Министар Хрњић са представницима пољопривредних удружења: Стратегија доноси само бенефите за пољопривредне произвођаче

Федерални министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Кемал Хрњић данас је разговарао с представницима пољопривредних удружења из Федерације БиХ о измјенама Стратегије пољопривреде и руралног развоја Федерације Босне и Херцеговине 2021-2027.  

У саопћењу Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства је наведено да је на састанку посебна пажња пружена сектору мљекарства које је стратешка грана развоја пољопривреде у Федерацији БиХ.

Министар Хрњић је истакао да планираном Стратегијом ни на који начин не смију бити оштећени пољопривредни произвођачи млијека, те да су у дијелу стратегије која говори о мљекарству у Федерацији БиХ начињене измјене које иду у прилог произвођачима млијека.

- На састанку сам децидно прочитао извод из радног материјала Стратегије пољопривреде и руралног развоја Федерације БиХ 2021-2027. коју ово министарство још увијек дорађује. У истој стоји да је млијеко стратешка грана пољопривредне производње у Федерацији БиХ којом се бави велики број пољопривредних произвођача и да чини велики дио извоза на тржиште земаља ЦЕФТА-е, ЕУ и других страних тржишта - казао је министар Хрњић.

Наглашено је да производња млијека има велику важност за прехрамбену сигурност становништва и очување руралних подручја у Федерацији БиХ, те да нова стратегија не смије, нити доводи у питање опстанак производње млијека у ФБиХ.

Из Министарства наводе да је указано и на чињеницу да је, због обавеза из међународних споразума које је БиХ потписала, прије свега Споразума о пољопривреди у оквиру WТО-а и Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ, наша земља преузела и обавезе  да ће мијењати систем новчаних подршки у пољопривреди што захтијева провођење „поступне структурне трансформације пољопривредних газдинстава  која се баве производњом млијека“.

Искуства земаља, такођер је истакнуто у саопћењу Министарства, која су приступала ЕУ и WТО показују да је адаптација пољоприведних газдинстава новим правилима била пуно успјешнија код оних земаља које су правовремено покренуле поступак прилагођавања.

- Напомињем да смо врло стручно приступили системској анализи сектора мљекарства у Федерацији БиХ коју смо радили унутар Министарства, али и у сарадњи с екстерним стручњацима. Дошли смо до, за нас, поражавајућих података. Наиме, поред тога што издвајамо све више новца за ову област, у 2022. години Федерација БиХ је произвела мање млијека у односу на годину раније за 6,6 милиона литара. У 2023. години, у посматраном периоду, задржали смо ниво производње у односу на 2022. годину иако смо издвојили знатно више средстава – рекао је федерални министар Хрњић.

Министар је указао и на то да је примјетно да тзв. „средњи и велики“ произвођачи стагнирају у производњи док „мали“ одустају од ове врсте производње. Такођер је истакао да податак о томе да око 75 посто фарми у Федерацији БиХ на својим имањима посједује тек три до пет музних грла говори у каквој се ситуацији налази овај сектор.

- Управо смо овој фокусној скупини новом стратегијом покушали помоћи на начин да до краја стратегијског периода, до краја 2027. године, унаприједимо господарства, којих је више од 3.000, како би дошли у ранг „средњих“ произвођача и како би њихове фарме биле самоодрживе. Стога сам данас на састанку с предсједницима удружења предочио да Министарство у Стратегији предвиђа сет мјера које би укључивале два модела потицаја за оне произвођаче који на својим фармама имају до пет музних грла. Они ће имати могућност да бирају модел који желе примијенити и ову могућност избора сматрамо искораком и за БиХ, али и за пут БиХ ка ЕУ. Први модел је постојећи модел у којем се плаћања врше по литру испорученог млијека. Други модел је комбинирани модел, по литру и грлу. У другом моделу, поред тога што би фармери добијали више новчаних средстава него до сада, значајно би била поправљена њихова ликвидност јер би највећи дио средстава добили на почетку године што би у потпуности искључило ризик од кашњења у исплатама које нас прате посљедње двије деценије. За ове фармере такођер би се спремио посебан пакет мјера подршке улагањима у музна грла, музну опрему, мјешаоне хране, проширење шталских објеката и уређаја за хлађење млијека. Дакле, новчана подршка за ове произвођаче с нивоа ФБиХ би била значајнија у односу на постојећа издвајања. За произвођаче млијека у Федерацији БиХ који посједују шест и више музних грла, а њих је 25 посто и производе око 75 посто млијека у Федерацији БиХ, начин обрачуна у 2024. години остаје исти и неће се мијењати – појаснио је министар Хрњић.

Министар је, наведено је у саопћењу Министарства, казао и да је системском анализом сектора производње млијека, коју је Федерално министарство урадило, утврђено да раније предложени модел „хисторијско плаћање за производњу млијека“ није оптималан за произвођаче, те да сектор као такав није спреман за провођење такве мјере.

- Напомињем још једном да се ради о радном материјалу Стратегије пољопривреде и руралног развоја Федерације БиХ 2021-2027. коју Министарство, чим буде финализирана, планира јавно презентирати пољопривредним произвођачима у Федерацији БиХ и заинтересираној јавности  о чему смо пољопривредне произвођаче обавијестили на састанцима које смо одржали у већини кантона у Федерацији БиХ. Дакле, нити ће се укидати новчане подршке нити ће се смањити укупна издвајања за сектор мљекарства која смо имали у овој години, а она су износила 54,4 милиона КМ - казао је министар Хрњић, саопћено је из Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства.