311. сједница Владе ФБиХ

Влада ФБиХ усвојила програме утрошка средстава: За подршку повратницима 45,4 милиона КМ

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства расељених особа и избјеглица, донијела одлуке којима је усвојила четири програма утрошка средстава с критеријима расподјеле буџетских средстава за 2022. годину намијењених за подршку повратницима, у укупном износу од 45,4 милиона КМ.

Тако је Програм утрошка средстава у износу од 25.400.000 КМ намијењен за расељене особе и повратнике. Од овога је 4.800.000 КМ намијењено реконструкцији и обнови индивидуалних стамбених и објеката заједничког и социјалног типа становања, стамбеном збрињавање младих повратничких породица, те санацији стамбених објеката усљед елементарних непогода. Износ од 15.500.000 КМ планиран је за помоћ у обнови и изградњи путне, водоводне и канализационе инфраструктуре, објеката вјерског, сакралног, образовног, спортског и културног карактера, те других од значаја за ширу друштвену заједницу. Такођер је предвиђен и као помоћ за запошљавање кроз развој и оснивање малих, средњих предузећа и обртничких радњи, пољопривредну дјелатност, те за подршку програмима обављања приправничког стажа са или без заснивања радног односа.

За хуманитарне, здравствене, психосоцијалне, информативне образовно-едукативне, те пројекте за побољшање економско-социјалног стања повратника, суфинансирање трошкова превоза за ученике средњих школа - повратника с подручја РС-а и ученика основних школа у центрима за инструктивну наставу у Новој Касаби и Врбањцима, финансијска помоћ ученицима основних школа, студентима, породиљама, пензионерима - повратницима и другим пројектима одрживости невладиних организација, планирано је 3.600.000 КМ. Подршка од 1.000.000 КМ намијењена је имплементацији Стратегије сарадње са исељеништвом ФБиХ за период од 2020. до 2024. године, мапирање и успостављање виртуалне мапе уништених/обновљених стамбених објеката у повратничким зонама.

Текући трансфер појединцима за програме повратка у РС износи 11.000.000 КМ. Од тога је је 6.000.0000 КМ намијењено обнови и изградњи путне, водоводне и канализационе инфраструктуре, те објеката вјерског, сакралног, образовног, спортског и културног карактера, као и других од значаја за ширу друштвену заједницу. Износ од 5.000.000 КМ представља подршку запошљавању повратника кроз развој подузетништва, обрта, малих и средњих предузећа, затим очувању постојећих радних мјеста у повратничким срединама, као и рефундацију доприноса за упосленике у привредним друштвима, те подршку развоју пољопривреде, прољетној и јесењој сјетви. Ова средства се односе и на подршку програмима стручног оспособљавања, остваривања сарадње с дијаспором кроз финансирање пројеката невладиних организација, физичких особа и привредника, пружање бесплатне правне помоћи повратницима, као и диверзификацију привредних активности у руралним подручјима.

Трећи програм, вриједан 5.000.000 КМ, представља подршку одрживом повратку избјеглих и прогнаних с подручја регије Сребреница. Средства су намијењена обнови и изградњи путне, водоводне и канализационе инфраструктуре, објеката вјерског, сакралног, образовног, спортског и културног карактера, као и других објеката од значаја за ширу друштвену заједницу, изградњу инфраструктуре за привредни развој регије Сребреница, те пројекте Меморијалног центра Сребреница - Поточари и самог комплекса у Поточарима.

Четврти програм односи се на трансфер за заједничке, међуентитетске и опћинске, те пројекте с невладиним организацијама, а његов износ је 4.000.000 КМ. Планиран је за инфрастуктурне и друге пројекте од интереса за ширу друштвену заједницу, затим пројекте реконструкције стамбених јединица, економског оснаживања повратника, те за локално, регионално и међуентитетско повезивање, суфинансирање трошкова заједничких и пројеката који се реализују путем Фонда за повратак, као и за стварање међусобног повјерења повратника и домицилног становништва.

Одобравање и додјела свих данас одобрених средстава ће се вршити на основу програма, процедура, пројеката, протокола, споразума, уговора и одлука Федералног министарства расељених особа и избјеглица, у складу са Законом о извршавању Буџета ФБиХ за 2022. годину. За реализацију ових одлука задужени су федерална министарства расељених особа и избјеглица, те финансија.

Влада ФБиХ данас је, такођер на приједлог ресорног министарства, усвојила План повратка, обнове, градње и развоја одрживог повратка за 2022. годину.

Федералном министарству просторног уређења одобрена три програма утрошка средстава у вриједности од скоро 12 милиона КМ

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, усвојила три програма утрошка с критеријима расподјеле средстава текућих трансфера утврђених овом министарству у Прорачуну ФБиХ за 2022. годину, укупне вриједности 11.941.000 КМ.

Тако је за пројект утопљавања зграда ради уштеде енергије осигурано 2.151.000 КМ. Од тог износа ће 1.800.000 КМ бити расподијељено након обављеног јавног позива, у максималном износу од 100.000 КМ по програму или пројекту. Средства од 251.000 КМ бит ће расподијељена као интервентна.

Другим програмом је износ од 8.250.000 КМ планиран за санацију штета насталих усљед поплава и клизишта, од чега за реализацију пројекта Опоравак од поплава у ФБиХ 150.000 КМ. Даљњих 7.750.000 КМ бит ће расподијељено на тамељу резултата јавног позива, док 350.000 КМ представљају интервентна средства.

Усвојен је и програм којим је износ од 1.540.000 КМ осигуран на име судјеловања Владе ФБиХ у суфинанцирању кантоналних и локалних заједница у пројектима заштите националних споменика. Износ од 1.400.000 КМ бит ће додијељен након јавног позива и у максималнои вриједности до 100.000 КМ по једном одабраном програму или пројекту. Износ од 140.000 КМ представља интервентна средства.

Сагласности на велепродајну цијену гаса

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства трговине, донијела Одлуку о давању сагласности на велепродајну цијену природног гаса.

Одлуком се даје сагласност на велепродајну цијену природног гаса за дистрибутивна привредна друштва на подручју Федерације БиХ, почевши од 1.4.2022. године, која износи 809 КМ/1000 См³, односно 0,809 КМ/См³ (т=15°Ц, п=1,01325 бар, важећи услови за БиХ), доња топлотна вриједност природног гаса (Хд=34.075,60 кЈ/См3). У цијену природног гаса није урачунат порез на додану вриједност.

У образложењу Одлуке је наведено да је Федералном министарству трговине упућен захтјев привредног друштва Енергоинвест д.д. Сарајево од 5.4.2022. године за промјену велепродајне цијене природног гаса према дистрибутивним компанијама у ФБиХ, те мишљење надлежног Федералног министарства енергије, рударства и индустрије од 6.4.2022. годинеу, а у складу са Уредбом о организацији и регулацији сектора гасне привреде и Одлуком о мјерама непосредне контроле цијена одређених производа и услуга од интереса за ФБиХ.

Енергоинвест д.д Сарајево је у свом захтјеву навео да нова повећања цијене гаса није могуће покрити из постојеће тарифе и хитно је потребна корекција цијене у складу с дешавањима на тржишту с циљем обезбјеђења континуиране испоруке гаса.

Уз захтјев је приложена Одлука директора привредног друштва Енергоинвест д.д. Сарајево о утврђивању продајне цијене гаса за дистрибутивне компаније (повлаштене тарифне купце) од 5.4.2022. године. У захтјеву је привредно друштво Енергоинвест д.д. Сарајево навело да нова велепродајна цијена природног гаса за дистрибутивне компаније (повлаштене тарифне купце) треба да се повећа за 21,7 посто. Продајна цијена од 809 КМ/См³ примјењивала би се од 1.4.2022. године и јединствена је за све дистрибутивне компаније на подручју Федерације БиХ.

Мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије је да постоје оправдани елементи за тражену корекцију продајне цијене за повлаштене тарифне купце природног гаса.

Након детаљне анализе захтјева и достављене документације, као и позитивног мишљења Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, Федерално министарство трговине сматра да постоје оправдани разлози за доношење ове одлуке.

За реализацију ове одлуке Влада је задужила Федерално министарство енергије, рударства и индустрије и Федерално министарство трговине, свако у оквиру своје надлежности.

О усклађивању плаћа полицијских службеника ФБиХ

Влада ФБиХ је, на приједлог премијера Федерације БиХ,усвојила информацију о усклађивању плаћа полицијских службеника ФБиХ. Задужила је федералног премијера да са синдикатом Федералне управе полиције закључи споразум о основици за обрачун плаћа полицијских службеника, у складу с чланом 8. Закона о плаћама и накнадама полицијских службеника Федерације БиХ, у износу од 346,5 КМ, уз примјену ове основице од 1.3.2022. године

Данас је закључено и да ће плаћа за март 2022. године бити обрачуната и исплаћена по основици која тренутно важи (330 КМ), а разлика између тако исплаћене и оне обрачунате по основици од 346,5 КМ ће бити исплаћена скупа с плаћом за април 2022. године.

Како је образложено, овогодишњи Буџет Федерације БиХ, којег је усвојио Парламент Федерације БиХ на сједници Представничког дома од 28.3.2022. године и на сједници Дома народа од 31.3.2022. године, предвиђа увећана средстава за плаће полицијских службеника у Федералној управи полиције у односу на претходни буџет.

Тиме је створена претпоставка за повећање плаћа за пет посто. Исти проценат повећања је предвиђен и за затворске полицајце и службенике судске полиције.

Усвојен Програм економских реформи ФБиХ од 2022. до 2024. године

Федерална влада је усвојила Програм економских реформи (ПЕР) Федерације БиХ за период од 2022. до 2024. године, те задужила свој Генерални секретаријат да овај документ достави Дирекцији за економско планирање БиХ, као координирајућој институцији на нивоу БиХ која је задужена за израду Програма економских реформи БиХ 2022-2024. година.

Влада је задужила Федерални завод за програмирање развоја да унутар одговорних институција успостави мрежу координатора и њихових замјеника одговорних за припрему прилога за Програм економских реформи 2023-2025. годину.

Како је образложено у Програму, стратешка одредница Владе ФБиХ је процес еуроатлантских интеграција Босне и Херцеговине, с циљем остваривања пуноправног чланства. ПЕР је припремљен узимајући у обзир стратешке документе и дефинисане стратешке правце за период 2022 - 2024. година.

С циљем опоравка од кризе и стабилизације привреде, Влада ФБиХ намјерава унаприједити заштиту најугроженијих категорија становништва путем правовремене исплате накнада из буџета и унапрјеђења циљање социјалне помоћи, ефикаснијом и транспарентнијом политиком запошљавања у јавном сектору, повећањем капиталних инвестиција, те провођењем активних политика и мјера у области тржишта рада. Такођер, треба унаприједити систем буџетирања и наставити с мјерама сузбијања сиве економије.

У складу с макроекономским оквиром који предвиђа даљи раст и јачање економске активности, очекује се наставак раста наплате јавних прихода у периоду 2023-2024. година. У 2023. пројектовани укупни јавни приходи у ФБиХ би требали достићи 10.230,4 милиона КМ, што је за четири посто више од пројекције за 2022. годину, док пројектована стопа раста за 2024. годину износи 4,4 посто.

Предвиђа се да ће просјечна годишња стопа раста прихода од индиректних пореза за ФБиХ у периоду 2023-2024. износити 3,3 посто. У оквиру директних пореза, очекује се да ће приходи од пореза на добит остваривати стабилан просјечни годишњи раст од 6,49 посто, док би просјечни годишњи раст у наплати прихода од пореза на доходак, пратећи очекивани пораст броја запослених, као и претпостављени номинални раст плате, могао износити 7,89 посто.

Базирајући се на позитивним прогнозама тржишта рада у 2023. и 2024. години, стопе раста наплате обавезних социјалних доприноса у ФБиХ требала би износити 4,73 посто и 4,91 посто респективно.

Пројектовани укупни јавни расходи за 2023. годину износили би 9.803,9 милиона КМ, што је за 260 милиона КМ више од пројектованих за 2022. годину.

Капитални буџет ФБиХ би у 2023. години износио укупно 1.101,5 милиона КМ и мањи је у односу на капиталне расходе и издатке у 2022. за 228,5 милиона КМ.

У ПЕР-у је наведено и да ФБиХ већ у 2022. години улази у зону суфицита.

Кључне смјернице и циљеве за нови ПЕР дају Економска политика Владе ФБиХ за период од 2021. до 2023. године, важеће секторске стратегије, као и приоритетно дефинирани пројекти за даље усклађивање домаћег са законодавством Европске уније, очување макроекономске стабилности и јачање фискалне дисциплине, структурне реформе, те рад на евроатланским интеграцијама.

Кључни изазов за БиХ, а тако и за ФБиХ, јесте повећање привредног раста, односно уклањање препрека за развој потенцијала.

Фокус Економске политике и ПЕР-а ФБиХ је отварање нових радних мјеста, боља регионална и

међународна повезаност, те повећање животног стандарда становништва, уз осигурање стабилности пензионог система и унапрјеђење система социјалне заштите. За остваривање ових циљева неопходне су, уз макро фискалне политике, и секторске структуралне реформе.

Усвојена Економска политика Владе ФБиХ 2022. - 2024. година

На данашњој сједници је усвојен документ Економска политика Владе Федерације БиХ 2022-2024. година, који је припремио Федерални завод за програмирање развоја, а у чијој су изради учествовала и сва федерална министарства. Обавеза израде овог документа прописана је Законом о буџету ФБиХ.

Темељни документи који опредјељују стратешко усмјеравање економске политике Владе ФБиХ у наредном периоду су Стратегија развоја ФБиХ 2021-2027. година, Заједничке социоекономске реформе за период 2019-2022. година, Програм економских реформи ФБиХ 2022-2024., те секторске стратегије на нивоу БиХ и ФБиХ.

Економска политика Владе ФБиХ 2022-2024. ће, у значајној мјери, усмјерити дјеловање федералних министарстава и институција на политике и активности које ће највише допринијети остварењу зацртаних стратешких циљева, приоритета и мјера. Овим документом су обухваћена питања макроекономскогг и фискалног окружења, јавног дуга и политике остваривања стратешких циљева по федералним министарствима.

Приоритети Владе ФБиХ у периоду 2022-2024. године ће бити усмјерени на ефикасно управљање јавним финансијама и раст инвестиција, наставак изградње модерног прометно-комуникацијског система, подршку у развоју микро, малих и средњих предузећа, планско кориштење простора и енергетску ефикасност, развој пољопривреде, водопривреде и шумарства, те заштиту природних ресурса.

Посебна пажња ће бити посвећена даљњој борби против пандемије и побољшавању здравственог система, унапређивању образовног система и научно-истраживачке и истраживачко-развојне дјелатности, заштити и афирмацији културно-хисторијског наслијеђа, унапређењу и афирмацији културе, спорта и положаја младих, осигурању већег степена сигурности, друштвеној одговорности и солидарности.

У документу је наведено да су, пратећи задње званичне податке о изузетно повољним макроекономским прогнозама и узимајући у обзир потпуно опорављену пројекциону базу, припремљене ревидиране пројекције годишње наплате прихода буџета ФБиХ за период 2022-2024. година. Тако, очекивана укупна наплата порезних и непорезних прихода буџета ФБиХ, укључујући и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање у 2022. години, износи 4.423 милиона КМ и у односу на реализовану наплату из 2021. године претпоставља раст од два посто.

Федерална влада ће, у сарадњи с другим нивоима власти у БиХ, дати допринос евроатланским интеграцијама Босне и Херцеговине, имплементацији Агенде 2030, као и других међународно преузетих обавеза Босне и Херцеговине, с циљем да Федерацију БиХ буде конкурентнија и угодан простор за пословање и живот свих њених становника.

У прошлој години години свсви нивои власти у ФБиХ остварили позитиван финансијски резултат

Влада Федерације БиХ упознала се с Консолидованим извјештајем о извршењу буџета ФБиХ, кантона и опћина ФБиХ, те финансијских планова ванбуџетских фондова Федерације БиХ за период јануар-децембар 2021 .године.

Како је наведено, у протеклој години су сви нивои власти у Федерацији БиХ остварили позитиван финансијски резултат од 284,6 милиона КМ, док је у 2020. години остварен негативан резултат од 110 милиона КМ.

Када је ријеч о укупном финансијском резултату по појединим нивоима власти у ФБиХ у 2021. години, укупан финансијски резултат на нивоу Буџета ФБиХ у 2021. години износио је 33,3 милиона КМ (годину раније 7,1 милиона КМ), на нивоу кантона 108,9 милиона КМ (годину раније минус 39,9 милиона КМ), а на нивоу опћина 101,7 милиона КМ (годину раније био је минус 55,9 милиона КМ).

Укупан резултат на разини сектора социјалне заштите, односно ванбуџетских фондова лани је био 40,5 милиона КМ, док је 2020. године био у минусу 22,8 милиона КМ.

Укупни консолидирани приходи у Федерацији БиХ у 2021. години износили су 9.588,7 милиона КМ, што је 12,5 посто више у односу на остварење из 2020. године. Укупна наплата порезних прихода износила је 8.449,4 милиона КМ и у односу на претходну годину већа је за 12,7 посто. Непорезни приходи износили су лани 1.106,3 милиона КМ, примљени текући трансфери и донације 26,2 милиона, те примљени капитални трансфери 6,68 милиона КМ.

Непорезни приходи су у 2021. години износили 1.106,3 милиона КМ и у структури укупних судјеловали су са 11,5 посто.

Прошлогодишњи укупни консолидирани расходи износили су 8.716,6 милиона КМ, што је за 3,1 посто више у односу на 2020. годину.

Текући трансфери и други текући расходи су прије консолидације износили 4.591 милион КМ, а након ње 4.301,2 милиона КМ. У односу на 2020. годину, њихово остварење је веће за 3,1 посто, а у укупним расходима судјелују са 49,3 посто.

Посматрано по економским категоријама, текући трансфери другим разинама власти лани су износили 234,3 милиона КМ, појединцима 3.261,2 милиона КМ, а непрофитним организацијама 199,6 милиона КМ. Јавним подузећима додијељено је 228,9 милиона КМ субвенција, а приватним подузећима и подузетницима 286,6 милиона КМ.

Консолидирани капитални трансфери за дванаест мјесеци 2021. године износе 191,4 милиона КМ и у односу на 2020. мањи су за 10,4 милиона КМ.

Усвојен Елаборат о набавци летјелица за заштиту и спашавање

Влада ФБиХ је данашњим закључком прихватила „Елаборат о набавци летјелица за заштиту и спашавање, неопходним условима за логистичку подршку, организацију, финансирање и друга питања од значаја за успостављање, функционисање и употребу зрачних снага за гашење пожара и друге задатке заштите и спашавања“. Документ је припремила радна група коју је формирала Влада ФБиХ.

У Елаборату је наведено да су у припреми за израду идентификовани проблеми који се требају ријешити и циљеви који се желе постићи. Овим елаборатом Влади је презентиран детаљан преглед шта је све потребно обезбиједити да би се оформиле функционалне и одрживе зрачне снаге за гашење пожара отвореног простора и друге задатке заштите и спашавања, а у чијем саставу би биле летјелице за гашење пожара и друге задатке заштите и спашавања. Такођер, елаборатом су дефинисани кораци у реализацији успоставе зрачних снага - јединице, те предложене врсте и број летјелица.

Главни циљ Елабората је формирање функционалних зрачних снага - јединице у Федерацији БиХ која ће бити оптимално капацитирана како с људским тако и с материјалним ресурсима. Успостава ове зрачне снаге - јединице неопходна је због учесталих и врло опсежних пожара на подручју Федрације БиХ. У документу је, између осталог, приказана оправданост успоставе зрачних снага - јединице, те су њиме преиспитане пожаришне зоне и претпоставке њиховог гашења, као и хидролошке одлике терена у ФБиХ с приказом локација водоцрпилишта. Такођер, приказани су могући модели организације зрачних снага - јединице и избор летјелица за гашење пожара отворених простора.

Истакнуто је да је промптно потребно покренути активности на успостави зрачних снага - јединице и набавке летјелица, која се треба реализовати у двије фазе. У првој фази треба набавити само против пожарне - ПП авионе (два једносједа и један двосјед - амфибијска варијанта), а у другој фази хеликоптере. Било би оптимално да се набаве три хеликоптера, али број и динамика набавке, као и вријеме реализације, зависит ће од буџета Федрације БиХ. Такођер, наведено је да зрачне снаге - јединица за гашење пожара отвореног простора и друге задатке заштите и спашавања треб&