Џиндић: Упркос притисцима нашли смо начин да струја за грађане не поскупи

Федерални министар енергије, рударства и индустрије Нермин Џиндић за медије је говорио како је на Федерацију БиХ утицало глобално повећање цијена енергената, те свјетска инфлација, као и поскупљењима енергената. Истакао је да неће доћи до повећања цијене струје за грађане. 

- Стање на свјетској сцени узроковано руско-украјинским ратом је изазвало снажан поремећај на цјелокупном свјетском тржишту, а посебно на стање у Европи и европским земљама. С обзиром да је и Босна и Херцеговина дио Европе ни ми нисмо остали имуни на повећање цијена енергената. То се највише одражава на цијену плина јер руски Газпром, као главни извозник руског плина диктира цијене у складу са политиком коју доноси. У овом моменту је за нас битно да је цијена за ФБиХ ипак међу најповољнијим цијенама плина у Европи иако је у овој години дошло до повећања. Што се тиче осталих енергената, такођер смо углавном овисни о увозу и у складу с тим и цијене диктира свјетско тржиште, казао је министар Џиндић. 

Додао је да код електричне енергије видимо шта значи имати своју производњу и бити енергетски независан. 

- Ми нисмо увозници електричне енергије и у овој години смо повукли низ потеза којима смо додатно заштитили своју производњу и осигурали довољне количине електричне енергије за домаћи конзум. У том контексту Електропривреда БиХ је тражила да се продужи радни вијек блоковима 4 и 5 у Тузли и Какњу што уноси додатну сигурност у електроенергетски систем БиХ. Након што је то одобрио Парламент ФБиХ сигурност снабдјевања је повећана и нисмо присиљени увозити електричну енергију која је вишеструко скупља у земљама Европске уније. Поред тога, на овај начин смо спремни да реагујемо у случају поремећаја са неким другим енергентима и користимо елекртичну енергију као алтернативу, појаснио је Џиндић. 

Говорио је и о томе да у Федерацији БиХ имамо електричну енергију чије цијене су чак пет пута мање него у Европској унији и 12 година се нису мијењале. 

- Грађани наше земље су под великим притиском. Тај притисак је додатно повећан свјетском кризом. Свједоци сте да су цијене свих намирница вишеструко порасле до неиздржљивости. Оно што је министарство на чијем сам челу могло урадити јесте да повуче потезе који ће заштитити домаћинства од поскупљења електричне енергије. Када поскупи електрична енергија многи трговци под плаштом тог поскупљења додатно поскупљују своје производе. Из тог разлога смо се потрудили да, унаточ притисцима, пронађемо начин да до поскупљења електричне енергије не дође ни ове године, истакао је министар.

Појаснио је и који су то најважнији потенцијали у овом сектору којима располаже Федерација БиХ. 

- Енергетска стратегија коју је начинило Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је стратегија која је базирана на очувању енергетске независности уз праћење и поштивање европских директива. У оквиру својих активности развили смо своје потенцијале у неколико смјерова, а у неким сегментима смо далеко испред појединих чланица Европске уније. Наиме, поред производње електричне енергије из термо постројења, окренули смо се развоју производних капацитета из обновљивих извора енергије. Оно што смо постигли је да смо у 2020. години из обновљивих извора произвели 38,5 % укупно произведене енергије у Федерацији БиХ. Оваквим развојем и активностима које планирамо у оквиру нове стратегије, увјерен сам да ћемо на електроенергетском плану очувати своју независност и осигурати стабилност, казао је Џиндић.

Осврнуо се и на недавно одржани састанак Комитета за енергију и климу у Бечу, те смјернице Европске уније. 

- Састанак у Бечу је испунио сва наша очекивања и наишли смо на разумијевање и добили подршку за активности којима се бавимо и које су најављене за наредни период. Посебно нам је драго да смо на маргинама тог састанка имали веома конструктиван састанак са европском комесарком за енергетику Кадри Симсон и новим директором Секретаријата Енергетске заједнице Артуром Лоркоwским. Договорене су наредне активности, а начињена је и припрема за наредни састанак на највишем нивоу који ће бити одржан у Бриселу гдје очекујемо већу потпору електроенергетској транзицији у којој се налазимо, казао је. 

Министар је такођер појаснио и нове реформске законе на којима ради и припрема Федерално министарство енергије, рударства и индустрије. 

- Већ дуго радимо на сету закона у којима ће бити имплементиране све европске директиве и препоруке и то је сет закона који нас у попуности позиционира у земље са најсавременијим законодавством у Европи на овом пољу. Ради се о реформским законима који ће омогућити системско планирање у енергетском сектору. Ради се о закону о енергији и регулацији енергетске дјелатности, закону о електричној енергији, закону о плину, измјене и допуне закона о енергетској ефикасности, закону о обновљивим изворима енергије. Сет закона ће бити комплетиран Законом о јавно-приватном партнерству и Законом о агенцији за приватизацију ФБиХ, казао је Џиндић. 

Такођер је додао да су поново активиране активности на истраживању нафте и плина у ФБиХ, те говорио о до сада подузетим активностима, али и проблемима не овом пољу. 

- Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је пред саму пандемију објавило Међународни позив за додјелу концесије на четири блока на подручју Тузланског, односно Панонског базена и Динарида. Позив је због пандемије био неуспјешан. Тренутно припремамо нови позив који неће имати препреке лоцкдоwна због којег прошли пут нису могли међународни представници доћи у дата роом у Сарајеву, те нису могли добити податке о геолошким показатељима постојања нафтног и плинског ресурса у ФБиХ. Данас, због енергетске кризе, заинтересованост је повећана и очекујемо успјешан наставак активности које води ово министарство на пољу истраживања нафте и плина, закључио је министар Џиндић.