БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Федерација Босне и Херцеговине

Влада Федерације Босне и Херцеговине

330. сједница Владе ФБиХ

  • 08.09.2022.
  • 330. сједница Владе ФБиХ

    Усвојена информација о епидемиолошкој ситуацији

    Влада Федераије БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву којом је, по овлаштењу премијера ФБиХ, предсједавала замјеница премијера и федерална министрица финансија Јелка Милићевић, усвојила информацију о епидемиолошкој ситуацији ЦОВИД-19 у ФБиХ на дан 5.9.2022. године с приједлогом наредби и препорука Кризног штаба Федералног министарства здравства, које се примјењују од 8.9.2022. године.

    Владама кантона, односно кризним штабовима кантоналних министарстава здравства наређено је да континуирано прате епидемиолошку ситуацију на подручју кантона, те у случају погоршања правовремено дјелују и доносе мјере, те о томе редовно извјештавају Кризни штаб Федералног министарства здравства.

    Овај штаб задужен је да континуирано прати епидемиолошку ситуацију ЦОВИД-19 на подручју ФБиХ и да, у случају погоршања, одмах препоручи Влади Федерације БиХ нове мјере.

    Кризни штаб ФМЗ-а ће данашње закључке с прилозима доставити кантоналним министарствима здравства и њиховим кризним штабовима, кантоналним здравственим установама, клиничким центрима у ФБиХ, опћим, кантоналним и специјалним болницама, Федералној и кантоналним управама за инспекцијске послове, те кантоналним управама полиција.

    У складу са закључком од 8.1.2021. године, Влада ФБиХ ће обавијестити Парламент о епидемиолошкој ситуацији у Федерацији БиХ и мјерама које је данас донијела с циљем заштите здравља грађана и смањења ризика од ширење вируса.

    Када је ријеч о наредбама, и даље је обавезно ношење респираторне заштитне маске у свим здравственим установама (упосленици, пацијенти и сви посјетитељи). Наложена је редукција посјета у здравственим установама у складу с кризним планом приправности и одговора на појаву ЦОВИД-19.

    Кризни штабови кантоналних министарстава здравства, као и здравствене установе с подручја кантона, дужне су да редовно ревидирају кризне планове приправности и одговора на појаву новог коронавируса, према промјени епидемиолошке ситуације на подручју кантона или локалне заједнице.

    Наложено је кризним штабовима кантоналних министарстава здравства да у свим здравственим установама на подручју кантона, без обзира на облик власништва, као и клиничким центрима у ФБиХ, осигурају у континуитету рад болничких комисија и тимова с циљем спрјечавања ширења ЦОВИД-19 инфекције у здравственим установама.

    Једна од препорука грађанима је да у случају појаве неких од респираторних симптома као што су цурење носа, бол у грлу, повишена температура, кашаљ, губитак мириса или окуса, остану кући те се телефонски јаве надлежном љекару како би добили даље упуте.

    Иначе, у информацији Кризног штаба ФМЗ-а је наведено да на нивоу ФБиХ седмодневна инциденца износи 29,5 случајева на 100.000 становника. У посљедњих седам дана су инциденце више од просјечне забиљежене у Посавском (77,4), Тузланском (54,47), Херцеговачко-неретванском (39,18) и Унско-санском кантону (30,98).

    У протеклих седам дана у ФБиХ је на болничком лијечењу било 87 особа због ЦОВИД-19, од којих пет на инвазивној механичкој вентилацији. У истом периоду забиљежено је 17 смртних случајева.

    Измјене и допуне Уредбе о погонима и постројењима која морају имати околинску дозволу

    Влада Федерације БиХ данас је, на приједлог Федералног министарства околиша и туризма, измијенила и допунила Уредбу којом се утврђују погони и постројења који морају имати околинску дозволу.

    Допуна је да уз захтјев за издавање околинске дозволе подносилац мора доставити и овјерену копију правомоћног рјешења о одобрењу за грађење.

    Промијењен је и прилог ове уредбе којим је обухваћена Листа погона и постројења за које Федерално министарство околиша и туризма издаје околинску дозволу, а према дјелатностима ова листа обухвата енергетику, производњу и прераду метала, индустрију минерала, хемијску индустрију,   управљање отпадом и друге дјелатности.

    Такођер измијењен је и прилог Уредбе који се односи на Листу погодна и постројења за које кантонално министарство издаје околинску дозволу, те ова листа обухвата енергетику, производњу и прераду метала, индустрију минерала, управљање отпадом и друге активности.

    У образложењу је као разлог за доношење измјена и допуна наведено да су у поступку издавања околинских дозвола примјеном Уредбе поједини привредни субјекти и инвеститори стављани у неповољнији положај у односу на друге. Као разлог је такођер наведено да у фази поступка подношења захтјева за издавање околинске дозволе поједини привредни субјекти (инвеститори) не располажу подацима који се односе на конкретну технологију, врсту постројења, те се нису могли дефинирати најбоље расположиве технологије, број испуста (вода, зрак...), количине отпада, сировине и слично, а због чега су околинске дозволе које је издавало ресорно федерално министарство биле неучинковите.

    С обзиром на чињеницу да је главни грађевински пројекат, на основу којег се издаје грађевинска дозвола, адекватан документ који дефинира технологију, излазе (број) полутаната, врсту постројења и друго, у складу с посебним прописом из области грађења, то је овим допунама  инкорпорирано у одредбе Уредбе којим се утврђују погони и постројења која морају имати околинску дозволу.

    Уз то, намјера измјена и допуна је да, у складу с подијељеним овластима у области заштите околиша између кантона и ФБиХ, буде усклађена надлежност у овој области која је, такођер, дефинирана и Законом о управљању отпадом. Наиме, у овом закону је наведено да је област отпада у кантоналној надлежности, односно да послове управљања свим врстама отпада, као и одређивање локација и земљишта и постројењима врше кантонална министарства.

    Такођер, важећом уредбом за дјелатности управљања отпадом нису били постављени прагови (у бројевима и јединицама мјере), што је сада регулирано измјенама и допунама Уредбе.

    Иницијатива Вијећу министара БиХ: Забрану извоза дрвених сортимената продужити до краја године

    Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства трговине, прихватила иницијативу за продужење важења Одлуке о привременој забрани извоза одређених шумских дрвних сортимената, огрјевног дрвета и производа од дрвета из Босне и Херцеговине до 31.12.2022. године.

    Влада ће Вијећу министара БиХ упутити иницијативу да задужи Министарство вањске трговине и економских односа БиХ да, у што краћем року, а не касније од петнаест дана од њеног усвајања, припреми и упути Вијећу министара БиХ на разматрање и одлучивање одговарајућу одлуку којом би до 31.12.2022. године било продужено важење Одлуке о привременој забрани извоза одређених шумских дрвних сортимената, огрјевног дрвета и производа од дрвета из БиХ, у којој је забрана извоза била одређена и за дрвене брикете.

    Такођер је у иницијативи наведено да Влада ФБиХ сматра да је неопходно продужити важење ове одлуке, јер сезона гријања почиње од октобра и сасвим је извјесно очекивати драстичан пораст потражње за овим производима. Продужење важења Одлуке је у функцији заштите интереса грађана, физичких и правних особа, као и јавних установа у области образовања, здравства и социјалне заштите који користе ову врсту енергента.

    Имајући то у виду, у предстојећој сезони гријања би продужењем важења Одлуке до 31.12.2022. године било осигурано уредно снабдијевање огрјевним дрветом и пелетом, али и економски одрживо пословање произвођача, уз социјалну осјетљивост и друштвену одговорност примјерену економској реалности у БиХ.

    Допуњена Одлука о класификацији занимања у ФБиХ

    На приједлог Федералног завода за статистику, Влада ФБиХ је допунила Одлуку о класификацији занимања у Федерацији БиХ. Наиме, допуњен је Шифарски попис занимања који чини саставни дио донесене одлуке.

    Након процедура везаних за предлагање допуне Класификације занимања, Шифарским пописом дефинисано је и описано 45 нових занимања.

    Иначе, класификација занимања је обавезан статистички стандард који су дужни примјењивати сви органи власти, привредна друштва, установе и друге правне особе у Федерацији БиХ које евидентирају, прикупљају, обрађују, анализирају, преносе и исказују статистичко-аналитичке податке битне за праћење стања и кретања на социјално-економском подручју.

    Федерални завод за статистику је у образложењу одлуке навео, да је у складу са својим законским овлаштењима, крајем 2021. године покренуо активности на допунама Класификације занимања, те затражио приједлоге за допуну Класификације свим релевантним институцијама с нивоа Федерације БиХ. То су Агенција за државну службу ФБиХ, Федерално министарство образовања и науке, Федерално министарство рада и социјалне политике, Федерални завод ПИО, Федерални заводу здравственог осигурања, Федерални завод за запошљавање, Порезна управа Федерације БиХ и Завод за јавно здравство ФБиХ.

    Након што је Федерални завод за статистику појединачно анализирао све пристигле захтјеве за допуну Класификације занимања у Федерацији БиХ, те провео неопходне процедуре, припремио је допуну одлуке.

    Међународном аеродрому Сарајеву 2.000.000 КМ за набавку спасилачко-ватрогасног возила

    Влада ФБиХ је усвојила Програма утрошка дијела средстава капиталног трансфера јавним предузећима, а намијењених за унапређење авиосаобраћаја Федерације БиХ, утврђеног Буџетом ФБиХ за 2022. годину Федералном министарству промета и комуникација.

    Усвојеним програмом је ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево одобрена додјела средстава у износу од 2.000.000 КМ за набавку спасилачко-ватрогасног возила које има капацитет спремника за воду од 12.500 литара и спремника за пјенило од 1.500 литара,  те погон 6x6.

    Федерално министарство промета и комуникација је задужено да врши континуиран надзор о утрошку ових средстава и да с Међународним аеродромом Сарајево потпише уговор којим ће бити уређени начин преноса средстава, проведба поступка јавне набавке и извјештавање о утрошеним средствима.

    Међународни аеродром Сарајево је дужан о утрошку средстава квартално извјештавати Федерално министарство промета и комуникација.

    Након утрошка, а најкасније до 28.2.2023. године, Аеродром је дужан сачинити укупни извјештај о утрошеним средствима трансфера и доставити га ресорном федералном министарству заједно са одлуком Надзорног одбора о његовом усвајању.

    За проведбу данашње одлуке задужени су Федерално министарство промета и комуникација, Федерално министарство финансија и ЈП Међународни аеродром Сарајево д.о.о. Сарајево, свако у оквиру своје надлежности.

    О три програма помоћи привреди у ФБиХ: Издато 92,7 милиона КМ гаранција и регресирано 3 милиона КМ камата

    Влада Федерације БиХ је усвојила информацију Федералног министарства енергије, рударства и индустрије о гаранцијама Гаранцијског фонда за Кредитно-гарантни програм за извознике, Кредитно-гарантни програм за велика предузећа и Програм утрошка средстава утврђених у овогодишњем Буџету ФБиХ за субвенције приватним предузећима и подузетницима за регресирање камата (Гарантни фонд), на дан 30.6.2022. године.

    У информацији је прецизирано да је за 73 привредна друштва укупно издато 92.732.568,05 КМ гаранција. Од тога је износ издатих гаранција по Кредитно-гарантном програму за извознике 57.872.618,05 КМ, док је по Кредитно-гарантном програму за велика предузећа издато гаранција у вриједности од 34.859.950 КМ.

    Кад је ријеч о субвенцијама приватним предузећима и подузетницима за регресирање камата кроз Гарантни фонд, предвиђена су средства од 5.200.000 КМ. Овај Програм је резултат настојања Владе ФБиХ за наставак изналажења мјера помоћи привреди усљед потешкоћа у пословању изазваних пандемијом ЦОВИД-19. Основни циљ Програма је омогућити корисницима који су кредитно задужени по кредитно-гарантним програмима за велика предузећа и за извознике, додјелу грант средства на име субвенционисања дијела трошкова камате.

    На име регресирања камата корисницима кредита у два квартала ове године укупно је уплаћено 1.604.450,28 КМ. Од тога су у прва три мјесеца ове године за 108 уговора о кредиту корисници  остварили услове за исплату регресирања камата у укупном износу од 724.977,52 КМ, док су у периоду од 1.4. до 30.6.2022. године за 129 уговора о кредиту корисници кредита остварили услове за исплату средстава за регресирање камата, у укупном износу од 879.472,76 КМ

    Дакле, на дан 30.6.2022. године укупно је реализирано 129 кредита у износу од 185.465.136,10 КМ за 73 привредна друштва, и то по Кредитно-гарантном програму за велика предузећа 69.719.900 КМ и Кредитно-гарантном програму за извознике у износу од 115.745.236,10 КМ, а за које су издате гаранције од стране Развојне банке Федерације Босне и Херцеговине.

    За ова кредитна средства издато је гаранција у укупном износу од 92.732.568,05 КМ, те регресирано камата за кредитна средства у 2022. години у износу од 1.604.450,28 КМ, односно укупно за 2021. и 2022. годину у износу од 3.039.418,35 КМ.

    Данас је Влада ФБиХ задужила Федерално министарство енергије, рударства и индустрије да прати и анализира извјештаје у вези са ова три програма подршке привреди, а које доставља Развојна банка Федерације БиХ.

    Одлуке, закључци и рјешења

    Влада ФБиХ је подржала иницијативе да с два кредитна задужења код Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) буду осигурана средства за реализацију пројеката Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове. Ријеч је о задужењу до 41.530.000 КМ за Пројект одређивања вриједности некретнина, те задужењу до 5.313.000 КМ за Пројект подршке инфраструктури просторних података ФБиХ.

    На приједлог Федералног министарства финансија, на данашњој сједници допуњена је Одлука о условима за издавање одобрења за отварање девизног рачуна у иноземству. Према допуњеним одредбама, одобрење за отварање овог рачуна може бити издано за потребе плаћања комуналних услуга и режијских трошкова власницима некретнина у иноземству, уз предочење доказа о власништву над некретнином и до висине просјечних мјесечних трошкова.

    Федерално министарство финансија упознало је Владу ФБиХ са извјештајем о дугу за други квартал 2022. године. Према задужењу, Министарство ће извјештај објавити на својој wеб страници, а Генерални секретаријат Владе ФБиХ ће извјештај доставити Парламенту ФБиХ ради информирања.

    Данас је донесено седам рјешења о ступању у посјед некретнина потпуно експроприсаних рјешењима Службе за некретнине Одјела за финансије и некретнине Града Мостара, а корисник ових извлаштења је ЈП Цесте Федерације БиХ. На овај начин омогућена је изградња јужне обилазнице Мостара, дионица Миљковићи - Родоч - веза на М17, кружна раскрсница Варда.

    Влада је донијела и Рјешење о ступању у посјед некретнина прије правоснажности рјешења о експропријацији које је издала Служба за имовинско-правне, геодетске послове и катастар некретника опћине Илиџа, а с циљем изградње раскрснице улица М17 - ИВ Витешке бригаде - Лужанско поље на подручју ове опћине.

    Прихваћен је извјештај о раду Надзорног одбора Унион банке д.д. Сарајево за период од 1.1. до 30.6.2022. године.

    Влада је прихватила извјештај о завршетку Пројекта подршке запошљавању (ЕСП), с прилозима, који је на разматрање доставило Федерално министарство рада и социјалне политике.

    Кадровска рјешења

    Влада ФБиХ дала је претходну сагласност за разрјешење вршилаца дужности чланова Надзорног одбора ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, због истека мандата. Претходна сагласност дата је и за именовање вршилаца ових дужности, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца, у саставу Анис Кривић (предсједник), Сулејман Бечиревић, Игор Јосиповић, Жељко Петровић и Мустафа Абдулаховић (чланови).

    Данашњом допуном Рјешења, за чланове Комисије за одређивање приједлога локације централног складишта радиоактивног отпада на територији Босне и Херцеговине, именовани су и Адмир Каровић, Мерсудин Шећеровић, Љубо Тадић и Алфред Видић.