313. сједница Владе ФБиХ

Утврђен Приједлог закона о допунама Закона о електричној енергији

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије, утврдила и у парламентарну процедуру упутила Приједлог закона о допунама Закона о електричној енергији у ФБиХ. 

Допуном члана 3. Закона је додана дефиниција по којој је мала хидроелектрана (мХЕ) хидроенергетски објекат инсталисане снаге до и укључиво 10 МW.

Новим ставом у члану 78. прецизирано је да и се обуставља издавање енергетских дозвола за мале хидроелектране, изузев за оне на гравитационим водоводима.

Нова је и одредба по којој се подносиоци захтјева за издавање Енергетске дозволе, који до ступања на снагу овог закона с надлежним органом имају закључене уговоре о додјели концесије, изузимају од примјене члана 78. став (6), с тим да су дужни да у року од три године комплетирају захтјев за издавање енергетске дозволе.

У образложењу приједлога допуна Закона, између осталог, наведено је да је приликом анализе досадашњих рјешења, констатовано да Закон о о електричној енергији нема, односно није дао прецизну дефиницију појма мале хидроелектране, већ да је то дала једино Уредба о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и ефикасне когенерације и одређивању накнада за подстицање.

Такођер, образложено је и зашто се ишло на рјешење да је мала хидроелектрана (мХЕ) хидроенергетски објекат инсталисане снаге до и укључиво 10 МW. Разлика између хидроелектрана и малих хидроелектрана је у инсталираној снази. Гранична снага која дијели хидроелектране на мале хидроелектране разликује се од земље до земље. У Европи се све више прихвата капацитет од 10 МW инсталиране снаге као горња граница коју је подржало Европско удружење малих хидроелектрана (ЕСХА), те Европска комисија.

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије је навело да су разлози за доношење Закона о допунама Закона о електричној енергији у ФБиХ садржани у закључку Владе ФБиХ од 26.11.2020. године. Наиме, Влада тада је усвојила информацију ресорног министарства о закључку Представничког дома Парламента ФБиХ од 29.6.2020. године, који се односио на потпуну забрану изградње малих хидроелектрана на цијелој територији ФБиХ, те о Приједлогу декларације о заштити ријека у ФБиХ. Стога сматрају да ће се данас утврђеним допунама испоштовати закључак Представничког дома и обуставити изградња малих хидроелектрана.

Ово министарство је у образложењу подсјетило и да је Влада ФБиХ у априлу прошле године утврдила Приједлог закона о допунама Закона о електричној енергији у ФБиХ, који је у Парламенту ФБиХ разматран и прихваћен у форми Нацрта, те враћен у редовну парламентарну процедуру уз закључак да може послужити као основ за израду Приједлога уз уважавање примједби и сугестија изнесених током парламентарне расправе, јавне расправе о Нацрту закона, те прибављање мишљења надлежних кантоналних тијела о питањима које третира овај закон. Министарство је у складу са закључком Парламента ФБиХ провело свеобухватну јавну расправу, те прибавило мишљења надлежних органа.

Борачко-инвалидска заштита: утврђени коефицијенти за први и други квартал 2022. године 

Влада ФБиХ је данас, на приједлог Федералног министарства за питања бораца и инвалида одбрамбено-ослободилачког рата, донијела двије одлуке. Ријеч је о утврђивању коефицијената за обрачун и исплату мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за први и други квартал 2022. године, с трансфера за проведбу Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица - новчана егзистенцијална накнада.

Утврђен је коефицијент један и за први (за период јануар - март) и за други квартал (април - јуни), на основу којег ће бити утврђена и висина мјесечне новчане егзистенцијалне накнаде демобилизираним браниоцима и члановима њихових породица за ова два периода.

Коефицијенти ће бити примјењивни у складу с расположивим средствима Буџета Федерације БиХ за 2022. годину, у којем је за ове намјене осигурано 50.000.000 КМ, што је за 5.000.000 КМ више него прошле године.

Недавно усвојени Закон о измјенама и допунама Закона о правима демобилизираних бранилаца и чланова њихових породица у примјени је од половине овог мјесеца.

Овим законом је прописано да право на новчану егзистенцијалну накнаду имају и демобилизирани браниоци повратници у ентитет Републику Српску или у Брчко Дистрикт БиХ, без обзира на године живота ако не остварују мјесечне приходе у износу  већем од 50 посто минималне пензије исплаћене у ФБиХ за децембар 2018. године и ако су били припадници Оружаних снага најмање 12 мјесеци. Ово право могу остварити и супруге умрлих демобилизираних бранилаца, повратника у РС или БД БиХ.

Такођер, право на новчану егзистенцијалну накнаду може остварити и супруга умрлог демобилизираног браниоца уколико на дан подношења захтјева има навршених 57 година живота, те ако не остварује мјесечне приходе у износу већем од 50 посто минималне пензије исплаћене у ФБиХ за децембар 2018. године и ако је умрли био припадник Оружаних снага најмање 12 мјесеци, док ће кантони својим прописима уредити услове, начин и поступак остваривања права на егзистенцијалну накнаду супруга умрлих демобилизираних бранилаца животне доби до 57 година.

За изградњу аутоцеста и брзих цеста 199,4 милиона КМ

Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства промета и комуникација, усвојила Програм утрошка дијела средстава „Капитални трансфери јавним подузећима - Трансфер за изградњу аутоцеста и брзих цеста" у износу од 199.400.000 КМ. Овим Програмом, за који су средства утврђена овогодишњим буџетом, биће финансирано 12 пројеката на подручју Федерације БиХ.

За изградњу брзе цесте Лашва - Травник - Јајце у дужини од 10,8 километара, планирано је 24.400.000 КМ, за брзу цесту Лашва - Невић поље 34.700.000 КМ, док ће за дионицу пролаз кроз пословну зону Витез на брзој цести Лашва - Невић поље, бити издвојено 13.500.000 КМ. Средства су намјењена за пројектовање, експропријацију, грађевинске радове и надзор.

Пет милиона КМ предвиђено је за експропријацију, грађевинске радове и надзор током изградње јужне обилазнице Мостара.

За изградња брзе цесте Прача - Горажде, Лот 1 и Лот 2 тунел Храњен - фаза 1., биће издвојено 35.000.000 КМ за експропријацију и грађевинске радове.

Планирано је 5.100.000 КМ за спајање магистралних цеста М17 и М17.4, санацију и реконструкцију магистралних цеста и расвјете на М17 Ортијеш у граду Мостару, те 22.000.000 КМ за поддионицу Шићки Брод - Ђурђевик, на траси цесте Тузла - Сарајево. Средства су намијењена за експропријацију, пројектовање, грађевинске радове и надзор.

Три и по милиона КМ предвиђено је за студије, пројектовање и ревизије на изградњи градског аутопута у Сарајеву, дионица Ступ - Бућа Поток - Пофалици - Велешићи - Бентбаша.

За изградњу аутоцесте Орашје - Тузла, дионица Маоча - Тузла, Лот В Чанићи - Тузла у дужини од 8 километара биће издвојено 30.500.000 КМ. Средства су намијењена за пројектовање, експропријацију, грађевинске радове и надзор.

Када је ријеч о изградњи брзе цесте Бихаћ - Цазин - Кладуша - Република Хрватска, планирано је 4.800.000 КМ за дионицу Бихаћ - Цазин, поддионица Каменица - Бисовац.

 За пројектовање, експропријацију, грађевинске радове и надзор на изградњи брзе цесте Мостар - Шроки Бријег - граница Републике Хрватске, поддионица Мостар Сјевер - Виковићи осигурано је 17.900.000 КМ, док ће за грађевинске радове на санацији и реконструкцији магистралне цесте Гареж - Устиколина, бити издвојено 3.000.000 КМ.

Имплементатори пројеката су ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о Мостар и ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о Сарајево, а о начину утрошка одобрених средстава биће потписани Уговори између Федералног министарства промета и комуникација и имплементатора одобрених пројеката. Средства ће се преносити у траншама на рачун имплементатора одобрених пројеката након што Министарству доставе доказе о изведеним радовима или услугама.

У образложењу Министарства је наведено да су пројекти из одлуке кандидирани из Програма јавних инвестиција ФБиХ, што је предуслов за могућност финансирања из буџета, а у складу са Уредбом Владе ФБиХ о изради Програма јавних инвестиција у Федерацији БиХ. Такођер, предложени пројекти су усклађени с Транспортном стратегијом Федерације БиХ 2016-2030. година и предложеним годишњим плановима ЈП Аутоцесте Федерације БиХ и ЈП Цесте Федерације БиХ и ради се о наставку пројеката из 2021. године.

Настављен раст наплате пореза и доприноса

Федерална влада је прихватила мјесечни преглед наплате порезних прихода и доприноса на територију ФБиХ за ожујак 2022. године и раздобље од 1.1. до 31. 3.2022. године, који је припремило Федерално министарство финанција.

У ожујку ове године је укупна разина остварења прихода по основи неизравних и изравних пореза, те социјалних доприноса у ФБиХ износила 807,9 милијуна КМ, што је за 25,1 посто или за 162,1 милијун КМ више у успоредби са ожујком 2021. године.

На разини кумулатива, у прва три мјесеца ове године, укупни приходи по овим основама износили су 2.158,7 милијуна КМ и за 19,1 посто су били већи у односу на исто раздобље 2021. Позитиван појединачни тренд кретања забиљежен је код сваке категорије прихода.

Расположиви дио прихода од неизравних пореза с Јединственог рачуна за прорачуне свих корисника у ФБиХ, у ожујку 2022. године остварен је у укупном износу од 287,3 милијуна КМ, што је за 28,6 посто више у односу на исти мјесец протекле године.

Расподјела прихода од неизравних пореза корисницима у Федерацији БиХ извршена је према методологији прописаној Законом о припадности јавних прихода у ФБиХ, на основи коефицијената утврђених годишњом упутом о одређивању удјела кантона, јединица локалне самоуправе и надлежних кантоналних установа за цесте.

Тако је у ожујку 2022. године прорачуну Федерације БиХ распоређено нешто више од 104 милијуна КМ (у односу на исти мјесец 2021. више за 23,1 милијуна КМ). Укупан дио прихода за расподјелу кантоналним прорачунима износио је 147,2 милијуна КМ (више за 32,7 милијуна КМ), опћинским и градским прорачунима 24,2 милијуна КМ (више за 5,4 милијуна КМ). Дио прихода који се распоређује управитељима цеста износио је 11,2 милијуна КМ и већи је за 2,5 милијуна КМ, док је припадајући износ за Град Сарајево износио 0,7 милијуна КМ са исказаним растом за 0,1 милијуна КМ.

На разини тромјесечног кумулатива, укупно расположиви приходи од неизравних пореза износили су 784,9 милијуна КМ, што је за 24,8 посто више у односу на исто прошлогодишње раздобље.

Укупно наплаћени приходи од пореза на добит на територију ФБиХ су у ожујку 2022. године износили 93,6 милијуна КМ, што је повећање од 72,6 посто у односу на исти мјесец 2021. године.

На разини кумулатива, у прва три мјесеца 2022. године укупно наплаћени приходи по основи пореза на добит износили су 144,2 милијуна КМ и већи су за 44,2 посто у односу на исто раздобље претходне године.

Укупна наплата прихода по основи обавезних социјалних доприноса у ожујку 2022. године износила је 348,1 милијуна КМ и већа је 15,4 посто у односу на исти мјесец прошле године. На разини кумулатива, ови приходи биљеже наплату у износу нешто већем од милијарду КМ, и то је за 12,6 посто више у успоредби са истим лањским раздобљем. У ожујку су доприноси за мировинско и инвалидско осигурање износили 195,5 милијуна КМ (повећање за 26,7 милијуна КМ), за здравствено осигурање 136,7 милијуна КМ (повећање за 17,6 милијуна КМ) и за осигурање од неупослености 16 милијуна КМ (повећање за 2,1 милијун КМ).

И на разини кумулатива су остварена повећања, тако да су доприноси за МИО већи за 66,1 милијун КМ, за здравствено осигурање за 42 милијуна КМ, те за осигурање од неупослености за 4,6 милијуна КМ.

Дата сагласност на Споразум о основици за обрачун и утврђивању основице за обрачун плаћа полицијских службеникa 

Влада ФБиХ је донијела Одлуку о давању сагласности на Споразум о основици за обрачун плаћа полицијских службеника и утврђивању основице за обрачун плаћа полицијских службеника. Одлуком се даје сагласност на Споразум којег су 15.4.2022. године закључили Влада ФБиХ и Синдикат службеника Федералног министарства унутрашњих послова.

Данашњом Одлуком је утврђена и основица у висини од 346,50 КМ за обрачун плаћа полицијских службеника које се исплаћују из Буџета ФБиХ. Ова основица се примјењује почевши од 1. марта 2022. године на начин предвиђен Споразумом.

Како је образложено, Влада је на сједници одржаној 14.4.2022. године, на приједлог премијера ФБиХ усвојила информацију о усклађивању плаћа полицијских службеника ФБиХ, те га задужила да са синдикатом Федералне управе полиције, органа управе у саставу Федералног министарства унутрашњих послова, закључи Споразум о основици за обрачун плаћа полицијских службеника, у износу од 346,50 КМ, уз примјену ове основице од 1.3.2022. године.

Влада и Синдикат (којем је рјешењем Федералног министарства унутрашњих послова од 19.4.2016. године утврђена репрезентативност на нивоу послодавца) су 15.04.2022. године закључили Споразум о основици за обрачун плаћа полицијских службеника. Споразумом је, у складу са одредбама Закона о плаћама и накнадама полицијских службеника ФБиХ, омогућено увећање основице за обрачун плаћа полицијских службеника за пет посто у односу на раније важећу основицу.

Споразум ступа на снагу на дан када Влада Федерације БиХ на исти да своју сагласност, па је стога било потребно донијети ову одлуку, с циљем омогућавања примјене нове основице за обрачун плаћа.

Измјене и допуне Уредбе о одређивању захвата у простору и грађевина

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства просторног уређења, измијенила и допунила Уредбу о одређивању захвата у простору и грађевина за које ово министарство издаје урбанистичку сугласност и/или локацијску информацију. У образложењу Министартсво је истакло да је ово учињено ради отклањања уочених недостатака у примјени Уредбе, посебно у погледу надлежности за издавање аката о грађењу, као и усклађивања терминолошких тако и стварних потреба ове уредбе са одредбама Закона о водама.

Једна од новина у Уредби је јасније нормирање надлежности у овој области између Федерације БиХ и кантона.

Такођер је извршено терминолошко ускладивање према Конвенцији међународног  удружења за високе бране (ИЦОЛД) која бране по величини сврстава у високе (више од 15 м) и ниске, а категорија велике бране није одређена и има елементе субјективног оцјењивања.

Усвојени извјештаји и планови 

Влада је прихватила извјештај о раду Савеза рачуновођа, ревизора и финансијских радника ФБиХ за 2021. годину и стања у области рачуноводства.

Потврђено је да је ЈП Хрватске Телекомуникације д.д. Мостар доставило извјештај о раду Надзорног одбора за први квартал 2022. године.

Данас је донесена Одлука о усвајању извјештаја о пословању ЈП Цесте ФБиХ д.о.о. Сарајево за 2021. годину.

Влада је данас прихватила и пети тромјесечни извјештај о проведби пројекта додатног финансирања за регистрације некретнина у Федерацији БиХ за период јануар - март 2022. године.

Остале одлуке и закључци

ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, као кориснику извршења, Влада ФБиХ је дозволила улазак у посјед некетнина потпуно извлаштених Рјешењем службе за имовинско-правне, геодетске послове и катастар некретнина Опћине Кисељак. ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар, као кориснику експропријације, дозвољен је улазак у посјед некретнина потпуно експроприсаних Рјешењем Службе за имовинско-правне, геодетске послове и катастар некретнина Града Зеница.

Удружењу Хуманитарна организација „Мерхамет" Муслиманско добротворно друштво - Регионални одбор Сарајево, Влада је на период од пет година и без накнаде, дала на кориштење пословни простор у Сарајеву.

Влада Федерације БиХ је на данашњој сједници невладиној организацији „Фамилие дес Ватерс - Међугорје“ из Аустрије дала сагласност за оснивање представништва у ФБиХ, са сједиштем у Чапљини.

Такођер, усвојене су измјене и допуне информације о намјенском утрошку средстава додијељених корисницима из дијела прихода остварених по основу накнада за приређивање игара на срећу у 2021. години, коју је припремило Федерално министарство рада и социјалне политике.

Влада ФБиХ је, на приједлог Федералног министарства образовања и науке, данас донијела закључак о потреби престанка рада Фондације за мобилност студената и наставника Федерације БиХ, те задужила Министарство да преузме послове ове фондације.

Федерални министар енергије, рударства и индустрије усмено је информирао Владу ФБиХ о стању у привредном друштву УНИС Гинеx д.д. Горажде.

Кадровска рјешења

Влада ФБиХ је донијела акте потребне за расписивање јавног конкурса за избор и номиновање за именовање члана Надзорног одбора у ЈП БХ Пошта д.о.о. Сарајево.

Након што је дата претходна сагласност за разрјешење вршилаца дужности чланова Надзорног одбора ЈП Цесте Федерације БиХ д.о.о. Сарајево, ради истека мандата, дата је и претходна сагласност за именовање Аниса Кривића (предсједник), Сулејмана Бечиревића, Игора Јосиповића, Жељка Петровића и Мустафе Абдулаховића (чланови) за вршиоце ових дужности, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца.

Влада ФБиХ дала је претходну сагласаност Скупштини ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о. Мостар за разрјешење вршиоца дужности члана Надзорног одбора, као и претходну сагласаност Скупштини овог јавног предузећа за именовање Самира Кајимовића за вршиоца дужности члана Надзорног одбора до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до три мјесеца.

Влада је Надзорном одбору Цеста д.д. Мостар дала претходне сагласности за доношење одлуке о разрјешењу два члана  Управе овог друштва, те за именовање Бранка Баге за в.д. директора и Зденка Пропадала за в.д. извршног директора за одржавање, до окончања конкурсне процедуре, а најдуже до 12 мјесеци.

Претходне сагласности дате су и Скупштини  Рудника мрког угља Бановићи д.д. Бановићи за разрјешење вршиоца дужности члана Надзорног одбора овог привредног друштва, због истека периода на који је именован, као и за именовање Амира Бригића за вршиоца ове дужности уиме државног капитала, најдуже до три мјесеца.

За учешће у раду и одлучивању на Скупштини привредног друштва БХ-Гас д.о.о. Сарајево данас је опуномоћен Халко Балавац.