110. Одлука о усвајању Методологије утврђивања најниже основне цијене водних услуга у Федерацији Босне и Херцеговин

МЕТОДОЛОГИЈА

УТВРЂИВАЊА НАЈНИЖЕ ОСНОВНЕ ЦИЈЕНЕ ВОДНИХ УСЛУГА У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

I УВОД

Методологија утврђивања најниже основне цијене водних услуга у Федерацији Босне и Херцеговине (Методологија) треба да створи основне предуслове којим се треба омогућити отклањање постојећих препознатих недостатака у раду комуналних предузећа (КП) у сегменту који се односи на пружање водних услуга, те да помогне да се приступ овим услугама осигура за све грађане на одржив начин у Федерацији Босне и Херцеговине (ФБиХ). Примјена Методологије представља испуњавање предуслова које је неопходно за осигурање даље финансијске подршке међународних развојних партнера у модернизацију водних услуга у БиХ.
У практичном смислу Методологија треба да обезбиједи једнак приступ утврђивању појединачних цијена за водне услуге, која постепено треба омогућити побољшање услова рада и пословања КП-а, унапређење квалитета испоручених услуга грађанима и осигурати економску одрживост водних услуга.
Методологија је припремљена у складу са међународним принципима за област водних услуга и Оквирном директивом о водама ЕУ (ОДВ). Утврђивањем минималне цијене водних услуга планира се економско регулисање и достизање оптималног управљања сектором водних услуга у наредних десет (10) година од почетка њене примјене, како би се припремила проведба водно-комуналних директива ЕУ и капитално инвестирање у сектор водоснабдијевања, одводње и пречишћавања отпадних вода, а све уз поштивање принципа приуштљивости за становништво. Методологијом се уједно транспонирају одредбе члана 9. ОДВ у овом сектору.
Јединствена Методологија је неопходна због чињенице да у ФБиХ нема јединственог прописа, на основу којег би се системски уједначила тренутна изразита фрагментираност и неуједначеност прописа којим се регулише утврђивање цијене водних услуга. Ова категорија водних услуга је више социјална него економска категорија и као таква не омогућава дугорочно одрживост за становништво и друге кориснике чак ни у досадашњем обиму. Такође, унапређење инфраструктуре за пружање ових услуга и њено адекватно одржавање су потпуно ограничени. Додатно треба нагласити потребне велике капиталне инвестиције у водно-комунални сектор (који учествује са 54% трошка апроксимације укупног сектора околиша), а нарочито финансијски и имплементационо најзахтјевнију директиву о сакупљању и пречишћавању урбаних отпадних вода.
Обавеза економског регулисања цијена водних услуга произлази и из захтјева реализације текућих и планираних капиталних пројеката из области водно-комуналних директива ЕУ, чију имплементацију одобрава Влада Федерације Босне и Херцеговине (Влада Федерације БиХ) кроз усвајање:
- Планова управљања водама за водно подручје ријеке Саве и водно подручје Јадранског мора у ФБиХ,
- Програма јавних инвестиција (ПЈИ ФБиХ/БиХ) и
- ССПП листе пројеката за сектор околиша у ФБиХ/БиХ,
и представља предуслов за осигурање будуће кредитне и грант подршке инфраструктурним пројектима.
У току 2013. године УНДП је, у сурадњи с државним, ентитетским, кантоналним и локалним властима, припремио анализу могућности успоставе регулаторног оквира за тарифне структуре водних услуга, те касније и нацрт методологије за одређивање цијена у овом сектору у Босни и Херцеговини. Нацрт је прошао дуги пут измјена и прилагодби на темељу јавних расправа и рада Радне групе за припрему нацрта Уредбе о методологији. Методологија је усвојена и примјењује се у 16 јединица локалне самоуправе у БиХ, од којих је девет (9) из ФБиХ, које су судјеловале у првој фази МЕГ пројекта.

a) Предмет

Ова Методологија се односи на одређивање најниже цијене водних услуга, односно на водоснабдијевање, одводњу и пречишћавање урбаних отпадних вода. Методологијом се утврђују:
a) услови за примјену;
b) начин прорачуна цијене водних услуга, структура цијене водне услуге, врста трошкова који се узимају у обзир приликом прорачуна цијене водних услуга, као и начин њиховог приказа;
c) садржај и формат података и извјештаја који се достављају при поступку разматрања цијене водних услуга;
d) попис кључних показатеља успјешности вршења водних услуга, заједно са приказом њиховог прорачуна, као и попис циљних вриједности које се требају постићи у транзиционом периоду;
e) садржај захтјева за утврђивањем цијене водних услуга, те могуће механизме контроле проведбе Методологије.
f) Цијена услуге одводње урбаних оборинских вода може се одредити Одлуком о одводњи оборинских вода јединице локалне самоуправе (ЈЛС) или засебним Уговором о одводњи оборинских вода између ЈЛС, односно кантона са оператором.

b) Циљеви

Примјена Методологије треба осигуравати да:
a) укупни износ мјесечног рачуна за водне услуге за просјечно кућанство буде приуштљив;
b) је инфраструктура која се користи за пружање водних услуга редовно одржавана и замјењивана, чиме се постиже њена трајна одрживост;
c) је пружање водних услуга непрекидно и да вода којом се снабдијева становништво задовољава све вриједности показатеља воде сигурне за пиће;
d) су створени услови за инвестирање и уредно враћање кредита за инвестиције у инфраструктуру која се користи за пружање водних услуга;
e) су створени услови за поступно и потпуно задовољење начела Методологије;
f) су корисници услуга заштићени од могуће злоупотребе монополног или доминантног положаја пружаоца водних услуга (оператор);
g) су створени услови за поштивање важећих колективних уговора, који се односе на област водних услуга.

c) Појмови

1. Отпадне воде означавају све потенцијално онечишћене технолошке, санитарне, оборинске и друге воде које су промијениле своје природне, физичке, хемијске или биолошке особине а које су резултат људских активности.
2. Под појмом водне услуге означавају се све услуге које за домаћинства, јавне установе или било коју привредну активност, осигуравају:
a) захватање, акумулирање и складиштење површинске или подземне воде, пречишћавање воде до нивоа квалитета воде за пиће и дистрибуцију крајњим корисницима;
b) прикупљање и пречишћавање отпадних вода путем јавних канализационих система, које се затим испуштају у површинске воде, укључујући и доставу захваћене или питке воде другој ЈЛС или њеном КП (другом оператору).
3. Под појмом јавни канализациони систем означава се систем водних објеката којим се прикупљају и одводе урбане отпадне воде, а којим управља оператор.
4. Под појмом урбане отпадне воде означавају се отпадне воде које су прикупљене јавним канализационим системима из домаћинстава или мјешавину тих вода са технолошким отпадним водама и/или оборинским водама.
5. Под појмом трошковни центар подразумијева се организациони дио оператора за који се одвојено књиже сви припадајући трошкови.
6. Просјечан број дана наплате је број који се добије када се износ укупних потраживања од корисника водних услуга на крају посматраног периода подијели са просјечним дневним задужењем за те водне услуге у истом периоду.
7. Под појмом проценат наплате подразумијева се број који се добије када се износ укупних наплата од корисника водних услуга у посматраном периоду подијели са износом укупног задужења за водне услуге у посматраном периоду, помножен са 100.
8. Под појмом неприходована вода подразумијева се вода која је произведена (захваћена и евентуално прерађена за потребе водоснабдијевања), али није евидентирана као испоручена корисницима услуга, састоји се од стварних и привидних губитака воде у мрежи.
9. Стварним губицима воде у мрежи (физички губици) сматрају се цурења воде у мрежи.
10. Под појмом привидни губици воде у мрежи подразумијева се разлика између неприходоване воде и стварних губитака воде у мрежи и односе се на погрешна мјерења, илегално коришћење воде и др.
11. Инфраструктурни индекс цурења - ИЛИ представља однос текућих стварних губитака воде у мрежи и неизбјежних губитака воде у мрежи, који се рачунају формулом дефинисаном од стране Међународне асоцијације водовода - ИWА, према специфичним карактеристикама водоводне мреже.
12. Корисник услуга је свако физичко или правно лице које користи било коју од врста водних услуга.
13. Оператор је јавно предузеће или друго правно лице које је регистровано за управљање водоводним и канализационим системом и постројењем за урбане отпадне воде и пружање водних услуга, односно лице којем је пренијето такво овлашћење.
14. Оснивачи јавног комуналног предузећа у ФБиХ су ЈЛС, односно кантони за предузећа која су у складу са кантоналним прописима основана за пружање услуга за више ЈЛС.
15. Стручно тијело је неовисно тијело основано на кантоналном или нивоу ЈЛС, надлежно за претходну верификацију/оцјену испуњености захтјева оператора за измјеном цијене водних услуга у складу са овом Методологијом и процедурама препорученим у Анексу III ове Методологије.
Препорука је да кантони оснују стручно тијело које би имало задатак да претходно прегледа захтјев оператора у циљу разматрања цијене водних услуга.
У случају да кантон не оснује овакво стручно тијело, препорука је да исто оснује ЈЛС. Чланови стручног тијела ЈЛС (најмање три члана) требало би да буду особе које добро познају рад КП и рачуноводствене стандарде, а једно лице требало би бити представник корисника водних услуга или удружења потрошача или других представника цивилног друштва.

II НАЧЕЛА

Методологија се заснива на начелима:
a) покривања трошкова - односи се на формирање цијене услуге на начин да иста укључи све односне трошкове само те врсте услуге, укључујући и припадајући дио заједничких трошкова више врста услуга. Предуслов за примјену овог начела је рачуноводствено раздвајање свих трошкова по дефинисаним трошковним центрима, гдје свака врста услуге има одвојено књижене односне трошкове. Обавеза раздвајања трошкова односи се појединачно на све услуге у оквиру водних услуга (водоснабдијевање, одводња и пречишћавање отпадних вода), те на друге комуналне услуге ако их оператор водних услуга обавља;
b) приуштљивости - процјењује се највећа могућа цијена коју просјечна породица која живи на подручју ЈЛС може мјесечно платити из својих прихода и са просјечном потрошњом воде по лицу. Границом приуштљивости се сматрају средства у износу од 4% укупног прихода грађана у претходној години исказаног на нивоу просјечне породице у ЈЛС, која се могу издвојити за рачун такве породице за укупне услуге водоснабдијевања, одводње и третмана отпадних вода. ЈЛС врши прорачун висине приуштљивости, а први подаци се објављују у року од годину дана од почетка примјене Методологије. ЈЛС ће користити званичне доступне податке о приходима становништва за прорачун висине приуштљивости, односно извршити најбољу процјену прихода просјечне породице ако исти нису званично доступни.
У ЈЛС треба се регулисати субвенционисање ових услуга социјално рањивим корисницима. ЈЛС не треба планирати инвестиционе трошкове изградње инфраструктуре у функцији пружања водних услуга, ако се отплатом ових трошкова кроз цијену водне услуге прелази граница приуштљивости, а уколико се одлуче за такву изградњу. ЈЛС треба субвенционисати у цијелости износ трошкова изградње и рада јавне водно-комуналне инфраструктуре изнад границе приуштљивости. ЈЛС може субвенционисати трошкове изградње јавне водно-комуналне инфраструктуре и када они не прелазе границу приуштљивости;
c) корисник плаћа - се осигурава да трошкове настале захтјевом корисника услуга сноси та група корисника, чиме се истовремено спрјечава пракса унакрсног субвенционисања једне категорије корисника услуга од стране друге. Изузеће од примјене овог начела су стамбене јединице у саставу зграда са једним или више заједничких бројила;
d) једнакости - подразумијева да се цијена воде постепено изједначава за све категорије корисника услуга, до постизања исте цијене водних услуга. Изузеће од примјене овог начела су само водоводни системи са губицима мањим од 20%, гдје се потражња за водом не може у потпуности задовољити из постојећих извора снабдијевања водом, када оператор може увести одвојене цијене водних услуга за потрошаче чија захтијевана потрошња излази из оквира постојећих капацитета водоводног система;
e) загађивач плаћа - штету у околишу треба спречавати и отклањати промовисањем начела загађивач плаћа, у складу с начелом одрживог развоја. Основ овог начела је финансијска одговорност правног лица чија је дјелатност узроковала штету у околишу или њезину пријетећу опасност, како би се исти потакнули на усвајање финансијских мјера и развијање поступака за смањивање ризика од штете у околишу;
f) економске и оперативне ефикасности - подразумијева оптимизацију свих врста трошкова пружања водних услуга, побољшање наплате прихода, редовно вршење ревизије цијена водних услуга и дугорочно постизање потпуног поврата финансијских трошкова, а да се тиме не наруши квалитета водних услуга. Оперативна ефикасност постиже се оптимизирањем и бољим коришћењем људских ресурса, енергетском ефикасношћу, адекватним коришћењем опреме у систему и контролом неприходоване воде;
g) правичности - људско право на воду и санитацију (одводњу и третман урбаних отпадних вода) је препознато, чиста вода за пиће и санитација су кључни за остваривање свих људских права. ЈЛС требају осигурати сигурну, чисту, доступну и приуштљиву питку воду и санитацију за своје становнике;
h) еколошке учинковитости - или начело очувања природних ресурса или еколошке ефикасности се проводи потребним додацима на цијену чија би функција била утицање на смањење потрошње, а тиме и смањење захвата воде из околиша, као и увођењем накнада које би требале неутрализовати или смањити негативни утицај на околиш настао у току градње или експлоатације водоводног система као и канализационих и система третмана отпадних вода. Додаци на цијену воде требају мотивисати потрошаче да воду троше рационално и да прекомјерном потрошњом не угрозе постојеће капацитете.

III ПРЕДУСЛОВИ ЗА ПРИМЈЕНУ МЕТОДОЛОГИЈЕ

a) Рачуноводствени предуслови

Оператор примјењује Закон о рачуноводству и ревизији у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 15/21) и Правилник о контном оквиру и садржају конта за привредна друштва ("Службене новине Федерације БиХ", број 81/21) при изради контног плана и ревидира постојећи план у случају да исти није усклађен са наведеним прописима. Директни трошкови се требају додијелити сваком припадајућем трошковном центру.
Оператор треба да дефинише јасно раздвојене трошковне центре, односно омогућава издвојено књижење трошкова, као и прихода, услуге водоснабдијевања од услуге одводње отпадних вода, као и од услуге пречишћавања отпадних вода, те свих других врста услуга које пружа.
Оператор треба да осигурава рачуноводствено дефинисана и по властитим трошковима (и приходима) раздвојена најмање четири трошковна центра:
a) водоснабдијевање (даље се овај трошковни центар може дијелити на подтрошковне центре (црпљења, пречишћавања, дистрибуције и др.);
b) прикупљање и одводња отпадних вода (даље се овај трошковни центар може дијелити на своје подтрошковне центре);
c) третман отпадних вода (даље се овај трошковни центар може дијелити на своје подтрошковне центре);
d) заједнички послови (даље се може дијелити на подтрошковне центре: управа, правни послови, рачуноводство и сл.).
Сви трошкови директно везани за поједину врсту водне услуге се књиже на одговарајући трошковни центар, и то на најнижи односни подтрошковни центар који је дефинисан.

Књижење трошкова (индиректних и прихода осталих услуга)

Индиректни трошкови попут трошкова рачуноводства, управе и сл. књиже се на одговарајућем трошковном центру заједничких послова, уз одређење кључа (појединачног по врсти трошка или збирног за све такве трошкове) којим се накнадно врши редистрибуција тих трошкова на сваку од појединачних врста услуга.
Уколико је оператор КП које осим водних услуга пружа и друге врсте услуга, остале услуге се појединачно одређују као основа за формирање трошковних центара.

Врсте трошкова водних услуга

Сви директни трошкови сваке од појединачних водних услуга требају се књижити искључиво на припадајуће трошковне центре, по могућности на што нижем нивоу, у што спадају:
a) материјални трошкови;
b) трошкови плаћа и осталих примања запослених и других физичких лица;
c) трошкови производних услуга;
d) амортизација и трошкови резервисања;
e) нематеријални трошкови;
f) финансијски расходи (курсне разлике и камате на кредите којима се финансира санација, реконструкција и изградња/набавка инфраструктуре).
Оператор у израчун цијене водних услуга неће узимати изванредне расходе, нити расходе по основу пореза. Изванредни расходи немају нити директну, нити индиректну повезаност са стварном сврхом пословања оператора. То се првенствено односи на губитке од продаје дуготрајне имовине и губитке од умањења вриједности потраживања од купаца.

Попис и обрачун амортизације сталних средстава

У сврху правилног и цјеловитог обрачуна износа амортизације некретнина, постројења и опреме којом се врше водне услуге, оператор је обавезан урадити:
a) попис некретнина постројења и опреме у складу са пpописoм о рачуноводству и ревизији у Федерацији Босне и Херцеговине;
b) накнадну процјену фер вриједности, уколико се имовина накнадно вреднује према моделу ревалоризације;
c) у случају постојања индикатора умањења вриједности, формалну процјену надокнадивог износа;
d) у случају да имовина није унесена у финансијске извјештаје КП, извршити попис и процјену њене фер вриједности у складу с примјењивим оквиром финансијског извјештавања и њен пријенос у финансијске извјештаје.
Сва стална имовина мора се евидентирати према дефинисаним трошковним центрима.
Оператор који подноси захтјев за ревизију цијена водних услуга дужан је припремити транзициони план за постепено укључивање пуног трошка амортизације.
Пуни трошак амортизације потребно је постепено укључити у цијену водних услуга, у периоду до највише десет (10) година од почетка примјене Методологије.

b) План пословања

Садржај плана

Поред прописаних елемената плана пословања утврђених Законом о јавним предузећима у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 8/05, 81/08, 22/09 и 109/12), план пословања оператора који пружају водне услуге додатно треба да садржава и:
a) план оптимизације броја запослених за трогодишњи период као и пројекцију до када ће се број запослених који су ангажовани у функцији пружања укупних водних услуга према Анексу II ове Методологије, свести на циљну вриједност, овисно о величини и сложености инфраструктурног система;
b) план смањења и/или контроле неприходоване воде за трогодишњи период као и пројекцију када ће се постотак губитака свести на величину послије које више није исплатно даље смањивање, те када ће се инфраструктурни индекс цурења (индекс ИЛИ) свести на вриједност мању од 4. према Обрасцу за прорачун индекса ИЛИ из Анекса I ове Методологије;
c) план оптимизације осталих трошкова, гдје је оптимизација могућа примјеном нових технологија или побољшаним управљањем;
d) план унапређења наплате, ако иста износи мање од 95%;
e) план унапређења мјерења у мрежи;
f) план унапређења управљања средствима, укључујући и комплетирање књиге сталних средстава;
g) план капиталних улагања, ако је одобрен за укључивање у цијену у складу са начелом приуштљивости.

Кључни показатељи/индикатори успјешности оператора

План пословања оператора садржава вриједности за претходни трогодишњи период (односно за цијели претходни период пружања ових услуга ако је исти краћи од трогодишњег периода), пројекције вриједности за најмање наредни трогодишњи период, те дугорочне циљне вриједности и очекивано вријеме њиховог достизања за слиједеће кључне показатеље/ индикаторе успјешности:
a) неприходована вода (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 25% или мање);
b) постотак мјерења потрошача и водозахвата (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 100%);
c) просјечан број дана наплате (изражено у броју дана, препоручена дугорочна циљна вриједност је 90 дана или мање);
d) постотак наплате (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 96% или више);
e) продуктивност оператора (број запослених на хиљаду корисника услуга или хиљаду прикључака, за све водне услуге, према прорачуну максималног броја запослених на крају циљног периода, овисно о величини и сложености инфраструктурног система);
f) покривеност оперативних трошкова (изражено у %, препоручена циљна вриједност 100%);
g) приуштљивост услуга (изражено у %, препоручена вриједност до највише 4%).
Инструкције за прорачун вриједности показатеља/индикатора продуктивности запосленика и максималног броја запослених налази се у Анексу II ове Методологије.
Оператори требају стручном тијелу, у сврху утврђивања сложености инфраструктурног система којим управљају, доставити тачне податке и/или документацију о карактеристикама система сходно параметрима наведеним у Анексу II ове Методологије, као и све промјене настале услијед повећања обухвата јавног система и врсте услуга, капиталних инвестиција и ефикасности оператора.

IV ВРСТА И НАЧИН ПРОРАЧУНА ЦИЈЕНЕ ВОДНИХ УСЛУГА

Врсте цијене водних услуга

Оператор препоручује једну од врста цијене водних услуга, о чему одлуку доноси оснивач и то:
a) јединична цијена по m3 воде, плаћање према потрошеној количини са фиксним дијелом цијене;
b) блок-растућа цијена m3 воде, плаћање према потрошеној количини са фиксним дијелом цијене, у функцији обесхрабривања прекомјерне потрошње у подручјима са проглашеном оскудицом воде и уз обавезно мјесечно очитање.

Изједначавање цијена водних услуга

Оператор одређује појединачну цијену за различите категорије корисника услуга и то:
a) физичка лица (грађани);
b) привредни субјекти (привредна друштва и обрти);
c) јавне установе и институције;
d) остали корисници.
Цијена услуга за сваку од категорију наведених корисника односи се само на ту категорију.
За јавне водно-комуналне системе гдје цијене водних услуга нису изједначене за све категорије корисника оператор треба, уз захтјев за промјеном цијене водних услуга, доставити транзициони план изједначења цијена за све категорије корисника услуга и у захтјев укључити први приједлог изједначавања цијене водних услуга.

Фиксни дио цијене

Фиксним дијелом цијене покрива се дио фиксних трошкова пружања услуге водоснабдијевања корисника који не зависе од количине испоручених водних услуга, и не укључује ниједан дио трошкова запослених.
Први дио износа фиксног дијела цијене одређује се на начин да укупни очекивани прилив покрије обавезу насталу по основу редовног и прописаног одржавања корисничког водомјера, у износу који одговара стварним трошковима за сваки водомјер појединачно. Осим овог трошка који се односи директно на корисника услуга на којег се односи тај водомјер, могу се укључити и трошкови уградње и одржавања зонских и водомјера на изворишту на начин да се исти распореде на све кориснике услуга и тако придодају претходном износу. У том случају висина овог фиксног дијела цијене је одређена са:

Фиксни дио цијене (и) = ТЗВ(и)/Мјес(и) + Пост (и) x СумЗон

гдје је:
Фиксни дио цијене (и) је износ фиксног дијела цијене за конкретног корисника услуга (и)
ТЗВ(и) је трошак замјене и одржавања водомјера конкретног потрошача (и)
Мјес(и) је број мјесеци након којих се дати водомјер (и) треба замијенити
Пост(и) је постотак трошка замјене водомјера који се односи на конкретног потрошача (и) у суми трошкова замјене зонских водомјера и водомјера на извориштима.
СумЗон је збир трошкова замјене и одржавања свих зонских водомјера и водомјера на извориштима.
Оснивач може одлучити да се још неки дио фиксних трошкова који се односе на услугу водоснабдијевања, евентуално и услуге одводње и третмана отпадних вода за које се може показати да се не могу покрити из варијабилног дијела цијена укључи у фиксни дио цијене корисника услуга (уважавајући начела из ове Методологије), а у шта спадају:
a) износ који одговора дијелу или пуном износу обрачунате амортизације сталних средстава која су у функцији пружања водних услуга;
b) очитавање водомјера;
c) обрада очитаних података;
d) тестирање и одржавање квалитете и исправности воде за пиће;
e) контрола квантитативних и квалитативних карактеристика ефлуента и ефеката рада постројења за третман отпадних вода;
f) друге врсте фиксних трошкова.

Коришћење прилива остварених по основу фиксног дијела цијене

Приливи остварени по основу фиксног дијела цијене који се односе на:
a) водомјере, могу се користити само у сврху редовне замјене или баждарења водомјера;
b) амортизацију инфраструктуре, могу се користити само у сврху санације и реконструкције те инфраструктуре или за отплату главнице по кредитима из којих су финансирани санација и реконструкција те инфраструктуре;
c) друге сврхе предвиђене овом Методологијом,
и могу се користити само у те сврхе.

Варијабилни дио цијене водних услуга по m3

Варијабилни дио цијене водних услуга се израчунава на начин да се укупни издаци по основу директних и индиректних трошкова и расхода који нису планирани да буду покривени из фиксног дијела цијене, укључујући развојну компоненту цијене и отплату кредита за који је одлучено да буде укључен у варијабилни дио цијене водних услуга, подијеле са количином воде која се планира фактурисати крајњим потрошачима по сљедећој формули:

Јединична цијена по m3 = Предвиђени трошкови дјелатности (у КМ) / Предвиђена фактурисана количина воде (у m3) x (1/Напл),

гдје постотак очекиване наплативости (Напл) не смије бити мањи од 95% (Напл≥95%).
Процијењени трошкови се односе искључиво на врсту водне услуге за коју се рачуна јединична цијена m3. Процјена се врши на основу књижених трошкова из претходног периода раздвојених према дефинисаним трошковним центрима, као и на основу активности предвиђених пословним планом.

Коришћење прилива остварених јединичном цијеном m3 воде

Приливи прикупљени по основу остварене јединичне цијене m3 су намијењени за измирење обавеза по издацима насталим на основу:
a) оперативних трошкова;
b) инвестиционог одржавања и занављања трајних средстава;
c) капиталних инвестиција, уколико су исте укључене у цијену водних услуга.
Трошење средстава прикупљених по овом основу посебно се образлажу у финансијским извјештајима, издвојено по оперативним трошковима, трошковима инвестиционог одржавања и трошковима капиталног инвестирања.
Приливи остварени по основу дијела цијене који се односи на реално обрачунату амортизацију на сва стална средства (за инвестиционо одржавање) се троше на начин одређен пословним планом, који укључује план и програм инвестиција намијењених смањењу неприходоване воде и редовне замјене елемената инфраструктурног система.
Средства прикупљена повећањем коефицијената, односно разликом у цијени додатне потрошње блок-растуће цијене m3 воде, засебно се евидентирају и могу се користити само за активности осигурања додатних количина воде за пиће, и то прије свега на активностима за смањење губитака.
Нове капиталне инвестиције могу се финансирати из прилива предузећа по основу остварене јединичне цијене m3 само до износа развојне компоненте цијене или отплате кредита који је укључен у варијабилни дио цијене односне водне услуге.

V ПОСТУПАК РАЗМАТРАЊА ПРОМЈЕНЕ ЦИЈЕНЕ ВОДНИХ УСЛУГА

Захтјев и документација потребна за разматрање и одобрење цијене

Захтјев и документација која се уз захтјев оператора доставља оснивачу КП у циљу разматрања цијене водних услуга садрже:
a) преглед кључних индикатора пословања који индицирају потребу промјене цијене водне услуге у циљном периоду, који се налази у Анексу IV ове Методологије;
b) анализу проведбе претходног Плана пословања оператора;
c) план пословања оператора који, појединачно за сваку од водних услуга, укључује:
1) анализу реализованих прихода и исказаних расхода,
2) степен наплате фактурисаних услуга,
3) план степена наплате услуга за наредни период.
d) извјештај о проведеном рачуноводственом раздвајању трошкова и прихода по трошковним центрима;
e) мишљење стручног тијела ЈЛС или кантона у поступку разматрања нове цијене водних услуга, којим се потврђује да су документација, подаци и приједлог оператора поднесени у складу са овом Методологијом.

Структура предложене цијене

Цијена сваке од наведених водних услуга предлаже се као један збирни износ, али и као појединачне стварне вриједности и у постотку у односу на укупну цијену, и то као дио који се односи на:
a) покривање процијењених трошкова запослених;
b) процјену очекиваних трошкова енергије;
c) остале оперативне трошкове;
d) трошкове инвестиционог одржавања;
e) трошкове одобрених капиталних инвестиција;
f) све остале трошкове.

Ова структура цијене не укључује законима предвиђене порезе и накнаде.

Примјена методологије

Препоручује се:
- да се ова Методологија примјењује за сљедеће операторе регистроване у ФБиХ:
a) јавна комунална предузећа чији су оснивачи или власници ЈЛС или кантон;
b) КП и друга јавна предузећа која пружају водне услуге директним корисницима регионално;
c) друга правна лица којима је одлуком ЈЛС дато право на управљање водоводним и/или канализационим системима који покривају услужно подручје са више од 6.000 становника, или ако захваћају укупну количину воде већу од 900 m3/дан.
- да за све јавне водно-комуналне системе гдје цијене водних услуга нису изједначене за све категорије корисника, оснивачи проведу изједначавање цијене у року од пет (5) година од дана усвајања прве цијене услуге израчунате по овој Методологији.
- власницима јавних водно-комуналних система или оснивачу јавног оператора да осигурају предуслове за постизање оптималне продуктивности јавних оператора према прорачуну максималног броја упослених из Анекса II ове Методологије, у року од десет (10) година.
- ЈЛС да прорачун висине приуштљивости врше сваке три године, а по потреби и раније.
Ради лакше примјене израдиће се детаљније смјернице за коришћење Методологије.

Анекси Методологије

Прилози овој Методологији су слиједећи анекси, који чине њен саставни дио:
a) Анекс I - Образац за прорачун индекса ИЛИ;
b) Анекс II - Прорачун индикатора продуктивности оператора;
c) Анекс III - Процедура оцјене усаглашености приједлога израчуна цијене водних услуга са Методологијом;
d) Анекс IV - Преглед кључних индикатора пословања оператора.

АНЕКС I - ОБРАЗАЦ ЗА ПРОРАЧУН ИНФРАСТРУКТУРНОГ ИНДЕКСА ГУБИТАКА - "ИЛИ"

Инфраструктурни индекс губитака (Infrastructure Leakage Index – ИЛИ) је кључни показатељ којег су дефинисале ИWА (International Water Association – Међународна асоцијација за воде) и АWWА (American Water Works Association – Америчко удружење водовода). Он представља однос између актуелних годишњих стварних губитака и неизбјежних годишњих стварних губитака, тј. описује колико пута у водоводном систему више цури вода него што се не може избјећи.
Ово је данас у свијету најважнији индикатор за мјерење губитака у мрежи, али његов прорачун захтијева довољно техничко знање запосленика у водоводу о начину прорачуна водног биланса, као и провођење потребних мјерења. Ипак, потребно је нагласити да је без таквог знања нереално очекивати смањење губитака и зато је овај показатељ потребно уводити у праксу БиХ водовода, навиклих да неприходовану воду изражавају само у постоцима.
Формула за рачунање вриједности ИЛИ је дана са:
ИЛИ = ЦАРЛ / УАРЛ
При томе су ЦАРЛ (Current Annual Real Losses) Актуални годишњи стварни губици, те УАРЛ (Unavoidable Annual Real Losses) Неизбјежни годишњи стварни губици, такођер дефинисани од стране ИWА и АWWА.
ЦАРЛ представља стварну вриједност цурења воде у цјевоводу, тј. запремину воде која исцури кроз све врсте физичких кварова у систему, укључујући нпр. и прељеве на резервоарима, изражавају се у јединицама l/прикљ./дан (литара по прикључку на дан). Рачуна се приликом прорачуна водног биланса, на основу мјерења у мрежи укључујући и ноћна мјерења, када се највећи дио "потрошње" воде односи на цурења у мрежи. Може се рећи да је формула за прорачун дана са:
ЦАРЛ = укупна годишња цурења у мрежи / број прикључака / 365
УАРЛ представља референтну вриједност најниже могуће вриједности цурења воде у цјевоводу (при коришћењу најновијих технолошких достигнућа за смањење губитака), такођер се изражава у јединицама l/прикљ./дан (литара по прикључку на дан). Формула за прорачун је:
УАРЛ = (18 x Лм + 0,8 x Нц + 25 x Лп) x П
гдје је:
Лм: дужина цјевовода у мрежи (км)
Нц: укупни број прикључака у систему,
Лп: укупна дужина прикључних цијеви кроз приватне посједе,
П: просјечна вриједност притиска у систему (м).
Вриједност индикатора ИЛИ одређује једну од 4 дефинисане класе успјешности КП, при чему је препозната потреба различите класификације за развијене и неразвијене земље (двоструко су веће границе класа за неразвијене земље).
Та је класификација приказана наредном таблицом:

АНЕКС II - ПРОРАЧУН ИНДИКАТОРА ПРОДУКТИВНОСТИ ОПЕРАТОРА

МБУ= маx (Нп x Кпс или Нс x Кнс) + Кт x Нупов + Кwп x Нwп + Нпк x Кк (1)

(заокружено, без децималних мјеста)
МБУ – максималан број упослених код јавног оператора водовода, канализације и третмана отпадних вода, на крају циљног периода (10 година)
Нп – број прикључака водоводног система (ВС) у надлежности јавног оператора, у '000
Кпс – коефицијент сложености система у односу на број прикључака
Нс – број становника на водоводном систему, у '000
Кнс – коефицијент сложености система у односу на број становника
Кт – коефицијент за третман урбаних отпадних вода према таблици у наставку
Нупов - изграђени капацитет УПОВ-а (уређај за прочишћавање отпадних вода) изражен у броју еквивалентних становника (ЕС), у '000
Кwп – коефицијент за пречишћавање питке воде према таблици у наставку,
Нwп – број становника који се снабдијева са класичног постројења за питку воду (у '000)
Нпк – број прикључака канализационог система у надлежности јавног оператора гдје не постоји прикључак водоводног система у надлежности јавног оператора, у '000
Кк – коефицијент сложености система у односу на број прикључака само на јавни систем одводње отпадних вода (а гдје нема прикључака водоводног система у надлежности јавног оператора)

Кнс = Кп + Кс

Кп – коефицијент продуктивности према таблици у наставку,
Кс – коефицијент сложености система према таблици у наставку,

Кк = 2

Напомене:

- овај прорачун не користи се за регионалне операторе који врше само испоруку воде јавним операторима водовода и канализације.
- Кт се примјењује само за УПОВ-е капацитета најмање 3.000 ЕС.
- предузеће бира израчун укупног броја упослених по Нп или Нс, што је за њега повољније 1.
- за коефицијенте Кт из наредне таблице посматра се Нс као број становника прикључених на УПОВ, а за Кwп из табличне вриједности посматра се Нс као број становника који се снабдијева са класичног постројења за питку воду.

Коефицијенти сложености јавног система водовода и санитације – Кс износе:
Једноставни системи: 0
Мање сложени: 0.1
Средње сложени: 0.2
Сложени системи: 0.3
за све јавне системе који снабдијевају преко 6.000 становника или испоручују ≥900 m3/дан.
Коефицијент сложености (Кс) се добива на основу података параметара сложености јавних система, на основу прорачунског кс: умношка колона к2 (број ПС на ВС), к3 (број водозахвата и бунара) и к7 (дужина цјевовода ≥ ДН150), подијељен са к1 (број становника на ВС).
Прорачунски 𝑘𝑠=k2 x k3 x k7k1
SLIKA
Кс се у коначници усваја у износу:
"0", за прорачунски кс у вриједности 0.00-0.05 (једноставни системи);
"0.1", за прорачунски кс у вриједности 0.051-0.15 (мање сложени системи):
"0.2", за прорачунски кс у вриједности 0.151-0.25 (средње сложени системи);
"0.3", за прорачунски кс у вриједности ≥ 0.251 (сложени системи).

Напомене:

- Прорачуната вриједност МБУ формулом (1) се за јавног оператора водовода, канализације и третмана отпадних вода, који снабдијева мање од 6.000 становника и захвата више од 900 m3/дан, увећава за 1.
- За запосленика/цу постојећег јавног оператора који је ангажован/а на пружању више врста услуга, процјењује се удио његовог/њеног радног времена за сваку од тих услуга и у том омјеру се и води као број запослених лица. Нпр. ако запосленик/ца ради 50% радног времена на пружању услуга водоснабдијевања, а других 50% на пружању услуга одводње крутог отпада, рачуна се за потребе прорачуна индикатора продуктивности оператора као пола запосленог лица.

АНЕКС III - ПРОЦЕДУРА ОЦЈЕНЕ УСАГЛАШЕНОСТИ ПРИЈЕДЛОГА ИЗРАЧУНА ЦИЈЕНА ВОДНИХ УСЛУГА

Преглед комплетности достављене документације:

Да ли достављена документација у циљу разматрања цијене водних услуга укључује:
- Анализу проведбе важећег пословног плана оператора који пружа водне услуге за претходни период ДА / НЕ
- Важећи план пословања оператора који пружа водне услуге, који укључује Анализу проведбе претходног плана расхода и прилива, појединачно за сваку од водних услуга које се пружају, као и план расхода и прилива за наредни релевантни период (препоручује се не дужи од једне године), појединачно за сваку од водних услуга које се пружају ДА / НЕ
- Извјештај о проведеном рачуноводственом раздвајању трошкова по трошковним центрима ДА / НЕ
Одговори на сва питања требају бити ДА, у супротном се документација враћа предлагачу на допуну.

Преглед садржаја достављене документације:

Извјештај о проведеном рачуноводственом раздвајању трошкова и прихода по трошковним центрима, који садржи и финансијске извјештаје који се достављају надлежним тијелима (издвојено по оперативним трошковима, трошковима инвестиционог одржавања и трошковима капиталног инвестирања), треба прегледати да ли испуњава наредне услове, прописане одредбама ове Методологије:
- Да ли је оператор дефинисао јасно раздвојене трошковне центре и тиме омогућио издвојено књижење трошкова, као и прихода, услуге водоснабдијевања од услуге одводње отпадних вода, као и од услуге пречишћавања отпадних вода, те свих других врста услуга које такав оператор пружа ДА / НЕ
- Да ли су исказани трошкови пословања из претходног периода, који се обавезно достављају као дио документације достављене у циљу разматрања цијене водних услуга, разврстани по сваком дефинисаном трошковном центру, те јесу ли књижени директно на одговарајући трошковни центар, и то на најнижи односни подтрошковни центар који је дефинисан ДА / НЕ
- Да ли су индиректни трошкови попут трошкова рачуноводства, управе и сл. књижени на одговарајућем трошковном центру заједничких послова, те да ли је дефинисан кључ (појединачно по врсти трошка или збирно за све такве трошкове) којим се накнадно врши редистрибуција ових трошкова на сваку од појединачних врста услуга ДА / НЕ
- Ако је оператор КП које осим водних услуга пружа и друге врсте услуга, да ли су формирани односни трошковни центри за остале услуге појединачно и да ли су њихови односни трошкови и приходи књижени засебно, на тако формиране трошковне центре ДА / НЕ
- Да ли је оператор направио попис свих сталних средстава и периодичну процјену текуће вриједности, односно ревалоризацију ако је стално средство књижено, као и ванкњижну процјену према стварним цијенама на тржишту, ако средство из било којег разлога није евидентирано у књизи сталних средстава ДА / НЕ
- Да ли је оператор припремио транзициони план за постепено укључивање пуног трошка амортизације из претходне тачке у цијену водних услуга, те да ли је тај план уоквирен у највише десет (10) година ДА / НЕ
- Да ли су приливи прикупљени по основу фиксног дијела цијене засебно књижени и средства овим путем прикупљена коришћена само за дефинисане сврхе, да ли је такав трошак посебно образложен у финансијским извјештајима ДА / НЕ
- Да ли су приливи прикупљени по основу обрачуна пуних трошкова амортизације трошени искључиво на инвестиционо одржавање и функционисање система на који се цијена односи ДА / НЕ
- Да ли су приливи прикупљени по основу остварене јединичне цијене m3 воде засебно књижени, те да ли су тако прикупљена средства коришћена само за сврхе за покривања оперативних трошкова, инвестиционог одржавања и капиталних инвестиција, да ли је такав трошак посебно образложен у финансијским извјештајима ДА / НЕ
- Да ли су приливи остварени по основу дијела цијене који се односи на реално обрачунату амортизацију на сва стална средства (за инвестиционо одржавање) трошени искључиво на начин одређен пословним планом, који укључује план и програм смањења неприходоване воде те редовне замјене елемената инфраструктурног система ДА / НЕ
Одговори на сва питања требају бити ДА, у супротном се документација враћа предлагачу на допуну.
Документ анализе проведбе важећег пословног плана оператора за претходни период, као и важећи план пословања оператора, треба прегледати да ли испуњавају наредне услове, захтијеване овом Методологијом:
- Да ли план пословања који је доставио оператор садржи:
- План оптимизације броја запослених за наредни период, додатно са транзиционим планом и пројекцијом када ће се број запослених који су ангажирани у функцији пружања укупних водних услуга, свести на препоручену циљну вриједност, овисно о величини и сложености инфраструктурног система ДА / НЕ
- План смањења и/или контроле неприходоване воде за наредни период, додатно са пројекцијом када ће се постотак губитака свести на величину послије које више није исплатно даље смањивање, те када ће се инфраструктурни индекс цурења (индекс ИЛИ) свести на вриједност мању од 4 ДА / НЕ
- План оптимизације осталих трошкова, гдје је оптимизација могућа примјеном нових технологија или побољшаним управљањем ДА / НЕ
- План унапређења наплате, ако иста износи мање од 95% ДА / НЕ
- План унапређења мјерења у мрежи ДА / НЕ
- План унапређења управљања средствима, укључујући и комплетирање пописа свих сталних средстава и процјене текуће набавне вриједности ДА / НЕ
- План капиталних улагања, ако је одобрен за укључивање у цијену у складу са начелом приуштљивости ДА / НЕ
- Анализу проведбе претходног плана расхода и прилива, појединачно за сваку од водних услуга које се пружају ДА / НЕ
- План расхода и прилива за наредни релевантни период (препоручује се не дужи од једне године), појединачно за сваку од водних услуга које се пружају ДА / НЕ
- Да ли план пословања који је доставио оператор садржи вриједности за претходне три године (односно за цијели претходни период пружања ових услуга ако је исти краћи од три године), као и пројекције вриједности за најмање наредне три године, те дугорочне циљне вриједности и очекивано вријеме њиховог достизања за сљедеће кључне показатеље/индикаторе успјешности:
- Неприходована вода (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 25% или мање) ДА / НЕ
- Постотак мјерења потрошача и водозахвата (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 100%) ДА / НЕ
- Просјечан број дана наплате (изражено у броју дана, препоручена дугорочна циљна вриједност је 90 дана или мање) ДА / НЕ
- Постотак наплате (изражено у %, препоручена дугорочна циљна вриједност 96% или више) ДА / НЕ
- Продуктивност оператора (број запослених на хиљаду корисника услуга, за све водне услуге), према прорачуну максималног броја запослених на крају циљног периода овисно о величини и сложености инфраструктурног система ДА / НЕ
- Покривеност оперативних трошкова (изражено у %, препоручена циљна вриједност 100%) ДА / НЕ
- Приуштљивост услуга (изражено у %, препоручена вриједност до највише 4%) ДА / НЕ
Одговори на сва питања морају бити ДА, у супротном се документација враћа предлагачу на допуну.