Новалић: Због јачања енергетске независности треба нам закон о порезу на угљиководонике

Премијер Федерације Босне и Херцеговине Фадил Новалић упутио је ургенцију руководству Дома народа Парламента Федерације БиХ да се на дневни ред прве наредне сједнице тог дома стави усвајање Приједлога закона о порезу на угљиководонике у ФБиХ.

Овај закон је у парламентарну процедуру премијер упутио у децембру 2019. године, а Представнички дом Парламента ФБиХ усвојио га у јануару 2020. Веома је важан са аспекта истраживања нафте и плина у Федерацији и њене енергетске независности.

Премијер Новалић је подсјетио да се Федерација БиХ још 2014. године опредијелила да крене у пројекат истраживања нафте и плина, због индиција да постоје њихова лежишта. Предложени закон је дио пројекта јер представља значајан дио фискалне политике у овој области.

- С обзиром на то да се у наредном периоду планира расписивање међународног јавног позива за истраживање нафте и плина, неопходно је усвајање овог закона и његово ступање на снагу прије. У супротном свако додатно увођење нових фискалних намета (пореза и накнада за ову индустрију), овој индустрији бит ће онемогућено на период трајања уговора, односно, око 30 година - упозорио је Новалић.

У образложењу своје молбе Дому народа, премијер Новалић подсјећа како енергетска тржишта посљедњих дана потреса неизвјесност снабдијевања нафтом и плином која је изазвана дешавањима у Украјини.

- То посљедично има негативан ефекат на одрживост економије и будућег привредног раста у Федерацији БиХ, с обзиром на то да се оба енергента увозе и да постоји потпуна овисност о њима. Овисност о енергентима, као и велике осцилације у цијенама, што се може очекивати у будућности, може бити прилика да се окренемо домаћим изворима који могу бити ослонац одрживости и расту. Енергенти као што су нафта и плин су покретачи привредног раста, а у данашње вријеме, доступан енергент значи јефтин енергент, те је енергетска неовисност питање одрживости и сигурности сваке државе - истакао је у допису предсједавајућем Дома народа Парламента ФБиХ Томиславу Мартиновићу.

Указујући на потребу да се убрза темпо наставка пројекта истраживања нафте и плина, Новалић напомиње да су у току активности пружања техичке помоћи Одјела Владе САД-а за енергетске ресурсе путем пројекта “Помоћ Федерацији БиХ у енергетском управљању и капацитетима (ЕГЦИ) у фази истраживања и производњи нафте и плина у ФБиХ”. Урађене су прелиминарне процјене економских модела које указују на то да је укупно учешће фискалног оптерећења без увођења екстра пореза кроз овај закон око 20 посто, што је испод свих граница у земљама извозницима нафте и плина.

Иначе, овакви пројекти из енергетске области у ФБиХ регулирани су дијелом кроз конецесионе, а дијелом кроз порезне накнаде под које потпада истраживање и експлоатација угљиководоника.

Федерални министар енергије, рударства и индустрије Нермин Џиндић, такођер, наглашава како су поремећаји на тржишту прилика да се инвестира у истраживања у експоалтацију нафте и плина.

- Тржиште показује много већу заинтересираност компанија за лежишта која се налазе на подручју Федерације. Очекујемо да ћемо након усвајања закона о порезу на угљиководинке врло брзо расписати јавни позив, на који би се могао јавити већи број компанија - изјавио је Џиндић.

Подсјећања ради, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије 23. децембра 2019. године објавило је већ међународни јавни позив нафтним компанијама за додјелу концесије за истраживање и експлоатацију нафте и плина у ФБиХ. Иницијално је постојала велика заинтересираност нафтних компанија. Међутим, појавом пандемије коронавируса, дошло је до финансијских изазова, затварања граница, те званично понуде нису пристигле, иако је рок пријаве био продужен до краја 2020. године.

На основу извршене анализе и реинтерпретације постојећих геолошких података Тузланског базена утврђен је знатно већи потенцијал тог базена у односу на раније процјене, укључујући и Схеллову анализу из 2013. године. 

Са аспекта потенцијалних резерви, овај базен је врло атрактиван за мале и средње нафтне компаније. Такођер, на основу доступних података и аналогије са сличним базенима потврђена је значајна потенцијалност Вањских Динарида и Посавског кантона за проналазак угљиководоника