321. сједница Владе ФБиХ

  • 30.06.2022.
  • 321. сједница Владе ФБиХ

    Утврђен Нацрт закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације

    Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Мостару, утврдила и Парламенту ФБиХ упутила Нацрт закона о кориштењу обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације (ОИЕиЕК).

    Циљ овог закона је промовисање и регулисање производње електричне и енергије гријања и хлађења из ОИЕиЕК, као и употребе обновљивих извора енергије (ОИЕ) у транспорту ради потрошње на домаћем тржишту и повећања удјела у укупној потрошњи енергије, те обезбјеђење развоја подстицајних мјера, регулаторног оквира и техничке инфраструктуре за ОИЕиЕК.

    Подстицањем производње електричне енергије из ОИЕ и производње топлотне и електричне енергије у когенерацији (комбинованом циклусу), као и употребе ОИЕ у транспорту, обезбјеђује се, између осталог, остваривање електроенергетске политике у погледу удјела енергије произведене из ОИЕиЕК у укупној потрошњи енергије у ФБиХ, као и интеграција ОИЕ у електроенергетски систем. Такођер, обезбјеђује се допринос заштити околиша и континуирани развој тржишта електричне енергије, те смањење зависности од увоза фосилних горива и њиховог утицаја на околиш, као и повољан амбијент за домаће и стране инвеститоре везано за сигурност улагања у изградњу постројења ОИЕиЕК.

    Кориштењем обновљивих извора енергије остварују се циљеви Федерације БиХ утврђени њеним стратешким и планским документима у области енергетике, као и подршка реализацији обавеза које је БиХ преузела потписивањем и ратификовањем међународних уговора. Обавезујући циљеви за кориштење обновљивих извора енергије (ОИЕ) бит ће утврђени у оквиру планског документа за енергију и климу ФБиХ.

    Нацрт закона утврђене су врсте постројења према технологији и класификација према снази постројења, наставак рада Оператора за ОИЕиЕК према одредбама новог закона, гаранције поријекла за електричну енергију произведену из ОИЕиЕК, потом технолошке квоте и обим аукција, те подстицајне мјере за кориштење ОИЕ, поступак аукција,  као и транспарентност и информисање јавности. Такођер, утврђени су гарантоване откупне цијене и премије, откуп електричне енергије, производња за властите потребе, заједнице обновљиве енергије, прикључак на мрежу и балансирање, изградња постројења, управни надзор, регулаторно надгледање и инспекција, као и казнене, прелазне и завршне одредбе.

    Како је образложено, више је разлога за израду и доношење новог закона којм ће бити уређен нови систем подстицаја за корштење обновљивих извора енергије у ФБиХ.  Међу њима су усклађивање с правном стечевином Европске уније и Енергетске заједнице, унапређење правног оквира у сектору обновљивих извора енергије и прецизније дефинисање права, обавеза и одговорности свих учесника у новом систему подстицаја, затим унапређење правног оквира за ефикасно провођење новог система подстицаја, увођење новог начина подстицања путем ФИТ (за мала постројења) и ФИП (за велика постројења) аукција, као и увођење нових категорија учесника који користе обновљиве изворе енергије (просумери и заједнице обновљиве енергије).

    Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је у образложењу, такођер навело, да се при изради овог закона руководило најбољим међународним праксама и релевантним правним актима ЕУ, поштујући међународно преузете обавезе БиХ и одлуке донесене у оквиру Уговора о успостави Енергетске заједнице. Осим тога, имали су у виду и друге законе у БиХ, те је предложеним текстом осигуран висок степен хармонизације с правним оквиром Еуропске уније.

    Утврђен јавни интерес ФБиХ за изградњу више дионица аутоцеста и брзих цеста

    Влада Федерације БиХ је, на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, донијела одлуке којим је утврдила да је изградња шест цестовних праваца од јавног интереса за Федерацију БиХ.

    Ријеч је о изградњи аутоцесте на Коридору Вц, дионице тунел Прењ - Мостар Сјевер, у дужини од 12,2 км, Јадранско - јонске аутоцесте кроз Босну и Херцеговину, дионица Почитељ - Столац, у дужини од 23,25 км, те аутоцесте Орашје - Тузла, дионица Тузла - Маоча, дужине 30,7 км.

    Јавни интерес је утврђен и за изградњу брзе цесте Лашва - Травник - Јајце, дионице Турбе - Јајце, у дужини од 12,5 км, као и дионице Невић поље - Турбе, у дужини од 12,5 км, те брзе цесте Бихаћ - Цазин - Велика Кладуша - Република Хрватска, у дужини од 47 км.

    Утврђено је и да је ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар корисник експропријације некретнина потребних за изградњу ових дионица, те му је наложено покретање поступка експропријације.

    Средства за реализацију ових одлука обезбиједит ће Аутоцесте ФБиХ, а за њихову реализацију задужени су Федерално министарство промета и комуникација и Аутоцесте ФБиХ, свако у оквиру својих законом утврђених надлежности.

    Влада је данас, такођер, дала сагласност за улазак у посјед некретнина потпуно експрописаних Рјешењем Службе за урбанизам, катастар и геодетске послове Опћине Добој Југ, за потребе изградње аутоцесте на Коридору Вц за дионицу Путниково Брдо - Медаково, након што је раније утврдила да овај пројект представља јавни интерес Федерације БиХ.

    Усвојен Документ оквирног буџета ФБиХ за период од 2023. до 2025. године

    Влада ФБиХ је усвојила Документ оквирног буџета (ДОБ) Федерације БиХ за период од 2023. до 2025. године, који ће бити упућен Парламенту ФБиХ ради информирања, те објављен не wеб страници Федералног министарства финансија.

    Задужено је Федерално министарство финансија да, након што Фискално вијеће БиХ усвоји Документ глобалног оквира фискалног биланса и политка за период 2023 - 2025., у случају потребе ревидира ДОБ ФБиХ и достави Влади ФБиХ на разматрање и усвајање.

    ДОБ је сачињен у складу са Законом о буџетима ФБиХ и садржи макроекономске пројекције, прогнозе буџетских средстава и издатака буџетских корисника ФБиХ за текућу и сљедеће двије фискалне године, а на њему се заснива припрема и израда буџета Федерације БиХ и нижих нивоа власти.

    Пројекције основних макроекономских индикатора су сачињене, прије свега, на основу пројекција Дирекције за економско планирање (ДЕП) Вијећа министара БиХ, те међународних финансијских институција, односно ММФ-а, Свјетске банке и Европске комисије.

    Прелиминарне пројекције раста индикатора су сачињене у околностима постпандемијског опоравка економија генерално, укључујући и економију наше земље, с једне, и заоштравања геополитичке ситуације изазване руско-украјинским ратом, с друге стране.

    Према пројекцијама ДЕП-а, БиХ ће у 2022. години остварити умјерени реални економски раст од 2,1 посто, док ММФ и Свјетска банка очекују нешто већи економски раст по реалним стопама од 2,4, односно 2,7 посто респективно.

    За Федерацију БиХ се у овој години, такођер, очекује нижи реални раст економије од 2,5 посто, док се у наредном раздобљу од 2023. до 2025. године пројицира раст економије од 3,2 посто, 3,1 посто и 3,6 посто респективно, под претпоставком побољшања економских кретања у нашој земљи и окружењу.

    За 2022. години пројицира се значајан раст консолидираних јавних прихода ФБиХ од 7,4 посто у односу на претходну годину и износит ће 10.683,9 милиона КМ. За наредни средњорочни период предвиђен је наставак стабилног раста наплате прихода по просјечној стопи од 3,6 посто, а што ће овисити од будућих дешавања на нивоу глобалне и домаће економије.

    Укупна планирана потрошња, која поред расхода укључује и отплате унутарњег и вањског дуга, за 2022. годину износи 5.597,6 милиона КМ и већа је за 17,5 посто у односу на претходну годину. Највеће учешће у потрошњи имају текући и капитални трансфери од 72,7 посто, а односе се на трансфере појединцима, субвенције приватним предузећима и подузетницима, те трансфере непрофıтним организацијама и другим нивоима власти и фондовима. У 2023. години се пројицира повећање јавне потрошње за 7,8 посто у односу на претходну, односно 6.035,7 милиона КМ или 22,196 БДП-а ФБиХ. Јавна потрошња у 2024. години пројицирана је на 6.156,7 милиона КМ или 21,6 посто БДП-а, а у 2025. години на 6.152,3 милиона КМ или 20,5 посто БДП-а.

    Ради ублажавања и смањена утјецаја инфлације у наредном средњорочном периоду, мјере фискалне политике ће бити усмјерене на заштиту радних мјеста, повећање продуктивности пословних субјеката, смањење или укидање накнада и такси које оптерећују привредне активности, те потицање истраживања и развоја и подршку приходима домаћинстава, посебно социјално најугрошенијим категоријама становништава.

    Приоритети дјеловања Влада Федерације БиХ у наредном периоду су дефинирани Програмом економских реформи ФБİХ од 2022. до 2024. године. Као један од најзначајнијих приоритета наводи се даљни напредак у области управљања јавним финансијама, због чега је Влада Федерације БиХ донијела Стратегију реформе управљања јавним финанцијама у ФБиХ за период 2021-2025. година, која пружа интегрирани оквир за учинковито, ефективно и транспарентно кориштење расположивих јавних ресурса у складу са међународним и стандардима Европске уније.

    Један од кључних циљева Владе ФБиХ је осигурати ликвидност и стабилност буџета, што је гаранција за редовне исплате пензија, борачких, социјалних и других накнада, те давања за које су средства предвиђена федералним буџетом.

    Одлуке и закључци

    Влада Федерације БиХ данашњим закључком је, на захтјев опћина и градова, за седам дана продужила трајање Јавног позива за подношење пријава за финансирање и суфинансирање пројеката, захтјева, иницијатива и осталих активности од значаја за јединице локалне самоуправе у Федерацији БиХ.

    Влада ФБиХ је утврдила и у парламентарну процедуру усвајања по скраћеном поступку упутила Нацт закона о измјенама и допуни Закона о плаћама и другим накнадама судија и тужилаца у ФБиХ.

    Данас је дата сагласност на Свеобухватну стратегију управљања јавним финансијама у БиХ 2021-2025., у складу са Акционим планом Стратешког оквира реформе јавне управе. Влада је задужила Федерално министарство финансија да, у складу са овом стратегијом, делегира два представника као чланове Радне групе за праћење провођења Стратегије и процеса годишњег планирања и извјештавања за праћење провођења и у вези са проведбом овог документа на свим нивоима власти.

    Кадровска рјешења

    Због истека периода не који су именовани, Влада ФБиХ је дала претходну сагласност за разрјешење вршилаца дужности чланова Надзорног одбора ЈП Жељезнице ФБиХ д.о.о. Сарајево. Претходну сагласност је дала и за именовање Јадранка Стојкића, Нисвета Мујановића, Далфине Бошњак, Ибрице Чевре, Јасмине Хаџић и Вање Пиргић за вршиоце ових дужности до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца.

    За учешће у раду и одлучивању на ванредној сједници Скупштине БХ Телецома данас је опуномоћена Санела Милавић - Репак.