Нема пада прихода од нерадне нед‌јеље

Најновији квартални подаци Порезне управе Федерације БиХ потврђују да одлука о увођењу нерадне нед‌јеље није довела до смањења промета у сектору трговине, већ напротив, да је укупни малопродајни промет забиљежио раст. Према достављеним подацима у периоду од 17. новембра 2023. до 17. фебруара 2024. године, укупан фискализовани промет остварен у сектору малопродаје у Федерацији БиХ износио је 3,74 милијарде КМ, док је годину дана касније, након примјене одлуке о нерадној неђељи, тај износ повећан на 3,81 милијарду КМ, што представља номинални раст од 67,2 милиона КМ, саопћено је из Федералног министарства трговине.

- Ови подаци јасно показују да тврдње о наводном економском паду због нерадне неђеље нису тачне. Пракса показује да су потрошачи једноставно прилагодили своје потрошачке навике и куповину пребацили на друге дане у седмици. Осим тога, побољшани су радни услови за запослене у сектору трговине, што је био један од кључних циљева ове одлуке – рекао је федерални министар трговине Амир Хасичевић.

Један од главних аргумената противника нерадне нед‌јеље био је да ће забрана рада у Федерацији БиХ потакнути грађане да одлазе у Републику Српску ради куповине, чиме би се приход "прелио" у други ентитет. Међутим, фискални подаци не потврђују ову претпоставку, трговине у Федерацији БиХ не биљеже пад промета, што указује на то да евентуална потрошња грађана у РС-у нед‌јељом није имала значајан утјецај на економске токове Федерације БиХ.

- Анализа фискалних података показује да нед‌јељна потрошња грађана Федерације БиХ у тржним центрима унутар ентитета Република Српска није имала значајан макроекономски утјецај на укупни промет у малопродајном сектору Федерације БиХ. Преусмјеравање потрошачких навика на остале дане у седмици резултирало је очувањем стабилности прихода. Овим се демантује наратив да је нерадна нед‌јеља довела до осјетног одлива прихода и дестабилизације трговинског сектора у Федерацији - истакао је министар Хасичевић.

Одлука о увођењу нерадне нед‌јеље донесена је на иницијативу Синдиката трговачких радника, уз широку подршку послодаваца, парламентараца, удружења потрошача и грађана. Анкете проведене међу потрошачима показале су да више од 70 посто грађана подржава ову мјеру, док су радници у трговини истакли да је нерадна неђеља значајно побољшала квалитет њиховог живота, те да би укидање нерадне нед‌јеље поново значило удар на радничка права.

- Радници су се прилагодили, потрошачи су се прилагодили, а резултати показују да није дошло до смањења промета. Напротив, биљежимо номинални раст промета у Федерацији БиХ за прва три мјесеца од увођења нерадне нед‌јеље у трговинама. То значи да смо постигли двоструку корист, заштитили раднике и задржали стабилност тржишта. Подсјећам да је нерадна нед‌јеља уврштена у Закон о унутрашњој трговини на иницијативу Синдиката трговачких радника, да је нерадна неђеља добила пуну подршку послодаваца који су тада истакли да им је најважније задовољство њихових упосленика и у коначници да су и грађани у јавним расправама, а касније и парламентарци дали пуну сагласност за овај закон и увођење нерадне нед‌јеље - каже министар Хасичевић.

Како би се задовољиле специфичне потребе туристичког сектора, одређени објекти су изузети из ове регулативе, попут занатских радњи, сувенирница, угоститељских објеката, цвјећара, пекара, продајних објеката који су у саставу жељезничких и аутобуских станица, аеродрома, хотела, вјерских и културних комплекса, музеја, паркова природе, бензинских пумпи.

- Дакле, фискални подаци јасно показују да увођење нерадне нед‌јеље, односно примјена члана 18. Закона о унутарњој трговини, није имало негативан економски учинак на трговину у Федерацији БиХ. Напротив, промет је повећан, а аргументи да ће се купци масовно пребацити на куповину у РС нису се показали тачним. Ова мјера тако остаје примјер успјешног баланса између заштите радничких права и очувања економских интереса трговинског сектора - поручио је министар Хасичевић.