Министар Диздар: У Сребреницу уложено седам, а у СБК 12 милиона КМ, повратницима у РС враћено 1.000 дунума земље

Федерални министар расељених особа и избјеглица Нерин Диздар поручио је у интервјуу за Фену да је наша хисторијска обавеза да подржимо Сребреницу, читаву подрињску регију и повратнике у цијелој Босни и Херцеговини. Нагласио је да ће Министарство наставити улагати у пројекте који директно мијењају живот људи на терену и да се сваки корак планира у складу с реалним финансијским токовима и законским обавезама.

Министар Диздар је истакао да вјерује како ће ускоро бити спреман Нацрт буџета Федерације за наредну годину. Нагласио је да Министарство познаје оквир средстава с којима располаже и да утрошак увијек планира на основу претходних година, уз напомену да евентуално повећање зависи о финансијским токовима у 2026. години. Додао је да је сљедеће године планирана имплементација фискализације, гд‌је се такођер нада изгледном повећању социјалних издвајања.

Говорећи о најављеном повећању социјалних издвајања, министар Диздар је прецизирао да постоји законска обавеза усклађивања пензија и минималне плате, што мора бити проведено у складу са важећим законским прописима. Таква усклађивања често посљедично повлаче повећања других издвајања.

- Родитељима и старатељима издвајања се вежу за минималну плату, па је и то порасло 80 посто на почетку ове године заједно с растом минималне плате, када је она порасла на 1.000 КМ и та издвајања су порасла. Самим тим и д‌јечји доплатак, који је са 130 порастао на скоро 200 марака по д‌јетету - рекао је министар Диздар.

Федерални министар вјерује да ће доћи до значајнијег повећања пензија у наредној години.

- Мислим да ће се Влада потрудити да, и мимо редовног усклађивања које би требало подразумијевати раст од неколико процената, дође до додатног повећања пензије - навео је министар Диздар.

Када је ријеч о повећању минималне плате у ФБиХ крајем ове године, потврдио је да је неминовно, да у складу са законским прописима, дође до одређеног повећања у складу с процентом инфлације.

Министар Диздар је појаснио да су критерији Министарства за обнову кућа повратника сасвим јасни и транспарентно посложени. Приликом аплицирања, повратничке породице морају приложити најобавезнији дио документације, прије свега доказ о повратку и кретању (да су се вратили на пријашње мјесто пребивалишта), кућну листу и доказ о повратку. Додатни критерији укључују борачку припадност, број чланова домаћинства, социјални статус породице, као и број младих чланова домаћинства.

- Они људи који буду имали највише бодова по свим тим критеријима бивају највише рангирани и имају приоритет у реализацији - истакао је министар Диздар.

Осврћући се на објављену листу суфинансирања пријевоза ученика повратника за школску годину 2025-2026. година, нагласио је да се средства уплаћују директно на жиро рачуне д‌јеце односно њихових родитеља (за основце и средњошколце).

- У току седмице смо објавили коначну листу и уплата 400 КМ ће бити потпуно транспарентно, директно уплаћена на рачун тих породица - рекао је министар Диздар, нагласивши нови ниво транспарентности и потпуну демократизацију утрошка средстава.

Истакао је да је ово први пут у мандату Владе да д‌јеца повратници у Федерацији имају могућност остварити овај бенефит, те да се први пут на подручју цијеле Босне и Херцеговине реализирају пројекти подршке д‌јеци основношколског и средњошколског узраста, као и студентима.

- Ускоро ћемо расписати јавни позив за студенте, гд‌је очекујемо да ћемо по студенту издвојити између 1.000 и 1.200 КМ – рекао је министар Диздар, те додао да ће сваки апликант који задовољи услове, а ради се о повратничкој д‌јеци која студирају, остварити то право и новац ће му се уплатити на жиро рачун.

Подсјетио је да је прошле године Министарство осигурало средства за очување радних мјеста повратника на подручју цијеле Босне и Херцеговине, не само ентитета Република Српска, и да су проведена два јавна позива.

- Већа средства издвајамо за запослене повратнике у ентитету Република Српска, јер је Федерација развијенији ентитет, људи имају додатне механизме остварења својих права. Већа средства смо издвојили за запослене повратнике у РС-у, око 1.850 КМ по запосленом повратнику, док је у Федерацији тај износ нешто нижи - рекао је министар Диздар.

Нагласио је да Министарство није вршило никакву селекцију.

- Сваки послодавац који запосли повратника остварује ово право, уплаћују му се средства, а он је дужан најмање десет посто уплаћених средстава директно уплатити повратнику као додатак на његове личне приходе - појаснио је федерални министар.

Објаснио је да корист од пројекта остаје директно запосленим повратницима и послодавцима које желе подржати и охрабрити да наставе запошљавати повратнике.

- Тај смо пројекат реализирали на подручју цијеле БиХ, на подручју ентитета Република Српска смо га реализирали два пута. Када смо први пут огласили тај јавни позив, велики број послодаваца није аплицирао, нису знали, јер се и то први пут реализира. Имали смо упите да ли планирамо поново, па смо и ове године расписали да нико не би био изостао. Заиста не вршимо никакву селекцију. Битно је да људи запошљавају повратнике, а од нас добијају та средства - рекао је министар Диздар.

Када је ријеч о условима и животним навикама становништва у повратничким мјестима, оцијенио је да стање зависи од средине.

- Кад дођете у Јању, стање је охрабрујуће. Велики број повратника, који су се потпуно интегрирали у своју матичну заједницу. Велики број успјешних подузетника. Међутим, у другим крајевима, као што је источна Херцеговина, гд‌је је мањи број повратника, и гд‌је, нажалост, постоје одређени инциденти, људи живе више у страху него у радости - истакнуо је федерални министар.

Тим људима је, како је навео, потребна додатна помоћ и подршка, због чега је у мандату Владе установљена бесплатна правна помоћ повратницима. Подсјетио је да ентитет Република Српска покушава легализирати отете земље повратника, те да је у сарадњи с реализаторима пројекта „Мој Грунт“, Министарство осигурало правну помоћ и вратило више од 1.000 дунума земље повратницима која је била одузета од институција Републике Српске, настављајући пружати подршку и другима.

Федерални министар је набројао неколико експонираних случајева инцидената, у мјесту Мељине на подручју опћине Соколац, случај Бахрудина Гуше из Вишеграда гд‌је је подигнута оптужница против починиоца, случај Османа Механовића којег су претукли одрасли и малољетници, а починиоци су већ осуђени.

- На почетку је вођен процес против тог повријеђеног момка који је претрпио тешке тјелесне повреде, да је наводно он изазивао тај инцидент, што је апсурдно. Међутим, када су заиста институције стале иза тог младића, добијена је праведна пресуда - рекао је министар Диздар.

Када је ријеч о опћој стратегији очувања сигурности и стабилности у заједницама гђе људи живе заједно, министар Диздар је казао да се Министарство труди да из Федерације учини колико може, иако, према његовим ријечима, постоје озбиљне институционалне препреке.

- Фашистичке и расистичке институције из Републике Српске, јавним говорењем и ђеловањем потичу на дискриминацију повратника. Колико год се потрудили то приказати, то потиче насиље над повратницима које третирају као „тумор који треба уклонити“, који је пријетња замишљеном митском идеалу Републике Српске која треба припадати само једном народу - казао је министар Диздар.

Упркос томе, Министарство пружа бесплатну правну помоћ и користи друге ресурсе, те је први пут осигурало мјере финансијске подршке институцијама и локалним заједницама које запосле повратнике.

- Уколико је једној локалној заједници, било у локалној администрацији или јавном предузећу, запослен повратник на неодређено вријеме, од годину дана сносимо 70 посто бруто плате за тог повратника - рекао је министар Диздар, те појаснио да се на такав начин потиче запошљавање повратника.

Говорећи о инфраструктурним пројектима, рекао је да комисије Министарства управо раде на сортирању апликација и бодовању по Јавном позиву за помоћ у реализацији инфраструктурних пројеката, те да се оставља додатних 15 дана за допуну документације када је непотпуна. Најавио је реализацију неколико инфраструктурних пројеката, од специфичних локалних, до опћег значаја.

- Реализирали смо највећу подршку Меморијалном центру у Сребреници откад постоји ово Министарство и издвојили више од 600.000 КМ за видеонадзор, што је једна од сигурносних мјера које помажу. Меморијални центар у Сребреници је, нажалост, на удару због негирања геноцида. Тамо смо направили и хелиодром и реализирали низ пројеката - рекао је федерални министар, те додао како постоји хисторијска обавеза према Сребреници и подрињској регији, односно према људима који су преживјели геноцид у Сребреници.

Нагласио је да је у Средњобосански кантон највише инвестирано.

- До сада смо у СБК уложили 12 милиона марака, највише од свих кантона - рекао је министар Диздар.

Додао је да је СБК специфичан, јер је скоро свака средина у кантону повратничка због ратних дешавања, помјерања и кретања популације. Од тог износа, пола је уложено у инфраструктурне пројекте, од асфалтирања, расвјете, до образовних објеката, њихове санације и обнове.

- Значајан износ је издвојен за стипендије - додао је министар Диздар, наводећи да је око 8.000 основношколаца, средњошколаца и студената први пут у овом кантону добило стипендије, што представља значајан пораст издвајања. Такођер су осигурана средства за санацију стамбених објеката, гд‌је је утрошено више од 2,5 милиона КМ од укупног износа.

Министар Диздар је рекао да су се посебно посветили срединама с одређеном симболичном вриједношћу, те додао да Министарство континуирано осигурава подршку Сребреници, Стоцу и свим истинским повратничким мјестима која носе трауму из ратног периода.

Када је ријеч о о стању живота у Ахмићима, запослењу, егзистенцији и сигурности, рекао је да у његовој комуникацији с људима у Ахмићима види да један број становника заиста ради, иако послови нису нужно у самом мјесту.

- Доста људи ради у Зеници или другим крајевима и периодично долазе у Ахмиће. Имамо и доста старије популације, пензионера који су прешли радну доб, али имамо и доста д‌јеце, велики број људи који ту живе. То је вриједан крај, доста тих људи се бави пољопривредом и Ахмићи су заиста жив повратнички крај. Волим чути грају д‌јеце. Кад год дођете, видите да је спортски терен викендом пун ђеце. То је можда и највећи пораз злочиначке идеје која је ту дошла, убила 116 људи, та граја д‌јеце је, заправо, враћање живота које говори да упркос препрекама људи се враћају - рекао је министар Диздар.

Истакнуо је да још остаје задаћа кантоналних и локалних власти да осигурају адекватан простор за меморијализацију.

- Министарство је спремно издвојити средства за одређени музејски простор. Нажалост, до данас питање није ријешено и очекујемо од надлежних институција да се позабаве тим питањима - поручио је федерални министар.

Према његовим ријечима, 70-80 посто кућа у Ахмићима није имало фасаду, те је било потпуно неусловно и људи нису могли презимити у својим кућама. Министарство је донијело одлуку да на крају мандата ниједна кућа у Ахмићима не остане без фасаде.

Када је ријеч о затварању колективних центара у Федерацији БиХ, министар Диздар је рекао да је Министарство покренуло ново задужење са Европском инвестицијском банком (ЕИБ) и завршило пројектну документацију, те да очекује да пројект буде уврштен као приоритетни за Федерацију и у стратешки план инвестиција, како би сљедеће године кренула завршна фаза.

- Федерација је кренула у самосталну реализацију тог пројекта, који је претходно био везан и за ентитет Република Српска и одређене институције на државном нивоу, које, нажалост, не да нису доприносиле реализацији, него су успоравале реализацију пројеката у Федерацији, гд‌је федералне институције на то нису могле утјецати. Федерација је сада самостално кренула тај пројект, самостално подижемо кредит и у наредних неколико година ћемо затворити све колективне центре у Федерацији - истакнуо је министар Диздар.

Сумирајући текућу годину, федерални министар је посебно издвојио два пројекта реализирана у сарадњи с бх. исељеништвом. Први је резервиран за удружења која раде с дијаспором, гд‌је Министарство издваја до 75.000 КМ за пројекте који се реализирају у исељеништву, културне и спортске пројекте, посебно усмјерене на омладину. Други пројект је инвестициони програм за исељеништво у Босни и Херцеговини, у којем Министарство подржава успјешне Босанце и Херцеговце из земаља у које су отишли, а који имају жељу и намјеру инвестирати у своје матичне средине, износом до 150.000 КМ за покретање бизниса у БиХ.

- Имамо више успјешних пројеката Босанаца и Херцеговаца  који се враћају у матичне средине, од мањих до већих бизниса - истакнуо је министар Диздар, наглашавајући да је то и симболички утјецај, а не само финансијски, јер показује да се људи враћају у БиХ.