340. сједница Владе ФБиХ

Утврђен јавни интерес за изградњу дионица аутоцесте Тарчин - Коњиц и тунел Прењ

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, донијела двије одлуке о утврђивању јавног интереса за изградњу двије дионице аутоцесте на Коридору Вц. Ријеч је о дионицама аутоцесте Тарчин - Коњиц у дужини од 20,2 км, те тунела Прењ дужине 12 км.

Такођер, утврђено је да је корисник експропријације некретнина потребних за изградњу ових објеката ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар, те му је наложено да покрене експропријацијске поступке.

Како је образложено, нова одлука за дионицу Тарчин - Коњиц је потребна јер је дошло до измјене пројектног рјешења, као и измјене и допуне елабората експропријације за потребу изградње поддионице Иван-Овчари, а којим су обухваћене нове парцеле или пак дијелови раније потребних парцела у мањим површинама.

Утврђивање јавног интереса за дионицу тунела Прењ било је потребно ради омогућавања покретања поступка експропријације некретнина на овој дионици, што је уједно и предуслов за реализацију пројекта изградње аутоцесте на овој дионици.

Ступањем на снагу ове двије одлуке, престају да важе раније доносене о утврђивању јавног интереса за дионице Тарчин - Коњиц и тунел Прењ, а ради прописаних рокова и покретања поступка експропријације.

Аутоцесте ФБиХ ће, у складу са својим Трогодишњим планом пословања за период 2022-2024. година, осигурати средства за реализацију ових одлука.

Донесена Уредба о поступку доказивања испуњености услова за именовање у установама социјалне заштите ФБиХ

Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, донијела Уредбу о поступку доказивања испуњености општих и посебних услова за именовање у тијела управе, надзора и руководства у федералним установама социјалне заштите.

Овом уредбом детаљније се уређује поступак именовања управних и надзорног одбора, те директора у установама социјалне заштите Федерације БиХ, као и начин доказивања испуњености општих и посебних услова и непостојања законских запрека за именовање на наведене позиције.

Одредбе овог прописа примјењују се на поступак и процедуре именовања на позиције предсједника и чланова управних и надзорног одбора, као и на позицију директора у федералним установама социјалне заштите у складу са одредбама Закона о установама социјалне заштите ФБиХ. Кандидат за именовање на ове позиције дужан је доказати испуњавање општих и посебних услова, као и непостојање запрека за именовање на начин и по поступцима утврђеним одредбама ове уредбе.

Уредба обухвата поступак дефинисања садржаја и објаве јавног конкурса, потом поступак пријављивања на јавни конкурс, као и поступак провјеравања испуњености услова, те поступак избора и именовања. Ступа на снагу наредног дана од дана објаве у Службеним новинама Федерације БиХ.

У образложењу је наведено да је одредбама Закона о установама социјалне заштите ФБиХ утврђено да ће Влада Федерације, на приједлог Федералног министарства рада и социјалне политике, у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овога закона донијети пропис којим ће утврдити ближе услове у погледу поступка за доказивање испуњености општих и посебних услова, те потребне документације за именовање на утврђене позиције у федералним установама социјалне заштите. Иначе, овај закон ступио је на снагу у аугусту ове године.

Такођер, доношењем овог проведбеног акта осигурава се јединствено и транспарентно поступање у провођењу поступка именовања тијела управе, надзора и руковођења у федералним установама социјалне заштите.

О потенцијалној буџетској подршци Европске уније за ублажавање негативних посљедица енергетске кризе у БиХ

Влада Федерације БиХ прихватила је на данашњој сједници информацију о потенцијалној буџетској подршци Европске уније (ЕУ) Босни и Херцеговини у циљу ублажавања негативног социо-економског утјецаја енергетске кризе. Данас донесеним закључцима Федерална влада подржава Вијеће министара БиХ у поступку усвајања Акционог плана/мапе пута који је припремила Делегација ЕУ у БиХ, како би се створиле претпоставке за потписивање уговора у оквиру Пакета енергетске подршке.

Како се наводи у информацији, током посјете предсједнице Европске комисије (ЕК) Урсуле вон дер Лаyен нашој земљи 28. октобра ове године, представљен је енергетски пакет за Западни Балкан вриједан 500 милиона еура, од чега је 70 милиона намијењено директно за санирање посљедица поскупљења енергената за привреду и угрожена домаћинства у БиХ.

Према ставу Делегације ЕУ, од укупног износа средстава намијењених БиХ, предвиђено је да се она дијеле између ентитета и Брчко Дистрикта и то у омјеру 66 посто за ФБиХ, 33 посто за РС и један посто за Брчко Дистрикт. Између осталог, овај програм предвиђа и обавезу домаћих власти да донесу програм утрошка средстава ове буџетске подршке. У информацији се истиче важним да БиХ усвоји одређене прописе и политике, те да се наставе проводити мјере подршке најугроженијој популацији попут субвенционирања рачуна за струју у Федерацији БиХ. 

Иначе, буџетска подршка је механизам који функционира на начин да држава корисница буџетира и исплати средства крајњим корисницима, а онда их ЕК рефундира држави према унапријед договореној схеми. У овом случају БиХ, уколико испуни услов за исплату прве транше кроз усвајање Акционог плана/мапе пута, може и првом кварталу 2023. године очекивати алокацију 90 посто средстава од цјелокупног износа, а преосталих 10 посто, као друга транша, бит ће уплаћено БиХ током 2024. године на основу процјене ЕК о напретку државе у провођењу договорених мјера.

Прва мјера подразумијева субвенцију којом је предвиђено да се, од укупног броја од 165.000 угрожених домаћинстава која би имала ову подршку за превазилажење посљедица пораста цијена рачуна за гријање у 2022/23., на Федерацију БиХ односи 109.000 корисника. С тим у вези, у што краћем року бит ће утврђени критерији те од свих опћина у ФБиХ осигурани подаци, односно приједлог листе корисника/домаћинстава најугроженијих категорија којима је ова помоћ најпотребнија.

Такођер, Влада ФБиХ ће именовати радну групу за праћење и имплементацију буџетске подршке од ЕУ, а коју ће чинити представници ресорних федералних министарства, институција и стручних служби.

Федерална влада обавезала је и надлежне федералне органе управе и Фонд за заштиту околиша ФБиХ, да подузму активности на утврђивању још двије листе корисника ради провођења ове ЕУ подршке, и то када је у питању енергетска ефиканост за стамбене објекте, те подршка микро, малим и средњим предузећима. Наиме, како је наведено у информацији, планирана је финансијска подршка енергетске ефикасности за укупно 4.000 стамбених објеката у БиХ, од чега се на ФБиХ односи њих 2.600. У плану је и подршка за 400 микро, малих и средњих предузећа у БиХ ради осигурања континуитета пословања, а од тог броја, у складу с критеријима расподјеле, у ФБиХ је њих 264.

Влада ФБиХ задужила је надлежне федералне органе управе да се, након идентификације све три категорије корисника, морају обратити Федералном министарству финансија ради отварања кода пројекта у буџету, како би поднијели своје коригиране финансијске захтјеве за планирање ових средстава у федералном буџету за наредну годину. Такођер, радна група имат ће обавезу да благовремено извјештава Владу о свим важним питањима процеса припреме и провођења буџетске подршке за енергетске потребе.

О регресирању камата гаранцијског фонда за кредитно - гарантне програме за субјекте мале привреде

На приједлог Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, Влада ФБиХ прихватила је информацију о имплементацији Гаранцијског фонда за кредитно-гарантни програм за микро, мала и средња предузећа (МСП) и кредитно-гарантни програм за обртнике и остале самосталне привредне дјелатности.

Закључено је да ће Федерално министарство финансија у сарадњи са Федералним министарством развоја, подузетништва и обрта, а у складу са потраживањима, омогућити исплату средстава за регресирање камата из Гаранцијског фонда за четврти квартал 2022. године у износу од 1,2 милиона КМ. Такођер ће планирати потребна средства у федералном буџету за наредну годину за субвенционирање камата у складу са процјеном Развојне банке ФБиХ и политикама на основу којих ће се утврдити програм утрошка средстава намијењених за ове врсте субвенција.

Донесен је и закључак да се у циљу што ефикасније имплементације Гаранцијског фонда формира координационо тијело које ће координирати активностима, вршити анализе, извјештавати и предлагати мјере. Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта задужено је да прати, анализира и извјештава о кредитно-гарантним програмима за МСП, те обртнике и остале самосталне привредне дјелатности, као и о програму утрошка средстава овогодишњег Буџета ФБиХ за субвенције приватним предузећима и подузетницима кроз регресирање камата из Гаранцијског фонда.

Подсјетимо, прије двије године Влада ФБиХ је као дио свог пакета мјера за ублажавање посљедица на економију изазваних пандемијом коронавируса, успоставила Гаранцијски фонд при Развојној банци ФБиХ. Тако је омогућено издавање гаранција за МСП, пољопривреду и прехрамбену индустрију, велика предузећа, извознике, те обртнике и остале самосталне привредне дјелатности.

Када је ријеч о субјектима мале привреде, Федерално министарство развоја, подузетништва и обрта је израдило кредитно-гарантне програме. У оквиру њих, у протекле двије године гаранције Фонда биле су превасходно усмјерене у финансирање текуће ликвидности (исплате плата, плаћање пореза и доприноса, и сл.), обртних средстава, довршавање већ започетих инвестиција, као и инвестиције мањег обима, а потом и на пружање подршке покретању нових пословних активности, расту и развоју постојећих МСП, обртника и осталих самосталних привредних дјелатности, повећању конкурентности, иновацијама и запошљавању.

Како је наведено у данас прихваћеној информацији, субјекти мале привреде увидјели су ове погодности те се фокусирали на њих, што је довело до експанзије кориштења Фонда, а која се није могла предвидјети ранијим пројекцијама. Стога је било неопходно да се, према тренутном тренду раста, осигура 1,2 милиона КМ за субвенцију камата за четврти квартал ове године.

Иначе, укупан износ одобрених гаранција Фонда за прво полугодиште 2022. године за свих пет програма износи 154.020.638,70 КМ. Од тога се на микро, мала и средња предузећа односи 54.819.070,65 КМ (35,59 посто), а на обртнике и остале самосталне привредне дјелатности 407.500 КМ (0,26 посто). Покривеност камате од Фонда за ова два програма износи 98,64 посто.

Министарство је, такођер, на основу анализе тренутних трендова и оквирних пројекција Развојне банке, у информацији предложило да се у федералном буџету за наредну годину осигура износ од 5.000.000 КМ за субвенције камата у 2023. години.

Донесен План управљања водама за водно подручје Јадранског слива 2022-2027.

На приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Влада Федерације БиХ данас је донијела Одлуку о доношењу Плана управљања водама за водно подручје Јадранског мора у ФБиХ за период од 2022. до 2027. године.

Влада ФБиХ донесени план подноси Вијећу министара БиХ ради усвајања у складу с процедуром прописаном одговарајућим законом Босне и Херцеговине.

Федерално министарство обавјештава Министарство вањске трговине и економских односа БиХ и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске о доношењу Плана управљања водама, а Агенција за водно подручје Јадранског мора Мостар (АВП Јадранско море) о томе обавјештава органе, институције, подузећа, правне особе и друга тијела укључена у поступак консултирања јавности.

Институције и правне особе задужене Планом за извршење Програма мјера из члана 26. Закона о водама, дужне су на захтјев АВП-а достављати све податке и информације потребне у сврху израде двогодишњих извјештаја о провођењу програма мјера. О провођењу тог програма Федерално министарство извјештава Владу ФБиХ, а Влада сваке двије године Парламент ФБиХ.

Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и АВП Јадранско море задужени су да План управљања водама објаве на својим wеб страницама.

Како је наведено у образложењу, опћи циљеви управљања водама су постизање доброг еколошког потенцијала површинских и стања подземних вода, односно водних и за воду везаних екосистема. Такођер, циљ је умањење штета узрокованих дјеловањем вода, као и осигурање потребних количина воде одговарајуће квалитете за разне намјене, те потицање одрживог кориштења вода, узимајући у обзир дугорочну заштиту расположивих извора и њихову квалитету.

У Програму мјера планови управљања водама обједињују обавезе испуњавања циљева које одређује Оквирна директива о водама ЕУ и регулатива Федерације БиХ из подручја управљања водама, што укључује и испуњавање више пратећих директива Европске уније.

Истакнуто је и да су, у складу са одредбама Закона о водама, проведене јавне консултације у процесу израде овог плана.

Закључци, одлуке и рјешења

Влада ФБиХ прихватила је Финансијски план Федералног завода за запошљавање за 2023. годину и процјену плана за 2024. и 2025. годину, као и Одлуку о извршавању Финансијског плана овог завода за 2023. годину. Ови акти бит ће упућени Парламенту ФБиХ ради давања сагласности.

Данас су, на приједлог ресорних федералних министарстава, измијењене двије одлуке. Прва се односи на Програм утрошка средстава с критеријима расподјеле средстава текућих трансфера утврђених Буџетом ФБиХ за 2022. годину Федералног министарства образовања и науке, а друга на утврђивање трошкова полагања посебног стручног испита за матичара. Такођер, донесена је и Одлука о престанку важења Одлуке о давању на привремено кориштење земљишта Аероклубу „Изет Курталић“ у Високом.

Донесена је Одлука о давању овлаштења пуномоћницима Емиру Рашчићу и Музафери Калабушић за заступање Владе Федерације БиХ, односно привредног друштва Фабрика духана Мостар д.д. Мостар у поступку пред Опћинским судом у Мостару.

Влада је донијела и три рјешења о дозволи уласка у посјед некретнина прије исплате накнаде за некретнине експроприсане рјешењима Службе за имовинско-правне послове и катастар некретнина Опћине Неум. Корисник извлаштења, ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, у захтјеву,  између осталог, истиче да је поступак извлаштења вођен ради изградње магистралне цесте М17.3 Столац - Неум, дионица Броћанац - Хутово, одвојак - пут за Хутово, након што је Одлуком Владе Херцеговачко-неретванске кантона утврђен јавни интерес за изградњу ове магисталне цесте у укупној дужини од 39,9 км.

Усвојена је и информација Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства о имплементацији Закона о пољопривредном земљишту и Стратегији господарења пољопривредним земљиштем за 2021. годину.

Данас су усвојене двије информације Федералног министарства промета и комуникација које се односе на реализацију уговора за изградњу дионица аутоцесте на Коридору Вц Путниково брдо-Медаково, те Медаково - Поприкуше, поддионица Медаково - Озимице.

Кадровска рјешења

За учешће у раду и одлучивању на предстојећој Скупштини Привредног друштва РМУ Бановићи д.д. Бановићи данас је опуномоћена  Јасмина Пашић.