ФМТ: Радници у трговинама корак ближе нерадној недјељи

  • 23.04.2024.
  • ФМТ: Радници у трговинама корак ближе нерадној недјељи

    Из Федералног министарства трговине саопћено је да је Представнички дом Парламента ФБиХ прихватио Нацрт закона о унутрашњој трговини и на тај начин дао “зелено свјетло” за приједлог да се у Федерацији уведе нерадна недјеља.

     

    Из Министарства наводе да је највише пажње изазвао члан 17. Нацрта који прописује радно вријеме продајних објеката тако да радно вријеме продајних објеката одређује трговац у периоду од понедјељка до суботе, у укупном трајању до 90 сати седмично, а које трговац самостално распоређује.

     

    - Усвојени Нацрт закона практично сублимира сва ранија рјешења у сфери обављања дјелатности трговине, али и уводи сасвим нове одредбе и мјере које се нису могле спровести измјенама и допунама важећег прописа. Предложена је нерадна недјеља као правило у раду продајних објеката. Дефинисали смо и изузетке - рекао је федерални министар трговине Амир Хасичевић.

     

    Предложено је да се нерадна недјеља не односе на цвјећаре, пекаре, сувенирнице, објекте традиционалних и старих обрта, као ни на продајне објекте који се налазе унутар или су саставни дио жељезничких и аутобусних станица и аеродрома, бензинских пумпи, болница, хотела, простора културних и вјерских објеката, музеја и паркова природе, гробља и специјализираних продавница везаних за продају на гробљима. 

     

    Министар Хасичевић подсјетио је да је неколико градова у Федерацији увело нерадну недјељу, те да су у пракси евидентирана различита рјешења по питању одређивања и распореда радног времена, а које су доносили својим уредбама кантони, градови и општине.

     

    - Намјера је уједначити прописе на подручју цијеле Федерације - казао је, између осталог, министар Хасичевић.

     

    Нацртом закона о унутрашњој трговини, између осталог, уређују се услови и начин обављања трговине и трговинских услуга, прецизирају права и обавезе трговаца, облици трговине, начин формирања и истицања цијена, отвара се могућност за електронску трговачку евиденцију, као и праћења трговине и тржишта. Такођер прописују се правила за оне који се баве е-трговином, као и мјере забране непоштеног трговања, надзор и управне мјере, те управни и инспекцијски надзор над примјеном овог закона.

     

    О усвојеном Нацрту изјаснити ће се и Дом народа Парламента ФБиХ, након чега ће бити обављена јавна расправа у року од 60 дана.

     

    Из Министарства наводе да је Представнички дом Парламента ФБиХ, по скраћеном поступку, усвојио и измјене Закона о контроли цијена. Закон о контроли цијена донесен је 1996. године, а и уз мање измјене из 2008. године, казне прописане за прекршитеље овог закона су биле минималне и нису давале резултат. С циљем постизања превентивног учинка предложеним измјенама, за прекршај из члана 14. Закона о контроли цијена, правно лице би требало плаћати 6.000 КМ, умјесто досадашњих 1.000 КМ, а горња граница умјесто досадашњих 10.000 КМ износила би 30.000 КМ.

     

    Министар Хасичевић подсјетио је да се Закон о контроли цијена примјењује само у ванредним ситуацијама попут поплава или других непогода, када Влада Федерација БиХ прогласи ванредно стање.

     

    - Нулта је стопа толеранције према прекршитељима закона, односно онима који имају намјеру профитирати на незаконит начин у тим ситуацијама - казао је министар Хасичевић.