О потенцијалној буџетској подршци Европске уније за ублажавање негативних посљедица енергетске кризе у БиХ

Влада Федерације БиХ прихватила је на данашњој сједници информацију о потенцијалној буџетској подршци Европске уније (ЕУ) Босни и Херцеговини у циљу ублажавања негативног социо-економског утјецаја енергетске кризе. Данас донесеним закључцима Федерална влада подржава Вијеће министара БиХ у поступку усвајања Акционог плана/мапе пута који је припремила Делегација ЕУ у БиХ, како би се створиле претпоставке за потписивање уговора у оквиру Пакета енергетске подршке.

Како се наводи у информацији, током посјете предсједнице Европске комисије (ЕК) Урсуле вон дер Лаyен нашој земљи 28. октобра ове године, представљен је енергетски пакет за Западни Балкан вриједан 500 милиона еура, од чега је 70 милиона намијењено директно за санирање посљедица поскупљења енергената за привреду и угрожена домаћинства у БиХ.

Према ставу Делегације ЕУ, од укупног износа средстава намијењених БиХ, предвиђено је да се она дијеле између ентитета и Брчко Дистрикта и то у омјеру 66 посто за ФБиХ, 33 посто за РС и један посто за Брчко Дистрикт. Између осталог, овај програм предвиђа и обавезу домаћих власти да донесу програм утрошка средстава ове буџетске подршке. У информацији се истиче важним да БиХ усвоји одређене прописе и политике, те да се наставе проводити мјере подршке најугроженијој популацији попут субвенционирања рачуна за струју у Федерацији БиХ. 

Иначе, буџетска подршка је механизам који функционира на начин да држава корисница буџетира и исплати средства крајњим корисницима, а онда их ЕК рефундира држави према унапријед договореној схеми. У овом случају БиХ, уколико испуни услов за исплату прве транше кроз усвајање Акционог плана/мапе пута, може и првом кварталу 2023. године очекивати алокацију 90 посто средстава од цјелокупног износа, а преосталих 10 посто, као друга транша, бит ће уплаћено БиХ током 2024. године на основу процјене ЕК о напретку државе у провођењу договорених мјера.

Прва мјера подразумијева субвенцију којом је предвиђено да се, од укупног броја од 165.000 угрожених домаћинстава која би имала ову подршку за превазилажење посљедица пораста цијена рачуна за гријање у 2022/23., на Федерацију БиХ односи 109.000 корисника. С тим у вези, у што краћем року бит ће утврђени критерији те од свих опћина у ФБиХ осигурани подаци, односно приједлог листе корисника/домаћинстава најугроженијих категорија којима је ова помоћ најпотребнија.

Такођер, Влада ФБиХ ће именовати радну групу за праћење и имплементацију буџетске подршке од ЕУ, а коју ће чинити представници ресорних федералних министарства, институција и стручних служби.

Федерална влада обавезала је и надлежне федералне органе управе и Фонд за заштиту околиша ФБиХ, да подузму активности на утврђивању још двије листе корисника ради провођења ове ЕУ подршке, и то када је у питању енергетска ефиканост за стамбене објекте, те подршка микро, малим и средњим предузећима. Наиме, како је наведено у информацији, планирана је финансијска подршка енергетске ефикасности за укупно 4.000 стамбених објеката у БиХ, од чега се на ФБиХ односи њих 2.600. У плану је и подршка за 400 микро, малих и средњих предузећа у БиХ ради осигурања континуитета пословања, а од тог броја, у складу с критеријима расподјеле, у ФБиХ је њих 264.

Влада ФБиХ задужила је надлежне федералне органе управе да се, након идентификације све три категорије корисника, морају обратити Федералном министарству финансија ради отварања кода пројекта у буџету, како би поднијели своје коригиране финансијске захтјеве за планирање ових средстава у федералном буџету за наредну годину. Такођер, радна група имат ће обавезу да благовремено извјештава Владу о свим важним питањима процеса припреме и провођења буџетске подршке за енергетске потребе.