304. sjednica Vlade FBiH

УСВОЈЕНЕ НОВОПРЕДЛОЖЕНЕ НАРЕДБЕ
И ПРЕПОРУКЕ КРИЗНОГ ШТАБА ФМЗ-а

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, усвојила информацију о епидемиолошкој ситуацији ЦОВИД-19 у Федерацији Босне и Херцеговине на дан 21.2.2022. године, те наредбе и препоруке Кризног штаба Федералног министарства здравства, које су донесене с роком важења од 14 дана рачунајући од 24.2.2022. године, као дана почетка њихове примјене.

Међу наредбама је обавезно ношење заштитних маски преко уста и носа за заштиту респираторног система у затвореном простору и уз поштивање размака од минимално два метра у свим здравственим установама, без обзира на облик власништва, установама које збрињавају старије особе или особе с потешкоћама у развоју и с душевним сметањама, те казнено-поравним и другим установама социјалне заштите, као и средствима јавног превоза. Изузетно, заштитне маске нису обавезни носити корисници ових установа који имају проблеме с дисањем због хроничних болести или које не могу скинути маску без помоћи друге особе.

Наређено је и да се сва окупљања одвијају у простору који омогућује обавезни физички размак од најмање два метра између особа и уз поштивање хигијенско-епидемиолошких мјера, за чије провођење су одговорни организатори скупа. На скуповима који се одржавају у затвореном простору, а на којима се окупља више од 300 особа, поред маске, сви учесници морају имати негативан антигенски тест (не старији од 24 сата) или ПЦР тест (не старији од 48 сати), потврду о преболованом ЦОВИД-19 (не старију од четири мјесеца) или потврду о завршеној вакцинацији (не старију од четири мјесеци након друге, односно 12 мјесеци након треће дозе вакцине).

Када је ријеч о пружању услуга у угоститељским објектима у затвореном и на отвореном простору наређено је поштивање размака од минимално два метра између столова. Угоститељски објекти који организирају музику уживо, диско клубови, као и објекти сличне намјене морају проводити ВПТ правило и обавезно поштивање размака од минимално два метра између столова.

У свим облицима продавница, у складу с Правилником о класификацији продавница и других облика трговине на мало, ограничава се број купаца тако да се дефинира простор од 10 м² продајног објекта по потрошачу. Без обзира на величину простора продајног објекта, није допуштен боравак више од 400 потрошача.

Како је данас закључено, владама кантона, односно кризним штабовима кантоналних министарстава здравства, наређено је увођење рестриктивнијих мјера на основу процјене епидемиолошке ситуације у кантону, односно опћини, уз редовно обавјештавање Кризног штаба ФМЗ-а, те им је препоручено да, у складу са епидемиолошком ситуацијом на подручју кантона, уведу правило вакцинисан/а, преболио/љела, тестиран/а (ВПТ) за подручје кантона и о истом извијесте Кризни штаб ФМЗ-а. Кризни штаб ФМЗ-а задужен је да прати епидемиолошку ситуацију на подручју ФБиХ, као и увођење и провођење правила ВПТ за подручје кантона, те уколико оцијени потребу предлагања јединствених мјера на подручју ФБиХ у вези правила ВПТ о томе извијести Владу ФБиХ ради доношења мјере.

Кризни штаб ће данашње закључке, с прилозима, доставити надлежним кантоналним институцијама, клиничким центрима у ФБиХ, опћим, кантоналним и специјалним болницама, те Федералној и кантоналним управама за инспекцијске послове и кантоналним управама полиције, а Влада ФБиХ ће обавијестити Парламент ФБиХ о епидемиолошкој ситуацији и мјерама које је данас донијела. 

У данас презентираној информацији Кризног штаба ФМЗ-а је, уз остало, наведено да је у седмој овогодишњој седмици забиљежен пад свих индикатора, а највећи је пад броја нових потврђених случајева ЦОВИД-19 и седмодневне инциденце за по 45,8 посто. На нивоу Федерације БиХ седмодневна инциденца износи 148,4 случаја на 100.000 становника, а у посљедњих седам дана виша од просјечне забиљежена је у Сарајевском, Херцеговачко-неретванском и Тузланском кантону.

ПРЕДЛОЖЕН НАСТАВАК РАДА ДВА БЛОКА
У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА ТУЗЛА И КАКАЊ

Влада ФБиХ се упознала са информацијом Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о анализи ефекта примјене њене Одлуке о ограничавању повећања цијена снабдијевања електричном енергијом, те захтјевом ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево за одобрење наставка рада Блока 4 у Подружници Термоелектрана Тузла и Блока 5 у Подружници Термоелектрана Какањ.

Ову информацију, заједно с предложеним закључцима, Влада ће доставити Парламенту ФБиХ.

Како је образложено, Одлуком Владе о ограничавању повећања цијена снабдијевања електричном енергијом, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је задужено да три мјесеца од њеног ступања на снагу направи анализу ефекта њене примјене, те евентуално предложи корекције и достави их Влади Федерације БиХ ради упућивања Парламенту ФБиХ.

У складу с наведеним, а по достављеном документу Електропривреде БиХ, Федерално министарство је направило анализу ефекта примјене Одлуке Владе Федерације БиХ, те напомиње да је важно да је у наредном периоду планирано значајно смањење производње електричне енергије из термоелектрана због ограниченог рада Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 ТЕ Какањ.

То произилази из смањеног броја сати рада ових блокова, обзиром на преостали број сати по Одлуци Министарског вијећа Енергетске заједнице из 2016. године, а којом се одобрава изузеће неких постројења Електропривреде БиХ од усклађености с граничним вриједностима емисије утврђеним Директивом 2001/80/ЕЗ. То су Блок 3 и Блок 4 у ТЕ Тузла, те Блок 5 у ТЕ Какањ.

Ови производни капацитети су, у складу са Одлуком, изузети из режима усклађености с Директивом и за њих је дефинисано да од 1.1.2018. до 31.12.2023. године могу појединачно у раду бити максимално 20.000 сати. Обзиром да су Блок 4 у ТЕ Тузла и Блок 5 у ТЕ Какањ пред крај 2021. године у периоду припреме Електроенергетског биланса (ЕЕБ) већ били прешли 90 посто одобреног фонда сати, њихов рад је планиран само у 2022. и 2023. години и то с врло малим фондом сати и посљедично малом количином производње.

ЕЕБ-ом планирана количина билансних вишкова из ЕЕБ-а за 2022. годину је прилично упитна обзиром да су залихе угља крајем 2021. године износиле 119,3 хиљада тона, а ЕЕБ је било предвиђено 200 хиљада тона.

Изласком из погона ових блокова већ ове године, а ради искориштења преосталих сати рада до максимално 20.000, значило би и значајно смањење резерве у производном портфолију. С обзиром на старост осталих термоблокова у производном систему Електропривреде БиХ, њихове честе непланиране изласке из погона због кварова, а у недостатку резерве у систему, значило би куповину електричне енергије на тржишту по изузетно високим цијенама с циљем задовољења потреба домаћих купаца и испуњења уговорних обавеза. Овим би Електропривреда БиХ била доведена у тешку ситуацију.

У информацији је наведено и да успорена реализација пројеката нових производних капацитета из обновљивих извора енергије, те извјесно кашњење и неизвјесност изградње и пуштања у погон замјенског Блока 7 у Подружници ТЕ Тузла, а уз заустављање Блока 3 и Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 у подружници ТЕ Какањ до краја 2023. године, смањује обим производње у периоду од 2024. до 2027. година. То ће, уз остало, за посљедицу имати значајно смањење укупне инсталисане снаге производних капацитета Електропривредее БиХ и смањење укупне произведене електричне енергије. То угрожава сигурност снабдијевања и немогућност обезбјеђења потребних количина електричне енергије за домаће потрошаче у ситуацијама већих хаварија на постојећим производним хидро и термо постројењима.

Значајно би биле смањење испоруке угља за потребе рада термоелектрана из рудника у саставу Концерна, а што угрожава пословање појединачно сваког рудника, те праведну транзицију угљених региона. Уз то, дошло би до губитка извора топлинске енергије за систем даљинског гријања Тузле, Какња и Лукавца, с далекосежним околишним посљедицама по околишни аспект у региону Тузле и Какња, као и климу.

У документу Електропривреда БиХ тражи да Влада ФБиХ и Парламент ФБиХ својим одлукама и/или закључцима одобре наставак рада Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 у Подружници ТЕ Какањ, а све у циљу обезбјеђења сигурног и поузданог снабдијевања електричном енергијом постојећих и евентуално нових купаца, а према одредбама Закона о допуни Закона о електричној енергији, те снабдијевања топлотном енергијом у току гријне сезоне Тузле, Лукавца, Какња и евентуално Живиница.

САГЛАСНОСТ НА ЗАПОШЉАВАЊЕ 66
РАДНИКА У РУДНИЦИМА НА ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ

Влада ФБиХ је усвојила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о активностима за пријем радника у рудницима мрког угља Какањ д.о.о. Какањ, Зеница д.о.о. Зеница и Бреза д.о.о. Бреза који послују у саставу Концерна ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево.

Влада је дала сагласност за пријем укупно 66 радника на одређено радно вријеме до шест мјесеци.

Од тога се на РМУ Какањ односи један радник (рударски инжењер), на РМУ Зеница 30 (27 радника на утовару и транспорту, два радника на допреми и један радник на одржавању и вјетрењу), те 35 на РМУ Бреза (један инжењер рударства на пословима производње и 34 НК радника - утоварача на широком челу и откопу).

У информацији Федералног министартва енергије, рударства и индустрије подсјећају да је Влада ФБиХ на 296. сједници донијела закључак којим се задужују сви рудници који послују у саставу Концерна ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево да обуставе све конкурсне процедуре за пријем радника. Изузетно, Влада може дати сагласност за провођење конкурсне процедуре и запошљавање, на захтјев ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево за поједино друштво из Концерна уз претходно прибављено мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије.          

У складу са захтјевом ЕП, мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије је да је потребно провести конкурсну процедуру пријема наведених радника на одређено вријеме до шест мјесеци, јер је, с обзиром на наведену систематизацију радних мјеста, јасно да су у питању радници који су везани за процес непосредне експлоатације у јамским производним погонима ових рудника.

ОСИГУРАТИ ХИТНУ ПОДРШКУ ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА

Влада ФБиХ је усвојила информацију Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о хитној подршци пољопривредним произвођачима због отежаних услова пољопривредне производње

Ово министарство је задужено да проведе поступак јавних консултација са заинтересираном јавности везано за Програм подршки за 2022. годину у складу с Програмом подршки из 2021. године и његовом реализацијом, и приједлогом Буџета ФБиХ за 2022. годину и у року од 15 дана од његовог усвајања достави Влади на усвајање Програм утрошка с критеријима расподјеле средстава ”Субвенције приватним предузећима и предузетницима - Потицај за пољопривреду” утврђених овогодишњим Буџетом.

Федерално минстарство финансија задужено је да, у сарадњи с Федералним министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства, у складу с данашњим закључком, припреми приједлог допуне члана 29. Закона о извршењу Буџета ФБиХ за 2022. годину.

Федерална влада позива надлежна кантонална министарства да анимирају клијенте да поднесу захтјеве за остваривање права на новчану подршку, као и друге потребне радње, за све завршене производње, одмах по њиховом завршетку, те одмах по усвајању Буџета ФБиХ и Програма подршки за 2022. годину доставе обрачун новчаних подршки за захтјеве Федералном министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, као и да из властитих средстава за потицај осигурају подршку сјетви пољопривредних површина у биљној производњи.

ЗА ЖЕЉЕЗНИЦЕ 5,5 МИЛИОНА КМ

На приједлог Федералног министарства промета и комуникација, Влада ФБиХ је донијела Одлуку о одобравању издвајања, у складу са Одлуком о привременом финансирању ФБиХ за период јануар-март 2022. године, 5.499.995 КМ намијењених Жељезницама Федерације БиХ.

Од овог износа, за финансирање одржавања жељезничке инфраструктуре предвиђено је 4.850.000 КМ, за суфинансирање услуга жељезничког путничког саобраћаја 425.000 КМ, а износ од 100.000 КМ за суфинансирање услуга жељезничког комбинованог саобраћаја.

За учешће Федерације БиХ у финансирању Босанскохерцеговачке жељезничке јавне корпорације намијењен је износ од 124.995 КМ.

Корисницима трансфера ће средства бити пребацивана у једнаким мјесечним износима, а о њиховом утрошку ће корисници извјестити Федерално министарство промета и комуникација које их је обавезно размотрити и доставити коначне извјештаје Федералном министарству финансија.

ОДОБРЕН РЕПРОГРАМ КРЕДИТА
ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ ЗРАК д.д. САРАЈЕВО

Федерална влада је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела Одлуку о одобравању репрограма обавеза Зрака д.д. Сарајево по уговорима о кредиту, одобреног из комисионих средстава Владе ФБиХ код Развојне банке ФБиХ.

Ријеч је о репрограму укупних кредитних обавеза које представљају јединствену главницу у износу 202.403,62 КМ, а који чини главница од 171.665 44 КМ, редовна камата од 2.770,53 КМ, те 27.967,65 КМ затезних камата.

Каматна стопа износи један посто годишње, граце период је шест, а рок отплате 60 мјесеци, укључујући граце период. У току граце периода требају бити измирене обавеза по основу судских такси у износу од 11.779,65 КМ.

По реализацији ове одлуке бит ће отписане затезне камате настале од дана покретања судског поступка у износу од 49.524 КМ, односно колико буду износиле на дан пуштања кредита о репрограму у течај.

Развојна банка ФБиХ ће са Зраком д.д. Сарајево сачинити и потписати Уговор о репрограму отплате кредитних средстава.

Одлука је донесена на основу захтјева за репрограм који је Зрак доставио Влади ФБиХ 16.2.2022. године. Као разлог за подношење наведеног захтјева наведено је да се ово привредно друштво налази у изузено тешкој ситуацији, те да није у могућности измиривати кредитне обавезе.

ДОПУЊЕНА ОДЛУКА О УТВРÐИВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА
ЗА ИЗГРАДЊУ ДИЈЕЛА САРАЈЕВСКЕ ОБИЛАЗНИЦЕ

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, допунила Одлуку о утврђивању јавног интереса за изградњу дијела Сарајевске обилазнице на дионици ЛОТ 3 Бутила - Влаково - Мостарско раскршће.

Ово је урађено јер је на траси Сарајевске обилазнице дошло до измјене пројектног рјешења, а самим тим и до измјене и допуне елабората експропријације за потребу њене изградње из новембра 2021. године, којим су обухваћене нове парцеле или дијелови раније потребних у мањим површинама.

Нарочито је важно да некретнине које су предмет експропријације надлежни орган својим актом прецизно одреди, а ради изградње објеката.

Како би било омогућено покретање поступка експропријације некретнина на овој дионици, што је уједно и предуслов за реализацију пројекта, према допуни елабората експропријације Сарајевске обилазнице на овој дионици, било је потребно да Влада допуни Одлуке о утврђивању јавног интереса за изградњу дијела Сарајевске обилазнице на дионици ЛОТ 3 Бутила - Влаково - Мостарско раскршће.

КВАРТАЛНО ИЗВЈЕШЋЕ О ДУГУ

Федерално министарство финанција упознало је Владу ФБиХ са извјешћем о дугу за четврти квартал 2021. године.

У овом раздобљу исплаћено је укупно 136.969.420 КМ вањског дуга, од чега се 90,47 посто односи на главницу, а 9,53 посто на камате и таксе.

Вањски дуг, договорен с билатералним и мултилатералним финанцијским институцијама (WБ, ЕБРД, ЕИБ, ММФ и другим) је на концу четвртог квартала 2021. године износио 5.402.005.569 КМ или 3.130.452.321 долар.

Укупан унутарњи дуг Владе Федерације БиХ је на дан 31.12.2021. године износио 761.083.273 КМ (441.046.361 долар) и у односу на протекли квартал мањи је за 11,94 посто, односно за 103.194.185 КМ. Иначе, у посљедњем прошлогодишњем кварталу није било извршених аукција врједносних папира. Истодобно, отплаћене су обвезе по раније емитираним врједносним папирима у износу од 110 милијуна КМ.

Укупан дуг којим управља и за који је одговорна Влада Федерације БиХ је на дан 31.12.2021. године износио 6.163.088.842 КМ или 3.571.498.682 долара.

Квартално извјешће о дугу за четврти квартал 2021. године бит ће објављено на wеб страници Федералног министарства финанција и достављено Парламенту ФБиХ ради информирања.

ИЗВЈЕШЋЕ О НАМЈЕНСКОМ УТРОШКУ СРЕДСТАВА
ДОДИЈЕЉЕНИХ КАНТОНИМА, ГРАДОВИМА И ОПЋИНАМА

Федерално министарство финанција упознало је Владу ФБиХ с консолидираним извјешћем о намјенском утрошку средства текућих трансфера кантонима, градовима и опћинама у Федерацији БиХ из Федералног прорачуна за 2020. годину.

Влада је усвојила приједлог Повјеренства за праћење и евалуацију утрошка ових текућих трансфера да буде усвојен утрошак средстава градова и опћина за средства која су правдали и/или утрошили након уговореног рока, а најкасније до 11.02.2022. године, и то за опћине Бугојно у износу од 186.074 КМ, Гламоч од 75.000 КМ, Јајце од 100.000 КМ и Купрес у износу од 85.807,80 КМ.

Федерално министарство финанција задужено је да подузме активности за поврат неутрошених/ненамјенски утрошених средстава и то за Град Бихаћ у износу од 120.000 КМ, Опћину Босанско Грахово од 43.682 КМ, Опћину Бугојно од 153.926 КМ, Град Горажде од 226.415,24 КМ, Опћину Кјуч од 64.142,73 КМ, Опћину Лукавац од 275.000 КМ, Град Мостар од 100.000 КМ, те опћине Оџак од 223.298,36 КМ, Орашје од 20.160,65 КМ и Томиславград у износу од 171.479,74 КМ.

Ово министарство дужно је и да проведе књиговодствену евиденцију утврђених потраживања.

Иначе, Повјеренство је потпуно усвојило извјешћа 45 градова и опћина које су у потпуности утрошили укупно 16.217.831,53 КМ додијељених средства. У потпуности су усвојена и извјешћа пет кантона који су утрошли свих додијељенх 88.111.871 КМ.

УСВОЈЕНИ ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ

Влада Федерације БиХ потврђује да је ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево доставило извјештаје о раду Надзорног одбора за периоде од 1.7.до 30.9., од 1.10. до 31.12.2021. године, те за цијелу прошлу годину.

Такођер, Влада потврђује да је Надзорни одбор ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар доставио извјештај о раду за период 1.10.-31.12.2021. године, те је усвојила извјештај о раду Надзорног одбора БХ Телецома д.д. Сарајево за исти период.

Данас је прихваћен и извјештај о раду и пословању Јавне установе Федерална новинска агенција за прошлу годину.

Влада ФБиХ усвојила је извјештај о раду Антикорупционог тима Владе Федерације БиХ за 2021. годину. Антикорупциони тим задужен је да настави активности у складу са задацима из Рјешења о формирању овог тима, а Уред Владе ФБиХ за односе с јавношћу да данас усвојен извјештај Антикорупционог тима постави на wеб страницу Владе ФБиХ.

ОСТАЛЕ ОДЛУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ

Влада Федерације БиХ дала је претходну сагласност на Одлуку Управног одбора Финансијско-информатичке агенције о висини накнада за услуге из дјелокруга рада Агенције.

Данас је дата сагласност на гарантоване откупне цијене електричне енергије из постројења за кориштење обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, а чији је израчун, у складу с Правилником о методологији о начину утврђивања гарантованих откупних цијена електричне енергије из постројења за кориштење обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, урадила Регулаторна комисија за енергију у ФБиХ.

Влада је дала сагласност на Колективни уговор жељезничара за територију ФБиХ.

Пословни простор у Сарајеву, улица Одобашина број 45, површине 185,37 м² који се налази у стамбено-пословној згради, дат је на привремено кориштење без накнаде, на период од пет година Федералном министарству за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата.

На кориштење на неодређено вријеме, без накнаде, Влади Босанско-подрињског кантона дате су бивша касарна „Горажде И“, укупне површине 18.717 м², с припадајућим објектима и инфраструктуром, потом дио објекта бивше команде зграде, површине 1.790,40 м², као и бивша касарна „Шишета“, укупне површине 33.444 м² с припадајућим објектима и инфраструктуром.

Примљена је знање информација о реализацији закључака Владе Федерације БиХ за јануар 2022. године.

Влада ФБиХ прихватила је информацију о проведеним активностима у поступку престанка рада Федералног фонда за помоћ настрадалим подручјима од природне несреће на територији Федерације БиХ.

На приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Влада ФБиХ је донијела Одлуку о усвајању Методологије утврђивања најниже основне цијене водних услуга у ФБиХ.

КАДРОВСКА РЈЕШЕЊА

Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење о именовању представника Владе ФБиХ у заједничка тијела за проведбу билатералних споразума о економској и трговинској сарадњи, које је закључила држава Босна и Херцеговина са 17 држава.

Влада је донијела потребна акте за расписивање јавног конкурса за избор и номиновање за именовање члана Надзорног одбора у Јавном предузећу Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар.

Федерална влада је дала претходне сагласности Надзорном одбору Развојне банке ФБиХ за разрјешење дужности досадашњег в.д. предсједника Управе ове банке, те за именовање Мерсихе Слипичевић за в.д. предсједницу Управе до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до 12 мјесеци.

За учешће у раду и одлучивању на скупштинама привредних друштава опуномоћени су Горан Бухач (ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево) и Исмет Демировић (ЈП Жељезнице ФБиХ д.о.о. Сарајево).

УСВОЈЕНЕ НОВОПРЕДЛОЖЕНЕ НАРЕДБЕ
И ПРЕПОРУКЕ КРИЗНОГ ШТАБА ФМЗ-а

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, усвојила информацију о епидемиолошкој ситуацији ЦОВИД-19 у Федерацији Босне и Херцеговине на дан 21.2.2022. године, те наредбе и препоруке Кризног штаба Федералног министарства здравства, које су донесене с роком важења од 14 дана рачунајући од 24.2.2022. године, као дана почетка њихове примјене.

Међу наредбама је обавезно ношење заштитних маски преко уста и носа за заштиту респираторног система у затвореном простору и уз поштивање размака од минимално два метра у свим здравственим установама, без обзира на облик власништва, установама које збрињавају старије особе или особе с потешкоћама у развоју и с душевним сметањама, те казнено-поравним и другим установама социјалне заштите, као и средствима јавног превоза. Изузетно, заштитне маске нису обавезни носити корисници ових установа који имају проблеме с дисањем због хроничних болести или које не могу скинути маску без помоћи друге особе.

Наређено је и да се сва окупљања одвијају у простору који омогућује обавезни физички размак од најмање два метра између особа и уз поштивање хигијенско-епидемиолошких мјера, за чије провођење су одговорни организатори скупа. На скуповима који се одржавају у затвореном простору, а на којима се окупља више од 300 особа, поред маске, сви учесници морају имати негативан антигенски тест (не старији од 24 сата) или ПЦР тест (не старији од 48 сати), потврду о преболованом ЦОВИД-19 (не старију од четири мјесеца) или потврду о завршеној вакцинацији (не старију од четири мјесеци након друге, односно 12 мјесеци након треће дозе вакцине).

Када је ријеч о пружању услуга у угоститељским објектима у затвореном и на отвореном простору наређено је поштивање размака од минимално два метра између столова. Угоститељски објекти који организирају музику уживо, диско клубови, као и објекти сличне намјене морају проводити ВПТ правило и обавезно поштивање размака од минимално два метра између столова.

У свим облицима продавница, у складу с Правилником о класификацији продавница и других облика трговине на мало, ограничава се број купаца тако да се дефинира простор од 10 м² продајног објекта по потрошачу. Без обзира на величину простора продајног објекта, није допуштен боравак више од 400 потрошача.

Како је данас закључено, владама кантона, односно кризним штабовима кантоналних министарстава здравства, наређено је увођење рестриктивнијих мјера на основу процјене епидемиолошке ситуације у кантону, односно опћини, уз редовно обавјештавање Кризног штаба ФМЗ-а, те им је препоручено да, у складу са епидемиолошком ситуацијом на подручју кантона, уведу правило вакцинисан/а, преболио/љела, тестиран/а (ВПТ) за подручје кантона и о истом извијесте Кризни штаб ФМЗ-а. Кризни штаб ФМЗ-а задужен је да прати епидемиолошку ситуацију на подручју ФБиХ, као и увођење и провођење правила ВПТ за подручје кантона, те уколико оцијени потребу предлагања јединствених мјера на подручју ФБиХ у вези правила ВПТ о томе извијести Владу ФБиХ ради доношења мјере.

Кризни штаб ће данашње закључке, с прилозима, доставити надлежним кантоналним институцијама, клиничким центрима у ФБиХ, опћим, кантоналним и специјалним болницама, те Федералној и кантоналним управама за инспекцијске послове и кантоналним управама полиције, а Влада ФБиХ ће обавијестити Парламент ФБиХ о епидемиолошкој ситуацији и мјерама које је данас донијела. 

У данас презентираној информацији Кризног штаба ФМЗ-а је, уз остало, наведено да је у седмој овогодишњој седмици забиљежен пад свих индикатора, а највећи је пад броја нових потврђених случајева ЦОВИД-19 и седмодневне инциденце за по 45,8 посто. На нивоу Федерације БиХ седмодневна инциденца износи 148,4 случаја на 100.000 становника, а у посљедњих седам дана виша од просјечне забиљежена је у Сарајевском, Херцеговачко-неретванском и Тузланском кантону.

ПРЕДЛОЖЕН НАСТАВАК РАДА ДВА БЛОКА
У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА ТУЗЛА И КАКАЊ

Влада ФБиХ се упознала са информацијом Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о анализи ефекта примјене њене Одлуке о ограничавању повећања цијена снабдијевања електричном енергијом, те захтјевом ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево за одобрење наставка рада Блока 4 у Подружници Термоелектрана Тузла и Блока 5 у Подружници Термоелектрана Какањ.

Ову информацију, заједно с предложеним закључцима, Влада ће доставити Парламенту ФБиХ.

Како је образложено, Одлуком Владе о ограничавању повећања цијена снабдијевања електричном енергијом, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је задужено да три мјесеца од њеног ступања на снагу направи анализу ефекта њене примјене, те евентуално предложи корекције и достави их Влади Федерације БиХ ради упућивања Парламенту ФБиХ.

У складу с наведеним, а по достављеном документу Електропривреде БиХ, Федерално министарство је направило анализу ефекта примјене Одлуке Владе Федерације БиХ, те напомиње да је важно да је у наредном периоду планирано значајно смањење производње електричне енергије из термоелектрана због ограниченог рада Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 ТЕ Какањ.

То произилази из смањеног броја сати рада ових блокова, обзиром на преостали број сати по Одлуци Министарског вијећа Енергетске заједнице из 2016. године, а којом се одобрава изузеће неких постројења Електропривреде БиХ од усклађености с граничним вриједностима емисије утврђеним Директивом 2001/80/ЕЗ. То су Блок 3 и Блок 4 у ТЕ Тузла, те Блок 5 у ТЕ Какањ.

Ови производни капацитети су, у складу са Одлуком, изузети из режима усклађености с Директивом и за њих је дефинисано да од 1.1.2018. до 31.12.2023. године могу појединачно у раду бити максимално 20.000 сати. Обзиром да су Блок 4 у ТЕ Тузла и Блок 5 у ТЕ Какањ пред крај 2021. године у периоду припреме Електроенергетског биланса (ЕЕБ) већ били прешли 90 посто одобреног фонда сати, њихов рад је планиран само у 2022. и 2023. години и то с врло малим фондом сати и посљедично малом количином производње.

ЕЕБ-ом планирана количина билансних вишкова из ЕЕБ-а за 2022. годину је прилично упитна обзиром да су залихе угља крајем 2021. године износиле 119,3 хиљада тона, а ЕЕБ је било предвиђено 200 хиљада тона.

Изласком из погона ових блокова већ ове године, а ради искориштења преосталих сати рада до максимално 20.000, значило би и значајно смањење резерве у производном портфолију. С обзиром на старост осталих термоблокова у производном систему Електропривреде БиХ, њихове честе непланиране изласке из погона због кварова, а у недостатку резерве у систему, значило би куповину електричне енергије на тржишту по изузетно високим цијенама с циљем задовољења потреба домаћих купаца и испуњења уговорних обавеза. Овим би Електропривреда БиХ била доведена у тешку ситуацију.

У информацији је наведено и да успорена реализација пројеката нових производних капацитета из обновљивих извора енергије, те извјесно кашњење и неизвјесност изградње и пуштања у погон замјенског Блока 7 у Подружници ТЕ Тузла, а уз заустављање Блока 3 и Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 у подружници ТЕ Какањ до краја 2023. године, смањује обим производње у периоду од 2024. до 2027. година. То ће, уз остало, за посљедицу имати значајно смањење укупне инсталисане снаге производних капацитета Електропривредее БиХ и смањење укупне произведене електричне енергије. То угрожава сигурност снабдијевања и немогућност обезбјеђења потребних количина електричне енергије за домаће потрошаче у ситуацијама већих хаварија на постојећим производним хидро и термо постројењима.

Значајно би биле смањење испоруке угља за потребе рада термоелектрана из рудника у саставу Концерна, а што угрожава пословање појединачно сваког рудника, те праведну транзицију угљених региона. Уз то, дошло би до губитка извора топлинске енергије за систем даљинског гријања Тузле, Какња и Лукавца, с далекосежним околишним посљедицама по околишни аспект у региону Тузле и Какња, као и климу.

У документу Електропривреда БиХ тражи да Влада ФБиХ и Парламент ФБиХ својим одлукама и/или закључцима одобре наставак рада Блока 4 у подружници ТЕ Тузла и Блока 5 у Подружници ТЕ Какањ, а све у циљу обезбјеђења сигурног и поузданог снабдијевања електричном енергијом постојећих и евентуално нових купаца, а према одредбама Закона о допуни Закона о електричној енергији, те снабдијевања топлотном енергијом у току гријне сезоне Тузле, Лукавца, Какња и евентуално Живиница.

САГЛАСНОСТ НА ЗАПОШЉАВАЊЕ 66
РАДНИКА У РУДНИЦИМА НА ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ

Влада ФБиХ је усвојила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о активностима за пријем радника у рудницима мрког угља Какањ д.о.о. Какањ, Зеница д.о.о. Зеница и Бреза д.о.о. Бреза који послују у саставу Концерна ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево.

Влада је дала сагласност за пријем укупно 66 радника на одређено радно вријеме до шест мјесеци.

Од тога се на РМУ Какањ односи један радник (рударски инжењер), на РМУ Зеница 30 (27 радника на утовару и транспорту, два радника на допреми и један радник на одржавању и вјетрењу), те 35 на РМУ Бреза (један инжењер рударства на пословима производње и 34 НК радника - утоварача на широком челу и откопу).

У информацији Федералног министартва енергије, рударства и индустрије подсјећају да је Влада ФБиХ на 296. сједници донијела закључак којим се задужују сви рудници који послују у саставу Концерна ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево да обуставе све конкурсне процедуре за пријем радника. Изузетно, Влада може дати сагласност за провођење конкурсне процедуре и запошљавање, на захтјев ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево за поједино друштво из Концерна уз претходно прибављено мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије.          

У складу са захтјевом ЕП, мишљење Федералног министарства енергије, рударства и индустрије је да је потребно провести конкурсну процедуру пријема наведених радника на одређено вријеме до шест мјесеци, јер је, с обзиром на наведену систематизацију радних мјеста, јасно да су у питању радници који су везани за процес непосредне експлоатације у јамским производним погонима ових рудника.

ОСИГУРАТИ ХИТНУ ПОДРШКУ ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА

Влада ФБиХ је усвојила информацију Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о хитној подршци пољопривредним произвођачима због отежаних услова пољопривредне производње

Ово министарство је задужено да проведе поступак јавних консултација са заинтересираном јавности везано за Програм подршки за 2022. годину у складу с Програмом подршки из 2021. године и његовом реализацијом, и приједлогом Буџета ФБиХ за 2022. годину и у року од 15 дана од његовог усвајања достави Влади на усвајање Програм утрошка с критеријима расподјеле средстава ”Субвенције приватним предузећима и предузетницима - Потицај за пољопривреду” утврђених овогодишњим Буџетом.

Федерално минстарство финансија задужено је да, у сарадњи с Федералним министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства, у складу с данашњим закључком, припреми приједлог допуне члана 29. Закона о извршењу Буџета ФБиХ за 2022. годину.

Федерална влада позива надлежна кантонална министарства да анимирају клијенте да поднесу захтјеве за остваривање права на новчану подршку, као и друге потребне радње, за све завршене производње, одмах по њиховом завршетку, те одмах по усвајању Буџета ФБиХ и Програма подршки за 2022. годину доставе обрачун новчаних подршки за захтјеве Федералном министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, као и да из властитих средстава за потицај осигурају подршку сјетви пољопривредних површина у биљној производњи.

ЗА ЖЕЉЕЗНИЦЕ 5,5 МИЛИОНА КМ

На приједлог Федералног министарства промета и комуникација, Влада ФБиХ је донијела Одлуку о одобравању издвајања, у складу са Одлуком о привременом финансирању ФБиХ за период јануар-март 2022. године, 5.499.995 КМ намијењених Жељезницама Федерације БиХ.

Од овог износа, за финансирање одржавања жељезничке инфраструктуре предвиђено је 4.850.000 КМ, за суфинансирање услуга жељезничког путничког саобраћаја 425.000 КМ, а износ од 100.000 КМ за суфинансирање услуга жељезничког комбинованог саобраћаја.

За учешће Федерације БиХ у финансирању Босанскохерцеговачке жељезничке јавне корпорације намијењен је износ од 124.995 КМ.

Корисницима трансфера ће средства бити пребацивана у једнаким мјесечним износима, а о њиховом утрошку ће корисници извјестити Федерално министарство промета и комуникација које их је обавезно размотрити и доставити коначне извјештаје Федералном министарству финансија.

ОДОБРЕН РЕПРОГРАМ КРЕДИТА
ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ ЗРАК д.д. САРАЈЕВО

Федерална влада је, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, донијела Одлуку о одобравању репрограма обавеза Зрака д.д. Сарајево по уговорима о кредиту, одобреног из комисионих средстава Владе ФБиХ код Развојне банке ФБиХ.

Ријеч је о репрограму укупних кредитних обавеза које представљају јединствену главницу у износу 202.403,62 КМ, а који чини главница од 171.665 44 КМ, редовна камата од 2.770,53 КМ, те 27.967,65 КМ затезних камата.

Каматна стопа износи један посто годишње, граце период је шест, а рок отплате 60 мјесеци, укључујући граце период. У току граце периода требају бити измирене обавеза по основу судских такси у износу од 11.779,65 КМ.

По реализацији ове одлуке бит ће отписане затезне камате настале од дана покретања судског поступка у износу од 49.524 КМ, односно колико буду износиле на дан пуштања кредита о репрограму у течај.

Развојна банка ФБиХ ће са Зраком д.д. Сарајево сачинити и потписати Уговор о репрограму отплате кредитних средстава.

Одлука је донесена на основу захтјева за репрограм који је Зрак доставио Влади ФБиХ 16.2.2022. године. Као разлог за подношење наведеног захтјева наведено је да се ово привредно друштво налази у изузено тешкој ситуацији, те да није у могућности измиривати кредитне обавезе.

ДОПУЊЕНА ОДЛУКА О УТВРÐИВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА
ЗА ИЗГРАДЊУ ДИЈЕЛА САРАЈЕВСКЕ ОБИЛАЗНИЦЕ

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, допунила Одлуку о утврђивању јавног интереса за изградњу дијела Сарајевске обилазнице на дионици ЛОТ 3 Бутила - Влаково - Мостарско раскршће.

Ово је урађено јер је на траси Сарајевске обилазнице дошло до измјене пројектног рјешења, а самим тим и до измјене и допуне елабората експропријације за потребу њене изградње из новембра 2021. године, којим су обухваћене нове парцеле или дијелови раније потребних у мањим површинама.

Нарочито је важно да некретнине које су предмет експропријације надлежни орган својим актом прецизно одреди, а ради изградње објеката.

Како би било омогућено покретање поступка експропријације некретнина на овој дионици, што је уједно и предуслов за реализацију пројекта, према допуни елабората експропријације Сарајевске обилазнице на овој дионици, било је потребно да Влада допуни Одлуке о утврђивању јавног интереса за изградњу дијела Сарајевске обилазнице на дионици ЛОТ 3 Бутила - Влаково - Мостарско раскршће.

КВАРТАЛНО ИЗВЈЕШЋЕ О ДУГУ

Федерално министарство финанција упознало је Владу ФБиХ са извјешћем о дугу за четврти квартал 2021. године.

У овом раздобљу исплаћено је укупно 136.969.420 КМ вањског дуга, од чега се 90,47 посто односи на главницу, а 9,53 посто на камате и таксе.

Вањски дуг, договорен с билатералним и мултилатералним финанцијским институцијама (WБ, ЕБРД, ЕИБ, ММФ и другим) је на концу четвртог квартала 2021. године износио 5.402.005.569 КМ или 3.130.452.321 долар.

Укупан унутарњи дуг Владе Федерације БиХ је на дан 31.12.2021. године износио 761.083.273 КМ (441.046.361 долар) и у односу на протекли квартал мањи је за 11,94 посто, односно за 103.194.185 КМ. Иначе, у посљедњем прошлогодишњем кварталу није било извршених аукција врједносних папира. Истодобно, отплаћене су обвезе по раније емитираним врједносним папирима у износу од 110 милијуна КМ.

Укупан дуг којим управља и за који је одговорна Влада Федерације БиХ је на дан 31.12.2021. године износио 6.163.088.842 КМ или 3.571.498.682 долара.

Квартално извјешће о дугу за четврти квартал 2021. године бит ће објављено на wеб страници Федералног министарства финанција и достављено Парламенту ФБиХ ради информирања.

ИЗВЈЕШЋЕ О НАМЈЕНСКОМ УТРОШКУ СРЕДСТАВА
ДОДИЈЕЉЕНИХ КАНТОНИМА, ГРАДОВИМА И ОПЋИНАМА

Федерално министарство финанција упознало је Владу ФБиХ с консолидираним извјешћем о намјенском утрошку средства текућих трансфера кантонима, градовима и опћинама у Федерацији БиХ из Федералног прорачуна за 2020. годину.

Влада је усвојила приједлог Повјеренства за праћење и евалуацију утрошка ових текућих трансфера да буде усвојен утрошак средстава градова и опћина за средства која су правдали и/или утрошили након уговореног рока, а најкасније до 11.02.2022. године, и то за опћине Бугојно у износу од 186.074 КМ, Гламоч од 75.000 КМ, Јајце од 100.000 КМ и Купрес у износу од 85.807,80 КМ.

Федерално министарство финанција задужено је да подузме активности за поврат неутрошених/ненамјенски утрошених средстава и то за Град Бихаћ у износу од 120.000 КМ, Опћину Босанско Грахово од 43.682 КМ, Опћину Бугојно од 153.926 КМ, Град Горажде од 226.415,24 КМ, Опћину Кјуч од 64.142,73 КМ, Опћину Лукавац од 275.000 КМ, Град Мостар од 100.000 КМ, те опћине Оџак од 223.298,36 КМ, Орашје од 20.160,65 КМ и Томиславград у износу од 171.479,74 КМ.

Ово министарство дужно је и да проведе књиговодствену евиденцију утврђених потраживања.

Иначе, Повјеренство је потпуно усвојило извјешћа 45 градова и опћина које су у потпуности утрошили укупно 16.217.831,53 КМ додијељених средства. У потпуности су усвојена и извјешћа пет кантона који су утрошли свих додијељенх 88.111.871 КМ.

УСВОЈЕНИ ИЗВЈЕШТАЈИ О РАДУ

Влада Федерације БиХ потврђује да је ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево доставило извјештаје о раду Надзорног одбора за периоде од 1.7.до 30.9., од 1.10. до 31.12.2021. године, те за цијелу прошлу годину.

Такођер, Влада потврђује да је Надзорни одбор ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар доставио извјештај о раду за период 1.10.-31.12.2021. године, те је усвојила извјештај о раду Надзорног одбора БХ Телецома д.д. Сарајево за исти период.

Данас је прихваћен и извјештај о раду и пословању Јавне установе Федерална новинска агенција за прошлу годину.

Влада ФБиХ усвојила је извјештај о раду Антикорупционог тима Владе Федерације БиХ за 2021. годину. Антикорупциони тим задужен је да настави активности у складу са задацима из Рјешења о формирању овог тима, а Уред Владе ФБиХ за односе с јавношћу да данас усвојен извјештај Антикорупционог тима постави на wеб страницу Владе ФБиХ.

ОСТАЛЕ ОДЛУКЕ И ЗАКЉУЧЦИ

Влада Федерације БиХ дала је претходну сагласност на Одлуку Управног одбора Финансијско-информатичке агенције о висини накнада за услуге из дјелокруга рада Агенције.

Данас је дата сагласност на гарантоване откупне цијене електричне енергије из постројења за кориштење обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, а чији је израчун, у складу с Правилником о методологији о начину утврђивања гарантованих откупних цијена електричне енергије из постројења за кориштење обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације, урадила Регулаторна комисија за енергију у ФБиХ.

Влада је дала сагласност на Колективни уговор жељезничара за територију ФБиХ.

Пословни простор у Сарајеву, улица Одобашина број 45, површине 185,37 м² који се налази у стамбено-пословној згради, дат је на привремено кориштење без накнаде, на период од пет година Федералном министарству за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата.

На кориштење на неодређено вријеме, без накнаде, Влади Босанско-подрињског кантона дате су бивша касарна „Горажде И“, укупне површине 18.717 м², с припадајућим објектима и инфраструктуром, потом дио објекта бивше команде зграде, површине 1.790,40 м², као и бивша касарна „Шишета“, укупне површине 33.444 м² с припадајућим објектима и инфраструктуром.

Примљена је знање информација о реализацији закључака Владе Федерације БиХ за јануар 2022. године.

Влада ФБиХ прихватила је информацију о проведеним активностима у поступку престанка рада Федералног фонда за помоћ настрадалим подручјима од природне несреће на територији Федерације БиХ.

На приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Влада ФБиХ је донијела Одлуку о усвајању Методологије утврђивања најниже основне цијене водних услуга у ФБиХ.

КАДРОВСКА РЈЕШЕЊА

Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење о именовању представника Владе ФБиХ у заједничка тијела за проведбу билатералних споразума о економској и трговинској сарадњи, које је закључила држава Босна и Херцеговина са 17 држава.

Влада је донијела потребна акте за расписивање јавног конкурса за избор и номиновање за именовање члана Надзорног одбора у Јавном предузећу Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар.

Федерална влада је дала претходне сагласности Надзорном одбору Развојне банке ФБиХ за разрјешење дужности досадашњег в.д. предсједника Управе ове банке, те за именовање Мерсихе Слипичевић за в.д. предсједницу Управе до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до 12 мјесеци.

Допуном постојећег рјешења, за члана Радне групе за израду Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о плаћама и накнадама у органима власти именован је Самир Куртовић.

За учешће у раду и одлучивању на скупштинама привредних друштава опуномоћени су Горан Бухач (ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево) и Исмет Демировић (ЈП Жељезнице ФБиХ д.о.о. Сарајево).