Утврђен Нацрт закона о слатководном рибарству у ФБиХ: Усклађен са ЕУ прописима

Влада Федерације БиХ је, на данашњој сједници у Сарајеву, утврдила Нацрт закона о слатководном рибарству у Федерацији Босне и Херцеговине, те га упутила у парламентарну процедуру у редовном поступку. Законом се уређује управљање рибљим фондом, начела и надлежности, те риболовне воде, риболов, аквакултура и заштита рибљег фонда у риболовним водама. Такођер, уређују се евиденција, надзор и казнене одредбе, као и друга питања која су од значаја за слатководно рибарство Федерације БиХ.

Одредбе закона усклађене су с прописима Европске уније у овој области, као што су, између осталог, Уредба Вијећа (ЕЗ) 1224/2009 о успостави система контроле Уније за осигурање усклађености с правилима заједничке рибарске политике, Уредба Вијећа (ЕЗ) 708/2007 о кориштењу страних и локално неприсутних врста у аквакултури, те Уредба (ЕУ) 1380/2013 Европског парламента и Вијећа о заједничкој рибарственој политици. 

Према одребама овог закона слатководно рибарство је економска и друштвено корисна дјелатност која је у функцији интегралне заштите, узгоја, одрживог кориштења и сталног побољшања квалитета рибљег фонда, те станишта, аквакултуре и других риболовних ресурса. 

Рибљи фонд је државна својина и природно добро од општег интереса, којим се управља на стручан и одржив начин, те који доприноси цјелокупној заштити рибљег фонда и природних станишта, као и очувању биолошке разноликости у слатким водама. Рибе се у слатким водама могу ловити и/или узгајати под условима утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега. Одредбе овог закона односе се и на лов, узгој и заштиту ракова, шкољки, жаба, као и свих других организама који живе у риболовној води. 

Ветеринарско-здравствена заштита рибљег фонда у риболовним водама и рибњацима врши се на начин како је то регулирано одредбама прописа о здрављу животиња. 

Закон се примјењује на сва правна и физичка лица, јавне установе, удружења или организације спортских риболоваца које обављају дјелатност у привредном, спортском, привредно-спортском, селективном и санационом риболову, те риболову у научно-истраживачке сврхе и аквакултури на риболовним водама Федерације. 

Овај закон се заснива на начелима да је рибљи фонд у државној својини и природно добро од општег интереса, те да га могу користити сви равноправно у складу са одредбама овог закона и прописа донесених на основу њега, као и закона о заштити природе и водама. Такођер, рибљи фонд се користи и њиме се управља на стручан и одржив начин. Начела су и да се осигурава учешће заинтересованих страна у доношењу аката и приступа јавности потпуним, тачним и правовременим информацијама о стању у области рибарства, те планирање, промоција и контрола узгоја рибе ради порибљавања, као и спрјечавање уношења страних врста риба и њихово ширење у копненим водама.

У образложењу је Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, поред осталог, навело да ће се овим законом, у складу са европским стандардима уредити рибарство, као привредна грана и сви видови риболова. Такођер, истакнуто је да приликом доношења важећег закона 2004. године није постојала обавеза усклађивања домаћег законодавства с прописима ЕУ. Немогућност актуелног Закона о рибарству да пружи адекватну основу за ефикасно управљање рибљим фондом, првенствено с циљем заштите и одрживог кориштења рибљег фонда манифестира се кроз одређене недоречености. Није довољно добро дефиниран начин утврђивања рибарских подручја, као ни критерији за одабир субјеката за давање на коришћење рибарског подручја, те начини управљања рибљим фондом у риболовним водама. 

Доношење овога закона предложено је у редовном поступку како би се сва питања што детаљније и јасније уредила, а посебно рад инспекције, овлаштење научно-стручних установа за послове рибарства, питање аквакултуре, те се оправдали привредни разлози доношења закона и створиле законске претпоставке за давање овлаштења за обављење научно-стручних послова за рибарство. Потом и да се сви подзаконски прописи на темељу којих се проводе одредбе закона ускладе и јасно дефинирају како би се створио заокружени правни оквир за одрживо рибарство.

Наведено је да је су у протеклом периоду додијељена риболовна права на основу којих овлаштеници управљају риболовним водама, повластице за аквакултуру на основу којих се обавља узгој слатководне рибе и других водених организама и повластице за привредни риболов на ријеци Сави. Током примјене важећег закона уочени су одређени недостаци у појединим члановима закона који су онемогућавали квалитетније управљање риболовним водама и заштиту рибљег фонда, као што је накнада штете причињене рибљем фонду. Такођер, на бољи начин су ријешена питања доставе података у аквакултури, те стручног вођења и управљања риболовним водама, као и прецизније дефинирање појединих појмова.