Влада Федерације БиХ подржала интензивирање активности на реализацији пројекта изградње гасовода Јужна интерконекција
Влада Федерације Босне и Херцеговине, на данашњој сједници у Сарајеву, прихватила је Информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о активностима на реализацији пројекта изградње гасовода „Јужна интерконекција Босна и Херцеговина и Република Хрватска“, те истовремено донијела и закључке.
Влада је закључцима дала подршку интензивирању активности на реализацији пројекта изградње гасовода „Јужна интерконекција Босна и Херцеговина и Република Хрватска“, укључујући наставак поступка закључивања међудржавног споразума између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.
Такођер, у вези са поступком закључивања Споразума између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, Влада Федерације БиХ предлаже што хитније формирање делегације из свих релевантних институција.
Влада је овластила премијера Федерације БиХ да о овом закључку упозна Вијеће министара БиХ ради разматрања и даљњег поступања.
Влада Федерације БиХ задужила је Федерално министарство енергије, рударства и индустрије да о овом закључку упозна Министарство вањске трговине економских односа БиХ ради даљњег поступања у циљу наставка поступка закључења Споразума између БиХ и Хрватске.
Такођер, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је задужено да покрене активности на припреми измјена и допуна Закона о јужној интерконекцији с циљем омогућавања реализације пројекта кроз друге моделе, укључујући додјелу концесије.
Влада Федерације БиХ покреће најопсежнију реформу финанцијског сустава у посљедњем десетљећу
Влада Федерације Босне и Херцеговине на данашњој сједници утврдила је, на приједлог Федералног министарства финанција, пакет од шест кључних закона и измјена закона којима се проводи свеобухватна и стратешка реформа финанцијског и платног сустава Федерације БиХ. Ријеч је о једној од најзначајнијих институционалних и економских реформи у овом мандату Владе.
Овим реформским пакетом Федерација Босне и Херцеговине поставља модеран, сигуран и еуропски усклађен правни оквир за дигитална плаћања, јачање заштите корисника финанцијских услуга и дугорочну стабилност финанцијског сустава, уз стварање свих кључних предувјета за приступање Босне и Херцеговине Јединственом подручју плаћања у еурима – СЕПА.
Реформски пакет обухваћа Закон о платним услугаме, Закон о електроничком новцу, Закон о рачунима за плаћање, Измјене и допуне Закона о заштити корисника финанцијских услуга, Измјене и допуне Закона о банкама и Измјене и допуне Закона о микрокредитним друштвима.
Прикључивање СЕПА подручју плаћања доноси грађанима бржа и јефтинија плаћања господарству ниже трошкове пословања, а финанцијском суставу снажнији надзор и већу стабилност. Ови закони су кључни регулаторни предувјет за приступање СЕПА подручју и снажан потицај укупном економском развоју.
Закон о платним услугама представља средишњи ступ реформе, јер први пут суставно уређује сувремени платни промет у Федерацији БиХ, отвара тржиште за иновације и нове пружатеље платних услуга, уз истовремено постављање високих сигурносних стандарда и снажног регулаторног надзора.
Заједно са Законом о електронском новцу и Законом о рачунима за плаћање, Влада Федерације БиХ грађанима и господарству осигурава бржа, јефтинија и сигурнија дигитална плаћања, већу транспарентност накнада и јачу правну сигурност.
Измјенама закона о банкама, микрокредитним друштвима и заштити корисника финанцијских услуга осигурава се пуна усклађеност цјелокупног финанцијског сустава с новим правилима, јача надзор и додатно штите права грађана.
Овим пакетом закона Влада Федерације Босне и Херцеговине шаље јасну и снажну поруку - Федерација одлучно улази у нову фазу модернизације финанцијског сустава. Ово је стратешка одлука којом грађанима и господарству осигуравамо ниже трошкове, већу сигурност и финанцијске услуге какве постоје у Еуропској унији.
Улазак у СЕПА сустав значи конкретне користи за сваког грађанина, сваког подузетнике и јавне институције. То је еуропски стандард који се сада гради и у Федерацији БиХ.
Влада Федерације Босне и Херцеговине овим реформским пакетом потврђује јасну политичку вољу за дубинске и одговорне реформе у интересу грађана, господарства и еуропског пута Босне и Херцеговине.
Закони се упућују Парламенту Федерације БиХ на разматрање и доношење у хитној процедури.
Утврђен Приједлог новог закона о нотарској служби у Федерацији Босне и Херцеговине
Влада Федерације БиХ утврдила је на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства правде, Приједлог закона о нотарској служби у Федерацији БиХ који ће бити упућен у парламентарну процедуру.
Приједлог овог закона чини 13 поглавља којима се дефинира и уређује нотарска служба у Федерацији БиХ, затим организација нотарске службе, права и дужности нотара, надлежности нотара, нотарска обрада исправа, нотарско потврђивање приватне исправе - солемнизација и нотарске овјере и нотарске потврде, правила поступка о начину пословања нотара и поступак потврђивања приватне исправе - солемнизација. Такођер, приједлогом новог закона уређују се и дефинирају пословне књиге нотара и чување исправа и списа, дисциплинска одговорност нотара, награда за рад и надокнада трошкова, нотарски испит, нотарска комора, стручно усавршавање, надзор, као и друга питања битна за обављање нотарске службе.
У образложењу Приједлога закона је наведено да новим законским рјешењима врши проведба пресуда Уставног суда ФБиХ које се односе на одређивање потребног броја нотара, надлежности нотара за обавезну обраду аката у појединим правним пословима, као и услове за полагање нотарског испита.
Између осталог, у образложењу је наведено и да је претходна одредба из важећег Закона о нотарима, а којом је био прописан број нотара проглашена неуставном у смислу одређивања потребног броја нотара на одређеном подручју и формулацијом овог члана осигурава се да влада кантона према прописаним критеријима, а у сарадњи с Нотарском комором и федералним министром правде, одреди број нотара на подручју одређеног кантона, а који број у коначници може бити измијењен у складу са потребама подручја. Такођер, као важна новина у односу на важећи закон јесте утврђивање обавезе кантоналном министарству да након одређеног раздобља врши преиспитивање броја нотара, што је битно због досадашњих искустава према којима у појединим кантонима није чак ни било избора нових нотара, а потребе грађана су указивале да је нужно повећати и број који је утврђен одлуком владе.
Члан 52. Закона прописује да је нотар надлежан вршити нотарску обраду исправа, вршити нотарско потврђивање приватне исправе - солемнизација, вршити и издавати нотарске потврде, овјере потписа - рукознака, пријеписа и рукописа као и друге послове који су му законом допуштени.
Предлагач образлаже да сходно новом законском приједлогу обавезној нотарској обради подлијежу само правни послови у којима се захтијева висок степен правне сигурности и заштите права грађана јер се ради о рањивим категоријама (особа којима је пословна способност ограничена, неписмена странка, као и глуха, нијема, слијепа или глухонијема странка те странка која не зна један од службених језика у БиХ) када нотар као носилац јавних овласти у прелиминарној процедури закључивања ових послова сачињава јавну исправу. Такођер, странке могу захтијевати нотарску обраду исправа у било којем случају, али минимум правне сигурности који закон прописује односи се на претходно наведене правне послове.
Представнички и Дом народа Парламента Федерације БиХ прихватили су Нацрт овог закона у октобру/листопаду 2024. године, а Федерално министарство правде, у међувремену је, организирало и провело јавну расправу.
Такођер, данас су на приједлог Федералног министарства правде, због усклађивања са пресудама Уставног суда Федерације БиХ, утврђени и приједлози закона о измјенама Закона о регистрацији пословних субјеката у ФБиХ, затим Закона о стварним правима, као и Закона о земљишним књигама ФБиХ, те Закона о насљеђивању у ФБиХ и Породичног закона ФБиХ.
Ради се о законима којима се, између осталог, прописивала обавеза нотарске обраде исправа, те су измјене потребне због усклађивања са Законом о нотарској служби који сад не прописује обавезну нотарску обавезу као раније. Ови приједлози закона садрже рјешења која су усклађена са одредбама из данас утврђеног Приједлога закона о нотарској служби у Федерацији БиХ.
Пренос извршених грађевинских радова на пет школа у вриједности од 2,1 милион КМ
Влада Федерације БиХ донијела је данас, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, Одлуку о преносу извршених грађевинских радова у оквиру Пројекта „Повећање улагања у јавне објекте с ниском емисијом угљика у БиХ 2018-2026” крајњим корисницима.
Одлуком се одобрава пренос извршених грађевинских радова на објектима крајњим корисницима у укупном износу од 2.174.320,93 КМ с ПДВ-ом набављених у оквиру имплементације Пројекта “Повећање улагања у јавне објекте с ниском емисијом угљика у БиХ 2018-2026”.
У Листи крајњих корисника, која је саставни дио ове одлуке, налази се пет објеката школа, ОШ „Мула Мустафа Башескија“ Доње Моштре Високо (197.040,64 КМ), ОШ „Муса Чазим Ћатић“ Велико Чајно Високо (587.078,39 КМ), МСШ „Нордбат 2„ Вареш (492.858,87 КМ), те ОШ „Тин Ујевић – ПШ Клобук“ Љубушки (363.463,10 КМ) и ОШ „Иван Горан Ковачић – ПШ Забришће“ Ливно (533.879,93 КМ).
Федерално министарство просторног уређења задужено је да, на основу одлуке, с крајњим корисницима сачини уговор о преносу сталних средстава, а крајњи корисници да извршене грађевинске радове књиговодствено евидентирају, сагласно рачуноводственим прописима у ФБиХ.
За реализацију ове одлуке задужује се Федерално министарство просторног уређења и крајњи корисници, свако у оквиру своје надлежности.
Утврђен Приједлог закона о социјалним услугама у Федерацији БиХ
Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, утврдила Приједлог закона о социјалним услугама који ће бити упућен у парламентарну процедуру.
Предлагач наводи да овај пропис представља одговарајући правни инструмент уз који ће се створити кључне правне претпоставке за развијање ефикасног и одрживог система социјалног збрињавања, подршке група и појединаца у стању социјалне потребе, као и за остварење основних циљева у изградњи друштва осјетљивог на потребе својих најрањивијих чланова.
Приједлогом закона се, између осталог, уређују појам и садржај социјалних услуга, корисници социјалних услуга, те начела социјалне заштите при пружању и кориштењу тих услуга. Такођер се уређују и врсте, мрежа и осигурање социјалних услуга, као и методологија за утврђивање цијена услуга, надлежности и поступак за остваривање права на буџетско финансирање социјалне услуге. Прописују се пружаоци социјалних услуга и њихово лиценцирање, услови за пружање ових услуга, као и друга питања од значаја за пружање социјалних услуга у Федерацији БиХ.
Корисници социјалних услуга према овом приједлогу закона су дјеца и одрасла лица у стању социјалне потребе, а који су држављани Босне и Херцеговине с пребивалиштем на територији Федерације БиХ, као и страни држављани који социјалне услуге користе под једнаким условима утврђеним одредбама овога Закона, те у складу с важећим прописима у БиХ, међународним уговорима и конвенцијама.
Приједлог закона дефинише и врсте социјалних услуга, те прописује да зависно од стања социјалне потребе и степена потребне подршке, социјално збрињавање и стручна подршка се пружају у оквиру основне социјалне услуге, услуге стручне подршке и савјетовања, затим кроз услуге социјалног збрињавања, као и стручне подршке у породичном моделу бриге и у заједници, те у оквиру услуге институционалног социјалног збрињавања и стручне подршке.
Предлагач у разлозима за доношење овог прописа, између осталог, наводи да је у складу с програмским опредјељењем Владе Федерације БиХ један од стратешких циљева ресорног федералног министарства унапређење система социјалне заштите који ће гарантовати основна и уједначена права која осигуравају заштиту социјално угрожених категорија.
Такођер је истакнуто су релевантност и оправданост доношења овог закона неупитни с обзиром да тренутна законска рјешења не прате основна начела процеса социјалног укључивања посебно рањивих група и појединаца и деинституционаИизације утемељене на заштити основних људских права и најбољег интереса лица којима је потребно социјално збрињавање и подршка.
Наведено је и да се постојећи правни оквири не подударају са стратешким опредјељењем законодавне и извршне власти у Федерацији БиХ да настави са својим јавним ангажманом на повећању квалитета живота дјеце, лица с инвалидитетом и старих лица, те да кроз досљедно спровођење реформских процеса у области социјалне и дјечје заштите осигура услове за пружање подршке лицима којима је иста неопходна и имплементира међународно утемељено право према којему свако лице има право на живот достојан човјека.
Утврђене измјене Закона о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке особама с инвалидитетом
Влада Федерације Босне и Херцеговине данас је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, утврдила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке особама са инвалидитетом у Федерацији БиХ, који ће у скраћеном поступку бити упућен у парламентарну процедуру.
Како је предлагач образложио, предложене измјене имају за циљ унапређење постојећих законских одредби, отклањање техничких грешака и усклађивање с међународним стандардима, посебно с Конвенцијом о правима дјетета.
Најзначајније измјене односе се на продужење старосне границе за контролне прегледе дјеце с инвалидитетом са 15 на 18 година, а у складу с међународном Конвенцијом о правима дјетета. У образложењу се наводи да Институт за медицинско вјештачење здравственог стања својом оцјеном и мишљењем, које је у поступцима основ за признавањем права, може утврдити контролни преглед за дјецу, уколико сматра да ће доћи до побољшања или погоршања здравственог стања. Такођер, корисници права до 18 година старости неће подлијегати поступку верификације.
Остала предложена рјешења у овим измјенама, појаснио је предлагач, техничке су природе и не мијењају норме у важећем Закону о јединственим начелима и оквиру материјалне подршке особама са инвалидитетом у Федерацији БиХ, који је на снази од 8.3.2025. године. Између осталог, односе се на престанак права тек након боравка ван БиХ дужег од шест мјесеци, осим у случају лијечења, затим на остваривање права на асистенте према кантоналним прописима, као и прецизирање накнада и додатака ради спрјечавања двоструког кориштења права. Такођер, односе се и на обавезу заштите од дискриминације и објављивања статистичких података по сполу, у складу са Законом о равноправности сполова у БиХ, те на мјере заштите од дискриминације и узнемиравања, које постају обавезан дио провођења закона.
Овим законом јача се правна сигурност, унапређује заштита права дјеце и особа са инвалидитетом, те се омогућава досљеднија примјена закона у пракси.