28. сједница Владе ФБиХ

  • 27.02.2024.
  • 28. сједница Владе ФБиХ

    Одобрена уплата више од 14,2 милиона КМ за увезивање стажа за 386 рудара

    Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Мостару, на приједлог Федералног министарства енергије, рударства и индустрије донијела Одлуку о уплати заосталих неуплаћених обавеза за пензијско и инвалидско осигурање за увезивање радног стажа радницима зависних друштава - Рудници мрког угља у Концерну ЈП Електропривреда БиХ. Ријеч је о средствима у износу већем од 14,2 милиона КМ за увезивање стажа за 386 рудара.

    Овом одлуком се Руднику угља Крека д.о.о. Тузла, те рудницима мрког угља Какањ д.о.о. Какањ, Бреза д.о.о. Бреза и Зеница д.о.о. Зеница одобрава увезивања радног стажа са уплаћеним доприносима за пензијско и инвалидско  осигурање у укупном износу од 5.847.780,94 КМ, те омогућава пензионисање 133 радника, као и увезивање радног стажа са уплаћеним доприносима за пензијско и инвалидско осигурање у укупном износу од 8.401.416,72 КМ за 253 радника којима су уплаћена средства по судским пресудама, а нису стекли услове за пензионисање.

    Појединачно, Руднику угља Крека д.о.о. Тузла одобрава се увезивање радног стажа у укупном износу од 2.044.742,44 КМ за 58 радника, Руднику мрког угља Какањ д.о.о. Какањ 996.951,09 КМ за увезивање радног стажа за 24 радника, затим Руднику мрког угља Бреза д.о.о. Бреза 1.089.097,25 КМ за увезивање радног стажа за 20 радника, док се Руднику мрког угља Зеница д.о.о. Зеница одобрава 1.716.990,16 КМ за увезивање радног стажа за 31 радника.

    Руднику мрког угља Бреза д.о.о. Бреза одобрава се увезивање радног стажа за уплаћена средства по судским пресудама, за 125 радника који нису стекли услове за пензионисање, у укупном износу од 4.192.474,33 КМ, а Руднику мрког угља Зеница д.о.о. Зеница за увезивање радног стажа за уплаћена средства по судским пресудама, за 128 радника који нису стекли услове за пезионисање, у укупном износу од 4.208.942,39 КМ.

    Средства ће бити исплаћена из средстава рудника у Концерну ЈП ЕП БиХ, а иста су обезбијеђена Одлуком о измјенама Одлуке о одобравању средстава за давање позајмице зависним друштвима - рудницима угља од 17.10.2023. године.

    За реализацију ове одлуке задужени су ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево, зависна друштва - рудници угља у Концерну, Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање, те Порезна управа Федерације БиХ. Одлука ступа на снагу дан након објаве у Службеним новинама Федерације БиХ.

    Измијењена Уредба о начину и критеријима за припрему, израду и праћење реализације Програма јавних инвестиција: Испуњавање захтјева ЕУ и потврда лидерства Владе ФБиХ у реформама

    Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног министарства финансија донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о начину и критеријима за припрему, израду и праћење реализације Програма јавних инвестиција. Ријеч је о измјенама више чланова, а циљ је унаприједити правни оквир који ће осигурати бољу припрему пројеката за будуће финансирање из средстава ЕУ и Инвестицијског оквира за Западни Балкан. Уредба је усклађена са европским законодавством и захтјевима Европске уније.

    У образложењу се истиче да доношењем измјена и допуна ове уредбе Влада Федерације БиХ прави корак испред осталих нивоа власти у БиХ, те потврђује лидерство у процесу реформи управљања јавним инвестицијама.

    Како би се за неке пројекте имплементирале добре праксе и увела двостепеност оцјењивања, Уредбом се, између осталог, дефинира пројектна идеја као концепт пројекта или програма који садржи основне информације о пројекту или програму за који нису познати сви релевантни пројектни параметри нити постоји релевантна пројектна документација. Ради усклађености са Законом о буџетима у ФБиХ, те Проведбеном уредбом Комисије ЕУ од 20. јануара 2015. године, односно прописима ЕУ, уводе се и јасне дефиниције за мале, средње и велике пројекте. Прецизирано је да је пројект мале вриједности пројект чија је укупна вриједност већа од 100.000 КМ, а мања од 2.000.000 КМ, док пројект средње вриједности има укупну вриједност већу од 2.000.000 КМ, а мању од 30.000.000 КМ. Пројект велике вриједности је пројект чија је укупна вриједност већа од 30.000.000 КМ.

    Како се наводи у образложењу, постављени су и виши стандарди припреме пројектне документације код сложенијих и финансијски значајнијих пројеката. С циљем адекватног оцјењивања и рангирања кандидираних пројеката измијењен је образац за оцјену пројекта, те разрађена скала бодовања у оквиру сваког постављеног критерија за оцјењивање, те је дефинирана документација којом се доказује испуњење критерија. Новим обрасцем за оцјену пројеката врши се усклађивање са захтјевима ЕУ. Наиме, у Обавјештењу ЕК члановима Управног одбора Инвестицијског оквира за Западни Балкан (WBIF) дефинирана је нова методологија рада према захтјевима ЕУ за подршку инфраструктурним инвестицијама земљама Западног Балкана. Детаљно је образложена и потреба успостављања и одржавања система којим ће се унаприједити идентификација, припрема и одабир инфраструктурних пројеката, посебно у области енергетике, транспорта, животне средине и социјалног сектора. Новим моделом за оцјену пројеката утврђују се јединствени критерији за разликовање зрелих од мање зрелих пројеката у сврху формирања листе секторских инфраструктурних пројеката коју је касније потребно спојити с циљем добијања Јединствене листе инфраструктурних пројеката на нивоу БиХ.

    Истакнуто је да је Федерално министарство финансија измјене и допуне Уредбе припремило у оквиру „Пројекта управљања јавним инвестицијама за резултате: Систем за планирање и управљање јавним инвестицијама - ПИПМС БиХ“ који се финансира путем ИПА 2019, а уважавајући препоруке Уреда за ревизију институција у ФБиХ, интерне ревизије Министарства, као и ЕУ директиве и најбоље свјетске праксе. Такођер, Федерално министарство финансија је препознало важност и хитност реализације препорука ЕК које су идентифициране у оквиру израде Програма интегрирања Босне и Херцеговине у ЕУ у Поглавља 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената.

    Уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеним новинама ФБиХ.

    Наставак Пројекта побољшање пословног окружења

    Влада Федерације БиХ донијела је Одлуку о одређивању организацијске јединице Федералног министарства правде за осигурање техничке исправности, одржавање и тренутну испоруку електронских података главне књиге регистра и функционисање система регистрације. Као надлежна служба одређена је Служба за опће и заједничке послове Федералног министарства правде.

    У образложењу се наводи да је Влада Федерације БиХ, у складу са Законом о регистрацији пословних субјеката у ФБиХ, дужна осигурати техничку исправност, одржавање и тренутну испоруку електронских података главне књиге регистра, као и функционисање система регистрације. С тим у вези, Влада Федерације БиХ је на сједници одржаној крајем децембра прошле године задужила Федерално министарство правде да достави приједлог одлуке којом ће се одредити надлежна служба за наведене активности.  

    У оквиру Пројекта побољшања пословног окружења ЛИФЕ за имплементацију интегрисаног електронског система регистрације пословних субјеката у Федерацији БиХ, који се проводи у сарадњи са Међународном финансијском коорпорацијом (ИФЦ), предвиђено да ће Влада Федерације БиХ бити корисник или прималац одређене хардверске опреме и софтверско – лиценцних права

    Прихваћена Стратегија пољопривреде и руралног развоја ФБиХ 2021-2027. година

    Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства прихватила Стратегију пољопривреде и руралног развоја Федерације БиХ 2021-2027. година, која ће са утвђеним Приједлогом одлуке бити упућена Парламенту Федерације БиХ на усвајање.

    Ова стратегија је основни средњорочни стратешко-развојни документ којим се утврђују политике, циљеви и мјере за развој пољопривреде и руралних подручја у Федерацији БиХ у периоду програмски усклађеном са периодом трајања актуелне Заједничке пољопривредне политике Европске уније (до 2027.).

    Такођер, Стратегијом се утврђују циљеви и приоритети развоја пољопривреде и руралног развоја у Федерацији БиХ до 2027. године, начин њиховог остваривања, финансијски и институционални оквир за проведбу, мониторинг, евалуација и извјештавања. Дефинирана су четири стратешка циља са утврђених девет приоритета у оквиру прва три циља, те укупно 22 прецизно дефиниране мјере. Први стратешки циљ односи се на подршку, односно потицање паметног, отпорног и диверзификованог сектора пољопривреде са зајамченом повећаном сигурношћу снабдијевања храном. Други статешки циљ је јачање примјене еколошких пракси у производњи којима се прилагођава и ублажава утицај климатских промјена, док је трећи стратешки циљ јачање друштвено-економске структуре, односно одрживог развоја руралних подручја. Као четврти стратешки циљ дефинирана је модернизација пољопривредног сектора потицањем и размјеном знања, иновација и дигитализације у пољопривреди и руралним подручјима, те промицањем њихове употребе.

    Стратегија се доноси у условима новог законског оквира којим се она повезује са трогодишњим и годишњим планирањем, чиме се директним секторским актерима осигурава сигурнији и предвидљивији амбијент, с јасним увидом у врсте мјера и начине њиховог провођења. На овај начин произвођачи, откупљивачи, прерађивачи и други секторски актери су у позицији да спремније и квалитетније планирају производње, продаје и инвестирања, што би требало резултирати одрживијим развојем сектора пољопривреде.

    Како је истакнуто, пољопривреда је важан сектор укупне привреде Федерације БиХ како са аспекта суд‌јеловања у стварању бруто додане вриједности (БДВ), тако и укупне запослености становништва, те учествовања у вањско-трговинској биланци.

    Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства било је носилац израде овог стратешког документа, те је провело и процедуру израде у складу са Уредбом о изради стратешких докумената у ФБиХ, а који је усклађен са Стратегијом развоја Федерације БиХ 2021-2027. Такођер, у складу са Уредбом о евалуацији стратешких докумената у ФБиХ, Министарство је уз помоћ пројекта ЕУ4АГРИ осигурало провођење ex-ante евалуације Секторске стратегије.

    Наведено је да Стратегија, између осталог, доноси нови приступ развоју руралних подручја и повећава обим инвестиција уз повећање уд‌јела јавних средстава у подршкама инвестирању. Промовира се нови концепт повезивања пољопривредних произвођача са откупљивачима и прерађивачима, базиран на успостављању снажних произвођачких група и организација производача, с посебним нагласком на развој пословања пољопривредних задруга и организовање пољопривредника у оквиру задружне организације. Стимулира се повећање квалитете пољопривредних и прехрамбених производа, увођење и одржавање међународних стандарда, те смањење негативних утицаја на околиш. Директна плаћања се поједностављују и претварају у јединствена плаћања по хектару и по условном грлу стоке, што оставља простор кантоналним министарствима да своје производње које су за њих од посебне важности додатно подрже из својих буџета, при чему би сви произвођачи на простору Федерације БиХ требали имати што уједначеније услове за производњу с обзиром на степен подршке.

    Поред тога, снажно се инсистира на јачању система пријеноса знања и информација и развоју модерне пољопривредне савјетодавне службе. Предвиђају се посебне, додатне подршке производачима на подручјима са природним ограничењима за пољопривредну производњу која су, иначе, угрожена снажном депопулацијом и престанка бављења пољопривредом. Уводи се посебна линија подршке за младе пољопривреднике који преузимају управљање пољопривредним газдинствима с циљем стабилизације дохотка и подршке инвестицијама.

    Категоризација цесте Нови Шехер – Копице – Теслић у регионалну

    Влада Федерације БиХ је на приједлог Федералног министарства промета и комуникација донијела Одлуку о категоризацији локалне цесте Нови Шехер – Копице – Теслић у регионалну цесту са ознаком Р-474б. Министарство за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине и Кантонална дирекција за цесте Зеничко-добојског кантона, као и опћине Маглај и Теслић се задужују за реализацију ове одлуке, а Одлука ступа на снагу дан након објаве у Службеним новинама Федерације БиХ.

    Како је образложено, иницијативу за прекатегоризацију локалне у регионалну цесту Федералном министарству промета и комуникација покренуло је Министарства за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине  ЗДК, а на основу заједничке иницијативе опћина Маглај и Теслић.

    Из поменутих опћина су у свом образложењу, између осталог, навели да се тиме постиже повезивање сусједних опћина првенствено због велике фреквенције саобраћаја, те да омогућава бржи развој привреде и пољопривреде овог, али и ширег подручја. Још један од разлога за покретање иницијативе био је и тај што је ова путна комуникација најбржи прикључак на аутопут на Коридору Вц за становништво из Маглаја и Теслића.

    Федерално министарство промета и комуникација је у разлозима за доношење Одлуке навело и да ће, након преузимања нове регионалне цесте на управљање Министарству за просторно уређење, промет и комуникације и заштиту околине ЗДК - Кантоналној дирекцији за цесте ЗДК, а у циљу континуираног редовног одржавања, та цеста бити придодата ЛОТ-овима у који су категорисане регионалне цесте на том подручју.

    Одлука о прихватању задужења за реализацију Пројекта вјетроелектрана Влашић упућена Парламенту ФБиХ на усвајање

    Влада Федерације БиХ утврдила је Приједлог одлуке о прихватању задужења по Уговору о финансирању Босне и Херцеговине и Европске инвестицијске банке за реализацију Пројекта вјетроелектрана Влашић у износу до 36.000.000 еура, те је упутила Парламенту ФБиХ на усвајање. Предложеном одлуком предвиђено је да се средства овог зајма користе за финансирање изградње вјетроелектране до 50 MW на висоравни Влашић у Средњобосанском кантону.

    Пројект обухвата испоруку, инсталацију и пуштање у погон вјетроагрегата снаге до 50 MW, затим изградњу темеља, испоруку и уградњу електричне опреме и трансформатора за вјетроагрегате и торњеве, као и изградњу подстанице високог напона, укључујући надземни далековод, трансформаторе, ожичење, телекомуникацијску опрему и складишни простор. Такођер, предвиђени су и изградња приступних путева, кабловских траншеа, монтажног простора и платформи за дизалице, те консултантске услуге.

    Одлуком се потврђује да је разматрана документација прихватљива за Федерацију БиХ, а посебно Уговор о финансирању закључен између Банке и БиХ у Сарајеву и Луксембургу 18. и 19. октобра 2023. године. Предвиђено је да ће се средства пренијети на основу зајма на ЈП Електропривреда БиХ д.д. Сарајево као крајњег корисника и дужника по овом задужењу, док ће Федерално министарство финансија бити задужено да са овим предузећем усагласи и склопи одговарајући Подуговор о зајму којим ће у сврху редовне отплате дефинирати услове враћања средстава која се преносе на кредитном основу. Предложеном одлуком даје се и сагласност за закључивање Супсидијарног споразума о зајму између БиХ и Федерације, те Подуговора о зајму између ФБиХ и ЈП ЕПБиХ. 

    Одлуку је Влада предложила на основу Информације о кредиту Европске инвестицијске банке за финансирање Пројекта Вјетроелектране Влашић. У њој се подсјећа да је Влада ФБиХ на сједници 8. октобра 2020. године усвојила закључак којим је подржала иницијативу да се укупним задужењем од 72.000.000 еура, осигурају средства за реализацију овог пројекта и то у износу од по 36.000.000 еура код ЕИБ-а, те код KfW-a.

    Образложено је да су резултати студије техно-економске оправданости Пројекта урађене 2016. године показали да је вјетроелектрана на предложеној локацији економски и еколошки изводљива. Као један од дугорочних стратешких циљева ЈП ЕПБиХ истакнута је промоција и интеграција обновљивих извора енергије у електроенергетски систем БиХ. Како је наведено, посебна пажња се посвећује енергији вјетра на великим надморским висинама, а да би остварила свој стратешки циљ производње енергије из обновљивих извора, Електропривреда БиХ је опредијељења за улагања у пројекте изградње вјетроелектрана.

    Изградњом електрана на обновљиве изворе бит ће искориштен дио природних потенцијала којима се располаже што би истовремено допринијело и бољим еколошким приликама смањењем емисија ЦО2, као и побољшању производног портфолиа. Наглашено је да је директни циљ Пројекта Вјетроелектране Влашић производња електричне енергије за потребе босанскохерцеговачког електроенергетског система, а опћи циљ је унаприједити и повећати обновљиве изворе енергије.

    Наставак изградње Коридора Вц: Прихваћен грант за изградњу poddionice Путниково Брдо – Медаково, те утврђен Приједлог одлуке о пројекту Врандук – Понирак

    На приједлог Федералног министарства финансија, Влада Федерације БиХ утврдила је Одлуку о  давању сагласности за прихватање гранта Европске банке за обнову  и развој (Инвестицијски грант из Програма Европски заједнички фонд за Западни Балкан) за пројект Коридор Вц, обилазница Добој, poddionica Путниково Брдо - Медаково. Грант износи 12.000.000 еура, а средства су намијењена за финансирање грађевинских радова, и то за шест мостова, затим класични тунел, три потпутњака,  један натпутњак, двије петље, чеоно наплатно мјесто, бочно наплатно мјесто, те за центар за одржавање и контролу промета (ЦОКП). Дио овог пројекта је и регулација ријека Усоре и Тешањке у дужини потребној за извођење ове дионице и измјештање постојеће магистралне цесте М4.

    У Информацији на основу које је Влада донијела ову одлуку, наводи се да је укупна дужина трасе Путниково брдо - Медаково око 8,5 километара. Образложено је да ће се реализацијом овог пројекта значајно смањити вријеме путовања и транспортни трошкови, те остварити директна веза са аутоцестом на Коридору Вц, односно саобраћајни континуитет између магистралне цесте М17 и М6 на аутопуту кроз РС, што ће у коначници допринијети стварању јединственог саобраћајног система у БиХ. Одлуком је дата и сагласност за закључивање Супсидијарног споразума између БиХ и ФБиХ, те Подуговора о гранту између Федерације и ЈП Аутоцесте ФБиХ.

    Влада је данас утврдила и Приједлог одлуке за давање сагласности о прихватању додатног задужења по споразуму о зајму између БиХ и ОПЕЦ Фонда за међународни развој, а за реализацију пројекта на Коридору Вц, дионица Немила - Доња Грачаница (Зеница Сјевер), poddionica Врандук - Понирак, те је упутила Парламенту ФБиХ на усвајање. Ријеч је о износу до 25.000.000 еура за финансирање три компоненте изградње ове poddionice. То су грађевински радови на изградњи дионице цесте Немила - Доња Грачаница, укупне дужине 17,6 километара, те пројектиране брзине 120 км/х, затим финансирање преосталог износа радова и додатних трошкова везаних уз додатна геотехничка истраживања и геотехничке радове, као и изградња петље „Зеница сјевер“ с наплатним кућицама. Премјештање локалних цеста укључено је у ову активност. Друга компонента је куповина земљишта, односно финансирање набавке потребне земље, укључујући адекватну компензацију и помоћ обухваћеним власницима земљишта, у складу са законима о експропријацији, а трећа су консултантске услуге које се састоје од изведбеног пројекта и надзора.

    Како је истакнуто, посебни циљ је унапређење ефикасности цестовне инфраструктуре, а нарочито ће се овим пројектом повезати сјевер земље с њеним југом, што ће довести до скраћивања времена путовања и смањења трошкова, броја саобраћајних несрећа, више прилика за запошљавање, побољшаног економског и родног развоја, повећања броја трговинских и туристичких активности, те смањити бука и емисије, од чега ће користи имати око 150.000 људи у пројектном подручју.

    Приједлогом одлуке предвиђено је и давање сагласности за закључивање Супсидијарног споразума између БиХ и ФБиХ, те Подуговора о зајму између ФБиХ и Аутоцеста ФБиХ. Средства ће се на кредитном основу пренијети на ЈП Аутоцесте Федерације БиХ д.о.о Мостар, као крајњег корисника и дужника по зајму.

    У оба пројекта изградње poddionica Путниково Брдо – Медаково и Врандук – Понирак, прецизира се да ће за реализацију и извјештавање бити задужена федерална министарства финансија, те промета и комуникација, као и ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар, свако у оквиру своје надлежности.

    Усвојен Програм рада Владе Федерације БиХ за 2024. годину

    Влада Федерације БиХ данас је усвојила Програм рада Владе ФБиХ за 2024. годину који је припремљен на основу мандатног програма рада Владе ФБиХ и годишњих планова рада федералних министарстава.

    Примарно опред‌јељење Владе Федерације БиХ је осигурати снажну и праведну економију која ће омогућити одрживи раст, побољшати животни стандард грађана и смањити неједнакост. Влада ФБиХ ће, наведено је у овом документу, посебну пажњу посветити владавини права, борби против корупције, стварању сигурног окружења и одржавању стања сигурности на највишем могућем нивоу, затим одрживости јавне потрошње, стварању повољног пословног окружења, кроз подстицање инвестиција, подржавању подузетништва и стварању нових вриједности на пословном тржишту и на тржишту рада. Влада ће, такођер се наводи, штитити радничка права, те радити на смањењу сиромаштва и неједнакости, оснаживању жена, побољшању социјалне укључености, јачању пронаталитетних политика, као и побољшању квалитета живота грађана. Бавит ће се и убрзањем зелене и дигиталне транзиције, те ће испуњавати услове у процесу приступања БиХ Европској унији. Приоритети Владе Федерације БиХ у 2024. години ће бити усмјерени и на доношење кључних законских рјешења и важних подзаконских аката, као и секторских стратешких докумената који ће допринијети уређењу ових области.

    Федерална министарства су припремила своје годишње планове рада за 2024. годину којим су детаљно представљене активности са изворима финансирања и израженим вриједностима за њихову реализацију, роковима, очекиваним резултатима, носиоцима и индикаторима, а који су интегрисани у јединствени Програм рада.

    Између осталог, годишњи план рада Федералног министарства правде обухвата, прије свега, 30 нормативно - правних активности које за циљ имају јачање система правосуђа и афирмацију владавине права, као и оснаживање система јавне управе у ФБиХ. Планом је предвиђено да је у фокусу активности Сектора правосуђа у 2024. години израда нацрта, односно приједлога закона којима се врши имплементација одлука Европског суда за људска права, Уставног суда БиХ, као и Уставног суда Федерације БиХ у правни систем ФБиХ, те израда прописа који су приоритетни у процесу интеграције БиХ у пуноправно чланство Европске уније.

    Планом Федералног министарства финансија за 2024. годину, планирано је 137 активности које су распоређене на растерећење привреде смањењем фискалног оптерећења рада, унапређивање финансијског система и транспарентности у управљању јавним финансијама, те повећање учинка у трошењу јавних средстава, као и повећање и ефикасност јавних инвестиција. Такођер, планирано је повећавање ефикасности у наплати јавних прихода, те унапређивање фискалне стабилности. Нека од кључних усмјерења су израда сета закона из области финансијског тржишта, унапређење прописа о порезној администрацији, смањења сиве економије, затим усвајање буџета за 2025. годину, документа оквирног буџета за период 2025-2027, те стратегије управљања дугом за период 2024- 2026. година.

    Федерално министарство енергије, рударства и индустрије ће, између осталог, у наредном периоду активно радити на провођењу 15 програма у складу са Стратегијом развоја ФБиХ за период 2021–2027. година, те релевантним секторским стратегијама и Циљевима одрживог развоја кроз развојне правце Добра управа и управљање јавним сектором и Паметни раст. Активности у области енергије су усмјерене на стварање уређеног амбијента за ефикасно функционисање и развој електро-енергетског сектора, гасног сектора, сектора нафтних деривата и сектора енергијске ефикасности у складу са ЕУ легислативом, попут израде енергетске стратегије ФБиХ 2023–2035. са пројекцијом на 2050, те измјена и допуна Закона о енергијској ефикасности у ФБиХ. У плану је и хармонизација Закона о гасу у ФБиХ са Законом о гасу на државном нивоу односно Законом о регулатору електричне енергије и природног гаса, пријеносу и тржишту електричне енергије у БиХ и Трећим енергетским пакетом. Истакнуте су и активности на усаглашавању са захтјевима acquis-a, SPP и ЕУ партнерства.

    Годишњи план рада Федералног министарства рада и социјалне политике, између осталог, садржи мјере за имплементацију главног програма су осигурање одрживог и ефикасног система подршке особама са инвалидитетом и цивилним жртвама рата у ФБиХ, затим стварање услова за доступност радне снаге на тржишту рада, као и јачање функције посредовања јавних служби за запошљавање и унапређење материјалне и социјалне сигурности незапослених особа. Програми се, између осталог, односе на несметано функционисање тржишта рада, унапређење међусекторске сарадње, инфраструктуре и компетенција пружалаца услуга социјалне заштите, као и јачање ПИО система, те побољшање социјалне укључености маргинализираних група.

    Мјере којим ће Федерално министарство расељених особа и избјеглица реализовати главни програм су унапређење одрживог повратка и останка, економско и социјално јачање повратника и њихова реинтеграција у локалну заједницу. Такођер ове године је планирано и стимулисање повезивања са бх. дијаспором. С обзиром на стратешко опред‌јељење Министарства да се заврши процес затварања колективних центара, ово министарство ће у 2024. години вршити преговоре са међународним финансијским институцијама о кредитном задужењу путем Министарства финансија и трезора БиХ којим ће се обезбједити финансијска конструкција за потпуну реализацију овог пројекта до краја 2026. године.

    Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства ће, према овогодишњем плану, наставити активности с циљем реализације стратешких циљева, подциљева, приоритета и мјера Владе ФБиХ првенствено кроз израду и провођење стратегија, политика, закона и других прописа из своје надлежности, те усаглашавање истих са правном стечевином ЕУ и другим међународним споразумима и обавезама закљученим од стране БиХ, у блиској сарадњи са владиним и невладиним партнерима, с циљем осигуравања одрживог развоја пољопривреде, прехрамбене индустрије, ветеринарства, шумарства и водопривреде путем рационалног кориштења и заштите природних ресурса, подршке произвођачима и мјерама подршки развоју руралних подручја. Током ове планске године ће се посебно радити на промоцији циљева, приоритета и мјера из Стратегије пољопривреде и руралног развоја ФБиХ 2021- 2027. године.

    На основу Годишњег плана рада Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта за ову годину имплементира се главни програм „Креирање услова за развој и опстанак микро, малих и средњих предузећа“, који је заснован на законским надлежностима и стратешким документима, те акционим плановима. Активности наведене у овоме програму имају за циљ повећање броја малих и средњих предузећа, потицање раста иновативних и извозу усмјерених малих и средњих предузећа, као и стварање повољнијег пословног амбијента за оснивање и развој субјеката мале привреде. Поред тога, Министарство ће и у овој години активно радити на имплементирању Акта о малом бизнису и дефинисању оквира политика подршке МСП-а које се требају доносити и развијати како би се побољшало подузетничко окружење и повећала конкурентност МСП-а.

    Кадровска рјешења

    Влада Федерације БиХ данас је именовала Преговарачки тим за вођење преговора за потписивање Гранског колективног уговора електропривредне д‌јелатности у Федерацији БиХ у саставу Јасмина Пашић, предсједник, те чланови Муамер Ћулум и Сањин Хабул (Федерално министарство енергије, рударства и индустрије), Драженка Субашић (Уред премијера ФБиХ), Ернис Имамовић и Аида Ковачевић (Федерално министарство рада и социјалне политике),  Санел Буљубашић, Амра Охрановић и Санела Јуришић (ЈП Електропривреда БиХ д.д. - Сарајево), те Ведрана Ћавар и Јелена Букић (ЈП Елетропривреда ХЗ ХБ д.д. Мостар).

    Дата је и претходна сагласност Надзорном одбору Привредног друштва ЈП Електопривреда ХЗ ХБ д.д. Мостар за доношење Одлуке о именовању извршних директора - чланова Управе овог привредног друштва на мандатни период од четири године и то Витомира Додига за извршног директора за производњу електричне енергије, Мариа Бандића за извршног директора за дистрибуцију електричне енергије, Јосипа Челара за изршног директора за опскрбу електричном енергијом, Јелене Букић за извршног директора за економске послове, Ведране Ћавар за извршног директора за правне послове и Соње Сушац за извршног директора за развој. Прије тога дата је претходна сагласности Надзорном одбору за доношење одлуке о разрјешењу вршилаца дужности извршних директора - чланова Управе ради окончања конкурсне процедуре.

    За координатора за провођење Акта о малим и средњим предузећима из Федерације БиХ (СБА координатор) за период 2024-2026. именује се Сеад Џихо.

    Влада Федерације БиХ је донијела Рјешење којим се Адмир Мујановић именује за члана Управног одбора Агенције за унапређење страних инвестиција у Босни и Херцеговини - ФИПА, на период од двије године.

    Данас је донесено Рјешење којим се Жељко Шкарица именује за координатора за реформу јавне управе уиме Владе Федерације БиХ. Претходно је разрјешен дужности досадашњи координатор, због стјецања законом прописаних услова за пензију.

    За учешће у раду и одлучивању на предстојећим скупштинама привредних друштава данас су опуномоћени  Санела Милавић-Репак (БХ Телецом д.д. Сарајево) и Јасмина Пашић (ЈП Електропривреда ХЗ ХБ д.д. Мостар).