Усвојен Програм економских реформи ФБиХ за период 2024-2026. година

Влада Федерације БиХ данас је на приједлог Федералног завода за програмирање развоја усвојила Програм економских реформи Федерације Босне и Херцеговине за 2024-2026 годину. Усвојени програм бит ће достављен Дирекцији за економско планирање БиХ, као координирајућој институцији на нивоу БиХ, а која је задужена за израду Програма економских реформи Босне и Херцеговине за 2024-2026. годину. Федерални завод за програмирање развоја је задужен да, према потребама и захтјевима ЕУ комисије за наредни период, унутар одговорних институција успостави мрежу координатора и замјеника координатора.

Програм економских реформи ФБиХ 2024 - 2026. године, наведено је у уводу, слиједи структуру документа на државном нивоу и садржи поглавља: свеукупни оквир и циљеве политика, макроекономски оквир, фискални оквир, те приоритете структурних реформи, као и прилоге са табеларним прегледима. Истакнуто је да су сва поглавља Програма, у координацији и консултацијама са ресорним министарствима, припремљена на начин како је то утврђено захтјевима Европске комисије и Смјерницама за израду Програма.

Кључни изазов за БиХ, а тако и за Федерацију БиХ, наводи се у Програму, је повећање продуктивности и привредног раста, односно уклањање препрека које спречавају земљу да искористи потенцијале. За превазилажење ових изазова, поред макро фискалних политика, неопходне су и секторске мјере и структурне реформе.

Кључни приоритет Владе ФБиХ у овом мандату је осигурати снажну и праведну економију, која захтијева стабилне јавне финансије, а посебна пажња посветити ће се рјешавању проблема везаних за демографску будућност Федерације БиХ. Како би се прво идентификовале и процијениле потенцијалне посљедице у вези развоја становништва, а затим приступило отклањању или ублажавању негативних импликација, Влада ФБиХ приступила је изради стратегија и политика везаних за ову област.

Структурне реформе које су наведене Програмом економских реформи се односе на области конкурентности, отпорности и одрживости, те људских капитала и социјалне политике.

Структурне реформе у области конкурентности су унапређење конкурентности привреде кроз подршку технолошком развоју и унапређење услова пословања кроз реформске мјере подршке технолошком развоју привреде и унапређења услова пословања, те реформа повећања пословања јавних предузећа. Прва структурна реформа у области отпорности и одрживости су зелена транзиција кроз реформске мјере енергетске транзиције уз обезбјеђење сигурности снабдијевања, реформе тржишта, те повећања ефикасности и већим уд‌јелом обновљивих извора енергије, као и успостављањем услова за прелазак на циркуларну економију. Друга структурна реформа ове области је стварање предуслова за пуну дигитализацију.

У области људских капитала и социјалне политике структурне реформе су повећање запослености кроз побољшање усклађености образовања развоја практичних знања и вјештина на тржишту рада, те унапређење квалитета и ефикасности институционалних механизама за пружање услуга социјалне заштите и здравствених услуга. Посљедња структурна реформа, у складу с Програмом економских реформи, постизат ће се реформским мјерама које подразумијевају унапријеђен систем социјалне и д‌јечје заштите кроз јачање институционалних механизама и правног оквира, те кроз унапређење квалитета здравствене заштите у БиХ.

Када је у питању финансирање структурних реформи у Програму је наведено да ће у 2024. години 89 посто укупних трошкова бити финансирано из буџета ФБиХ, два посто из ИПА фондова, седам посто из грантова и два посто из пројектних зајмова. У 2025. години 76 посто укупних трошкова ће бити финансирано из буџета ФБиХ, шест посто из грантова и 18 посто из пројектних зајмова, док ће у 2026. години 82 посто укупних трошкова бити финансирано из буџета ФБиХ, четири посто из грантова и 14 посто из пројектних зајмова.