Министар Диздар отворио међународну конференцију “Образовање и истраживање о геноциду” у Меморијалном центру Сребреница

Федерално министарство расељених особа и избјеглица саопћило је да данас, у оквиру обиљежавања 30. годишњице геноцида у Босни и Херцеговини, у Меморијалном центру Сребреница – Поточари отворена међународна конференција под називом “Образовање и истраживање о геноциду”. Конференцију је отворио федерални министар расељених особа и избјеглица Нерин Диздар у присуству бројних домаћих и међународних званичника, представника удружења жртава, академске заједнице и цивилног друштва.

Министар Диздар је истакао да му позив и прилика да отвори ову конференцију представља дубоку част и одговорност. Посебно је нагласио да сјећање на жртве геноцида у Сребреници и другим дијеловима Босне и Херцеговине не смије бити сведено само на статистику, јер сваки број крије људску судбину, нечији живот, нечије име.

- Не смијемо заборавити људскост, јер управо је она била оно што су злочинци покушали одузети. Они који су убијали, чинили су то јер su prethodno жртвама одузели људски идентитет – сматрали их нељудима, нижим бићима, опасношћу. Наша борба данас мора бити борба за истину, правду и, изнад свега, за човјечност - поручио је министар Диздар.

Говорећи о судским пресудама за геноцид и другим ратним злочинима, министар је подсјетио да је за геноцид у Сребреници до данас осуђено 54 особе на укупно 781 годину затвора и пет доживотних казни. Додао је да правда не може бити потпуно остварена само кроз пресуде, него и кроз свакодневно залагање за праведније и хуманије друштво.

- Највиши облик правде и пораза злочиначке идеологије јесте људскост. Бити човјек у Босни и Херцеговини, у њеној различитости, у њеној сложености, у њеним ранама и надама. То је наша највећа снага и наш најважнији одговор на зло које се догодило – рекао је министар Диздар.

Такођер је указао на системску дехуманизацију која је претходила геноциду, подсјетивши на траке у Приједору, конц-логоре, институционални говор мржње и злочине који су претходили јулу 1995. године. Истакао је и хисторијску одговорност међународне заједнице, која није реаговала упркос бројним знаковима упозорења.

- Можда свијет није видио знакове 1992., 1993. и раних дана јула 1995. године, али данас, 2025. године, нема оправдања да каже да не види зло које и даље траје. И зато порука из Сребренице мора бити јасна. Сваки човјек има право бити оно што јесте, и то право му не смије бити ускраћено ни због имена, ни због вјере, ни због поријекла – казао је министар Диздар.

На крају свог говора, министар Диздар је упутио изразе дубоке захвалности породицама жртава, преживјелима, упосленицима Меморијалног центра Сребреница и свим онима који, како је рекао, већ тридесет година не само да чувају сјећање, него и бране истину, боре се за правду и показују шта значи бити човјек.

Конференција “Образовање и истраживање о геноциду” окупила је бројне стручњаке и активисте из земље и свијета који ће током наредних дана разговарати о питањима суочавања с прошлошћу, механизмима транзицијске правде, култури сјећања и изазовима будућности, саопћено је из Федералног министарства расељених особа и избјеглица.