Министрица Катић: Иницират ћемо промјену закона о процесу јавних набавки како би убрзали цестоградњу

Федерална министрица промета и комуникација Андријана Катић казала је да се Влада Федерације БиХ, поред довршетка изградње Коридора Вц који је најважнији и приоритетни пројект цестовне инфраструктуре у нашој земљи, јасно опредијелила за наставак свих активности на пројектима брзих цеста у Федерацији БиХ.

Како наглашава, на сјеверном дијелу Коридору Вц тренутно је у изградњи више дионица око 40 километра аутоцесте укупне вриједности радова од скоро милијарду еура, а план је да се радови на свим овим дионицама окончају у наредне двије године.

- Једина дионица на сјеверу која није још у изградњи је Озимице-Поприкуше дуљине 12,8 километара и она је у завршној фази уговарања радова. Изградњом и ове дионице завршит ће се сјеверни дио Коридора Вц, те ће Сарајево као главни град практично бити повезано на еуропску мрежу аутоцеста - истиче Катић у интервјуу за Федералну новинску агенцију.

Наводи да је на јужном дијелу коридора Вц, остало више посла за урадити, јер је тренутно у изградњи само дионица Почитељ-Звировићи дуљине 11 километара. Вриједност уговора за радове је око 85 милијуна, а предвиђени завршетак изградње је у коловозу ове године.

Такођер, наглашава федерална министрица, натјечајне процедуре за избор извођача радова су у тијеку за још четири дионице на јужном дијелу Коридора, а оне укупно износе око 41 километар аутоцесте и процијењене су вриједности око 1,25 милијарди КМ, од чега скоро половица отпада на тунел Прењ.  Ту су још и три дионице за које је у току израда пројектне документације и за које се тек очекује процедура избора извођача радова.

- Дакле, урађено је доста посла, али још више посла је пред нама. Поготово на јужном дијелу Коридора Вц, закључно с најдуљим тунелом Прењ. Очекујемо да ће на изградњи овог тунела бити ангажирани најбољи и респектабилни извођачи радова и конзултанти, а како би се успјешно носили с изазовима градње једног оваквог објекта. Потребан је максималан ангажман свих судионика ових пројеката, од јавне управе, министарстава и органа који издају дозволе и сугласности, Јавног подузећа Аутоцесте д.о.о. Мостар, као носитеља изградње Коридора Вц, те других јавних подузећа укључених у процесе који претходе градњи, па до опћина и градова, извођача радова и свих судионика у градњи. Сви требамо дати допринос како би убрзали изградњу Коридора Вц - поручује министрица.

У различитим фазама припреме четири брзе цесте

Што се тиче брзих цеста, у различитим фазама припреме су брзе цесте: Бихаћ-Цазин-Велика Кладуша-граница РХ, Мостар-Широки Бријег-Груде-граница РХ, Прача-Горажде и Лашва-Травник-Јајце. Такођер, министрица Катић истиче да су приоритетни цестовни пројекти и Јадранско-јонска аутоцеста у дијелу Федерације БиХ и аутоцеста Орашје-Тузла.

- Тренутно су у фази изградње и брзе цесте Прача-Горажде (Тунел Храњен) и ЛОТ 5, Лашва-Невић Поље на брзој цести Лашва-Травник-Јајце. На брзој цести Прача-Горажде дуљина дионице је 18,4 километара, а фаза 1 представља изградњу брзе цесте у полупрофилу у цијелој дуљини. ЛОТ 1 фазе 1 дио односи се на изградњу тунела Храњен, дужине 5,5 километара. Као што је јавности познато, почетак изградње овог тунела датира још из 2018. године. Два претходна уговора за радове требала су бити завршена закључно с 30.12.2023. године. У првом кварталу ове године потписан је нови уговор с извођачем радова у износу од око 120 милијуна марака. Ова Влада је осигурала око 40 милијуна марака за овај пројект у 2024. години, гдје је у успоредби са 2022. и 2023. годином повећан износ издвајања из Прорачуна за овај пројект. Нажалост, ЈП Аутоцесте ФБиХ нису окончале процедуру избора надзора за наставак радова на тунелу, а због жалби у поступку јавних набавки које су довеле до поништења поступка. Влада Федерације БиХ и ово министарство ће наставити финанцијски пратити овај пројект, а од свих судионика процеса очекујемо максималан ангажман на отклањању препрека у наставку радова и коначном завршетку овог пројекта - каже Катић.

Укупна дуљина брзе цесте Лашва - Невић Поље је 24,5 километара, а тренутно је у изградњи дионица од 4,8 километара (ЛОТ 5). Вриједност уговора за изградњу је око 64 милијуна марака, а предвиђени рок завршетка је крај ове године.

- Одлуком Владе ФБиХ за имплементатора ЛОТ-а 4, пролаз кроз пословну зону Витез одређено је ЈП Аутоцесте ФБиХ д.о.о. Мостар. Очекујемо наставак активности на извлаштењу земљишта и уговарању изградње ове важне дионице брзе цесте, чиме би се у функцију ставио и дотад изграђени дио овог ЛОТ-а 4. Према информацијама којима располажемо, радови на изградњи ЛОТ-а 5 су интензивни и у складу с очекивањима, те захваљујемо свим судионицима градње на ангажману и напорима које чине на овом пројекту - истиче ресорна министрица.

На питање гдје су главни проблеми за убрзање изградње брзих цеста у ФБиХ, министрица Катић посебно истиче провођење поступака јавних набавки за услуге и радове, који је изузетно дуготрајан по важећем законодавству БиХ.

- Наиме, институт жалби на тендерску документацију, који је неоспорно право потенцијалних понуђача, у пракси се злоупотребљава, што доводи до блокаде поступака јавних набавки како за услуге тако и за радове. У пракси се догађа и закон је омогућио да потенцијални понуђачи тј. жалитељи предају жалбе без доказа о уплати накнаде за жалбу. То доводи до заустављања поступака набавки, а жалитељи уопће немају намјеру плаћања накнаде, већ само интерес обуставе или пролонгирања поступка јавних набавки. Бит ће потребно мијењати овакво законско рјешење, а како би се отклониле овакве нелогичности и посљедице с којима се суочавамо. Остали изазови су углавном у доношењу и усуглашавању просторно планске документације, те поступцима извлаштења земљишта, које проводе органи јединица локалне самоуправе у увјетима неусуглашених катастарских и земљишно-књижних евиденција, те недовољног броја водитеља ових поступака на терену - казала је министрица Катић.

Посебан изазов је, напомиње, и одрживо финанцирање свих припремних активности и изградње брзих цеста. Влада ФБиХ, додаје министрица Катић, кроз своје одлуке о капиталним трансферима јавним подузећима кроз Прорачун даје подршку свим овим пројектима.

- Поред прорачунских средстава потребно је размотрити начине финанцирања ових пројеката и по узору на финанцирање изградње Коридора Вц. Изазов лежи и у капацитетима, како јавних наручитеља, тако и извођача радова. Евидентно је помањкање радне снаге у области грађевинарства, те је једна од посљедица мали број твртки извођача радова који могу одговорити на изазове изградње већих инфраструктурних пројеката - упозорава федерална министрица.

Позитивни трендови у суставу жељезница

Када је ријеч о жељезницама у Федерацији, како истиче министрица Катић, ради се о сложеном и великом  суставу инфраструктуре који је у задњих 30 година пролазио кроз различите изазове.

- Различите кризе, попут пандемије и мигрантске кризе, негативно су утјецале на развој путничког промета у Босни и Херцеговини, укључујући и Жељезнице Федерације БиХ. Потребно је указати и на позитивне трендове. Жељезнице ФБиХ исказале су у 2023. години најбоље финанцијске резултате у посљедњих 30 година. Укупни приходи компаније у 2023. години  износили су 145 милијуна КМ, а укупни расходи 127 милијуна КМ. Остварена нето-добит износи 18 милијуна КМ. Свјесни смо у каквом стању се налазе жељезнице и у погледу инфраструктуре, финанцијских прилика у друштву, стању опреме и возног парка, међутим наведени резултат указује на то да је могуће очекивати позитивне промјене у суставу жељезница, поглавито ако имамо у виду повратак у фокус жељезничког промета у ЕУ која нам служи као путоказ будућих кретања - каже министрица Катић.

О инвестицијама у области жељезница истиче да је у прошлој години уложено 9,9 милијуна КМ у електроенергетска постројења, горњи и доњи строј жељезничких пруга, те набаву мобилних капацитета. Такођер, за ове инвестиције у 2024. години од Владе Федерације БиХ осигурано је додатних 13,7 милијуна путем Прорачуна за 2023. и дијела Прорачуна за 2024. годину. Ту је реализација пројеката уградње шест жељезничких цестовних путних прелаза како би се повећала сигурност у промету, како цестовном  тако и жељезничком. Будући пројекти су увјетовани припремом пројектне документације и осигуравањем финанцирања пројеката.

- У тијеку је израда главног пројекта за модернизацију пруге од Сарајева до Добоја. Урађена је и студија идејног рјешења за пруге Добој-Тузла-Зворник-Брчко-Бановићи, све су чешће иницијативе да се крене с израдом главног пројекта као друга фаза припрема ове захтјевне инвестиције оба ентитета. Процјењује се да би пројект модернизације жељезнице од Сарајева до Маглаја могао коштати око 500 милијуна еура, једнако као и  реализација пројекта Добој-Тузла-Зворник. Област жељезница и модернизације жељезничке инфраструктуре је засигурно тема којом ћемо се бавити у времену које је  пред нама - наводи министрица Катић.

Побољшавамо конкурентност свих аеродрома у ФБиХ

Истиче да су Влада Федерације БиХ и Федерално министарство промета и комуникација ребалансом Прорачуна у 2023. години, али и самим Прорачуном за 2024. годину јасно дали до знања да подршка унапрјеђењу зрачног промета има значајно мјесто у програму рада ове Владе, а као мјера која ће произвести резултате на шире господарске активности од самог повећања броја авио операција на аеродромима. Федерална министрица наводи да зрачни промет представља грану индустрије која је један од главних генератора развоја господарства сваке земље. Напомиње да је диверсифицирано стање власништва над аеродромима у Федерацији БиХ, јер је Федерација власник Међународног аеродрома Сарајево, а остали аеродроми имају различите власничке структуре.

- Међутим дјелатност којом се ова подузећа баве има једнак утјецај на господарство ФБиХ те је то разлог подршке свим подузећима. Подршка Владе Федерације БиХ унапрјеђењу авио промета ће побољшати конкурентност свих аеродрома у ФБиХ, а по угледу на добру компаративну праксу других земаља као што су Хрватска, Словенија, Мађарска, Сјеверна Македонија. Стимулативним мјерама се покривају иницијални трошкови отварања и оперирања одређених линија, до постизања очекиване разине промета, а посебан нагласак и позорност указује се перспективним и новим тржиштима, односно дестинацијама за које објективно постоје пројекције о позитивним учинцима на господарство једне земље - наглашава министрица Катић. 

Значај телеком оператера

Казала је и да је у области телекомуникација Федерално министарство промета и комуникација активно укључено у израду законских прописа, с нагласком на усуглашавање с еуропским прописима и регулативама.

-  Влада Федерације БиХ континуирано прати дешавања на тржишту телекомуникација. Када је ријеч о будућем развоју телеком оператера, морамо узети у обзир трендове и убрзани развој сектора телекомуникација и дигиталних услуга у цјелини. Пратећи резултате пословања свједочимо континуираном ангажману свих структура оба телеком оператера у остварењу раста. Дигиталне иновације у функцији одрживог развоја, као један од основних постулата данашњега друштва су интегриране у дугорочну стратегију развоја оба телеком оператера. У том контексту ће се наставити континуирано улагати у сигурну, учинковиту и одрживу како мобилну, тренутно 4Г, а у будућности и 5Г, тако и фиксну (ФТТx) широкопојасну инфраструктуру, што представља темељни предувјет развоја дигиталног друштва - казала је министрица Катић у интервјуу за Федералну новинску агенцију.