327. сједница Цладе ФБиХ

  • 04.08.2022.
  • 327. сједница Цладе ФБиХ

    Усвојене наредбе и препоруке Кризног штаба Федералног министарства здравства 

    Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву којом је, по овлаштењу премијера ФБиХ, предсједавала замјеница премијера ФБиХ и федерална министрица финансија Јелка Милићевић, усвојила информацију о епидемиолошкој ситуацији ЦОВИД-19 у ФБиХ на дан 1.8.2022. године,  те наредбе и препоруке Кризног штаба Федералног министарства здравства.

    Владама кантона, односно кризним штабовима кантоналних министарстава здравства наређено је да континуирано прате епидемиолошку ситуацију на подручју кантона, те у случају погоршања правовремено дјелују и доносе мјере спрам епидемиолошке ситуације и о томе редовно извјештавају Кризни штаб ФМЗ-а.

    Кризни штаб ФМЗ-а је задужен да континуирано прати епидемиолошку ситуацију ЦОВИД-19 на подручју ФБиХ те, у случају погоршања, одмах препоручи Влади Федерације БиХ нове мјере.

    Наредбе и Препоруке Кризног штаба Федералног министарства здравства доносе се с роком важења од 30 дана рачунајући од 4.8.2022. године, који се утврђује као дан почетка примјене ових наредби и препорука. Међу наредбама је и обавезно ношење респираторне заштитне маске у свим здравственим и установама социјалне заштите (упосленици, пацијенти и сви посјетиоци). Наложено је здравственим установама да редуцирају посјете у складу с кризним планом приправности и одговора на појаву ЦОВИД-19.

    Кантонални заводи за јавно здравство кантона задужени су да надзиру провођење и примјену кантоналног кризног плана приправности и одговора на појаву новог коронавируса. Наложено је микробиолошким лабораторијима да редовно достављају податке Заводу за јавно здравство ФБиХ о тестираним особама и резултатима тестирања путем онлине платформе ЦОВИД-19.ба, која у реалном времену приказује податке о ЦОВИД-19 у ФБиХ, а сваким даном до 12:00 сати за претходни дан. 

    Надлежна тијела власти у кантонима, као и здравствене установе у кантонима, дужна су отворити пунктове за вакцинацију против ЦОВИД-19 на нивоу сваке опћине с циљем веће доступности вакцинације становништву.

    Кризни штаб ФМЗ-а ће данашње закључке с прилозима доставити кантоналним министарставима здравства и њиховим кризним штабовима, здравственим установама с подручја кантона, клиничким центрима у ФБиХ, опћим, кантоналним и специјалним болницама, Федералној и кантоналним управама за инспекцијске послове и кантоналним управама полиције.

    У складу са закључком од 8.1.2021. године, Влада ФБиХ ће обавијестити Парламент ФБиХ о епидемиолошкој ситуацији у ФБиХ и мјерама које је донијела с циљем заштите здравља грађана и смањења ризика за ширење вируса.

    У информацији је процјењујено да је пријетња здрављу опће популације умјерена до висока. Према подацима достављеним Заводу за јавно здравство ФБиХ,  у Федерацији БиХ тренутно евидентирано 7.657 активних случајева ЦОВИД-19. На нивоу ФБиХ седмодневна инциденца износи 62,69 случајева на 100.000 становника. У посљедњих седам дана, више инциденце од просјечне имају Посавски (227,35), Херцеговачко-неретвански (129,97), Тузлански (108,93) и Западнохерцеговачки кантон (68,53). Резултати антигенских тестирања нису укључени у овај извјештај, те стога не приказују реално стање епидемиолошке ситуације.

    У Федерацији БиХ (недостају подаци из Западнохерцеговачког кантона, а из Херцеговачко-неретванског кантона су  непотпуни) је на болничком лијечењу  тренутно 148 особа због ЦОВИД-19, од којих је осам (5,4 посто) на инвазивној механичкој вентилацији. Према достављеним подацима, од 126 хоспитализираних особа с податком о вакциналном статусу, 96 (76,2 посто) је невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних, а 30 (23,8 посто) потпуно вакцинисаних.

    Допуњена Одлука о уплати заосталих неуплаћених обавеза за ПИО

    Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, допунила Одлуку о уплати заосталих неуплаћених обавеза за пензијско и инвалидско осигурање за увезивање радног стажа радницима зависних друштава - рудници угља у Концерну Електропривреде БиХ.

     

    Према образложењу, Кантонални порезни уред Зеница - Порезна испостава Зеница доставила је Руднику мрког угља Зеница д.о.о. Зеница обавијест да је приликом обраде уочено да се одобрени периоди, наведени у Одлуци о уплати заосталих неуплаћених обавеза за ПИО за увезивање радног стажа, не слажу за пет радника, те није омогућен унос ПМИП-1024 обрасца (појединачни мјесечни извјештај о исплаћеним плаћама, обрачунатим и уплаћеним доприносима и порезу на доходак од несамосталне дјелатности).

    У складу са актом Порезне испоставе, обзиром да је за ових пет радника РМУ Зеница извршио комплетне уплате, што укључује и уплате за недостајуће периоде, било је потребно допунити Одлуку. На овај начин је, уједно, омогућен наставак процеса реструктурирања зависних друштава рудника угља.

    Из Прорачуна ФБиХ 13,5 милијуна КМ за изградњу објеката у Мостару

    Влада ФБиХ је усвојила три програма утрошка с критеријима расподјеле средстава утврђених овогодишњим Прорачуном ФБиХ Федералном министарству културе и спорта, у укупном износу од 13.500.000 КМ, а намијењених изградњи објеката у Мостару.

    Тако је износ од 3.500.000 КМ планиран за изградњу Спортске дворане Мостар, а коју проводи Дирекција за изградњу КСЦ у Мостару. Од укупног износа се за технички тим и услуге надзора изградње односи 105.000 КМ, а за услуге извођача радова 3.395.000 КМ.

    Износ од 8.000.000 КМ је, другим данас усвојеним програмом, намијењен изградњи базена у Мостару, а коју проводи Дирекција за изградњу КСЦ у Мостару. Од овога је за трошкове уређења земљишта предвиђено 200.000 КМ, за трошкове ревизије идејног рјешења 30.000 КМ, за технички тим и услуге надзора изградње 233.800 КМ, те за услуге извођача радова 7.536.200 КМ.

    Трећим програмом су средства од 2.000.000 КМ одобрена за изградњу Хрватског народног казалишта Мостар, од чега за грађевинске радове 1.880.000 КМ, а за услуге (консултантске послове, стручно-технички надзор, исходовање свих потребних сугласности, дозволе, прибављање атестне документације) 120.000 КМ.

    Средства ће бит преношена сукцесивно на рачун имплементатора одобрених пројекта у најмање три транше. Прва, у постотку од максимално 20 посто, бит ће уплаћена након што имплементатор достави захтјев са предрачуном за извођење радова и услуга, а свака сљедећа након што достави захтјев за уплату транше и доказе о реализацији претходне транше.

    Федерално министарство културе и спорта ће са имплементатором потписати за сваку траншу посебан уговор у којем ће бити дефинирана намјена средстава, након чега ће имплементатору бити уплата средстава.

    На приједлог истог министарства, донесене су и двије одлуке о распоређивању донаторских средстава. У првом случају, ријеч је о 168.055,02 КМ за пројекат „Извођење превентивних археолошких истраживања и заштита археолошких локалитета“. Другом одлуком је одобрен утрошк од 76.395,35 КМ донаторских средстава за пројекат „ЕУ4Y-Европска седмица спорта изван граница за земље западног Балкана".

    Изградња цесте Лашва - Невић Поље: Сагласност за кориштење нових земљишних честица 

    Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, у Одлуци о давању сагласности за кориштење земљишних честица јавног добра за потребе изградње брзе цесте на дионици Лашва - Невић Поље додала више нових земљишних честица.

    Како је образложено, Одлуку о давању сагласности је Влада донијела 11.3.2021. године, а 11.5.2022. године је Федералном министарству промета и комуникација стигла иницијатива ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар за додавање нових честица јавног добра, а које нису обухваћене раније донесеном одлуком.

    Проширивањем листе честица омогућени су несметан улазак у посјед и изградња брзе цесте на дионици Лашва - Невић Поље.

    Усвојен Нацрт стратегије развоја туризма ФБиХ 2022-2027

    Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства околиша и туризма (ФМОИТ), усвојила Нацрт стратегије развоја туризма Федерације БиХ 2022-2027.

    Процес израде Стратегије водио је ФМОИТ, а главни партнер током израде био је УСАИД Туризам (пројекат Одрживи развој туризма у БиХ), што је озваничено потписивањем Меморандума о разумијевању у јулу 2021. године. 

    Како је образложено, туризам је као привредна дјелатност препознат и означен приоритетним у стратешким циљевима и мјерама развоја Федерације БиХ и заузима значајно мјесто.

    Стратегија подразумијева имплементацију кроз трогодишње и годишње планове рада, Документ оквирног буџета и буџет, као и Програм јавних инвестиција. У том смислу, сваки стратешки документ, па и Стратегија развоја туризма, мора бити усклађен са цјелокупним системом планирања.

    Стратегијом је дефинирани циљ убрзаног раста и развоја сектора туризма и подразумијева двије компоненте. Прва је раст који говори о обиму и величини туристичког сектора, док друга говори о развоју и подразумијева квалитативно унапрјеђење сектора туризма.

    Приоритети су јасно дефинирани и то су развоји туристичких производа, дестинацијског маркетинга и људских ресурса, те унапређење потицајног окружења за развој одрживог туризма.

    Интенција Стратегије је да допринесе интегрирању туризма БиХ, те повезивању са сусједним регијама - дестинацијама изван граница БиХ, посебно у контексту процеса придруживања Еуропској унији. Постојеће компаративне предности потребно је искористити како би ФБиХ постала препознатљива и конкурентна дестинација.

    У образложењу је наведено и да је битно уважити и нагласити чињеницу да је ријеч о документу који не чини крај задатка, већ представља темељ и први корак ка трајном наглашеном партнерском, те стручном ставу развоја туризма Федерације БиХ. Трајни циљ проведбе Стратегије је задовољство туриста, послодаваца, запосленика и становништва.

    Приликом израде Стратегије узете су у обзир све сугестије, примједбе и приједлози изнесени у расправама које су одржане у свим кантонима уз присуство представника надлежних кантоналних министарстава и заинтересираних привредних субјеката. Након проведених расправа сви заинтересирани су имали право да доставе приједлоге, сугестије и коментаре на текст Стратегије у писаној форми.

    Информација о пожарима

    Федерална влада је прихватила ванредну информацију Федералне управе цивилне заштите о пожарима отвореног простора на подручју Федерације БиХ у периоду од 14. до 28.7.2022. године.

    Влада је Федерални штаб цивилне заштите и Федералну управа цивилне заштите задужила да прате стање на пожариштима у ФБиХ и, по потреби, координирају међусобно пружање помоћи између кантона.

    Задужени су и да одговоре на захтјеве за ангажирање федералних специјализираних јединица цивилне заштите и федералних служби заштите и спашавања на пружању одговарајуће помоћи у гашењу пожара отвореног простора и да о предузетим мјерама и активностима редовно информишу Владу.

    Циљ ове информације је да се Влада Федерације БиХ упозна о свим другим активностима које су Федерална управа цивилне заштите и Федерални штаб цивилне заштите подузимали у провођењу акција гашења великих шумских пожара на подручју три кантона (Херцеговачко-неретвански, Западнохерцеговачки и Кантон 10).

    Како је наведено, резимирајући све активности које су проводили органи цивилне заштите на свим нивоима власти у БиХ, може се констатовати да је у гашењу шумских пожара на подручју Федерације БиХ посебно дошла до изражаја солидарност свих структура у систему заштите и спашавања, чему се у наредном периоду мора посвећивати још већа пажња, јер се овакве природне несреће могу рјешавати само организираним дјеловањем свих снага и добром координацијом и помоћи Оружаних снага БиХ, структура заштите и спашавања Републике Српске и Брчко Дистрикта БиХ, као и кроз међународну помоћ.

    Извјешће о полугодишњем извршењу Прорачуна ФБиХ 

    Влада ФБиХ је усвојила извјешће о извршењу Прорачуна ФБиХ за прво полугође 2022. године, у којем је наведено да су укупно остварени приходи, примици и финанцирање у овом раздобљу износили 2.578,30 милијуна КМ. То је 46 посто планираног за ову годину и више за 365,6 милијуна КМ или 17 посто у односу на остварење у истом лањском раздобљу.

    Приходи од пореза износили су 2.081,83 милијуна КМ, непорезни 189,89 милијуна КМ, примљени текући трансфери 0,1 милијун КМ, а приходи по основу финанцирања прорачуна 306,48 милијуна КМ. 

    Доприноси за мировинско и инвалидско осигурање износили су 1.181,1 милијун КМ, те су за 138,7 милијуна КМ већи у односу на остварење у истом раздобљу 2021. године. 

    Укупно обрачунати расходи и издаци за првих шест овогодишњих мјесеци износе 2.284,7 милијуна КМ, што је 41 посто планираног овогодишњим Прорачуном.

    Према функционалној класификацији, највећи износ од 1.493,9 милијуна КМ утрошен је на социјална давања, након чега су опће јавне услуге са 622,1 милијун КМ. 

    Највећа издвајања по основу текућих трансфера и других текућих расхода односе се на редовне мјесечне трансфере: исплата мировина 1.216,2 милијуна КМ, доприноси за здравствено осигурање на терет мировина 14,2 милијуна КМ, исплата накнада за тјелесну онеспособљеност 1,1 милијун КМ, накнаде за погребне трошкове 3,5 милијуна КМ, за цивилне жртве рата 11,8 милијуна КМ, за војне инвалиднине 128,9 милијуна КМ, трансфер за проведбу Закона о правима развојачених бранитеља - новчана егзистенцијална накнада 23 милијуна КМ, за проведбу Закона о посебним правима добитника ратних одличја 7,9 милијуна КМ, те за цивилне инвалиднине 67,6 милијуна КМ.

    Битно је напоменути да су за Федерални завод за запошљавање из средстава ИБРД-а за пројекат запошљавања издвојена средства од 3,5 милијуна КМ и да је на име трансфера за расељене и избјегле особе издвојено 4,6 милијуна КМ.

    На име додјеле финанцијске помоћи прорачунима кантона за проведбу структуралних реформи и финанцирање/суфинанцирање инфраструктурних пројеката, који су од значаја за Федерацију, додијељено је 200 милијуна КМ.

    Што се тиче трансфера за здравство, укупно је издвојено 15,98 милијуна КМ, од чега се на Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ односи 14,25 милијуна КМ, на Завод за трансфузијску медицину 0,56 милијуна КМ, за процес вакцинације расељених особа један милијун КМ, а на Агенцију за акредитацију у здравству 0,15 милијуна КМ

    Кад су у питању субвенције јавним подузећима, од укупно планираних 54,7 милијуна КМ за 2022. години реализована су средства у износу од 25,6 милијуна КМ, што је 47 посто планираних. То је за 25 посто или 5,1 милијун КМ више у односу на раздобље сијечањ-липањ 2021. године.

    Утрошена средства односе се на трансфер за ЈП Жељезнице ФБиХ кроз редовни трансфер 12,3 милијуна КМ и 3.000.000 КМ за измирење обвеза, те за ЈП Електродистрибуција БиХ на основу Одлуке о измјени Одлуке о проведби мјера за смањење трошкова електричне енергије кућанствима и стимулирању енергетске учинковитости у износу од 2,2 милијуна КМ. Затим, ријеч је о субвенцијама Терминалима Федерације БиХ (4,8 милијуна КМ), Енергоинвесту за плаћање таксе за гас (1,3 милијуна КМ), те по 1.000.000 КМ Зрачној лука Мостар и Међународном аеродрому Тузла.

    Субвенције приватним подузећима и подузетницима у овом раздобљу су износиле 28,98 милијуна КМ и односе се на подстицај за пољопривреду, што је 24 посто од укупно планираних 120,4 милијуна КМ, те за 31 посто или 6,8 милијуна КМ веће извршење у односу на исто раздобље 2021. године.

    Измјене и допуне Плана ревизије приватизације

    Влада Федерације Босне и Херцеговине усваја измјене и допуне Плана рада Агенције за ревизију приватизације у ФБиХ за 2022. годину.

    Према образложењу Агенције за ревизију приватизације, током 2022. године дошло је до великог броја захтјева надлежних институција у ФБиХ за покретање поступака ревизије приватизације више привредних друштава. Након њиховог разматрања, закључено је да је за нека привредна друштва потребно што прије покренути ревизију приватизације и самим тим изаћи из оквира већ усвојеног Плана рада Агенције за 2022. годину.

    Измијењеним планом за ову годину је, уз ревизије у 13 привредних друштава и двије банке, сада обухваћено још једанаест привредних друштава (Хепок д.д. Мостар, Централно гријање Тузла, Винарија Љубушку, Босналијек д.д. Сарајево, фабрике духана Мостар и Сарајево, Хотел Игман, Енергоинвест Цомет д.д. Сарајево, Конфекција Борац д.д. Травник, УТП Динара Босанско Грахово, Сатеx д.ј.л.), те Депозитна банка д.д. Сарајево.

    О функционирању сустава финанцијског управљања

    Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства финанција, усвојила Консолидирано извјешће о функционирању сустава финанцијског управљања и контроле у јавном сектору у ФБиХ за 2021. годину.

    Обвезници примјене Закона о финанцијском управљању и контроли у јавном сектору у ФБиХ задужени су да, најкасније до 30.11.2022. изврше унос података у Апликацију ПИФЦ (Модул за финанцијско управљање и контролу).

    Обвезници који то још нису урадили, задужени су и да, сукладно Правилнику о провођењу финанцијског управљања и контроле у јавном сектору, именују координатора за финанцијско управљање и контролу из реда највишег руководства, те да акт о именовању доставе Федералном министарству финанција најкасније до 31.12.2022., ради уноса у Регистар координатора за финанцијско управљање и контролу у јавном сектору у ФБиХ.

    Влада је задужила Централну хармонизацијску јединицу Федералног министарства финанција да настави пружати подршку организацијама у јавном сектору у Федерацији БиХ у процесу успоставе и развоја финанцијског управљања и контроле, с циљем испуњавања обвеза из чланка 90. Споразума о стабилизацији и придруживању.

    Одлуке, извјештаји и закључци

    Влада ФБиХ је, у сврху узгајања пољопривредних култура, Бранитељско пољопривредној задрузи „Маслина“ Читлук на привремено кориштење, на период од пет година и без накнаде дала земљиште фарме Јасенице укупне површине 37.617 м2.

    Данас су прихваћени извјештаји о реализацији Ревидиране стратегије БиХ за проведбу Анекса ВИИ Дејтонског мировног споразума за 2021. годину федералних министарстава рада и социјалне политике, расељених особа и избјеглица, те здравства и образовања и науке.

    Такођер, Влада је усвојила извјештај о раду Комисије за Програм јавних инвестиција Федерације БиХ за првих шест мјесеци 2022. године.

    Прихваћена је информација Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о реализацији пројеката са објашњењем о узроцима евентуалног одступања реализације од планираних улагања у пројекте и застојима у њиховој реализацији за први и други квартал 2022. године.

    Влада је потврдила да су Надзорни одбор Хрватске поште д.о.о. Мостар и ЈП БХ Пошта д.о.о. Сарајево доставили извјештаје о раду за други  квартал 2022. године.

    Дата је препорука за пријем у држављанство доктору медицине - специјалисти гинекологије и акушерства Емини Бешлић, држављанки Црне Горе, као особи од нарочите користи за БиХ у подручју здравства.

    Федерална влада је одобрила издвајање 195.000 КМ из текуће резерве овогодишњег Буџета ФБиХ. Средства су намијењена за набавку 108 комплета униформи за опремање кадета полазника основне полицијске обуке за чин полицајца на Полицијској академији.

    Влада ФБиХ је усвојила Годишњи план задуживања за 2022. годину, који ће бити објављен на интернет страници Федералног министарства финансија и прослијеђен Парламенту ФБиХ ради информирања.

    Данас се Влада упознала са информацијом о реализацији својих закључка за период јануар - јуни 2022. године.

    Влада је дала сагласност на цјеновник услуга Института за медицинско вјештачење здравственог стања.

    Кадровска рјешења

    Влада ФБиХ је Скупштини УНИС Гроупа д.о.о. дала претходне сагласности за разрјешење вршилаца дужности чланова Надзорног одбора овог привредног друштва, због окочања конкурсне процедуре, те за именовање, на основу конкурсних резултата, Мирзе Емирхафизовића, Амера Салиховића и Енеса Бикодушића за чланове овог надзорног одбора, на период од четири године.

    Претходне сагласаности дате су и Скупштини ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар за разрјешење досадашњег вршиоца дужности члана Надзорног одбора, те за именовање на ову позицију Самира Кајимовића, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца.

    Федерална влада дала је <