Утврђен Нацрт закона о социјалним услугама у ФБиХ

Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике утврдила је Нацрт закона о социјалним услугама у ФБиХ, те га упутила у даљњу парламентарну процедуру. Овим законом уређују се појам и садржај социјалних услуга, значење појединих израза, корисници социјалних услуга, те начела социјалне заштите при пружању и кориштењу социјалних услуга, као и социјалне услуге. Уређују се и мрежа социјалних услуга, као и осигурање ових услуга и методологија за утврђивање цијена услуга, затим надлежности и поступак за остваривање права на социјалне услуге, пружаоци, те услови за пружање социјалних услуга и лиценцирање пружаоца социјалних услуга, повјерљиве информације и регистри, финансирање, надзор и друга питања од значаја за пружање и остваривање права на социјалне услуге у ФБиХ

У основним начелима на којима почива пружање социјалних услуга, овим нацртом закона, истичу се начела хуманизма и поштивања основних људских права и слобода, затим укључивања корисника социјалних услуга, те најбољег интереса корисника социјалних услуга. Прецизира се да су корисници социјалних услуга д‌јеца и одрасла лица у стању социјалне потребе, који су држављани БиХ с пребивалиштем на територију Федерације, као и страни држављани који социјалне услуге, утврђене одредбама овога закона, користе у складу с важећим прописима у нашој земљи, међународним уговорима и конвенцијама. Предвиђено је да се прописима кантона или јединица локалне самоуправе може проширити круг корисника социјалних услуга у складу с њиховим специфичним потребама и програмима развоја социјалне заштите на подручју њихове мјесне надлежности.

Између осталог, у складу с одредбама овог нацрта закона, прецизирано је да се социјалне услуге пружају према хитности интервенције, стању социјалне потребе, приоритету услуга и мјерама утврђеним индивидуалним планом. С циљем побољшања квалитета његова живота и укључености у заједницу, социјалне услуге се кориснику примарно пружају у његовом дому или у локалној заједници кроз ванинституционално социјално збрињавање и социјалну подршку.

Образложено је да Нацрт овог закона представља квалитетан правни оквир за хармонизацију постојећих и развој нових социјалних услуга, уједначавање услова за пружање социјалних услуга, лиценцирање пружаоца социјалних услуга, те ствара правне претпоставке за системско кориштење постојећих потенцијала пружаоца социјалних услуга који д‌јелују у невладином сектору. Појашњено је и да предвиђена законска рјешења отклањају највећи дио уочених проблема у погледу успостављања и спровођења минималних стандарда стручног рада и испуњавања неопходних инфраструктурних предуслова од пружаоца социјалних услуга за квалитетно пружање услуга њиховим корисницима. Надаље, значајно се професионализира стручни рад, уводи се интерни, те побољшава стручни и инспекцијски надзор, док се у односу на постојећи обезбјеђује додатни модалитет финансирања социјалних услуга кроз осмишљавање и развијање посебних програма за пружање одређених социјалних услуга, посебно у оним срединама у којима оне нису успостављене или развијене у одговарајућој мјери. Наглашено је и да је у протеклом периоду о овом закону у форми преднацрта реализиран процес јавних консултација са заинтересираним правним и физичким лицима.

Предлагач закључује да је релевантност и оправданост доношења овог закона неупитна, будући да тренутна законска рјешења не прате основна начела процеса социјалног укључивања посебно рањивих група и појединаца и деинституционализације утемељене на заштити основних људских права и најбољег интереса лица којима је потребно социјално збрињавање и подршка. Такодер, наглашено је да се постојећи правни оквири не подударају са стратешким опред‌јељењем законодавне и извршне власти у Федерацији да настави са јавним ангажманом на повећању квалитете живота д‌јеце, лица с инвалидитетом и старих лица, те да кроз досљедно спровођење реформских процеса у области социјалне и д‌јечје заштите обезбиједи услове за пружање подршке лицима којима је иста неопходна, те имплементира међународно утемељено право према којем свако лице има право на живот достојан човјека.

Осим тога, овај закон представља и одговор на потребу за системским промјенама које је неопходно провести у области традиционалног начина бриге о корисницима и задовољавања њихових потреба. На крају је истакнуто и да овај закон представља одговарајући правни инструмент помоћу којег ће се створити кључне правне претпоставке за развијање ефикасног и одрживог система социјалног збрињавања и подршке група и појединаца у стању социјалне потребе, као и за остварење основних циљева у изградњи друштва осјетљивог на потребе својих најрањивијих чланова.