Влада Федерације БиХ је од фебруара ове године фокусирана на доношење и проведбу бројних мјера и програма подршке грађанима, а којима настоји ублажити негативне посљедице поскупљења изазваних инфлацијом усљед украјинске кризе. Приоритет је очување и наставак економске стабилности, а како би се из раста бруто друштвеног производа и наплате јавних прихода што више новца могло усмјерити становништву, а посебно социјално најугроженијим категоријама.
Мјере се односе на једнократне новчане подршке становништву, те путем субвенционирања рачуна за електричну енергију, подјеле пакета основних животних намирница и хигијенских средстава. Програми Владе ФБиХ обухватају укупно око милион особа у Федерацији БиХ.
Уредбом о помоћи становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, Влада Федерације је прво осигурала исплату једнократних помоћи од 100 КМ пензионерима, борачким категоријама и цивилним инвалидима. То је укупно више од 530.000 становника који су у аугусту и септембру примили ову врсту накнаде на своје трансакцијске рачуне.
Ради даље заштите пензионера од инфлаторних удара, Владином прошломјесечном одлуком одређено је и треће овогодишње повећање за примаоце најнижих пензија. Након што су у априлу и јуну за укупно 11 посто повећане све пензије изузев највиших, за популацију која прима минималне, слиједи још пет посто повећања, почев од исплате новембарских пензија.
Допуном Уредбе о помоћи становништву усљед раста индекса потрошачких цијена, Влада је за још 270.000 незапослених особа у Федерацији обезбиједила исплату једнократне накнаде од по 100 КМ из федералног буџета. За проведбу су задужене кантоналне службе за запошљавање, а рок за завршетак исплате је 20. децембар.
Федерална дирекција робних резерви с крајем септембра завршила је први круг подјеле пакета са основним животним намирницама и хигијенским потрепштинама за 17.000 корисника из категорије становника у стању социјалне потребе. Исти корисници ће ове пакете помоћи добити и у другом кругу подјеле до краја новембра.
Иначе, поступајући по Владиној одлуци из марта ове године, Федерална дирекција робних резерви подијелила је и 1,4 милиона литара плавог дизела, у оквиру чега је сваки регистрирани пољопривредни произвођач добио 50 литара дизела по хектару.
Додатно, Владином уредбом је омогућено послодавцима да исплате једнократну помоћ у висини до 1.080 КМ запосленима. Предвиђено је да се најкасније до краја ове године на тај начин помогне радницима, а послодавци који то учине ослобођени су плаћања пореза и доприноса на износ исплаћене подршке.
У немогућности да утјече на цијене плина и нафте, Влада из Буџета ФБиХ у складу са својом одлуком у петомјесечном раздобљу субвенционира и рачуне за струју за око 65.000 породица, у укупном износу од по 100 КМ.
Од 12. новембра ове године на снагу је ступила Одлука Владе ФБиХ о прописивању мјере непосредне контроле цијена одређивањем највишег нивоа цијене за пелет, која је по тони у свим паковањима у малопродаји ограничена на 480 КМ плус ПДВ (561,60 КМ). Разлог за доношење ове мјере је превенција и сузбијање нереалног утврђивања цијена и евентуалног непоштеног понашања појединих произвођача и трговаца пелетом, заштита економских интереса грађана и омогућавање уредне снабдјевености тржиштем.
Како би спријечила могуће злоупотребе тренутног стања ради остваривања већих профита, Влада је оставила на снази мјере о ограничавању цијена, које је донијела у вријеме пандемије коронавируса. Ријеч је о одлукама о прописивању мјера непосредне контроле цијена утврђивањем максималне висине маржи за основне животне намирнице и друге производе, те нафтне деривате.
Ограничење се односи на 17 врста прехрамбених производа, што обухвата око 535 производа, гдје марже у велепродаји не смију прелазити шест посто, а у малопродаји максималну висину од осам посто на набавну цијену на дан 31.12.2020. године. Кад је у питању гориво, онима који обављају дјелатност трговине на велико нафтним прерађевинама прописана је максимална висина марже у износу од 0,06 КМ по литри, а за трговце на мало од 0,25 КМ по литри.
Директна издвајања буџетских средстава грађанима
Остајући привржена принципу да вишак јавних прихода директно усмјерава грађанима којима су они најпотребнији, Влада је у 2022. години повећала пензије и борачке накнаде, те значајно већа средства издвојила за пољопривреду и робне резерве с циљем интервенције на цијене хране. Такођер, усвојени су закони који пружају материјалну подршку одређеним категоријама, попут родитеља његоватеља и дјеце која долазе из материјално угрожених породица.
Ове године три пута се повећавају пензије. Прва два пута повећане су за укупно 11 посто свим пензионерима, изузев оним са највишим примањима. На иницијативу премијера Фадила Новалића, треће повећање од пет посто добит ће корисници најнижих пензија, почев од обрачуна за новембар 2022. године, чиме су за ову категорију повећана примања за укупно 16 посто у овој години.
У априлу ове године донесен је и сет измјена борачких закона у које је уведена тзв. швицарска формула, а која гарантира раст накнада борачким популацијама сваке године, у зависности од раста БДП-а и цијена. Тако је за више од 104 хиљаде корисника борачких накнада издвојено додатних 20 милиона КМ, а овогодишњи буџет Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата већи је од 358 милиона КМ. Из Буџета Федерације практично се дневно издваја око милион КМ за ратне војне инвалиде, демобилизиране борце, шехидске и породице погинулих бранилаца и добитнике највиших признања.
На приједлог Владе ФБиХ, усвојено је више системских законских прописа који имају социјални карактер и уређују област мјесечних примања особама у стању социјалне потребе, а са којима се уједно растерећују кантонални буџети.
На снагу је тако ступио Закон о родитељима његоватељима ФБиХ за чије провођење ће се годишње издвајати 27 милиона КМ из федералног буџета. Према том закону, један од родитеља или скрбника који води бригу о особи с инвалидитетом има право на мјесечну накнаду у висини најниже нето плаће у ФБиХ (тренутно је то 543 КМ), уз припадајуће доприносе за ПИО, здравствено и осигурање за вријеме незапослености.
Почиње и примјена Закона о материјалној подршци породицама с дјецом у ФБиХ. С њим је загарантирано право на дјечији додатак у мјесечном износу од 103,17 КМ дјеци из породица слабијег имовинског стања и социјално угрожених, и то до њихове 18. године. Овим законом је обухваћено око 80.000 дјеце у ФБиХ.
Такођер, за све незапослене породиље у ФБиХ, без обзира на то из којег су кантона, укинут је приходовни ценсус при остваривању права на новчану помоћ, чиме је број корисница с пријашњих 2.100 повећан на више од 9.000. Њихове мјесечне накнаде не могу бити ниже од 55 посто најниже плаће у ФБиХ у првој години након порода, што тренутно износи 298,65 КМ. Кантонима остаје могућност да повећавају овај износ накнада, што су неки већ и учинили те издвајају мјесечно и до 1.000 КМ породиљама.
Влада ФБиХ је интервенирала и доносећи нове мјере пронаталитетне политике са измјенама Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи. Он су донесене како би се са 10 милиона КМ годишње свим паровима у ФБиХ омогућило да под једнаким увјетима имају право на лијечење стерилитета на терет Буџета Федерације.
Влада ФБиХ проводи и посебне пројекте подршке младима. Тако је ове године за програме Федералног завода за запошљавање осигурала 61 милион КМ. За стамбено збрињавање младих под повољним увјетима код Унион банке д.д. Сарајево, обезбијеђено је укупно 30 милиона КМ ове године, као и претходне четири. За ресоре културе и спорта, те образовања и науке који су намијењени највећим дијелом за подршку младима из овогодишњег федералног буџета издвојено је 28 милиона КМ.
За повратничке популације из Буџета ФБиХ ове године издвојено је 45,4 милиона КМ, што је дупло више него лани.
Иако је раст цијена изазван вањским факторима, као посљедица пандемије и рата у Украјини, Влада ФБиХ је интервенирајући на пољу јачања прехрамбене независности, у федералном буџету за ову годину за пољопривреднике осигурала рекордних 106 милиона КМ, што је повећање за 22 посто у односу на 2021. Кроз субвенције је креиран и амбијент за стабилну домаћу производњу млијека.
Ове године из Буџета ФБиХ први пут је издвојено 20 милиона КМ за Федералну дирекцију робних резерви, што је десет пута више него икад до сада.
Интервенирајући на пољу јачања енергетске независности Федерације, Влада је, док су цијене електричне енергије на европском тржишту енормно расле, осигурала да у овој години не буде поскупљења струје за домаћинства. Стављени су у погон блокови 4 и 5 термоелектрана Тузла и Какањ.
Уочи гријне сезоне Влада је посебно интервенирала код Вијећа министара БиХ, иницирајући привремену забрану извоза пелета и огријевног дрвета током зиме, како би се заштитили грађани од енормних повећања цијена те спријечило екстрапрофитерство појединих произвођача и трговаца огрјевом.
У септембру је из Владе ФБиХ упућен и захтјев на ниво државе да се привремено укине ПДВ за испоруке природног плина како би се додатно ублажио удар на буџете грађана због неминовног поскупљења овог енергента.
Из Федералне владе је исказана подршка и приједлогу за привремено укидање акциза на гориво, али и то је одлука на коју ентитети немају утицаја, него се доноси у Парламентарној скупштини БиХ.
Влада је као и претходне двије, и ове године из Буџета ФБиХ исплатила 239 милиона КМ подршке кантоналним и опћинским буџетима.
Све ово је потврда чињенице да је Федерација понијела и носи највећи терет борбе и с пандемијом и са инфлацијом. Истовремено, Влада ФБиХ успјела је побољшати економску стабилност, захваљујући одговорној фискалној политици и рационалној потрошњи.
У периоду од 2015. до 2022. године раст БДП-а износио је 7,2 милијарде КМ, а извоз из Федерације је порастао за скоро четири милијарде и биљежи се најбољи извозни резултат. То је омогућило и да Буџет ФБиХ ове године буде највећи до сада, у износу од 5,6 милијарди КМ.