Министрица Ђапо: У Федерацији БиХ седра није препозната као природно добро

Федерална министрица околиша и туризма Едита Ђапо изјавила је за Фену да су предложене измјене и допуне Закона о заштити природе како би, између осталог, седра била препозната као природно добро с циљем очувања природних вриједности Федерације БиХ.

Федерација БиХ има станишта седре која су рањива и оштећена људским дјелатностима, те их је потребно заштитити и обновити.

- У свим земљама окружења седра и седрене баријере су природно добро које је строго заштићено. Међутим, заштита седра није препозната у одредбама постојећег Закона о заштити природе као природно добро, те је тај недостатак предложеним измјенама и допунама Закона препознат и допуњен. Седра је природно благо које требамо штитити. Све земље у окружењу су заштитиле седру, само се код нас она вади јер је то врло добар материјал за изолацију и користи се у грађевинарству - казала је министрица Ђапо.

Додала је да је још један од проблема непостојање федералног завода за заштиту природе, стручне институције у Федерацији БиХ, што је системска празнина у заштити природних вриједности и заштите околиша Федерације БиХ.

- У Федерацији БиХ не постоји агенција за заштиту околиша, као ни завод за заштиту природе, тако да смо за агенцијске послове, али и послове завода задужили Фонд за заштиту околиша,  иако је то финансијска институција. Но, морам рећи да су службе Фонда нешто чиме се може поносити сваки становник Федерације јер су стручни, ефикасни и не боје се додатних обавеза које су им наметнуте. Фонд за заштиту околиша Федерације БиХ до формирања Федералног завода за заштиту природе је задужен за формирање базе података о биљним, гљивљим и животињским врстама, станишним типовима, еколошким системима и крајобразима, што је дефинисано у овој измјени и допуни Закона. Такођер је усклађен са одредбама новог Закона о заштити околиша - казала је Ђапо.

Измјенама Закона предвиђено је да се брише појам „Црвена књига“, што је препорука Међународне уније за заштиту природе (енгл. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре: ИУЦН) и  да степен угрожености врста треба да процијени Црвеним листама.

- У Федерацији БиХ је урађена и донесена Црвена листа угрожених врста и подврста биљака, животиња и гљива са степеном угрожености, те ће се самим тим уштедјети  знатна финансијска средства, која се могу преусмјерити у друге активности. Такођер је прецизиран рок када се требају ревидирати Црвене листе (обзиром на велики број иницијатива за додавање нових врста на Црвену листу, па чак и брисање одређених животињских врста са листе), односно прописано је да се Црвена листа ревидира сваких пет година - истакла је министрица.

У одредбе постојећег Закона о заштити природе предложено је да се додају нови чланови којим се прецизније уређује рад надзорничке службе у заштићеним подручјима.

Такођер, извршено је прецизирање одредби Закона у вези са управљачима и њиховим обавезама у заштићеном подручју које се односе на промет некретнинама у обухвату заштићеног подручја, односно скраћују се процедуре продаје некретнина у заштићеном подручју. Осим тога, јасније је дефинисана обавеза концесионара у заштићеним подручјима која се односи на примјену одредби Закона о заштити природе.

Измјенама и допунама требало би доћи и до побољшања инспекцијског надзора.

- Новим измјенама повећава се надлежност инспекције околиша. Усклађене су одредбе Закона које се односе на казнене одредбе са Законом о прекршајима Федерације БиХ у случајевима не поштивања мјера прописаних законом - казала је за Фену министрица Ђапо.

Наведене измјене и допуне Закона о заштити природе прошле седмице је у виду нацрта усвојио Дом народа Парламента Федерације БиХ. Потребно је да то учини и Представнички дом, како би се Нацрт упутио у јавну расправу, а потом израдио Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити природе.