БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Федерација Босне и Херцеговине

Влада Федерације Босне и Херцеговине

13. ЗАКОН о слободним зонама у Федерацији Босне и Херцеговине

На основу члана IV.В.7. а)(IV) Устава Федерације Босне и Херцеговине, доносим


УКАЗ


О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О СЛОБОДНИМ ЗОНАМА У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ





Проглашава се Закон о слободним зонама у Федерацији Босне и Херцеговине, који је усвојио Парламент Федерације Босне и Херцеговине на сједници Представничког дома од 21.12.2021. године и на сједници Дома народа од 03.03.2022. године.

Број 01-02-1-156-01/22
28. марта 2022. године
Сарајево


Предсједник
Маринко Чавара, с. р.







ЗАКОН
О СЛОБОДНИМ ЗОНАМА У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 1.


Овим Законом, у складу са Законом о слободним зонама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 99/09), (у даљем тексту: Закон БиХ), утврђују се услови за давање сагласности о оправданости одређивања дијела царинског подручја Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: БиХ) на територији Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Федерацијa БиХ) као слободне зоне, дјелатности које се могу обављати у слободној зони и услови за обављање тих дјелатности и престанак рада слободне зоне. На питања која нису уређена овим Законом примјењују се одредбе Закона БиХ.


Члан 2.


Слободна зона је дио територије у Федерацији БиХ који је посебно ограђен и означен у којем се обављају дјелатности уз посебне услове у складу са овим Законом, царинским прописима и другим прописима којима се уређује рад слободних зона.


II. ОСНИВАЊЕ И РАД СЛОБОДНИХ ЗОНА


Члан 3.


(1) Слободна зона се оснива на подручју мјеста која имају поморску или ријечну луку или аеродром, а који су отворени за међународни јавни саобраћај или уз магистрални пут, односно магистралну жељезничку пругу и на другим мјестима гдје постоје услови за рад слободне зоне.
(2) Подручје слободне зоне је земљиште које је одређено катастарским парцелама и површином исказаном у одговарајућим мјерним јединицама.
(3) Слободна зона се може састојати од више одвојених дијелова, ако су испуњени услови одређени овим Законом и Законом БиХ.
(4) На промјену граница слободне зоне, као и на отварање и затварање одвојених дијелова слободне зоне примјењују се одредбе овог Закона и других прописа којима се уређујu слободнe зонe.


Члан 4.


(1) Оснивач слободне зоне може бити једно или више домаћих или страних правних и физичких лица (у даљем тексту: оснивач).
(2) За оснивање слободне зоне, у смислу овог Закона, потребно је објезбиједити одговарајуће организационе, просторне, еколошке, техничке и друге услове за обављање послова у слободној зони и донијети акт о њеном оснивању.


Члан 5.


(1) Корисник слободне зоне може бити оснивач слободне зоне и друга правна и физичка лица која обављају дјелатност у слободној зони (у даљем тексту: корисник).
(2) У слободној зони могу се обављати све индустријске, трговинске и услужне дјелатности којима се не угрожавају животна средина, здравље људи, материјална добра и безбједност земље.


Члан 6.


(1) У поступку оснивања слободне зоне подузимају се слиједеће радње:
а) израда елабората о економској оправданости,
б) доношење, односно закључење акта о оснивању слободне зоне,
ц) прибављање сагласности Владе Федерације БиХ (у даљем тексту: Влада),
д) прибављање акта Савјета министара Босне и Херцеговине и рјешења Министарства спољње трговине и економских односа БиХ којим се утврђује испуњеност услова за почетак рада слободне зоне.
(2) Након подузимања радњи из става (1) овог члана, оснивач је дужан да оснује и региструје привредно друштво за управљање слободном зоном.
(3) Изузетно од става (2) овог члана, привредно друштво које је оснивач слободне зоне може и управљати слободном зоном, без обавезе оснивања новог привредног друштва за управљање слободном зоном.


Члан 7.


(1) Елаборат о економској оправданости оснивања слободне зоне (у даљем тексту: елаборат) је документ који садржи процјену обима укупних улагања са посебним освртом на процјену страних улагања, процјену очекиваних ефеката, а нарочито у погледу производње робе и пружању услуга, вриједности робе која ће се извозити из слободне зоне у периоду од 12 мјесеци, запошљавања и трансфера савремених технологија, уз навођење дјелатности које ће се обављати у слободној зони.
(2) Елаборат може да изради оснивач или друго правно лице или привредник којег оснивач ангажује за његову израду.


Члан 8.


(1) Акт о оснивању слободне зоне доноси се у форми одлуке о оснивању ако се ради о једном оснивачу или уговора о оснивању ако се ради о више оснивача.
(2) Акт о оснивању садржи слиједеће елементе:
а) назив оснивача слободне зоне,
б) назив слободне зоне,
ц) подручје слободне зоне,
д) дјелатности које ће се обављати у слободној зони,
е) друге елементе који су потребни за оснивање и рад слободне зоне.


Члан 9.


(1) Сагласност Владе је акт којим се даје сагласност за подручје слободне зоне и оправданост њеног оснивања.
(2) За прибављање сагласности из става (1) овог члана потребно је да оснивач испуњава слиједеће услове:
а) да посједује елаборат,
б) да је донио акт о оснивању слободне зоне,
ц) да има ријешене имовинско-правне односе на подручју слободне зоне,
д) да подручје слободне зоне испуњава просторне, грађевинске, организационе и техничке услове, услове у погледу заштите животне средине и друге услове за обављање дјелатности у слободној зони,
е) да није у стечају, односно ликвидацији, уколико је оснивач правно лице,
ф) да нема доспјелих, а неизмирених пореских обавеза.


Члан 10.


(1) Оснивач слободне зоне путем Федералног министарства трговине (у даљем тексту: Министарство) подноси захтјев Влади за прибављање сагласности из члана 9. став (1) овог Закона.
(2) Захтјев из става (1) овог члана садржи:
а) назив и подручје слободне зоне са дефинисаним границама,
б) назив, адресу сједишта и ЈИБ број оснивача слободне зоне уколико је оснивач правно лице,
ц) име, презиме и адресу пребивалишта уколико је оснивач физичко лице,
д) друге податке које подносилац захтјева сматра битним за доношење одлуке.
(3) Уз захтјев из става (1) овог члана прилажу се слиједећи докази:
а) акт о оснивању слободне зоне,
б) елаборат,
ц) извод из регистра надлежног регистрационог органа у којем је оснивач регистрован, уколико је оснивач правно лице,
д) копију личне карте, уколико је оснивач физичко лице,
е) доказ да оснивачи слободне зоне имају право власништва, односно закупа или право кориштења земљишта на коме се одређује подручје слободне зоне,
ф) урбанистичка сагласност Федералног министарства просторног уређења.
(4) Уколико се у зони граде грађевине или захвати,односно обављају дјелатности које могу утицати на околиш, живот и здравље људи, оснивач слободне зоне уз захтјев из става (1) овог члана прилаже и Рјешење о претходној процјени утицаја на околиш или околишну дозволу.
(5) Ако орган локалне самоуправе или кантонални органи усвоје мјере за потицај развоја слободне зоне, Министарство по службеној дужности прибавља одлуку надлежног органа о томе.
(6) Министарство по службеној дужности провјерава испуњеност услова из члана 9. става (2) тач. е) и ф) овог Закона.


Члан 11.


Одређивање дијела територије као слободне зоне је економски оправдано ако се на основу приложеног елабората и других приложених доказа може оцијенити да ће се постићи позитивни ефекти у погледу привлачења страног капитала, производње робе и пружања услуга, запошљавања и трансфера савремених технологија, те да ће вриједност робе која се извози из слободне зоне прећи најмање 50% од укупне вриједности произведене робе која напушта слободну зону у периоду од 12 мјесеци.


Члан 12.


(1) Након подношења захтјева, Министарство утврђује је ли захтјев поднесен од овлаштеног лица, садржи ли захтјев све прописане елементе и јесу ли уз захтјев приложени сви тражени докази.
(2) Уколико је захтјев неразумљив или непотпун, Министарство позива подносиоца захтјева да у остављеном року достави потребне документе или податке.
(3) Уколико оснивач у остављеном року не отклони недостатке, Министарство ће закључком одбацити такав захтјев као неуредан.


Члан 13.


(1) Након што Министарство утврди да је захтјев уредан, испитује се економска оправданост за оснивање слободне зоне и утврђује испуњеност услова из члана 9.став (2) овог Закона.
(2) Ако Министарство утврди да постоји економска оправданост и испуњеност услова, доставља Влади на разматрање приједлог рјешења о давању сагласности.
(3) Влада, на образложен приједлог Министарства, даје сагласност из става (2) овог члана у року од 30 дана од дана достављања приједлога рјешења из става (2) овог члана.
(4) Ако се утврди да не постоји економска оправданост и да нису испуњени услови прописани овим Законом, Министарство доноси рјешење којим се захтјев одбија.
(5) Против рјешења из ст. (3) и (4) овог члана није дозвољена жалба али се може покренути управни спор код надлежног суда.


Члан 14.


Након добијања сагласности Владе, оснивач слободне зоне се обраћа Савјету министара Босне и Херцеговине, односно Министарству спољње трговине и економских односа Босне и Херцеговине ради прибављања одлуке о одређивању дијелова царинског подручја Босне и Херцеговине као слободне зоне и рјешења којим се утврђује да су испуњени услови за почетак рада слободне зоне.


Члан 15.


(1) У року од 30 дана од дана доношења одлуке из члана 14. овог Закона, оснивач је дужан донијети правилник којим се уређују организационо-технички услови за обављање дјелатности у слободној зони.
(2) Правилником из става (1) овога члана уређује се радно вријеме слободне зоне, кретање лица и промет робе у слободној зони, обавезе привредног друштва за управљање слободном зоном у вези обезбјеђења просторних, техничких и организационих услова кориштења слободне зоне, мјере заштите на раду у слободној зони и мјере заштите околиша, права и обавезе корисника слободне зоне у односу на оснивача слободне зоне и сл.


Члан 16.


(1) Оснивач је обавезан да оснује и код надлежног суда региструје привредно друштво за управљање слободном зоном у року од 30 дана од дана доношења одлуке из члана 14. овог Закона.
(2) Привредно друштво за управљање слободном зоном је друштво које обезбјеђује услове за несметано обављање дјелатности у слободној зони.
(3) Привредно друштво за управљање слободном зоном закључује уговор са корисником слободне зоне о међусобним правима и обавезама, који садрже елементе прописане правилником из члана 15. став (2) овог Закона.
(4) Оснивач је дужан доставити Министарству рјешење о регистрацији привредног друштва за управљање слободном зоном и правилник којим се уређују организационо-технички услови за обављање дјелатности у слободној зони у року од 15 дана од истека рокова из става (1) овог члана и члана 15. став (1) овог Закона.
(5) Изузетно од ст. (1) и (4) овог члана, у случају да је оснивач слободне зоне привредно друштво које и управља слободном зоном, дужно је да у року од 15 дана од истека рока из става (1) овог члана обавијести Министарство да не оснива посебно привредно друштво за управљање слободном зоном.
(6) Уз обавјештење из става (5) овог члана оснивач доставља и правилник из члана 15. овог Закона.


Члан 17.


Слободна зона почиње са радом најкасније у року од 24 мјесеца од дана доношења рјешења Министарства спољње трговине и економских односа Босне и Херцеговине, којим се утврђује да су испуњени услови за почетак рада слободне зоне.


Члан 18.


Привредно друштво за управљање слободном зоном и корисник слободне зоне дужни су да воде књиговодство за пословање у слободној зони или одвојено књиговодство за дио свог пословања које обављају у слободној зони.


Члан 19.


Оснивање и пословање банака и обављање дјелатности осигурања у слободној зони врши се у складу са прописима којима се уређује банкарско пословање и послови осигурања.


Члан 20.


Улагање капитала на подручју слободне зоне, трансфер добити и ретрансфер улога су слободни.


Члан 21.


(1) Цијене роба и услуга у слободној зони, као и цијене закупа земљишта и пословног простора у слободној зони могу се исказивати и наплаћивати у страној валути.
(2) Плаћање и наплаћивање у зони између корисника слободне зоне, између корисника слободне зоне и друштва за управљање слободном зоном и у пословању са иностранством врши се у складу са прописима о финансијском и девизном пословању.


Члан 22.


(1) Корисник слободне зоне врши плаћање пореза и доприноса у складу са прописима који уређују ову материју у Босни и Херцеговини и у Федерацији БиХ.
(2) Корисник слободне зоне може имати пореске олакшице у складу са прописима који уређују ову материју.
(3) Јединице локалне самоуправе и кантони могу утврдити олакшице за кориснике слободне зоне, у оквиру својих надлежности.


Члан 23.


Обрачун и наплата индиректних пореза у вези са радом слободних зона и крајњом потрошњом добара и услуга у слободним зонама врше се у складу са прописима којима је уређен систем индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини.


Члан 24.


На заснивање, трајање и престанак радних односа у слободној зони примјењују се прописи којима се уређују радни односи у Федерацији БиХ.


Члан 25.


(1) Корисник слободне зоне дужан је у року од 60 дана по истеку календарске године доставити привредном друштву за управљање слободном зоном податке о свом пословању ради припреме извјештаја.
(2) Оснивач путем привредног друштва за управљање слободном зоном дужан је у року од 90 дана по истеку календарске године доставити Министарству извјештај о пословању у слободној зони.
(3) Извјештај о пословању у слободној зони садржи сљедеће податке:
а) приход привредног друштва за управљање слободном зоном;
б) број корисника и дјелатност коју обављају;
ц) укупну вриједност произведене робе и пружених услуга у слободној зони;
д) укупан обим увоза и извоза у слободној зони;
е) износ улога страног капитала;
ф) број лица запослених код привредног друштва за управљање слободном зоном и број лица запослених код корисника.
(4) Министарство подноси Влади извјештај о пословању слободних зона у Федерацији БиХ у претходној години, најкасније до 30. априла текуће године.


Члан 26.


У случају престанка рада слободне зоне, оснивач је дужан да обавијести Министарство о престанку рада слободне зоне у року од 15 дана од дана доношења рјешења Министарства спољње трговине и економских односа Босне и Херцеговине о престанку рада слободне зоне.


III. НАДЗОР


Члан 27.


(1) Надзор над провођењем одредаба овог Закона врши Министарство.
(2) Инспекцијски надзор над провођењем одредаба овог Закона врши надлежна инспекција, свака у оквиру своје надлежности.


IV. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 28.


(1) Новчаном казном у износу од 3.000,00 КМ до 9.000,00 КМ биће кажњен за прекршај оснивач слободне зоне ако:
а) не достави Министарству рјешење о регистрацији привредног друштва за управљање слободном зоном и правилник којим се уређују организационо-технички услови за обављање дјелатности у слободној зони (члан 16.став (4));
б) не достави Министарству обавјештење да не оснива посебно привредно друштво за управљање слободном зоном и правилник којим се уређују организационо-технички услови за обављање дјелатности у слободној зони (члан 16. ст. (5) и (6));
ц) у прописаном року Министарству не достави извјештај о пословању у слободној зони (члан 25. став (2)).
(2) За прекршај из става (1) овога члана биће кажњено и одговорно лице оснивача новчаном казном у износу од 500,00 КМ до 3.000,00 КМ.


V. ПРИЈЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 29.


Даном ступања на снагу овог Закона престаје да важи Закон о слободним зонама у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/95, 37/04 и 43/04 - Исп.).


Члан 30.


Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ".

Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Мирсад Заимовић, с. р.


Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Томислав Мартиновић, с. р.