Министар Делић: Платформа „Гледај себи посла“ постаје трајни дигитални алат за запошљавање у ФБиХ

Из Федералног министарства рада и социјалне политике саопћено је да се тржиште рада у Федерацији Босне и Херцеговине суочава с парадоксом. Наиме, док се на евиденцијама незапослених налази око 246.000 грађана, послодавци упозоравају на недостатак радне снаге и истичу потребу за увозом страних радника.

- Како би се премостио овај јаз и понуда директно повезала с потражњом, Сарајево ће 3. и 4. септембра бити домаћин трећег Сајма послова 'Гледај себи посла' – наводе из Министарства.

У сусрет овом догађају федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић истакао је кључне изазове и рјешења у сектору запошљавања, те о новом приступу запошљавању, структурним реформама, увозу страних радника и дугорочној стратегији.

Када је ријеч о новинама овогодишњег сајма, министар Делић је рекао да се жели направити мјесто на којем се посао не тражи само преко огласа и слањем биографија, него директним разговором.

- Очекујемо више од 100 послодаваца, институција и организација, али нама број излагача није сам себи циљ. Најважније је колико ће конкретних контаката и разговора између људи који траже посао и компанија које траже раднике бити покренуто током та два дана. На једном мјесту окупит ћемо компаније из различитих сектора, службе за запошљавање, институције, организације и људе различитих профила, од младих који траже први посао, преко оних који желе промијенити радно мјесто, до особа које се желе вратити на тржиште рада - рекао је федерални министар.

Указао је да је важан дио цијелог пројекта платформа гледајсебипосла.фмрсп.гов.ба, коју Министарство развија као трајни online алат за повезивање послодаваца и особа које траже посао.

- Регистрација и објава огласа за послодавце су бесплатне, као и кориштење платформе за тражиоце запослења. Идеја је да Сајам траје два дана, али да повезивање људи и компанија траје током цијеле године. Током припрема за сајам желимо додатно оживјети управо тај алат, тако да послодавци објављују конкретне потребе, да људи могу вид‌јети гд‌је постоје прилике, пријавити се и након самог догађаја наставити комуникацију с компанијама. Не можемо обећати да ће свако ко дође на Сајам кући отићи с уговором о раду, али можемо омогућити да за два дана разговара са више послодаваца него што би можда успио током неколико мјесеци самосталног тражења посла – рекао је министар Делић.

Из Министарства наводе да у Федерацији има око 246.000 евидентираних незапослених, а послодавци истовремено тврде да не могу пронаћи раднике.

- То је можда најбољи показатељ колико нам је потребна реформа система. Када смо преузели мандат, на евиденцијама је било 274.820 незапослених особа, а данас их је око 246.000. То јесте пад за више од 28.000 људи, али нећу тврдити да су сви они пронашли посао. Људи се са евиденција од‌јављују због запослења, одласка из земље, пензионисања и низа других разлога. Много важнији проблем јесте што данас немамо довољно прецизну слику о томе ко од тих 246.000 људи заиста активно тражи посао и ко је одмах расположив за рад. Зато је Закон о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа заправо важан. Он треба уредити обје ствари, и посредовање у запошљавању и права особа које се налазе на евиденцијама – рекао је министар Делић.

Додао је да суштина реформе јесте раздвојити активне тражиоце запослења од особа које се на евиденцији налазе из других разлога.

- То никако не значи да ћемо људе дијелити на оне који 'хоће' и 'неће' да раде. Ми данас једноставно немамо довољно прецизне податке да бисмо такву тврдњу уопће могли изнијети. Та непрецизност има и врло конкретну финансијску посљедицу. Сваке године кроз Федерални завод и кантоналне службе издвајају се значајна средства за активне политике запошљавања, програме запошљавања, самозапошљавања, обуке, преквалификације и друге мјере. Дио планирања и распођеле тих средстава везан је и за број људи на евиденцијама. Ако не знамо довољно прецизно ко је активни тражилац запослења, какве квалификације има, колико дуго тражи посао и шта му је потребно да би се запослио, онда не можемо ни јавни новац усмјеравати довољно прецизно – нагласио је министар Делић.

Истакао је да циљ реформе није смањити евиденцију ради статистике.

- Циљ је да за особу која активно тражи посао знамо шта јој недостаје, да ли јој треба преквалификација, додатна вјештина, субвенција за запошљавање или директно повезивање с послодавцем. Тек тада активне мјере запошљавања постају циљане политике, а не само распод‌јела средстава према броју људи на евиденцији. Стратегија запошљавања Федерације БиХ 2023–2030 управо инсистира на јачању активних политика тржишта рада, преквалификацијама и бољем усклађивању понуде радне снаге са стварним потребама привреде и управо је и организација Сајма један од начина промоције стратешког приоритета ове стратегије, а то је настојање подићи личну запошљивост појединаца – рекао је министар Делић.

Додао је да један сајам не може ријешити структурне проблеме тржишта рада.

- 'Гледај себи посла' треба посматрати као један од конкретних алата шире политике коју проводимо. Федерација БиХ има Стратегију запошљавања 2023–2030, која поставља правац реформе тржишта рада. Њен опћи циљ је омогућити достојанствен рад и инклузивније тржиште рада, а међу кључним правцима су усклађивање знања и вјештина с потребама привреде, квалитетније активне политике запошљавања, укључивање особа које су у неповољнијем положају и јачање капацитета служби за запошљавање. Зато Сајам не треба гледати одвојено од Закона о посредовању у запошљавању и социјалној сигурности незапослених особа, реформе служби за запошљавање, измјена Закона о запошљавању странаца, рада на новом Закону о раду, програма преквалификације и активних мјера запошљавања – рекао је министар Делић.

Додао је да су то дијелови исте слике.

- Стратегија каже да требамо боље повезати понуду и потражњу на тржишту рада. Сајам управо то ради у пракси, доводи послодавца и човјека који тражи посао за исти сто. Стратегија говори о потребним вјештинама. Зато на Сајму разговарамо са послодавцима о томе којих занимања и компетенција недостаје. Стратегија говори о квалитетнијим службама за запошљавање. Зато су и заводи и службе дио Сајма. А платформа 'Гледај себи посла' треба омогућити да се то повезивање настави и након 4. септембра. Дакле, Сајам није замјена за реформу. Он је један од начина да реформу тржишта рада преведемо у нешто што човјек може стварно користити – нагласио је федерални министар.

Указао је и на значај домаћих радника.

- Домаћи радник мора имати предност и то је наша полазна тачка. Али морамо бити реални и признати да већ имамо секторе у којима компаније мјесецима не успијевају пронаћи потребан број радника. Током 2025. године у Федерацији БиХ издато је 3.588 радних дозвола страним држављанима, од чега 2.437 за ново запошљавање. За 2026. годину Федерацији је одређена укупна квота од 4.500 дозвола, од којих је 3.000 намијењено новом запошљавању. Највише страних радника ангажира се управо у секторима у којима се годинама биљежи недостатак радне снаге; грађевинарству, прерађивачкој индустрији, трговини, хотелијерству и угоститељству – рекао је министар Делић.

Истакао је да није ријеч о неконтролисаном масовном увозу радника.

- Говоримо о томе да привреди, тамо гд‌је објективно нема довољно домаће радне снаге, омогућимо да настави радити, извршава уговоре, расте и задржава постојећа радна мјеста. Зато смо и код измјена Закона о запошљавању странаца инсистирали на једноставнијим процедурама, али уз јасна правила и заштиту домаћег тржишта рада. На савременом тржишту рада мобилност више није изузетак. Људи из Босне и Херцеговине раде широм Европе, људи из других земаља долазе радити код нас, а наше компаније раде на различитим тржиштима. Задатак државе није да ту мобилност зауставља, него да је уреди – рекао је министар Делић.

Нагласио је да се успјех Сајма не мјери бројем људи који су прошли кроз дворану нити бројем штандова.

- Најважније је колико је конкретних веза између послодаваца и људи који траже посао направљено, колико је биографија предато, колико разговора одржано, колико кандидата позвано у други круг и, на крају, колико је људи запослено. Али желимо пратити и нешто шире. Ако нам послодавци на Сајму кажу да десет компанија тражи исти профил радника који немамо, то је податак који треба користити при креирању програма преквалификације и активних мјера запошљавања. Ако видимо да велики број младих тражи одређену врсту посла или обуке, и то је информација за институције. Зато желимо да 'Гледај себи посла' постане више од догађаја који се одржава једном годишње. Сајам је физичко мјесто сусрета, а платформа гледајсебипосла.фмрсп.гов.ба треба бити његов дигитални наставак током цијеле године. Ако након Сајма послодавци наставе бесплатно објављивати отворена радна мјеста, људи наставе користити платформу за тражење посла, а ми из тих података почнемо боље разумијевати шта тржишту недостаје, онда смо направили много важнији корак од самог дводневног догађаја. Наш циљ је да временом имамо систем у којем ћемо знати ко тражи радника, ко тражи посао, које вјештине недостају и гд‌је јавни новац за мјере запошљавања може дати најбољи резултат – рекао је министар Делић, саопћено је из Федералног министарства рада и социјалне политике.