БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Федерација Босне и Херцеговине

Влада Федерације Босне и Херцеговине

312. сједница Владе ФБиХ

  • 21.04.2022.
  • 312. сједница Владе ФБиХ

    Пензије у Федерацији БиХ повећавају се за 11 посто

    На основу донесених одлука о редовном и ванредном усклађивању, пензије у Федерацији БиХ бит ће увећане за 11 посто. Одлуком Управног одбора Завода ПИО/МИО редовно усклађивање пензија у овој години износи 7,3 посто, а данашњом одлуком Владе ФБиХ о ванредном усклађивању пензије се увећавају за 3,50 посто.

    Влада Федерације Босне и Херцеговине на данашњој сједници се упознала са Одлуком о редовном усклађивању пензија за 2022. годину, у износу од 7,3 посто, коју је у складу са чланом 79. Закона о ПИО/МИО донио Управни одбор Федералног завода ПИО/МИО 13.4.2022. године. Усклађивање по овој одлуци припада почев од 1.1.2022. године. 

    Управни одбор Завода ПИО/МИО је навео да је, у складу с одредбама члана 79. Закона о ПИО/МИО, који дефинира начин и параметре за доношење одлуке о редовном усклађивању пензија, на основу службених података Федералног завода за статистику, утврдио износ усклађивања, односно повећања пензија. Све пензије, с изузетком највиших и остварених у 2022., бит ће увећане за 7,3 посто.

    Наиме, према подацима које је Заводу ПИО/МИО, доставио Федерални завод за статистику, раст БДП-а у 2021. години износио је 12,5 посто, док је у истом периоду индекс потрошачких цијена порастао за 2,1 посто. Примјењујући законом дефинирану формулу усклађивања пензија, према којој педесет посто износа два наведена параметра у зброју дају износ усклађивања, долази се до постотка од 7,3 посто.

    С обзиром да је на снагу ступио Закон о измјенама и допунама Закона о пријевременом повољнијем пензионисању, пензије остварене према одредбама наведеног закона бит ће усклађене у једнаком постотку као и пензије остварене према Закону о ПИО/МИО, односно 7,3 посто.

    Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници донијела и Одлуку о ванредном усклађивању пензија, којом се у складу са чланом 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, одлучује да се изврши ванредно усклађивање пензија у проценту од 3,5 посто, изузев највиших пензија остварених по закону.

    Одлука о ванредном усклађивање пензија примјењиват ће се од исплате пензија за јуни 2022. године. За реализацију одлуке задужује се Федерални завод ПИО/МИО.  

    У образложењу одлуке је наведено да је одредбом члана 80. Закона о ПИО прописано да Влада Федерације може одлучити да изврши ванредно усклађивање пензија, које се може провести једном у текућој години ако је стопа раста реалног бруто домаћег производа у претходној години већа од 3% и ако нема акумулираног дефицита буџета Федерације, а највише до стопе раста реалног бруто домаћег производа у претходној години. Ова могућност не обухвата највише пензије све док најнижи износ пензије не достигне 1/5 (једну петину) износа највише пензије остварене према закону. Федерално министарство рада и социјалне политике је запримило акт Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање 20.4.2022. године, којим је достављена информација да су се стекли услови за ванредно усклађивање пензија у проценту од 3,5 посто.

    Укупан износ средстава потребан за исплату пензија у 2022. години, укључујући и редовно и ванредног усклађивања пензија осигуран је у буџету ФБиХ за ову годину.

    За обиљежавање годишњице сребреничког  геноцида одобрена помоћ од 50.000 КМ

    Реализирајући закључак са 310. сједнице од 7.4.2022. године, Влада ФБиХ данас је донијела Одлуку којом одобрава издвајање 50.000 КМ из текуће резерве Буџета ФБиХ за 2022. годину.

    Средства су одобрена у сврху пружања директне финансијске подршке институција из Федерације БиХ одбору за обиљежавање 11. јула 1995. године - годишњице геноцида над Бошњацима „Сигурне зоне УН-а" Сребреница, за програмске активности које се финансирају преко Буџета Опћине Сребреница.

    За реализацију ове одлуке, која ступа на снагу дан након објављивања у Службеним новинама ФБиХ, задужени су Федерално министарство финансија и Генерални секретаријат Владе ФБиХ.

    Априлске борачке накнаде бит ће увећане у складу са измјенама закона, Утврђени коефицијенти и основице за обрачун и исплате 

    Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата, донијела четири одлуке које се односе на мјесечне накнаде припадника борачких популација.

    Овим одлукама је омогућено да априлске накнаде које се исплаћују 10. маја, бити увећане како је то утврђено недавним измјенама закона.

    Једном од одлука утврђен је коефицијент 1 (један) за обрачуне и исплате мјесечних новчаних накнада добитника ратних признања и одликовања и чланова њихових породица, за период април - децембар 2022. године. Такођер, за исти период је утврђена и основица за исплату ових мјесечних новчаних накнада у износу од 730 КМ.

    За имплементацију Закона о посебним правима добитника ратних признања у Буџету ФБиХ за 2022. годину обезбијеђено је 17.000.000 КМ.

    Данас су утврђени и коефицијент 1 (један) за обрачун и исплату, те основица од 910 КМ за одређивање висине мјесечних новчаних накнада корисника борачко-инвалидске заштите у Федерацији БиХ за период април - децембар 2022. године (инвалиднина). за обрачуне и исплате мјесечних новчаних накнада корисника борачко-инвалидске заштите у Федерацији БиХ (инвалиднина) за период април - децембар 2022. године

    У овогодишњем Буџету ФБиХ је кроз текући трансфер појединцима - за инвалиднине обезбијеђено 271.685.000 КМ.

    Све четири донесене одлуке омогућавају наставак досљедне примјена Закона о посебним правима добитника ратних признања и одликовања и чланова њихових породица, Закона о правима бранилаца и чланова њихових породица. Закона о буџетима у ФБиХ и Закона о извршавању Буџета ФБиХ БиХ за 2022. годину.

    Приватним предузећима и подузетницима 7.870.000 КМ грант средстава

    Влада ФБиХ је усвојила Програм утрошка средстава текућих трансфера утврђених Буџом ФБиХ за 2022. годину Федералном министарству развоја, подузетништва и обрта, у износу од  7.870.000 КМ. Овај износ бит ће корисницима исплаћен као бесповратна (грант) средства, која се расподјељују по економским кодовима и пројектима утврђеним у Програму, јавним конкурсом и Правилником о поступцима у провођењу Програма развоја мале привреде.

    Циљеви наведеног програма су јачање конкурентности субјеката мале привреде путем развоја пословне инфраструктуре, а посебно кроз технолошку модернизацију њихових пословних процеса, увођење међународних стандарда квалитете, дигиталне трансформације у пословању, циркуларне економије и побољшање енергијске ефикасности у складу с транзицијом ка зеленој и дигиталној економији.

    За текуће трансфере другим нивоима власти и фондовима, биће издвојено укупно 2.000.000 КМ, од тога за изградњу подузетничких зона предвиђено је 1.850.000 КМ, те 150.000 КМ за израду документације за успостављање подузетничке зоне.

    За текуће трансфере непрофитним организацијама намјењено је укупно 200.000 КМ. Од тога, 100.000 биће издвојено за унапређење институцијске подузетничке инфраструктуре, 70.000 КМ за потицај удружењима и коморама, те 30.000 КМ за потицај одрживости рада обртничких комора кантона.

    За субвенције приватним предузећима и подузетницима биће издвојено укупно 4.670.000 КМ. Од тога је за потицај опстанка традиционалних и старих обрта планирано 200.000 КМ, за потицај развоја обрта и сродних дјелатности 710.000 КМ, за потицај новооснованим субјектима мале привреде 970.000 КМ и за јачање конкурентности МСП-а 2.740.000 КМ.

    Средства из става субвенција приватним предузећима и подузетницима представљају државну помоћ мале вриједности и додјељиват ће се у складу са Уредбом о намјени, критеријима и увјетима за додјелу државне помоћи у ФБиХ.

    За додјелу средстава Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта расписује јавни конкурс за сваки пројект утврђен Програмом, изузев пројеката који се односе на потицај одрживости рада обртничких комора кантона, те на субвенције приватним предузећима и подузетницима за регресирање камата кроз Гаранцијски фонд.

    За пројект потицај одрживости рада обртничких комора кантона средства потпоре ће бити дозначена посебном одлуком коју доноси министар, на основу захтјева Обртничке коморе Федерације БиХ, а након што прихвати понуђени програм превазилажења ограничења у раду кантоналних комора.

    За субвенције приватним предузећима и подузетницима за регресирање камата путем Гаранцијског фонда, средства потицаја ће бити дозначена корисницима кредита по кредитно-гарантним програмима Министарства и то по аутоматизму уколико су уредно измирили дотадашње обавезе по кредитима. 

    Министар именује комисију за избор корисника средстава, која ће сачинити Смјернице за подноситеље пројектних приједлога и вршити избор корисника средстава у складу са овом одлуком. Резултати конкурса објављују се у Службеним новинама ФБиХ и на wеб страници Министарства.

    Усвојено извјешће о извршењу прорачуна ФБиХ за 2021. годину

    Влада Федерације БиХ је усвојила извјешће о извршењу Прорачуна ФБиХ за 2021. годину.

    У 2021. години укупно остварени приходи, примици и финанцирање износе 4.798,9 милијуна КМ и већи су за 61,6 милијуна КМ у односу на остварење 2020. године, а мањи за 12 посто у односу на планирано прошлогодишњим Прорачуном Федерације БиХ.  Од укупно остварених прихода, примитака и финанцирања, приходи од пореза остварени су у износу од 3.867,63 милијуна КМ, што је 80,6 посто укупно остварених.

    Непорезни приходи су остварени у износу од 461,75 милијуна КМ, што је 9,62 посто укупно остварених прихода, примитака и финанцирања, а примљени текући трансфери 3,22 милијуна КМ, што је 0,07 посто укупно остварених прихода, примитака и финанцирања, док су приходи по основи финанцирања прорачуна остварени у износу од 466,30 милијуна КМ, са удјелом од 9,71 посто у укупном оствареним приходима, примицима и финанцирању.

    Укупно обрачунати расходи и издаци за извјештајно раздобље износе 4.765,6 милијуна КМ, што је 87 посто у односу на планирани Прорачун Федерације БиХ за 2021. годину. Расходи и издаци на готовинској основи износе 4.551,6 милијуна КМ, што је 96 посто укупно обрачунатих. На расходовној страни је највећи износ средстава од 2.898,5 милијуна КМ утрошен на социјална давања.

    Највећа издвајања по основи текућих трансфера и других текућих расхода односе се на редовне мјесечне трансфере. Ријеч је о исплати мировина (2.319,9 милијуна КМ), доприносима за здравствено осигурање на терет мировина (27,1 милијун КМ), накнадама за физичку онеспособљеност (2,3 милијуна КМ) и за погребне трошкове (7,5 милијуна КМ). Ту су и накнаде за цивилне жртве рата (23,7 милијуна КМ), војне (259,4 милијуна КМ) и цивилне (135,2 милијуна КМ) инвалиднине, те трансфери за имплементацију Закона о правима развојачених бранитеља - новчана егзистенцијална накнада (42,5 милијуна КМ) те Закона о посебним правима добитника ратних одличја (15 милијуна КМ).

    Такођер је на име трансфера за расељена и избјегла лица издвојено 22,4 милијуна КМ и за Федерални завод за запошљавање (из средстава ИБРД-а за пројект запошљавања) 10.000.000 КМ.

    Уз ова средства је, као помоћ нижим разинама, додијељено 200 милијуна КМ на име финанцијске помоћи прорачунима кантона за проведбу структуралних реформи и превладавање социјалних, економских и здравствених посљедица пандемије ЦОВИД-19, као и за инфраструктурне пројекте. Такођер, на име додјеле финанцијске помоћи прорачунима опћина и градова за санацију посљедица пандемије и за финанцирање и суфинанцирање пројеката, захтјева и иницијатива који у јединицама локалне самоуправе додијељено је 10.000.000 КМ.

    Што се тиче трансфера за здравство, укупно су издвојена средства у износу од 92,2 милијуна КМ од чега се на Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ односи 28,5 милијуна КМ, за санацију здравствених установа у ФБиХ (болнице, домови здравља, клинички центри) 60 милијуна КМ, на Завод за трансфузијску медицину 1,1 милијун КМ, за процес цијепљена расељених особа два милијуна КМ.

    Трансфер непрофитним организацијама је прошле године износио 19,6 милијуна КМ, што је веће за 13 посто у односу на планирано и за 23 посто у односу на извршење у 2020. години.

    Субвенције јавним подузећима, износиле су 46,2 милијуна КМ, а приватним подузећима и подузетницима 184,2 милијуна КМ.

    Од укупно додијељених 88,6 милијуна КМ Федералном министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства по основи субвенције приватним подузећима и подузетницима реализирана средства се односе на субвенције за млијеко и духан од 39,51 милијун КМ, подстицаје за пољопривреду од 30,98 милијуна КМ, потицај за ветеринарство од 2,35 милијуна КМ, те на потицај за пројекте у пољопривреди 15,73 милијуна КМ за рурални развој и структурне мјере.

    На дан 31.12.2021., након затварања пословних књига свих прорачунских корисника и проведбе пословних процедура за затварање фискалне године, акумулирани суфицит износио је 281,70 милијуна КМ.

    Консолидирани преглед прошлогодишњег остварења јавних прихода 

    Федерална влада је прихватила консолидирани преглед остварења јавних прихода у ФБиХ за 2021. годину, с табеларним прегледом остварених и распоређених јавних прихода 2021/2020.

    Како је у овом документу наведено, након пада у 2020. години, усљед глобалног успоравања економске активности, наплата јавних прихода је у 2021. години забиљежила поновну успоставу позитивног тренда. Тако, укупан ниво наплаћених јавних прихода у ФБиХ у 2021. години износи нешто више од 9.948 милиона КМ и већи је за 13 посто у односу на остварење из 2020. У поређењу с предпандемијском 2019. годином, која је биљежила рекордну наплату, укупно остварење прихода у 2021. години веће је за 5,76 посто или за 541 ,9 милиона КМ.

    У структури наведеног, укупна наплата порезних прихода лани је износила 4.766,9 милиона КМ и била већа за 722 милиона КМ. Укупни приходи по основу обавезних социјалних доприноса наплаћени су износу од 3.903,9 милиона КМ, што је за 7,2 посто више у односу на 2020. годину, док су укупни непорезни приходи остварени са 1.277,3 милиона КМ, што је за 160,6 милиона КМ више у поређењу с претходном годином.

    Када је ријеч о индиректним порезима, прошле године је на Јединственом рачуну Управе за индиректно опорезивање укупно прикупљено 8.037,5 милиона КМ, што је за 1.172,3 милиона КМ више у односу на претхоцлну годину. Федерацији БиХ је из текуће расподјеле припао износ од 3.566,4 милиона КМ, који је већи за 570,4 милиона КМ у односу на 2020. годину. Надаље, Федерацији БиХ је, сходно одлукама усвојеним Управног одбора УИО, током 2021. године од стране Републике Српске уплаћен додатни износ од 6,1 милиона КМ по основу другог привременог поравнања између ентитета за расподјеле извршене у претходној години.

    Укупан ниво уплаћених прихода по основу обавезних социјалних доприноса у 2021. години је у ФБиХ лани износио 3.903,9 милиона КМ и већи је за 7,2 посто него годину раније. Од тога се на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање односи 2.180,3 милиона КМ (повећање за 157,6 милиона КМ), на доприносе за здравствено осигурање 1 .544,6 милиона КМ (повећање 94 милиона КМ), а на доприносе за осигурање од незапослености 178,9 милиона КМ (повећање за 10,8 милиона КМ у односу на 2020. годину).

    Сагласност за провођење свеобухватне  процјене утицаја прописа на област водних услуга

    Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, донијела Одлуку о давању сагласности за провођење свеобухватне процјене утицаја прописа за област водних услуга. Ријеч је о једној је од активности предвиђених Одлуком о усвајању Програма за унапређење водних услуга у ФБиХ и кориштење најављене финансијске и техничке подршке.

    Ова процјена треба понудити одговоре који се односе на одабир најбоље опције за регулисање кључних питања у области водних услуга у ФБиХ, укључујући и унапређење постојећих или израду нових прописа.

    Успјешна реформа сектора вода захтијева усклађен регулаторни и функционалан институционални оквир (путем реорганизације постојећих или успоставе нових структура), као и контролисане финансијске токове. С обзиром на комплексност процеса, у овој реформи учествују надлежна министарства за област водопривреде, комуналних услуга, као и друге институције, сви у складу са својим надлежностима.

    Влада Федерације БиХ и ресорна министарства, уз подршку међународних развојних партнера (ДЕУ у БиХ, Свјетска банка, ЕБРД, ЕИБ, УНДП, амбасаде Шведске и Швицарске) проводе реформу сектора вода, с циљем унапређења и одрживости водно-комуналног сектора и модернизације јавних комуналних предузећа, те успостављања економске цијене водних тарифа. Реформа сектора је неопходна како би била осигурана реализација кредитних и грант средства за капиталне инфраструктурне пројекте у сектору водно-комуналних услуга, како не не би заостајао на путу ЕУ интеграција.

    Процес свеобухватне процјене утицаја прописа за област водних услуга провест ће Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, уз техничку помоћ Пројекта опћинског околишног управљања (МЕГ 2), који заједнички финансирају владе Швицарске, Шведске и Чешке Републике, а имплементира Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у БиХ.

    Одлука о праву служности на Сарајевској обилазници, дионица Влаково - Мостарско раскршће

    Влада Федерације БиХ донијела је одлуку о оснивању права служности на дијелу земљишта које је експроприсано у корист ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево, подружница Електродистрибуција Сарајево, а ради измјештања и заштите електроенергетских објеката на Сарајевској обилазници, на дионици ЛОТ 3Б Влаково - Мостарско раскршће.

    Доношење ове одлуке било је неопходно како би Електропривреда БиХ могла несметано користити приступ наведеним парцелама. Укњижба права служности биће извршена код надлежног опћинског суда, а Електропривреда БиХ, подружница Електродистрибуција Сарајево, ослобађена је плаћања накнаде за оснивање права служности.

    У образложењу Одлуке, Федерално министарство промета и комуникација је навело да је ранијим одлукама Владе Федерације БиХ утврђен јавни интерес за изградњу дијела Сарајевске обилазнице на дионици ЛОТ 3Б Бутила - Влаково - Мостарско раскршће. Корисник експропријације је ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар, које ће осигурати средства за провођење ове одлуке.

    За суфинансирање пројекта сузбијања амброзије 120.000 КМ

    Влада Федерације БиХ се упознала са информацијом Федералног министарства околиша и туризма о потреби финансирања пројекта „Сузбијање амброзије“.

    Влада је данас закључком задужила Фонд за заштиту околиша ФБиХ да, по хитном поступку, овај пројект, који ће реализовати Ресурсни центар за околиш (РЕЦ БиХ), суфинансира са 120.000 КМ.

    Федерално министарство околиша и туризма задужено је да достави Фонду комплетно разрађен приједлог пројекта „Сузбијање амброзије“, као и да пратити његову реализацију, те да Влади Федерације БиХ достави информацију о реализованим активностима пројекта.

    У информацији је, између осталог, наведено да је БиХ потписница Конвенције о биолошкој разноликости и Протокола о биолошкој сигурности, који се баве проблемом инвазивних врста, а којима се обавезала да ће плановима и циљевима радити на њиховом сузбијању. Такођер, као потенцијална чланица Европске уније, БиХ треба да испуни услове везане за развијање стратегије и националних програма заштите од инвазивних врста.

    Министарство је у информацији нагласило и да је према информацијама с терена евидентно веће ширење амброзије, што у комбинацији с климатским промјенама и коронавирусом, изазива здравствене проблеме који могу имати озбиљне посљедице на здравље људи. Стога је потребно алармирати јавност и дјеловати на терену, те заштитити најрањивију популацију становништва, дјецу и старије особе који су најподложнији овој инфекцијској комбинацији.

    С циљем заштите здравља људи, амброзију је потребно уништавати механички, односно уклањати и спаљивати цијеле биљке с коријеном, а с претходно подузетим мјерама спречавања опасности од отвореног пожара.

    Прихваћен приједлог за покретање оцјене уставности два члана Закона о држављанству БиХ

    Влада ФБиХ је прихватила приједлог Федералног министарства унутрашњих послова за покретање оцјене уставности члана 14. Закона о држављанству БиХ - Службени пречишћени текст, односно одредбе члана 7. Закона о измјенама и допунама овог закона.

    Данас је констатирано да Парламентарна скупштина БиХ, те министарства цивилних и вањских послова БиХ нису прихватили приједлоге Владе ФБиХ од 14.1.2021., 4.11.2021. и 2.12.2021. године.

    Влада је предложила да неко од овлашених предлагача из члана В13.а) Устава БиХ покрене питање оцјене уставности члана 14. Закона о држављанству БиХ - Службени пречишћени текст одредбе члана 7. Закона о измјенама и допунама Закона о држављанству БиХ са одредбама Устава БиХ. Материјал потребан за покретање питања оцјене уставности ће овлаштеном предлагачу уиме Федерације БиХ дати Федерално министарство унутрашњих послова.

    У приједлогу Федералног министарства унутрашњих послова за покретање оцјене уставности је наведено да је Секретаријат Парламентарне скупштине БиХ актом од 16.11.2021. године обавијестио Владу ФБиХ да захтјев за аутентично тумачење члана 14. нıје упућен у даљу парламентарну процедуру. Министарство цивилних послова БиХ је Вијећу министара БиХ и Влади ФБиХ доставило информацију 16.11.2021. године, у којој то министарство наводи разлоге због којих неће покретнути процедуре за измјену члана 14. Закона о држављанству БиХ на начин како је то утврђено у закључцима Федералне владе.

    Министарство вањских послова БиХ је актом од 22.12.2021. године обавијестило Владу ФБиХ о разлозима због којих држава Босна и Херцеговина није у могућности да подузме из своје надлежности активности на закључивању билатералних споразума о двојном државИјанству с државама у којима живи највећи број бивших држављана БиХ (Краљевина Данска, Краљевина Норвешка, Република Чешка, Луксембург и др.), како се приликом подношења захтјева за поврат матичног држављанства не би морали одрицати од, у међувремену стеченог, страног држављанства.

    Прихваћена информација о програму Фисцалис

    Прихвативши данас информацију о програму Фисцалис, Влада ФБиХ је задужила Федерално министарство финансија да учествује у поступку приступања Босне и Херцеговине овом програму, у складу са Законом о поступку закључивања и извршавања међународних уговора.

    У информацији је наведено да је Опћа управа за порезе и царинску унију Европске комисије (ТАXУД) доставила надлежним органима позив за приступање Босне и Херцеговине новом програму Фисцалис (2021-2027), заједно с Нацртом споразума који ће омогућити нашој земљи да продужи судјеловање у наредној генерацији овога пограма. Како би БиХ било омогућено да судјелује у програму Фисцалис потребно је потписати споразум с Е&