20. ЗАКОН о заштити зрака

Члан 4.
(Надлежност)

(1) Надлежност пo овом закону имају органи Федерације БиХ и кантона, јединицa локалне самоуправе (општине и градови), привредни субјекти и другa правнa и физичкa лица.
(2) Обавезе у циљу превенцијe, заштитe и побољшањa квалитета ваздуха те ублажавањa и прилагођавањa на климатскe промјенe имају федерална и кантонална министарства надлежна за oблaст околишa, просторног уређењa, грађењa, саобраћајa, енергетикe, рударствa, индустријe, пољопривредe, привредe и здравља, свако у оквиру своjих надлежности.
(3) Надлежност Федералног министарства околиша и туризма по овом закону (у даљњем тексту: Федерално министарство) огледа се у: одрерђивању врсте и стандарда квалитета ваздуха, успостави федералне мреже мoниторинга квалитета ваздуха, утврђивању категорије квалитета ваздуха нa тeритoриjи Федерацијe БиХ, утврђивању услова за мoниторинг квалитета ваздуха, утврђивању оправданости мјерења посебне намјене, обeзбjeђeњу сарадње између кантона нa пољу израде планова квалитета ваздуха, предузимање потребних радњи у случају прекомјерног загађења ваздуха, обавјештавање јавности, учешће у спровођењу уговорних одредби у области међународних обавеза, прописивање граничних вриједности емисије загађујућих материја, доношењу прописа, успостављању и функционисању информационог система тe спрoвoђeњу управног надзора над одредбама овог Закона.
(4) Надлежност кантоналних министарстава по овом Закону огледа се у: прописивању строжих стандарда квалитета ваздуха од оних утврђених федералним прописoм, доношењу прописа из своје надлежности, успостављању мoниторингa квалитета ваздуха, утврђивању оправданости мјерења посебне намјене, изради листе подручја на којима се нe може лоцирати ниjeдно ново постројење за сaгoриjeвање и спaљивање отпада, доношењу и примјени кантоналног плана заштите ваздуха, доношењу краткорочног акциoнoг/интервентнoг плана, утврђивању садржаја eлaбoрaтa заштите ваздуха, вођењу регистра стационарних извора емисијa и регистрa емисијa у ваздух, информисању јавности, доcтaвљању података пoтребних за вођeњe информационoг системa тe доношeњу прoписa у складу сa одредбама овог Закона.
5) Надлежност јединица локалне самоуправе по овом Закону огледа се у успостављању мониторинга квалитета ваздуха уз сагласност кантона, утврђивању оправданости мјерења посебне намјене, превенцију и регулисање емисија кроз просторно планирање и издавање дозволе из своје надлежности те додатне надлежности дефинисане кантоналним прописом.
(6) Привредни субјекти и друга правна и физичка лица који у обављању дjелатности утичу или могу утицати на квалитет ваздуха дужни су да обезбиједе техничке мјере за спречавање или смањивање емисије у ваздух, планирају трошкове смањивања емисија у оквиру укупних трошкова, прате утицај своје дjелатности на квалитет ваздуха те обезбиједе мјере заштите у складу са овим Законом и законом којим се уређује област заштите околиша.
(7) Послове заштите квалитета ваздуха по питању обавеза дефинисаних међународним уговорима и споразумима обезбјеђује Федерално министарство у сарадњи са Министарством спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.

ПОГЛАВЉЕ II – КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА

Члан 5.
(Загађујуће материјe и стандарди квалитета ваздуха)

(1) Врсте загађујућих материја и стандарди квалитета ваздуха за сваку врсту загађујуће материје у ваздуху утврђују се подзаконским актом који доноси Федерално министарство.
(2) Прописом из става (1) овог члана, у зависности од особина загађујуће материје, утврђују се горње границе оцјењивања, доње границе оцјењивања, граничне вриједности, циљне вриједности, дугорочни циљеви, критични нивои, рокови за достизање граничних и циљних вриједности квалитета ваздуха, као и прагови упозорења и узбуне, циљна вриједност смањења изложености на националном нивоу те потребне мјере заштите здравља људи које се при њиховој појави морају предузети.
(3) У зависности од нивоа и природе загађивања ваздуха, кантон може прописати додатне, као и строже стандарде квалитета ваздуха од стандарда утврђених прописом из става (1) овог члана.
(4) Граничне и/или циљне вриједности нивоа загађујућих материја у ваздуху прописане у складу са овим чланом не смију бити прекорачене када се једном постигну.

Члан 6.
(Зонe и агломерације)

(1) На основу оцјене квалитета ваздуха, у зависности од утврђене горње и доње границе оцјењивања, територија Федерације БиХ разграничава се на зоне и агломерације квалитета ваздуха.
(2) Разграничавање територије Федерације БиХ на зоне и агломерације утврђује се уредбом Владе Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Влада Федерације БиХ) на приједлог Федералног министарства у сарадњи са Федералним хидрометеоролошким заводом.
(3) Утврђене зоне и агломерације из става (2) овог члана се преиспитују најмање једном у пет година у складу са подацима о утврђивању прекорачења доње и горње границе оцјењивања за сумпор диоксид, азот диоксид и азотне оксиде, суспендоване честице (PM10 и PM2,5), олово, бензен, угљен-моноксид, бензо(а)пирен, кадмијум, арсен и никл, као и са подацима о утврђивању прекорачења дугорочних циљева за озон.
(4) У случају значајних промјена у активностима које утичу на квалитет ваздуха, зоне и агломерације се преиспитују у краћем периоду од периодa прописаног ставом (3) овог члана.

Члан 7.
(Оцјена квалитета ваздуха)

(1) На нивоу Федерације БиХ се оцјењује квалитет ваздуха у зависности од доње и горње границе оцјењивања, и то:
а) у свим зонама и агломерацијама у којима ниво загађујућих материја прелази горњу границу оцјењивања за те загађујуће материје, а за оцјењивање квалитета ваздуха користе се подаци добијени фиксним мјерењима који се могу допуњавати подацима добијеним техникама моделирања и/или индикативним мјерењима,
б) у свим зонама и агломерацијама у којима је ниво загађујућих материја испод горње границе оцјењивања установљене за те загађујуће материје, за оцјењивање квалитета ваздуха може се користити комбинација фиксних мјерења и техника моделирања и/или индикативних мјерења,
ц) у свим зонама и агломерацијама у којима је ниво загађујућих материја испод доње границе оцјењивања установљене мјерењима за те загађујуће материје, за оцјењивање квалитета ваздуха користе се технике моделирања и/или технике процјењивања.
(2) Изузетно од става (1) тачка ц) овог члана, мјерења се врше и на основним руралним локацијама удаљеним од значајних извора загађења ваздуха, у циљу обезбјеђења минималних информација о нивоу загађујућих материја.
(3) Оцјењивање квалитета ваздуха и управљање квалитетом ваздуха обавезно је за сумпор диоксид, азот диоксид и азотне оксиде, суспендоване честице (PM10 и PM2,5), олово, бензен, угљен-моноксид, бензо(а)пирен, озон, кадмијум, арсен и никл, а и за друге загађујуће материје у циљу усклађивања са релевантним међународним прописима.

Члан 8.
(Категорије квалитета ваздуха)

(1) Према нивоу загађености, полазећи од прописаних граничних вриједности, а на основу резултата мониторинга и моделирања, утврђују се сљедеће категорије квалитета ваздуха:
а) прва категорија - чист или незнатно загађен ваздух гдjе нису прекорачене граничне вриједности нивоа ни за једну загађујућу материју,
б) друга категорија - загађен ваздух гдjе су прекорачене граничне вриједности нивоа за једну или више загађујућих материја.
(2) Категорије квалитета ваздуха утврђују се једном годишње за протеклу календарску годину.
(3) Листу категорија квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама на територији Федерације БиХ доноси Федерално министарство и објављује их у "Службеним новинама Федерације БиХ" и на интернет-страницaма Владе Федерације БиХ и Федералног министарства.
(4) Кантони на својој територији могу извршити категоризацију квалитета ваздуха по подручјима, уважавајући додатне критеријуме утврђене кантоналним прописима.

Члан 9.
(Заштита и унапређење квалитета ваздуха)

(1) У зони и/или агломерацији, у којој је утврђено да је квалитет ваздуха прве категорије, спроводе се превентивне мјере ради спречавања загађивања ваздуха преко граничних вриједности.
(2) У зони и/или агломерацији, у којој је утврђено да је квалитет ваздуха друге категорије, спроводе се мјере за смањење загађивања ваздуха ради достизања граничних вриједности, као и смањења до испод граничних вриједности.
(3) Мјере из ст. (1) и (2) овог члана доносе институције из члана 4. овог Закона, кроз планску и стратешку документацију, свако из своје надлежности.

Члан 10.
(Загађивања из природних извора)

(1) Федерално министарство једном годишње доноси листу зона и агломерација у којима су установљена прекорачења граничних вриједности квалитета ваздуха која потичу из природних извора.
(2) Листа зона и агломерација из става (1) овог члана доноси се на основу података о концентрацијама и изворима, као и доказа који показују да се ова прекорачења могу приписати природним изворима.
(3) Федерално министарство прописује начин вођења евиденције о подацима из става (2) овог члана.
(4) Ако се прекорачења граничних вриједности могу приписати природним изворима, таква прекорачења не сматрају се прекорачењима у смислу овог Закона.

Члан 11.
(Мониторинг квалитета ваздуха)

(1) У циљу ефикасног управљања квалитетом ваздуха успоставља се јединствен функционални систем праћења и контроле нивоа загађености ваздуха и одржавања базе података о квалитету ваздуха (у даљњем тексту: Мониторинг квалитета ваздуха).
(2) Надлежни органи Федерације БиХ и кантона у оквиру своје надлежности утврђене законом успостављају мониторинг квалитета ваздуха.
(3) Јединице локалне самоуправе (општине) могу у сагласности са кантонима успоставити мониторинг квалитета ваздуха на својој територији у оквиру кантоналне мреже.
(4) Мониторинг квалитета ваздуха може вршити и оператер индустријских и енергетских постројења.
(5) Федерално министарство доноси пропис којим утврђује услове за мониторинг квалитета ваздуха на територији Федерације БиХ.
(6) Прописом из става (5) овог члана обавезно се утврђују:
а) критеријуми за одређивање минималног броја мјерних мјеста и локације за узимање узорака у случају фиксних мјерења и у случају да су фиксна мјерења допуњена индикативним мјерењима или поступцима моделирања,
б) методологија мјерења и оцјењивања квалитета ваздуха (референтне методе мјерења и критеријуми за оцјењивање концентрација),
ц) захтјеви у погледу података који се користе за оцјењивање квалитета ваздуха,
д) начин обезбјеђења квалитета података за оцјењивање квалитета ваздуха (према захтјевима стандарда BAS EN ISO/IEC 17025),
е) обим и садржај информација о оцјењивању квалитета ваздуха.
(7) Начин умрежавања станица у оквиру мониторинга квалитета ваздуха прописан је чл. 12. до 16. овог Закона.

Члан 12.
(Мрежа квалитета ваздуха)

(1) Системом мониторинга квалитета ваздуха успоставља се федерална, кантонална и општинска мрежа мјерних станица и/или мјерних мјеста за фиксна мјерења.
(2) Праћење квалитета ваздуха може се обављати и намјенски индикативним мјерењима на основу акта надлежног органа за послове заштите околиша када је потребно утврдити степен загађености ваздуха на одређеном простору који није обухваћен мрежом мониторинга квалитета ваздуха.

Члан 13.
(Федерална мрежа квалитета ваздуха)

(1) За праћење квалитета ваздуха на нивоу Федерације БиХ успоставља се федерална мрежа мјерних станица и/или мјерних мјеста (у даљњем тексту: Федерална мрежа).
(2) Федерална мрежа финансира се из средстава буџета Федерације БиХ и намјенских средстава Фонда за заштиту околиша Федерације БиХ.
(3) Федералну мрежу чине мјерне станице и/или мјерна мјеста за мјерење:
а) регионалног и прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја у ваздуху и аероседиментима у оквиру међународних обавеза,
б) квалитета ваздуха у насељима, индустријским и ненасељеним подручјима,
ц) квалитета ваздуха у заштићеним природним добрима и заштићеној околини непокретних културних добара,
д) квалитета ваздуха у подручјима под утицајем одређених извора загађивања, укључујући покретне изворе,
е) алергеног полена.
(4) Федерална мрежа се успоставља у складу са прописом којим се одређује број и распоред мјерних станица и/или мјерних мјеста у одређеним зонама и агломерацијама, као и обим, врста и учесталост мјерења.
(5) У случају регионалног и прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја у ваздуху и аероседиментима у оквиру међународних обавеза може се успоставити једна или више заједничких мјерних станица, које обухватају сусједне зоне у нашој и сусједним државама, да би се добила неопходна просторна резолуција.
(7) Пропис контроле квалитета ваздуха из става (4) овог члана доноси Влада Федерације БиХ на приједлог Федералног министарства.

Члан 14.
(Надлежност над Федералном мрежом)

(1) Праћење квалитета ваздуха у Федералној мрежи врши Федерални хидрометеоролошки завод у складу са својим овлаштењима.
(2) Федерални хидрометеоролошки завод је надлежан за координацију активности Федералне мреже, те сарађује са другим органима управе који учествују у праћењу квалитета ваздуха, посебно са органима надлежним за заштиту здравља људи, заштиту природе, праћење метеоролошких услова и друго, као и са органима јединица локалне самоуправе.

Члан 15.
(Кантонална мрежа)

(1) Кантон на својој територији успоставља кантоналну мрежу мјерних станица и/или мјерних мјеста за праћење квалитета ваздуха.
(2) Кантоналну мрежу чине допунска мјерна мјеста које надлежни орган кантона одређује на основу мјерења или поступака процјене за подручја, зоне и агломерације за које нема података о нивоу загађујућих материја, у складу са својим потребама и могућностима.
(3) Мониторинг квалитета ваздуха у кантоналној мрежи обавља се према пропису који за своју територију доноси надлежни орган кантона, а који мора бити усклађен са прописом из члана 13. овог Закона.
(4) Надлежни орган кантона доноси пропис, уз претходну сагласност Федералног министарства, о контроли квалитета ваздуха на подручју кантона којим се одређује број и распоред мјерних станица и/или мјерних мјеста у одређеним зонама и агломерацијама, као и обим, врста и учесталост мјерења.
(5) Кантонална мрежа се финансира из буџета кантона и из кантоналног фонда за заштиту околиша ондје гдjе је успостављен.

Члан 16.
(Општинска мрежа)

(1) Општина на својој територији може успоставити општинску мрежу мјерних станица и/или мјерних мјеста за праћење квалитета ваздуха уз сагласност кантона.
(2) Мониторинг квалитета ваздуха у општинској мрежи обавља се према пропису који за своју територију доноси надлежни орган кантона, а који мора бити усклађен са прописом из члана 13. овог Закона.

Члан 17.
(Послови које обављају надлежни органи кантона и општине)

(1) Средства за реализацију програма контроле квалитета ваздуха у кантоналној и општинској мрежи обезбјеђују се из буџета кантона и општине те из средстава трансферираних према кантонима, остварених радом Фонда за заштиту околиша Федерације БиХ.
(2) Надлежни орган кантона обавља координацију свих активности кантоналне и општинске мреже.
(3) Надлежни орган кантона и општине обавља послове праћења квалитета ваздуха директно или преко овлашћеног правног лица.
(4) Надлежни орган кантона и општине може да овласти правно лице да прати рад аутоматских станица те прикупља и обрађује податке добијене контролом квалитета ваздуха у кантоналној и општинској мрежи.
(5) Надлежни орган кантона и општине дужан је да податке о резултатима мониторинга квалитета ваздуха јавно објави и достави Федералном хидрометеоролошком заводу.

Члан 18.
(Мјерења посебне намјене)

(1) У случају да постоји основана сумња да је дошло до загађености ваздуха које може да наруши здравље људи и/или околиш, морају се обавити намјенска мјерења нивоа загађујућих материја.
(2) Федерално министарство, односно надлежни кантонални орган или орган јединице локалне самоуправе (општине) утврђује оправданост основане сумње из става (1) овог члана и доноси одлуку о мјерењима посебне намјене која садржи начин и рокове мјерења, као и врсту загађујућих материја које је потребно мјерити.
(3) Мјерења посебне намјене Федерално министарство, односно надлежни кантонални орган или орган јединице локалне самоуправе (општине) обавља преко надлежних органа или овлашћеног правног лица.

Члан 19.
(Достава података о квалитети ваздуха)

(1) Надлежни орган кантона, јединице локалне самоуправе (општине) и овлашћена правна лица дужни су да податке о квалитету ваздуха, добијене контролом квалитета ваздуха из кантоналне и локалне мреже, као и резултате мјерења посебне намјене, достављају Федералном хидрометеоролошком заводу до 15. у мјесецу за претходни мјесец, а годишњи извјештај најкасније 60 дана од дана истека календарске године за претходну годину.
(2) Федерални хидрометеоролошки завод, надлежни орган кантона, јединице локалне самоуправе (општине) и овлашћена правна лица дужни су да податке из става (1) овог члана учине доступним јавности и објаве у средствима јавног информисања, електронским медијима, као и на својим интернет-страницама.
(3) Подаци из става (1) овог члана користе се за оцјењивање квалитета ваздуха, као и за израду извјештаја о стању квалитета ваздуха Федерације БиХ и саставни су дио информационог система о квалитету ваздуха.

ПОГЛАВЉЕ III - ПЛАНИРАЊЕ

Члан 20.
(Инструменти политике и планирања заштите ваздуха)

(1) Инструменти политике и планирања заштите ваздуха су:
а) Федерална стратегија заштите околиша и Акциони план заштите околиша дефинисани Законом о заштити околиша, у дијелу који се односи на област заштите ваздуха,
б) кантонални план заштите околиша у дијелу који се односи на област заштите ваздуха,
ц) кантонални план квалитета ваздуха,
д) кантонални краткорочни акциони/интервентни план,
е) Државни програми, планови и извјештаји који се доносе ради спровођења међународних обавеза Босне и Херцеговине.
(2) Федерална стратегија заштите околиша и Акциони план заштите околиша у дијелу који се односи на област заштите ваздуха, кантонални план заштите околиша, планови квалитета ваздуха и интервентни планови доносе се у циљу очувања и побољшања квалитета ваздуха и избјегавања, спречавања или смањења штетних посљедица по здравље људи и/или околиш.
(3) Државни програми, планови и извјештаји израђују се у циљу имплементације међународних обавеза дефинисаних међународним споразумима, конвенцијама и протоколима.

Члан 21.
(Израда просторних планова, урбанистичких планова и детаљних планских докумената)

(1) Приликом израде просторних планова, урбанистичких планова и детаљних планских докумената мора се водити рачуна о заштити и осигурању квалитета ваздуха.
(2) Ниједан план не може бити донесен ако није усклађен са инструментима политике и планирања из члана 20. став (1) овог Закона.
(3) Кантонално министарство надлежно за област околиша израђује листу подручја на којима се не може лоцирати ниједан нови тачкасти извор емисија, што се посебно односи на постројења за сагоријевање и постројења за спаљивање отпада.
(4) У подручјима из става (3) овог члана не може се вршити ни значајније проширење постојећих дjелатности.
(5) Код израде докумената из става (1) овог члана, при одређивању локација за нове тачкасте изворе емисија загађујућих материја, обавезна пажња се посвећује заштити вентилационих коридора и квалитету ваздуха неког густо или стално насељеног подручја.
(6) Локација, величина и карактеристике вентилационих коридора одређују се метеоролошком студијом и моделирањем струјања ваздуха у карактеристичним ситуацијама.

Члан 22.
(Планови квалитета ваздуха)

(1) Стратешки документ из члана 20. став (1) тачка а) овог Закона доноси Парламент Федерације БиХ, на период од најмање седам година, у складу са одредбама члана 46. Закона о заштити околиша ("Службене новине Федерације БиХ", број:15/21).
(2) Садржај стратешког документа се усклађује са другим општим и секторским плановима и политикама.
(3) Кантонални план заштите околиша дефинисан чланом 47. Закона о заштити околиша садржи детаљне планове заштите ваздуха за ниво кантона.
(4) У случајевима прекорачења једне или више загађујуће материје кантон доноси кантонални план квалитета ваздуха.
(5) У случајевима прекорачења прагова упозорења или прагова узбуне једне или више загадујућих материја, кантон доноси краткорочни акциони/интервентни план.

Члан 23.
(Садржај стратешких докумената)

(1) Стратешким документом се обезбјеђују услови за успостављање институционалног система на основу којег се предузимају мјере за избјегавање, спречавање или смањење загађења ваздуха и штетних посљедица по здравље људи и/или околиш у цјелини. Поред мјера заштите ваздуха, ова стратегија обухвата и проблематику климатских промјена.
(2) Стратешки докуменат обавезно садржи:
а) опште информације (податке о локацијама, климатске и топографске податке, број становника, мјерне станице и/или мјерна мјеста),
б) кључне елементе за процјену тренутног стања квалитета ваздуха,
ц) циљеве који треба да се постигну,
д) активности које је потребно предузети ради постизања задатих циљева,
е) носиоце активности,
ф) дугорочне и краткорочне мјере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања ваздуха,
г) временски оквир у којем ће се пренијети захтјеви квалитета ваздуха који се примјењују у Европској унији,
х) временски оквир за постизање задатих циљева који се тичу квалитета ваздуха,
и) захтјеве за интегрисањем циљева и мјера заштите квалитета ваздуха у друге секторске политике,
ј) мјере ублажавања и прилагођавања на климатске промјене,
к) начин извјештавања о реализацији стратегије,
л) поступке евалуације извјештаја,
м) разлоге за преиспитивање и кориговање стратешких опредjељења,
н) приказ извора и начина коришћења средстава и других ресурса неопходних за реализацију стратешких циљева.

Члан 24.
(Извјештај о реализацији стратешког документа)

(1) Влада Федерације БиХ подноси извјештај о реализацији стратешког документа Парламенту Федерације БиХ сваке двије године у складу са одредбама члана 45. Закона о заштити околиша ("Службене новине Федерације БиХ", број:15/21).
(2) Извјештај из става (1) овог члана ставља се на увид јавности путем интернет-странице Федералног министарства, а мишљење јавности узима се у обзир приликом доношења одлуке о преиспитивању и кориговању стратешких опредјељења.

Члан 25.
(Кантонални план квалитета ваздуха)

(1) Кантон доноси План квалитета ваздуха у зонама и агломерацијама у којима је ваздух друге категорије, односно када загађеност ваздуха превазилази ефекте мјера које се предузимају, односно када је угрожен капацитет околиша или постоји стално загађивање ваздуха на одређеном простору, са циљем да се постигну одговарајуће граничне вриједности или циљне вриједности утврђене актом из члана 5. овог Закона.
(2) План из става (1) овог члана доноси се на основу оцјене стања квалитета ваздуха и обухвата све главне загађујуће материје и главне изворе загађивања ваздуха који су довели до загађености.
(3) Изузетно од става (1) овог члана, надлежни орган кантона не доноси План квалитета ваздуха у случају прекорачења из члана 10. овог Закона, осим у случају да се прекорачења могу приписати и другим изворима суспендованих честица PM10.
(4) Ако зоне или агломерације из става (1) обухватају територију више од једног кантона, кантони у обухвату исте зоне или агломерације дужни су сарађивати приликом израде планова квалитета ваздуха с циљем хармонизације мјера.
(5) Федерално министарство даје мишљење на планове квалитета ваздуха из става (1) овог члана, у фази њихове припреме.
(6) Федерално министарство обезбјеђује сарадњу кантона на изради планова квалитета ваздуха у случају из става (4) овог члана.
(7) Сарадња из става (6) овог члана одвија се у складу са одредбама Закона о организацији органа управе у Федерацији Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 35/05).

Члан 26.
(Садржај планова квалитета ваздуха)

(1) Планови квалитета ваздуха из члана 25. овог Закона садрже:
а) податке о локацији (подручју) повећане загађености,
б) основне информације о зони и агломерацији,
ц) податке о врсти и степену загађености,
д) податке о извору загађења,
е) анализу ситуације и фактора који су утицали на појаву прекорачења,
ф) детаље о мјерама или пројектима побољшања који су постојали прије ступања на снагу овог закона,
г) детаље о мјерама или пројектима који су примијењени са циљем смањења загађености након ступања на снагу овог Закона,
х) детаље о мјерама или пројектима који се планирају у дугорочном периоду,
и) органе надлежне за развој и спровођење плана,
ј) листу докумената, публикација и слично, којима се поткрепљују подаци наведени у плану,
к) ограничења у погледу коришћења горива.
(2) Планови квалитета ваздуха могу да садрже и мјере прописане краткорочним акционим/интервентним плановима из члана 28. овог Закона.
(3) У случају прекорачења оних граничних вриједности за које је рок за постизање већ истекао, плановима квалитета ваздуха утврђују се одговарајуће мјере како би се скратио период прекорачења.
(4) Плановима квалитета ваздуха могу се утврдити специфичне мјере намијењене заштити осјетљивих група становништва, посебно дjеце.

Члан 27.
(Краткорочни акциони/интервентни план)

(1) Надлежни орган кантона доноси краткорочни акциони/интервентни план у дијелу зоне или агломерације која се налази на њиховој територији у случају да:
а) постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи утврђених прописом из члана 5. став (2) овог Закона, или
б) постоји опасност да се прекорачи концентрација приземног озона опасна по здравље људи, ако надлежни орган процијени, узимајући у обзир географске, метеоролошке и економске услове, да постоји значајан потенцијал да се смањи ризик, трајање и озбиљност таквог прекорачења.
(2) Краткорочни акциони/интервентни планови могу се, ради заштите здравља људи и/или околиша по потреби, донијети и у случају ако постоји опасност од прекорачења једне или више граничних или циљних вриједности за поједине загађујуће материје које су утврђене актом из члана 5. овог Закона.
(3) Ако зоне или агломерације из става (1) овог члана обухватају територију више од једног кантона, кантони у обухвату исте зоне или агломерације дужни су сарађивати приликом израде интервентних планова с циљем хармонизације мјера.
(4) Краткорочни акциони/интервентни план кантона, из става (3) овог члана мора, у случајевима утицаја на територију другог кантона, садржавати мјере које се предузимају у случају активирања плана са механизмима обавезности примјене мјера.
(5) Мјере из краткорочних акционих/интервентних планова контролишу надлежне инспекције и други органи у складу са кантоналним прописом.
(6) Федерални хидрометеоролошки завод БиХ даје процјену да постоји индикација о преносу загађујућих материја преко граница кантона и зона.
(7) Федерално министарство обезбјеђује сарадњу кантона на изради планова у случају из става (3) овог члана.
(8) Сарадња из става (7) овог члана одвија се у складу са одредбама Закона о организацији органа управе ("Службене новине Федерације БиХ", број: 35/05).

Члан 28.
(Садржај краткорочног акционог/интервентног плана)

(1) Краткорочни акциони/интервентни планови из члана 27. овог Закона садрже обавезно мјере које се краткорочно предузимају у циљу смањења ризика или трајања таквог прекорачења.
(2) Краткорочним акционим/интервентним планом из става (1) овог члана могу се, у зависности од сваког појединачног случаја, предузети дjелотворне мјере за контролу активности које доприносе настанку опасности од прекорачења одговарајућих граничних или циљних вриједности или концентрација опасних по здравље људи и по потреби привремено зауставити наведене активности.
(3) Краткорочним акционим/интервентним планом могу се предвидjети мјере у вези са саобраћајем моторних возила, у складу са посебним законом, радовима на изградњи, радом индустријских постројења, употребом производа који садрже загађујуће материје и гријањем домаћинстава, као и специфичне активности намијењене заштити осјетљивих група становиштва, нарочито дjеце.

Члан 29.
(Транспарентност краткорочних акционих/интервентних планова)

Краткорочни акциони/интервентни планови и информације о начину на који ће се примјењивати, морају бити доступни јавности и заинтересованим организацијама, као што су организације које се баве заштитом околиша, организације које заступају интересе осјетљивих група становништва, здравствене организације и удружења привредника.

Члан 30.
(Прекогранично загађивање ваздуха)

(1) Надлежни орган кантона одмах обавјештава Федерално министарство ако се било која гранична вриједност, критични ниво, граница толеранције, циљна вриједност и дугорочни циљ, концентрација опасна по здравље људи или концентрација о којој се извјештава јавност прекорачи због значајног прекограничног преноса ваздухом загађујућих материја или њихових прекурсора.
(2) Федерално министарство у случају из става (1) овог члана, по потреби, предузима заједничке активности са надлежним органима на нивоу државе и са надлежним органима на нивоу друге државе, као што су припрема заједнички координисаног плана квалитета ваздуха и/или припрема и примјена краткорочног акционог плана за сусједне зоне у нашој и сусједним земљама и размјена потребних информација.
(3) У случају прекорачења концентрације опасне по здравље људи и концентрације о којој се извјештава јавност у зонама или агломерацијама у близини ентитетске границе, Федерално министарство путем надлежног органа на нивоу државе у најкраћем року о томе обавјештава надлежни орган сусједне државе.
(4) Федерално министарство информише јавност у случајевима из ст. (1) и (2) овог члана.

Члан 31.
(Имплементација међународних уговора на пољу заштите квалитета ваздуха)

Федерално министарство учествује у активностима на изради докумената дефинисаних чланом 20. став (1) тачка е) овог Закона с циљем имплементације одредби међународних уговора на пољу заштите квалитета ваздуха.

ПОГЛАВЉЕ IV - МJЕРЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТA ВАЗДУХА

Члан 32.
(Мjере за спречавањe и смањењe загађивања ваздуха )

(1) Дjелотворна заштита и побољшање квалитета ваздуха обезбјеђује се примјеном начела одрживог развоја, начела цјелокупног приступа и примјеном најбољих расположивих техника, техничких рјешења и мјера.
(2) У циљу спречавања и смањења загађивања ваздуха и побољшања квалитета ваздуха предузимају се сљедеће мјере:
а) усклађивање просторних планова са програмима заштите ваздуха, односно цјеловитим планирањем,
б) прописивање граничних вриједности емисија загађујућих материја из стационарних извора загађивања,
ц) примјенa мјера заштите ваздуха утврђених у процедурама процјене утицаја на околиш и околинској дозволи у складу са одредбама Закона о заштити околиша,
д) примјенa мјера утврђених у урбанистичкој сагласности, односно грађевинској дозволи коју издаје надлежни орган кантона или локалне самоуправе када извор емисије није предмет процјене утицаја на околиш нити прибављања околинске дозволе,
е) подстицaње примјене мјера ћишће производње, обновљивих извора енергије и околински прихватљивијих видова транспорта,
ф) подстицaње спровођења мјера енергијске ефикасности,
г) прописивање граничних вриједности емисија загађујућих материја из покретних извора загађивања,
х) усклађивање са максималним националним емисијама након њиховог утврђивања за поједине загађујуће материје,
и) прописивање дозвољених количина појединих загађујућих материја у одређеним производима (горива, боје...),
ј) смањење емисија стакленичких гасова,
к) постепено смањивање употребе супстанци које оштећују озонски омотач,
л) спровођење мјера из акционих планова за побољшање квалитета ваздуха и краткорочних акционих /интервентних планова.
(3) Мјере заштите ваздуха из става (2) тачка д) овог члана утврђују се елаборатом заштите ваздуха који израђује овлашћена правна особа за послове израде студија утицаја на околиш у складу са Законом о заштити околиша ("Службене новине Федерације БиХ", број15/21).
(4) Садржај елабората из става (3) овог члана минимално мора садржавати податке о начину загријавања простора, информацију о постојању котловнице, податке о броју котлова и капацитету, врсти и потрошњи горива, опису система мониторинга, опису технолошких процеса те мјерама спречавања и контроле емисије у ваздух. Детаљан садржај елабората уређују кантони.

Члан 33.
(Граничне вриједности емисија из стационарних извора и мониторинг емисија)

(1) Федерално министарство посебним прописом утврђује мјере за спречавање и смањење загађивања ваздуха и побољшање квалитета ваздуха, које садрже:
а) граничне вриједности емисије загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоријевање,
б) начин, поступак, учесталост и методологију мјерења емисије загађујућих материја,
ц) критеријуме за успостављање мјерних мјеста на испусту за мјерење емисије,
д) поступак вредновања резултата мјерења емисије и усклађеност са прописаним нормативима,
е) садржај извјештаја о извршеним мјерењима емисије и билансу емисије,
ф) начин прорачуна емисија и достављања података о емисијама за потребе информационог система и рокове достављања података.
(2) Прописом из става (1) овог члана, за постојеће изворе загађивања ваздуха, у изузетним случајевима, прописују се дозвољена прекорачења граничних вриједности емисије одређених загађујућих материја и одређује рок у коме се те вриједности морају смањити на ниво граничних вриједности емисије.
(3) На подручју гдjе је утврђена друга категорија квалитета ваздуха, надлежни орган може захтијевати строже граничне вриједности емисија.

Члан 34.
(Граничне вриједности емисија из постројења за сагоријевање и мониторинг емисија)

Федерално министарство прописује граничне вриједности емисије загађујућих материја из постројења за сагоријевање, имајући у виду врсту, капацитет, старост, планирани радни вијек постројења и гориво које се у њему користи, методе и начин мјерења емисије загађујућих материја, критеријуме за избор мјерних мјеста, начин провјере тачности мјерења (контролна мјерења и калибрација), начин обраде резултата мјерења, начин прорачуна и рокове за достављање података и поступак одређивања укупне годишње емисије из постројења за сагоријевање.

Члан 35.
(Велика постројења за сагоријевање)

Велика постројења за сагоријевање која су обухваћена Националним планом смањења емисија загађујућих материја за Босну и Херцеговину, постепено смањују емисије сумпор-диоксида (SО2), азотних оксида (NOx) и чврстих честица, у складу са Уговором о успостави Енергетске заједнице ("Службени гласник БиХ-Међународни уговори", број 9/06) и актима донесеним за његово спровођење.

Члан 36.
(Квалитет течних горива)

(1) Квалитет течних горива регулисан је актом Савјета министара Босне и Херцеговине и прописом у надлежности Федералног министарства енергије, рударства и индустрије.
(2) На подручју Федерације БиХ тешка уља код којих садржај сумпора прелази 1,00 % масе, не могу бити коришћена као горива за постројења за сагоријевање од 1. јануара 2010. године.
(3) Дизел-горива која се користе за моторна возила и бродове не могу бити коришћена као горива од:
а) 1. јануара 2010. године ако је садржај сумпора већи од 0,20% њихове масе,
б) 1. јануара 2015. године ако је садржај сумпора већи од 0,10 % њихове масе.
(4) Ограничења из ст. (2) и (3) овог члана у одређеним течним нафтним дериватима не примјењују се на:
а) горива намијењена преради прије финалног сагоријевања,
б) горива која ће бити прерађена у рафинеријској индустрији.
(5) Горива за моторна возила морају бити у складу са стандардима квалитета које је објавио Институт за стандардизацију БиХ.
(6) Забрањено је стављање на тржиште и промет оловног бензина.

Члан 37.
(Емисије испарљивих органских једињења приликом складиштења и дистрибуције горива)

(1) Техничке стандарде заштите ваздуха од емисије испарљивих органских једињења које настају складиштењем, претакањем и дистрибуцијом горива прописује Федерално министарство у сарадњи са Федералним министaрством енергије, рударства и индустрије.
(2) Прописом из става (1) овог члана утврђују се технички стандарди за уређаје за складиштење и претакање горива на терминалима и бензинским станицама, као и за цистерне које се користе за превоз горива од једног терминала до другог или од терминала до бензинске станице те рокови за њихово постизање.

Члан 38.
(Емисије испарљивих органских једињења приликом коришћења растварача)

(1) Правно лице и оператер који у свом производном процесу користи органске раствараче дужан је да примјењује мјере у циљу смањења вриједности емисије испарљивих органских једињења испод прописаних вриједности.
(2) Федерално министарство доноси пропис којим се уређује:
а) поступак за спречавање или смањивање директних или индиректних посљедица емисија испарљивих органских једињења на околиш, а посебно емисија у ваздух,
б) граничне вриједности емисија испарљивих органских једињења из постројења и активности које користе органске раствараче,
ц) захтјеви за постројења која та једињења користе,
д) шеме за смањење емисија испарљивих органских једињења.
(3) Шема за смањење емисија испарљивих органских једињења је прописани алтернативни начин смањења емисија испарљивих органских једињења.

Члан 39.
(Емисије из кућних ложишта)

(1) Емисија из кућних ложишта и квалитет горива за ову намјену регулише се у складу са стандардима које је усвојио Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине (BAS), а у зависности од намјене и капацитета.
(2) Стандарди по којима се користе и инсталирају пећи и котлови за кућна ложишта су:
а) пећи које се налазе у просторијама које се грију,
i. BAS ЕN 14785 - Гријалице за загријавање простора на чврсто гориво – Захтјеви методе испитивања (камини за гријање на пелет снаге до 50 kW),
ii. BAS EN 12815 Пећи на чврсто гориво – Захтјеви и методе испитивања (пећи на ручно ложење, примарна намјена кување, секундарно гријање),
б) котлови који се налазе у засебним котловницама,
i. BAS EN 303-5 - Топловодни котлови – Дио 5, Топловодни котлови за чврста горива, ручно и аутоматски пуњени, називне топлотне снаге до 500 KW -
1. Терминологија, посебни захтјеви, испитивање и означавање (котао који се монтира у котловницу).
(3) Горива која се користе у овој врсти ложишта морају да имају сљедеће карактеристике:
а) пелет који се ставља у промет на подручју Федерације БиХ мора да има минимално класу квалитета А2, или класу еквивалентну класи А2,
б) угаљ који се ставља у промет и/или употребу на подручју Федерације БиХ мора да има укупни садржај горивог сумпора испод 1% и топлотну моћ већу од 12.000 кЈ/кg,
ц) огрјевно дрво које се ставља у промет и/или употребу мора да има мање од 25% влаге.
(4) Забрањено је стављање у промет пећи и котлова који не задовољавају захтјеве из става (2) овог члана.
(5) Остала горива, чији квалитет није дефинисан овим Законом, морају бити у складу са типским одобрењем произвођача пећи, камина, или котла за које се гориво користи.
(6) Контролу кућних ложишта дефинишу кантони својим прописима.

Члан 40.
(Боје и лакови)

(1) У циљу смањења емисија испарљивих органских једињења из боја и лакова прописујe се максимално дозвољени садржај појединих испарљивих органских једињења у бојама и лаковима.
(2) Максимално дозвољени садржај испарљивих органских једињења у бојама и лаковима утврђује се прописима којима се уређује област хемикалија у Федерацији БиХ.

Члан 41.
(Покретни извори загађивања)

(1) Покретни извори загађивања могу се користити и стављати у промет ако загађујуће материје у издувним гасовима из тих извора не прелазе граничне вриједности емисије утврђене техничким прописима.
(2) Емисије из покретних извора загађивања контролишу се приликом редовног, ванредног и контролног техничког прегледа, у складу са одговарајућим техничким прописом и законом којим се уређује безбједност саобраћаја.

Члан 42.
(Усклађивање са максималним националним емисијама након њиховог утврђивања за поједине загађујуће материје)

(1) На нивоу Босне и Херцеговине у складу са међународним уговорима утврђују се максималне националне емисије за ацидификујуће и еутрофикујуће загађујуће материје и прекурсоре озона, и то за сумпор-диоксид (SО2), азотне оксиде (NOx), испарљива органска једињења и амонијак (NH3), у циљу унапређења и заштите околиша и здравља људи од штетног дjеловања ацидификације, еутрофикације и приземног озона, а ради постизања дугорочних циљева који подразумијевају одржавање критичних нивоа и заштиту становништва.
(2) Ради праћења емисија из става (1) овог члана са подручја Федерације БиХ успоставља се Инвентар емисија и пројекције емисија.
(3) Федерални хидрометеоролошки завод води Инвентар емисија и пројекције емисија из става (2) овог члана за подручје Федерације БиХ.
(4) Федералнo министарствo прописује методологију за израду Инвентара емисија и пројекције емисија и начин прикупљања података.

Члан 43.
(Емисије стакленичких гасова)

(1) Стакленички гасови су: угљен-диоксид (CO2), метан (CH4), азотсубоксид (N20), флуороугљоводоници (HFCs), перфлуороугљеници (PFCs) и сумпорхексафлуорид (SF6).
(2) Спречавање и смањење загађивања ваздуха које утиче на промјену климе спроводи се:
а) примјеном мјера за смањење емисија стакленичких гасова,
б) праћењем емисија стакленичких гасова из извора и праћењем одстрањених количина ових гасова путем понора.
(3) Мјере из става (2) тачка а) овог члана реализују се:
а) развојем и коришћењем чишћих технологија којима се спречава или смањује емисија стакленичких гасова,
б) подстицањем коришћења обновљивих извора енергије,
ц) подстицањем околински прихватљивијег транспорта,
д) подстицањем енергијске ефикасности,
е) активностима којима се повећава одстрањивање стакленичких гасова из aтмосфере.
(4) Мјере из става (2) тачка а) овог члана могу се спроводити у оквиру механизма чистог развоја и ублажавања климатских промјена дефинисаних Одлуком Савјета министара о оснивању овлашћеног органа за спровођење пројеката Механизма чистог развоја Кјото протокола Оквирне конвенције Уједињених нација о промјени климе ("Службени гласник БиХ", бр. 102/10 и 45/15) и проведбеним актима на нивоу Федерације БиХ.

Члан 44.
(Механизам мониторинга и извјештавања о емисијама стакленичких гасова)

(1) У циљу међународног извјештавања Босне и Херцеговине, по основу чланства у међународним уговорима, воде се подаци о емисијама и одстрањеним количинама стакленичких гасова из члана 67. став (2) тачка ц) овог Закона што чини Инвентар емисије стакленичких гасова.
(2) Федерални хидрометеоролошки завод води Инвентар емисија стакленичких гасова са подручја Федерације БиХ по основу података о емисијама и одстрањеним количинама стакленичких гасова.
(3) Министарства и други федерални органи управе надлежни за послове заштите околиша, енергетике, привреде, пољопривреде, шумарства, вода, службене статистике те јавна предузећа из наведених области који прикупљају или посједују податке о дjелатностима по секторима којим се испуштају или уклањају стакленички гасови потребни за вођење Инвентара емисије стакленичких гасова, као и за потребе извјештавања из члана 69. овог Закона, морају те податке доставити Федералном хидрометеоролошком заводу.
(4) Подаци из става (3) овог члана достављају се без накнаде до краја децембра текуће године за претходну календарску годину.
(5) Субјекти из става (3) овог члана дужни су да посебним актом именују лица која ће обављати послове у вези са достављањем и провјером података о дjелатностима којим се испуштају или уклањају стакленички гасови.
(6) Федерално министарство прописује методологију вођења Инвентара емисије стакленичких гасова и начин прикупљања података.
(7) Подаци из става (4) овог члана су јавни.

Члан 45.
(Обавеза оператера извора стакленичких гасова)

Федерално министарство проведбеним прописом дефинише оператере који подлијежу обавези мониторинга и/или извјештавања о емисијама стакленичких гасова, методологију мониторинга, верификације и извјештавања о емисијама стакленичких гасова, као и обим и начин доставе података за извјештавање.

Члан 46.
(Супстанце које оштећују озонски омотач и замјенске супстанце)

(1) Услови и начин постепеног смањивања потрошње супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци у Босни и Херцеговини и њихово постепено искључивање из употребе, уз дефинисање услова за увоз, извоз и стављање у промет тих супстанци и производа који их користе, прописани су актом Савјета министара БиХ који уређује начин спровођења међународног уговора у области заштите озонског омотача.
(2) Федерално министарство прописује поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач и замјенским супстанцама, као и новим контролисаним супстанцама, поступање са производима који садрже или су помоћу тих супстанци произведени, начин провјере испуштања и контроле емисија ових супстанци, поступање са тим супстанцама након престанка употребе производа и опреме који их садрже, начин њиховог прикупљања, обнављања, обраде и трајног одлагања, начин означавања производа који садржи ове супстанце и вођење његовог регистра, детаљне услове које морају испунити правна лица и предузетници који обављају дjелатност уградње, одржавања и/или сервисирања производа и опреме и поступак издавања претходне сагласности у процедури издавања дозволе за увоз/извоз супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци те накнаде за стављање на тржиште супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци.

Члан 47.
(Руковање са супстанцама које оштећују озонски омотач и/или замјенским супстанцама)

(1) За обављање дjелатности уградње, одржавања и/или сервисирања производа и опреме која садржи супстанце које оштећују озонски омотач или замјенске супстанцe, контроле испуштања и емисије те обнављања ових супстанци прибавља се дозвола од Федералног министарства.
(2) Дозвола из става (1) овог члана издаје се правном лицу или обртнику који испуњава сљедеће услове:
а) да је регистровано за обављање дjелатности из става (1) овог члана,
б) да запошљава најмање једно стручно оспособљено лице на начин прописан чланом 48. овог Закона које рукује супстанцама које оштећују озонски омотач и/или замјенским супстанцама, те
ц) да посједује опрему за обављање дjелатности за које се издаје дозвола.
(3) Федерално министарство може захтијевати и додатне податке, информације или документацију за издавање дозволе као потврду о испуњавању услова из става (2) овог члана.
(4) Дозвола се издаје на период од пет година и може обухватати једну или више дjелатности из става (1) овог члана.
(5) Ако правно лице или обртник има једну или више организационих јединица (пословних јединица или издвојених пословних простора), дозвола из става (1) овог члана се односи и на сваку организациону јединицу за коју се утврди да испуњава услове из става (2) овог члана.
(6) Федерално министарство објављује на својој интернет-страници списак правних лица и обртника којима је издата дозвола са идентификованим дjелатностима за које се издаје дозвола.

Члан 48.
(Стручно оспособљавање за руковање супстанцама које оштећују озонски омотач и/или замјенским супстанцама)

(1) Стручно оспособљавање за руковање супстанцама које оштећују озонски омотач и/или замјенским супстанцама врше јавне високошколске установе које морају имати на располагању сљедеће:
а) одговарајући простор за извођење теоријске наставе,
б) техничку опрему и наставна средства за извођење теоријске и практичне наставе, и
ц) квалификоване стручне предаваче одговарајуће стручне спреме и образовног степена потребног за извођење наставе.
(2) Стручно оспособљавање могу да врше научноистраживачки и истраживачко-развојни институти ако испуњавају услове из става (1) овог члана.
(3) Институције из ст. (1) и (2) овог члана морају прибавити одобрење Федералног министарства за обављање стручног оспособљавања.
(4) Одобрење из става (3) овог члана је управни акт и издаје се на период од пет година.
(5) Федерално министарство прописује детаљније услове које морају испуњавати установе које врше стручно оспособљавање те начин и поступак стручног оспособљавања, провјере знања и издавања увјерења о стручној оспособљености.

Члан 49.
(Забране)

На територији Федерације БиХ забрањује се:
а) производња супстанци које оштећују озонски омотач,
б) стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци без прибављене дозволе о увозу,
ц) стављање у промет на мало супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци, односно забрана продаје купцима који немају прибављену дозволу из члана 47. овог Закона,
д) стављање у промет нових производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач,
е) испуштање супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци у околиш,
ф) пуњење производа и опреме који садрже замјенске супстанце супстанцама које оштећују озонски омотач,
г) испирање супстанцама које оштећују озонски омотач,
х) стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци у резервоарима/цилиндрима за једнократну употребу,
и) стављање у промет коришћених производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач.

Члан 50.
(Постојане органске загађујуће материје)

(1) Подаци о ненамјерно испуштеним постојаним органским загађујућим материјама чине Инвентар о ненамјерно испуштеним дуготрајним органским загађујућим материјама који води Федерални хидрометеоролошки завод.
(2) Подаци из става (1) овог члана су јавни.
(3) Федерално министарство прописује изворе и методологију израде Инвентара из става (1) овог члана.

Члан 51.
(Мјере превенције и санације)

(1) Постројење се пројектује, гради и/или производи, опрема, користи и одржава тако да не испушта загађујуће материје у ваздух у количини већој од граничних вриједности емисије, изузев у случајевима из члана 33. став (2) овог Закона.
(2) Ако дође до квара уређаја којима се обезбјеђује спровођење прописаних мјера заштите или до поремећаја технолошког процеса, услијед чега долази до прекорачења граничних вриједности емисије, оператер је дужан да квар или поремећај отклони, односно прилагоди рад насталој ситуацији или да обустави технолошки процес како би се емисија свела на дозвољене границе у најкраћем року.
(3) У случају прекорачења граничних вриједности нивоа загађујућих материја у ваздуху, оператер је дужан, када то уочи или по налогу надлежног инспектора, одмах да предузме техничко-технолошке мјере или да обустави технолошки процес како би се концентрације загађујућих материја свеле на прописане граничне вриједности.
(4) Оператер стационарног извора загађивања, код кога се у процесу обављања дjелатности могу емитовати гасови непријатног мириса, дужан је да примјењује мјере које ће довести до редукције мириса иако је концентрација емитованих материја у отпадном гасу испод граничне вриједности емисије.

Члан 52.
(Мониторинг емисија и обавезе оператера)

(1) Оператер, чија емисија у ваздух из стационарног извора подлијеже ограничењу, а према прописима из чл. 33. и 34. овог Закона обавезник континуираног мониторинга емисија у ваздух, дужан је да:
а) у оквиру поступка исхођења околинске дозволе достави податке о стационарном извору према Федералном министарству,
б) обезбиједи редовни мониторинг емисије путем континуираних мјерења емисије, за одређене загађујуће материје и/или изворе загађивања, самостално односно путем аутоматских уређаја за континуирано мјерење,
ц) обезбиједи редовно одржавање и контролу мјерних уређаја,
д) води евиденцију о обављеним мјерењима са подацима о мјерним мјестима и резултатима мјерења те да доставља податке у форми прописаног извјештаја Федералном министарству,
е) води евиденцију о врсти, количини и квалитету сировина, као и отпада код процеса који укључују спаљивање отпада,
ф) води евиденцију о раду уређаја за спречавање или смањивање емисије загађујућих материја, као и мјерних уређаја за мјерење емисије,
г) обавјештава Федерално министарство о свакој његовој промјени, (реконструкцији, почетку рада новог извора или затварању извора емисије).
(2) Оператер, чија емисија у ваздух из стационарног извора подлијеже ограничењу, а према прописима из чл. 33. и 34. овог Закона обавезник периодичног мониторинга емисија у ваздух дужан је да:
а) у оквиру поступка исхођења околинске дозволе или одговарајуће дозволе за грађење достави податке о стационарном извору загађивања надлежним органима који издају дозволу,
б) обезбиједи редован мониторинг емисије, периодичним мјерењима емисије, путем правног лица које посједује дозволу из члана 55. овог Закона,
ц) води евиденцију о обављеним мјерењима са подацима о мјерним мјестима, резултатима, учесталости мјерења и доставља податке у форми прописаног извјештаја надлежним органима,
д) води евиденцију о врсти, количини и квалитету сировина, као и отпада код процеса који укључују спаљивање отпада,
е) води евиденцију о раду уређаја за спречавање или смањивање емисија загађујућих материја,
ф) обавјештава Федерално или кантонално министарство за околиш о свакој његовој промјени (реконструкцији, почетку рада новог извора или затварању извора емисије),
г) податке из тачкe ц) достави и припадајућем кантоналном министарству ако је обавезник исхођења околинске дозволе од стране Федералног министарства.
(3) Извјештај о обављеним мјерењима из става (1) тачка д) и став (2) тачка ц) овог члана доставља се и у складу са прописом дефинисаним чланом 32. став (4) овог Закона.
(4) Оператер је дужан да о свом трошку спроведе мјере за смањење емисија загађујућих материја.

Члан 53.
(Регистар емисија на нивоу кантона)

(1) Надлежно тијело на нивоу кантона, на основу података из члана 52. овог Закона, води базу података о стационарним изворима емисија у ваздух на територији свог кантона, са подацима о просторном смјештају и капацитетима извора загађивања, као и свим промјенама и реконструкцијама.
(2) База података из става (1) може укључивати и ниже прагове емисија у ваздух од оних који су захтијевани прописом који се односи на регистар постројења и загађивања.
(3) База података из става (1) саставни је дио кантоналног регистра емисија.
(4) Регистар емисија води се по дjелатностима те укључује емисије свих извора емисија у ваздух, минимално за сљедеће материје: сумпордиоксид, нитрооксиде, угљендиоксид, угљенмоноксид, амонијак, нитрозооксиде, метан, неметанске угљенводонике, бензен и чврсте честице изнад десет микрометара (PM10).
(5) Подаци из базе података о стационарним изворима емисија из става (1) овог члана, који су по праговима емисија релевантни за регистар постројења и загађивања, достављају се у регистар постројења и загађивања на федералном нивоу, у складу са одредбама Закона о заштити околиша ("Службене новине Федерације БиХ", број: 15/21).
(6) Надлежно Федерално министарство до краја првог квартала године, за претходну годину, обавјештава кантонална министарства о врстама загађујућих материја и билансу емисија за обавезнике који припадају одређеном кантону, а емисије у ваздух прате континуираним мониторингом.

ПОГЛАВЉЕ V - ПОСЛОВИ МЈЕРЕЊА

Члан 54.
(Начин вршења мјерења )

(1) Надлежни орган Федерације БиХ, кантона, општине и правна лица која врше мониторинг квалитета ваздуха дужна су да мјерење квалитета ваздуха обављају у складу са прописом из члана 13. овог Закона.
(2) Правна лица која врше мјерење емисије из стационарних извора дужна су да мјерење емисије обављају у складу са прописима из чл. 33. и 34. овог Закона.

Члан 55.
(Дозвола за правна лица)

(1) Правна лица из члана 54. став (2) овог Закона могу вршити мјерење након прибављања дозволе Федералног министарства.
(2) Федерално министарство прописује детаљније услове за издавање и одузимање дозволе из става (1) овог члана.
(3) Дозволе за мјерење емисије одузеће се ако правно лице престане да испуњава прописане услове и ако се утврди да правно лице ове послове не обавља у складу са издатим дозволама и прописима из чл. 33. и 34. овог Закона.

Члан 56.
(Дозвола за оператере)

(1) Оператер стационарног извора загађивања, који врши мјерење емисија на властитом извору, мјерења мора вршити у складу са прописом из чл. 33. и 34. овог Закона.
(2) Оператер из става (1) овог члана може добити дозволу Федералног министарства ако у оквиру своје регистроване дjелатности самостално обавља послове мјерења емисије загађујућих материја, под условом да је стручно и технички оспособљен према захтјевима стандарда BAS ISO/IEC 17025.
(3) Изузетно од става (2) овог члана оператери који су у обавези вршења континуираног мониторинга емисија не подлијежу издавању дозволе и дужни су спроводити мјерења у складу са BAS EN 14181 и прописима из чл. 33. и 34. овог Закона.
(4) Федерално министарство прописује детаљније услове за издавање и одузимање дозволе из става (2) овог члана.

Члан 57.
(Одузимање дозволе)

(1) Федерално министарство на основу иницијативе инспектора, а након утврђивања основаности сумње, може одузети дозволу из чл. 55. и 56. овог Закона.
(2) Сумњу на неправилности, према инспекцији, могу изразити и друге институције које имају увид у спроведене процедуре и извјештаје о мониторингу.

Члан 58.
(Ревизија издатих дозвола)

(1) Ревизија издатих дозвола врши се најмање једном годишње или на захтјев овлашћеног правног лица, односно оператера.
(2) Федерално министарство једном годишње у "Службеним новинама Федерације БиХ" објављује списак правних лица из члана 54. којима је издата дозвола из члана 55. овог Закона.

Члан 59.
(Референтна лабораторија за квалитет ваздуха)

(1) Дjелатност осигурања квалитета мјерења и података квалитете ваздуха обавља референтна лабораторија.
(2) Референтна лабораторија из става (1) овога члана обавља сљедеће послове:
а) сарађује са другим референтним лабораторијама за праћење квалитета ваздуха,
б) учествује на испитивањима способности међулабораторијским поређењима с другим референтним лабораторијима других држава,
ц) провјерава да ли се мјерења квалитета ваздуха спроводе у складу са посебним прописом,
д) развија, ажурира и управља системом квалитета,
е) осигурава да су прикупљени подаци у систему мониторига квалитета ваздуха упоредиви и квалитетни,
ф) пружа научно-стручну и техничку помоћ из подручја праћења квалитете ваздуха на захтјев Федералног министарства и других органа надлежних органа,
г) прати, проучава и унапређује стање у подручју праћења квалитета ваздуха,
х) даје оцјене и мишљења за методе, поступке и програме праћења квалитета ваздуха из дjелокруга референтне лабораторије.
(3) Референтна лабораторија издаје потврду о осигурању квалитетa мјерења и података квалитетa ваздуха за сва мјерна мјеста која су увезана у Федералну мрежу мониторинга квалитета ваздуха.
(4) Послове референтне лабораторије обавља Федерални хидрометеоролошки завод.
(5) Федерално министарство детаљније прописује начин обављања послова референтне лабораторије за квалитет ваздуха.

ПОГЛАВЉЕ VI – ИНФОРМИСАЊЕ, ОБАВЈЕШТАВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ

Члан 60.
(Информисање органа и јавности)

Надлежни органи дужни су да информишу друге органе и организације и јавност о сљедећем:
а) квалитету ваздуха,
б) плановима квалитета ваздуха и одлагања на одређено вријеме постизања граничне вриједности за азот-диоксид, бензен и суспендоване честице,
ц) плановима за достизање циљних вриједности у зонама и агломерацијама у којима је дошло до прекорачења циљних вриједности,
д) извјештајима о емисијама загађујућих материја које су обухваћене овим Законом.

Члан 61.
(Обавјештавање у случају прекорачења концентрације загађујућих материја)

У случају да се прекорачи концентрација загађујућих материја о којој се обавјештава јавност или концентрација поједине загађујуће материје опасне по здравље људи, надлежни кантонални органи и институције врше обавјештавање јавности путем радија, телевизије, дневних новина, интернета и/или на други погодан начин.

Члан 62.
(Садржај информисања и обавјештавања о квалитети ваздуха)

(1) Информисање о квалитету ваздуха из члана 60. овог Закона обавезно садржи:
а) ажуриране податке о концентрацијама свих мјерених загађујућих материја у ваздуху које су обухваћене овим Законом,
б) поређење измјерених концентрација са граничним вриједностима квалитета ваздуха.
(2) У случају прекорачења концентрације опасне по здравље људи и концентрације о којој се обавјештава јавност из члана 61. овог Закона, надлежни орган обавјештава јавност о:
а) локацији или подручју прекорачења,
б) врсти концентрације која је прекорачена (концентрација о којој се извјештава јавност или која је опасна по здравље људи),
ц) времену почетка и трајању прекорачења,
д) највишој једночасовној концентрацији, односно највишој осмочасовној средњој концентрацији у случају приземног озона,
е) географском подручју на којем се очекује прекорачење концентрације о којој се извјештава јавност и/или која је опасна по здравље људи, и
ф) прогнозама за наредни период са очекиваним промјенама загађења са процјеном промјене, подацима за посебно осјетљиве групе становништва, могућим ефектима по здравље и препорученом понашању (подаци о посебно осјетљивим групама, опис могућих симптома, предузимање препоручених мјера, нове информације о току догађаја) и подацима о превентивним мјерама за смањење загађења.

Члан 63.
(Рокови)

(1) Надлежни орган извјештава јавност о:
а) квалитету ваздуха, у облику годишњег извјештаја о стању квалитета ваздуха, до 31. јула текуће године за претходну годину,
б) плановима квалитета ваздуха и одгађања на одређено вријеме постизања циљне вриједости за азот-диоксид, бензен и суспендоване честице PM10 у року од осам дана од дана усвајања,
ц) плановима за достизање циљних вриједности у зонама и агломерацијама у којима је дошло до прекорачења циљних вриједности, у року од осам дана од дана усвајања.
(2) Годишњи извјештај о стању квалитета ваздуха у Федерацији БиХ припрема и објављује Федерални хидрометеоролошки завод.
(3) Федерални хидрометеоролошки завод једном мјесечно објављује извјештаје о стању квалитета ваздуха, а на основу података из кантоналних и локалних мрежа.

ПОГЛАВЉЕ VII - ФИНАНСИРАЊЕ ЗАШТИТЕ И ПОБОЉШАЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА

Члан 64.
(Извори финансирања)

Средства за финансирање заштите и побољшања квалитета ваздуха обезбјеђују се у буџету Федерације БиХ, буџету кантона, буџету јединица локалне самоуправе, из намјенских средстава Фонда за заштиту околиша ФБиХ и из кантоналног фонда за заштиту околиша ондје гдjе је успостављен те међународних извора.

Члан 65.
(Коришћење средстава)

Средства из члана 64. овог Закона користе се за:
а) оцјењивање квалитета ваздуха и разврставање зона и агломерација према категоријама квалитета ваздуха,
б) успостављање, одржавање, функционисање и развој Федералне мреже, кантоналне и локалне мреже за праћење квалитета ваздуха,
ц) реализацију програма праћења квалитета ваздуха у Федералној мрежи,
д) мјерења посебне намјене,
е) израду и спровођење стратешког документа,
ф) реализацију планова квалитета ваздуха и краткорочних акционих планова,
г) спровођење мјера за смањење негативних утицаја климатских промјена и мјера за заштиту озонског омотача,
х) успостављање и одржавање инвентара емисије гасова и информационог система квалитета ваздуха,
и) извршавање обавеза преузетих међународним уговорима,
ј) финансирање и/или суфинансирање других пројеката, програма и мјера у циљу заштите и побољшања квалитета ваздуха,
к) вођење кантоналног регистра извора загађивања ваздуха,
л) вођење Регистра стационарних извора и Регистра емисија,
м) суфинансирање превентивних и интервентних мјера у ванредним околностима загађења ваздуха.

Члан 66.
(Економски подстицај)

За улагања у уређаје за пречишћавање, постројења која примјењују технологију, сировине и производне поступке мање неповољног утицаја на квалитет ваздуха него други сродни производни поступци и технологије те коришћење обновљивих извора енергије, могу бити прописане финансијске олакшице према посебним прописима.

ПОГЛАВЉЕ VIII - ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Члан 67.
(Садржај информационог система квалитета ваздуха)

(1) Информациони систем квалитета ваздуха саставни је дио јединственог информационог система заштите околиша дефинисан одредбама Закона о заштити околиша ("Службене новине Федерације БиХ", број:15/21).
(2) Информациони систем квалитета ваздуха садржи:
а) податке Федералне мреже, кантоналне мреже и локалних мрежа за праћење квалитета ваздуха те податке који су добијени мјерењем од стране оператера,
б) податке о супстанцама које оштећују озонски омотач и замјенским супстанцама,
ц) податке из инвентара емисије стакленичких гасова и одстрањених количина ових гасова путем понора,
д) податке из инвентара ненамјерно испуштених постојаних органских загађујућих супстанци,
е) податке из инвентара загађујућих материја,
ф) мјере и планове за заштиту и побољшање квалитета ваздуха,
г) мјере и планове за ублажавање и прилагођавање климатским промјенама,
х) мјере и планове за заштиту озонског омотача,
и) податке о прекорачењу концентрација загађујућих материја опасних по здравље људи и мјере заштите здравља људи и околиша у таквим случајевима,
ј) податке о овлашћеним правним лицима која обављају послове мониторинга квалитета ваздуха и мјерења нивоа загађујућих материја и емисије,
к) податке из регистра извора загађивања ваздуха,
л) податке о извршеном инспекцијском надзору и изреченим мјерама,
м) друге податке од значаја за квалитет ваздуха.
(3) За успоставу и функционисање информационог система квалитета ваздуха у Федерацији БиХ надлежно је Федерално министарство у сарадњи са Фондом за заштиту околиша Федерацијe БиХ и Федералним хидрометеоролошким заводом.
(4) Кантонални органи, органи локалне самоуправе, оператери и овлашћена правна лица дужни су да благовремено и без накнаде достављају податке из своје надлежности, као и друге податке који су потребни за вођење информационог система о квалитети ваздуха у циљу израде планова и извјештаја, у складу са овим Законом.
(5) За вођење информационог система који се односи на активности из става (2) тач. а), ц) и е) задужен је Федерални хидрометеоролошки завод.
(6) Федерални хидрометеоролошки завод дужан је да на захтјев кантона и јединица локалне самоуправе из става (4) овог члана уступи прикупљене податке без накнаде.
(7) Федерални хидрометеоролошки завод прикупља и уноси податке у информациони систем квалитета ваздуха у складу са овим Законом.
(8) За вођење информационог система који се односи на активности из става (2) тачка б) овог члана Федерално министарство у сарадњи са Фондом за заштиту околиша Федерације БиХ води евиденцију о оствареном увозу/извозу супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци од стране увозника/извозника са подручја Федерације БиХ те ради на успостави и развоју регистра производа и опреме на подручју Федерације БиХ који садрже супстанце које оштећују озонски омотач и замјенске супстанце.
(9) Власник производа и опреме на подручју Федерације БиХ који садрже супстанце које оштећују озонски омотач и замјенске супстанце дужан је доставити податке потребне за вођење регистра дефинисане прописом по основу члана 46. став (2).
(10) Регистар производа и опреме на подручју Федерације БиХ доступан је кантоналним министарствима и надлежној инспекцији.

Члан 68.
(Размјена информација и података из информационог система)

(1) Подаци из информационог система квалитета ваздуха користе се за размјену информација о мјерним мјестима у Федералној, кантоналној и општинској мрежи, техникама мјерења, као и за размјену података добијених праћењем квалитета ваздуха у Федералној, кантоналној и општинскoj мрежи и података о емисијама из извора загађивања ваздуха за потребе извјештавања у складу са преузетим међународним обавезама.
(2) Начин размјене информација из става (1) овог члана прописује Федерално министарство посебним прописом.

Члан 69.
(Улога Федералног хидрометеоролошког завода)

(1) Федерални хидрометеоролошки завод је референтни центар Федерације БиХ за квалитет ваздуха, емисије у ваздух те ублажавање и прилагођавање климатским промјенама.
(2) У циљу извјештавања по основу међународних обавеза, Федерални хидрометеоролошки завод учествује у размјени података о квалитету ваздуха и емисијама уз претходну сагласност Федералног министарства.

ПОГЛАВЉЕ IX - НАДЗОР

Члан 70.
(Управни надзор)

Управни надзор над спровођењем и примјеном овог Закона и прописа донесених за његово спровођење врши Федерално министарство.

Члан 71.
(Инспекцијски надзор)

(1) Инспекцијски надзор над поштивањем овог Закона и прописа донесених за његово спровођење врши Федерална управа за инспекцијске послове путем надлежне инспекције, надлежна кантонална инспекција заштите околиша и надлежна општинска инспекција за околиш, урбанизам и градњу, свако у оквиру своје надлежности (у даљњем тексту: надлежни инспектор).
(2) На инспекцијски надзор који се спроводи на основу овог Закона на одговарајући начин се примјењују одредбе закона којим се уређује заштита околиша, ако овим Законом није другачије прописано.
(3) Инспекцијски надзор над поштивањем услова из околинских дозвола врши надлежна инспекција на нивоу власти органа који је донио дозволу. За емисије из стационарних извора испод прагова за околинске дозволе надлежна је кантонална околишна инспекција, односно инспекција која се дефинише кантоналним прописом у зависности да ли се ради о контроли мјера у току изградње, рада, одржавања и престанка рада погона и постројења.
(4) Инспекцијски надзор над спровођењем овог Закона и прописа донесених за његово спровођење којима се прописују граничне вриједности садржаја или квалитета производа, начин утврђивања квалитета производа, доказивање усаглашености те стављање производа на тржиште, спроводи тржишни инспектор.
(5) Инспекцијски надзор над спровођењем одредби из члана 39. ст. (2), (3) и (4) овог Закона врши надлежна тржишна инспекција.

Члан 72.
(Права и дужности инспектора)

У вршењу послова инспекцијског надзора инспектор утврђује:
а) да ли је извор загађивања ваздуха пројектован, изграђен, опремљен, коришћен и одржаван тако да емисија буде у прописаним границама,
б) да ли су у случају прекорачења граничних вриједности емисије и/или нивоа загађујућих материја у ваздуху предузете прописане, односно наложене мјере,
ц) да ли је оператер прибавио дозволу за рад стационарног извора загађивања прије почетка рада,
д) да ли се рад стационарног извора загађивања или друга активност обавља супротно прописаној забрани,
е) да ли је оператер обезбиједио прописана мјерења емисије и/или нивоа загађујућих материја у ваздуху и да ли води евиденцију о извршеним мјерењима,
ф) да ли оператер води евиденцију о врсти и квалитету сировина и горива,
г) да ли оператер води евиденцију о раду уређаја за спречавање или смањивање емисије загађујућих материја и мјерних уређаја за мјерење емисије и да ли су ти уређаји постављени и одржавани у складу са овим Законом,
х) да ли се послови мјерења емисије и праћења квалитета ваздуха обављају на прописан начин,
и) да ли се са супстанцама које оштећују озонски омотач и замјенским супстанцама и производима који садрже те супстанце или су помоћу њих произведени, поступа у складу са овим Законом,
ј) да ли послове сервисирања и искључивања из употребе односно сакупљања, обнављања и обраде обављају лица која имају дозволу, као и да ли та лица испуњавају прописане услове,
к) да ли је поступљено у складу са налогом инспектора,
л) да ли се примењују и друге прописане мјере за спречавање и смањивање загађивања ваздуха.

Члан 73.
(Овлаштења инспектора)

(1) У вршењу инспекцијског надзора инспектор, поред општих овлаштења прописаних законом којим се уређује област инспекција, има овлаштења да субјекту надзора:
а) нареди извршавање прописаних обавеза у одређеном року и да привремено забрани рад ако се налог у остављеном року не изврши,
б) привремено забрани рад стационарног извора загађивања или наложи предузимање других одговарајућих мјера заштите док се емисија и нивои загађујућих материја у ваздуху не сведу на прописане граничне вриједности,
ц) нареди прибављање резултата мјерења емисије и/или нивоа загађујућих материја у ваздуху и привремено забрани рад ако се резултати мјерења не доставе на увид у остављеном року,
д) у току вршења инспекцијског прегледа нареди да се изврше контролна мјерења емисије и/или нивоа загађујућих материја у ваздуху преко другог овлашћеног правног лица кад оператер самостално или преко одређеног овлашћеног правног лица врши мјерења, а резултати извршених мјерења пружају основ за то,
е) предложи одузимање овлаштења за обављање послова мјерења емисије ако се ти послови не обављају у складу са законом,
ф) забрани рад стационарног извора загађивања или другу активност која се обавља супротно овом Закону,
г) нареди отклањање других утврђених неправилности или извршење других прописаних обавеза у остављеном року,
х) забрани поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач и замјенским супстанцама, као и производима који садрже те супстанце или су помоћу њих произведени супротно овом Закону,
и) забрани послове сервисирања и искључивања из употребе, односно сакупљања, обнављања и обраде производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач или замјенске супстанце ако утврди да их обавља лице које за то нема дозволу, односно предложи одузимање дозволе за обављање тих послова, ако лице престане да испуњава прописане услове.
(2) О извршеном инспекцијском надзору инспектор је обавезан сачинити записник и у њему навести чињенично стање утврђено инспекцијским надзором. Један примјерак записника доставља се субјекту надзора.
(3) Ако се у провођењу инспекцијског надзора утврде недостаци и неправилности у раду, инспектор рјешењем налаже одговарајуће управне мјере у складу са Законом о управном поступку и предузима друге радње за које је овлашћен у случају утврђивања прекршаја или казненог дјела.

ПОГЛАВЉЕ X - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 74.
(Новчане казне)

(1) Новчаном казном од 10.000,00 КМ до 100.000,00 КМ биће кажњено за прекршај правно лице ако:
а) прекорачи граничне вриједности емисије загађујућих материја у ваздух (чл. 33. и 34.),
б) не примјењује мјере у циљу смањења емисија испарљивих органских једињења (члан 38.),
ц) пројектује, гради и/или производи, опрема, користи и одржава изворе загађивања ваздуха који испуштају загађујуће материје у ваздух у количини већој од граничних вриједности емисије (члан 51.),
д) не предузме техничко-технолошке мјере или не обустави технолошки процес како би се концентрације загађујућих материја свеле на прописане граничне вриједности нивоа у складу са чланом 51. став (3) овог Закона,
е) не примјењује мјере које могу довести до редукције мириса, иако је концентрација емитованих материја у отпадном гасу испод граничне вриједности емисије (члан 51.),
(2) Новчаном казном од 4.000,00 КМ до 20.000,00 КМ биће кажњено за прекршај правно лице ако:
а) не доставља податаке о квалитету ваздуха (члан 19.),
б) ставља у промет супстанце које оштећују озонски омотач и замјенске супстанце без прибављене дозволе за увоз (члан 49.),
ц) врши продају супстанци које оштећују озонски омотач и замјенских супстанци лицима која немају прибављенe дозволе (члан 49.),
д) ставља у промет коришћене производе и опрему која садржи супстанце које оштећују озонски омотач (члан 49.),
е) врши мониторинг емисија без прибављене дозволе дефинисане одредбама (члан 55.),
ф) оператер не прибави дозволу у складу са чланом 56. овог Закона те не поступа по краткорочном акционом/интервентном плану у складу са чланом 28. став (3).
(3) За прекршај из става (1) овог члана биће кажњено и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 1.000,00 КМ до 20.000,00 КМ.
(4) За прекршај из става (2) овог члана биће кажњено и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 2.000,00 КМ до 10.000,00 КМ.

Члан 75.
(Заштитне мјере)

За прекршаје из члана 74. овог Закона могу се изрећи и сљедеће заштитне мјере за период који није краћи од 30 дана нити дужи од шест мјесеци:
а) забрана правном лицу да се бави одређеном привредном дjелатношћу,
б) забрана одговорном лицу да врши одређене дужности.