорном одбору за разрјешење вршилоца ове дужности ради истека периода на који је био именован.

Данас је измијењено и допуњено Рјешење о именовању Радне групе за израду Преднацрта закона о заштити критичне инфраструктуре у Федерацији БиХ, те су у ову радну групу именовани Илијас Карамехмедовић и Харис Делић.

За учешће у раду и одлучивање на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени Амадео Мандић (ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево), Халко Балавац (Енергопетрол д.д. Сарајево) и Аднан Фрљак (Зрак д.д. Сарајево).