Утврђен сет законских рјешења из области рада и социјалне политике

Влада Федерације Босне и Херцеговине данас је на сједници у Мостару, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, утврдила приједлоге четири законска рјешења. Ријеч је Приједлогу закона о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа, затим Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о јединственом регистру корисника готовинских накнада на које се не уплаћују доприноси, као и Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о хранитељству у ФБиХ, те Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о родитељима његоватељима у ФБиХ. Влада је, такођер,  утврдила и Нацрт  закона о измјенама и допунама Закона о заштити цивилних жртава рата у ФБиХ.

Приједлогом закона о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа уређују се права и обавезе Федерације БиХ у утврђивању и провођењу укупних мјера којима се поспјешују и унапређују увјети за запошљавање, основни принципи у посредовању за запошљавање, статус незапослене особе, материјална и социјална сигурност, активна политика запошљавања, као и организација и рад Федералног завода за запошљавање, те јавних служби за запошљавање кантона, затим финансирање укупне дјелатности запошљавања и друга питања у вези са посредовањем у запошљавању.

Данас предложене измјене и допуне Закона о јединственом регистру корисника готовинских накнада на које се не уплаћују доприноси, између осталог, имају за циљ проширење функционалног обухвата Закона, како би се створиле претпоставке за успостављање техничке инфраструктуре која омогућава аутоматску размјену података између надлежних институција на свим нивоима власти у ФБиХ. Такођер, предлагач је образложио да једна од предложених измјена представља кључни технички и стратешки корак ка дигитализацији управних поступака, у складу са препорукама Европске комисије о модернизацији јавне управе. Дефинира се и „Дигитална интероперабилна платформа“ (ДИП) која, како је образложено, представља кључну допуну Закона којом се омогућава његова техничка имплементација.

Тиме се законодавни оквир проширује са евиденцијског на оперативно-дигитални, чиме се стварају предуслови за функционалну интеграцију социјалних сервиса, ефикаснију обраду захтјева и усклађеност са принципима модерне јавне управе. Успоставом ДИП-а, истакнуто је даље, осигурат ће се благовремен, ажуран и прецизан пријенос података у Јединствени регистар који представља један од основних извора података за успоставу Друштвене карте у Федерацији БиХ. 

Када је ријеч о предложеним измјенама и допунама Закона о хранитељству у ФБиХ, образложено је да се један од кључних разлога за њихово доношење односи на постојећи систем финансирања хранитељства. Истакнуто је да се током проведбе Закона показало да висина хранитељских и накнада за издржавање храњеника више не одговара стварним трошковима живота, нити нивоу одговорности коју хранитељи свакодневно преузимају, као и да постојећи модел обрачуна хранитељске накнаде, у пракси није осигуравао одговарајуће вредновање рада храњенитеља нити је представљао довољно снажан потицај укључивању нових хранитељских породица Између осталог, наведено је и да још један важан разлог за доношење ових измјена представља потреба успостављања организираног и континуираног система стручне подршке хранитељима и храњеницима.

Надаље, циљ предложених измјена и допуна Закона о родитељима његоватељима у ФБиХ, како је образложио предлагач, није само отклањање уочених недостатака, већ и унапређење правне јасноће, уједначавање праксе и осигуравање учинковитијег Система подршке породицама дјеце и лица са инвалидитетом. У коначници, доношење измјена и допуна Закона треба резултирати квалитетнијим, праведнијим и функционалнијим нормативним оквиром који ће у већој мјери одговарати стварним потребама корисника, осигурати већу правну сигурност, те допринијети јачању социјалне солидарности и одговорности друштва према најрањивијим групама.

Данас утврђени Нацрт  закона о измјенама и допунама Закона о заштити цивилних жртава рата у Федерацији БиХ, међу осталим, подразумијева допуну листе права особа за дјецу посебне категорије цивилних жртава рата, а једном од измјена и допуна Закона јасније се прецизирају питања држављанства, пребивалишта/боравишта као услова за подношење захтјева за остваривање статуса и права по овом закону, као и питања надлежности за рјешавање по запримљеним захтјевима. Образложено је да су се у току примјене овог закона појавиле ситуације да особе које испуњавају услове за остваривање статуса посебне категорије цивилних жртава рата, нису могле поднијети захтјев, јер у моменту страдања су биле бх. држављани, а одрекле су се бх. држављанства због немогућности да исто задрже у складу са прописима државе чије држављанство су стекле. Наведени проблем је ријешен омогућавањем тим особама да поднесу захтјев центру за социјални рад према свом избору. Нацрт измјена и допуна предвиђа и отклањање недоумица по питању наставка кориштења права особама којима је по старом закону престало право због напуштања БиХ дуже од три мјесеца, или ступања у брак или ванбрачну заједницу. Такве особе могу поднијети захтјев за наставак кориштења права према мјесту посљедњег пребивалишта.